AVANT

GARDE

04. 10. 2012.

Period Avangrde je period izmeu dva rata, od oko 1910. do 1930. godine. To
je vreme kada su se na umetnikoj sceni Evrope pojavili pravci koji e kasnije,
60ih i 70ih godina biti imenovani kao Istorijske avangarde, sa naznakom da
one spadaju u neko vreme istorijske prolosti. To su avangarde inicijalnog, prvog
perioda.
Sa druge strane, Neoavangarde odnose se na pojave u umetnosti koje se
javljaju nakon II svetskog rata. Meu tim pojavama jo je tee povlaiti stroge
granice, ali se sve one javljaju 60ih i 70ih godina dvadesetog veka. Postoji
razlog zbog ega su te dve grupe dovedene u vezu, to se prvenstveno ogleda i
u samoj rei i nazivu. Neoavangarde su referirale na iskustvo prethodnih
avangarda i izmeu njih su uspostavljene bliske relacije. ak su koristili i njihove
strategije reaktualizacija istorijskih avangardi. Ali, postoji bitna razlika izmeu
avangardnih i modernistikih pokreta!
Istorijske avangarde
One su utemeljile ono to e biti karakteristino za avangardne pokrete. Pojave
koje se javljaju u tom trenutku se dosta razlikuju od prethodnih to je i preduslov
da one budu nazvane ovim imenom. Sam pojam mi neemo koristiti u
kolokvijalnom smislu, koji se odnosi na neto napredno i na neto to prednjai.
Oko 1910/11 godine, a i kasnije, sa pojavom Futurizma deavaju se neke
promene koje e uticati na itavu Evropu. Zahvaljujui tim promenama mogue
je napraviti podelu. Pravci koji se u tom trenutku javljaju su bili drugaiji,
stvarali su se u drugaijim okolnostima i za njih nije moglo da vai ono to je
vailo za prethodne pravce, to je na neki nain uslovilo i sam naziv.
Peter Birger Teorija avangarde
Birger je nemaki teoretiar, autor koji je odgovoran za ovu podelu. On je
svojom knjigom uveo termin Istorijska avangarda i pokuao je da objasni po
emu se ove pojave razlikuju od prethodnih, ali i od narednih pravaca.
Kada je knjiga objavljena izazvala je mnotvo kritika, to znai da su njene ideje
podsticajne. Osnovne zamerke su se ticale apriornog negativnog stava prema
svim neoavangardama iz odreenih razloga.
Renato Pooli Teorija avangardne umetnosti
Italijanski likovni kritiar i veliki poznavalac ruske literature. U svojoj knjizi on
ukazuje na direktne veze izmau Avangarde i Romantizma. Knjiga je nakon
to je prevedena na engleski izazvala vrlo kritike i polemike reakcije.
Koncept umetnika

Sam termin Avangarde tie se prvih odricanja.

Troops in the forefront of the battle. Avangardom se nazivaju trupe (upotreba
vojne terminologije), vojne formacije manjeg obima koje nastupaju pre glavnih
trupa u okviru vojne operacije. Te manje formacije kreu u ispitivanje terena i sl.
i to se moe primeniti i na grupe umetnika koje se javljaju u ovom periodu.
Obino su u pitanju manje grupe. NOVA POJAVA su te umetnike grupe, grupno
delovanje, kolektivni fenomen. Dakle, u ovom periodu su zastupljene grupe, a
ne pojedinac na kome je ranije bio akcenat.
Postoji i One man movement, kao to je npr. Suprematizam, koji se vezuje
za svog tvorca, on se potpuno identifikuje sa autoritativnom linou. Sa druge
strane imamo avangarde kao sto je Dada, pokret koji nema vou i dominantnog
pojedinca. Dada ima mnogo uesnika i nema neku centralizovanu lokaciju i
lidera. Mi upuuje na ideju kolektivnog i kolektivizma, dok sa druge strane
Ja ukazuje na pojednica koji je ekskluzian i samozadovoljan. MANIFESTI su
tekstovi kojima se neto obznanjuje, manifestuje; za avangardne umetnike
dominantni su govori u 1.licu mnoine = MI, za razliku od prethodnih gde je bio
zastupljen govor u 1.licu jednine, a to je VELIKA RAZLIKA! Pojava grupa se moe
objasniti i tenjom da se svet promeni ili popravi pri emu bi kolektiv to lake
postigao nego to bi to uradio pojedinac. Karakterie ih upravo ta intencija
(namera) promene sveta! A u skladu sa takvom tenjom kolektivizam je logian
izbor.
Promenjen je sam romantiarski koncept umetnika kao izolovanog
pojedinca koji je obavijen aurom stvaralatva i genijalnosti. Taj stari model
umetnika, od Kanta, pa na dalje veoma je dugo bio dominantan, mada i danas
mnogi imaju takvo vienje o onome ta znai biti umetnik. Umetnik je gotovo
imao status neke vrste duhovnika, predvodnika, svetenika u smislu nekog ko
je posveen umetnosti. Ponekad se i meu avangardnim umetnicima moe nai
neka tako ekskluzivna linost, neko ko batini tradiciju. Neki oblik predvodnitva
se moe nai i u samom konceptu avangarde, jer e neki umetnici nastojati da
izgrade pogled u budunost, da otvore novi put kojim je mogue ii. Ta
posveenost je u romantiarskoj projekciji znala da ide do ivice koje su bile teko
prihvatljive.
Ako hoe da bude umetnik mora zaboraviti na sve ono to spade u
domen obinog ivota. Bila je neophodna rtva i taj kult rtve nekada se javlja
i u avangardi. Agonizam je temelj koji upuuje na rtvovanje. I to povezuje
romantizam sa avangardama! Uvek su postojale neke spone izmeu prethodnih
pokreta kao to je bio Romantizam i Avangarda i to je pre svega agonizam.
Hrianstvo se takoe temelji na konceptu rtve. Postojala je spremnost da se
sve podredi umetniku koji ima misiju koju tei da ostvari i ovde je o tome re.
Marina Abramovi spade u tu generaciju umetnika koja je potpuno
posveena svom stvaralatvu. Ona govori kako nema porodicu, decu, nema
privatni zivot i ona je potpuno posveena umetnosti. Ona batni taj stari koncept

umetnika sa misijom, umetnika koji ima visoku ambiciju da prosveti druge i

umetnika koji sebe vidi kao takvog. Ona sebe postavlja u poziciju iscelitelja koji
treba nekome da pomogne. U svom performansu The artist is present, koji je
bio predstavljen naoj publici pre jednu-dve godine, ona sebe vidi kao iscelitelja
kroz uzajamno posmatranje. Umetnik treba da ima snagu da nam pomogne.
Prisustvo umetnika dobija na znaaju. Bitan je kontekst bitno je to to je ona
umetnik! U jednom manifestu koji je sastavila Art is universe kae da je
umetnik univerzum, kosmos (najvii stepen).
Avangardni pokreti nisu uvek u saglasnosti, oni nisu homogeni, pa i same
termine koji su stvoreni radi lakeg razumevanja, treba uzeti sa rezervom. To je
period kada se nasuprot ekskluzivnom pojedincu javljaju grupe, javlja se mi
umesto ja. Mi moe da bude problematino, ak ima i tekstova koji se bave
pravom da se uopte kae mi, jer rei ja nije sporno, dok sa druge strane ko
moe da polae pravo da govori u ime vie ljudi. Iza te rei mogu stajati
manipulativne tenje, kao npr. kod politiara. To je jedna vrsta strategije i
nastupa umetnika u vremenu kada se javlja potreba za kolektivnim nastupom i
pisanjem zajednikih manifesta.
Renato Pooli, Teorija avangardne umetnosti - pominje razliku izmeu
grupa i umetnikih kola koje su postojale jo od ranije. Majstori su imali
svoje kole, radionice gde su obuavali uenike i to je pretea Akademija. To
nije isto kao grupa iako su one takoe kolektivi. kola je zanatsko-cehovska
organizacija, to nije organizacija koja ima neki cilj i gde su svi umetnici
ravnopravni iako uvek moe postojati istaknuti pojedinac, ipak on ne poduava
druge. Grupe mogu biti beskrajno razliite, ali one funkcioniu kao manjinske
zajednice koje se razlikuju od okoline jer su se oni okupili sa odreenim ciljem.
To je kult manjine u kojima su avangardne grupe nekada uivale zbog te
izdvojenosti i posebnosti koja iz toga nastaje. Ima nekog ekskluzivizma u toj
formaciji grupa, kao to je to sluaj i u vojnim grupama. Te grupe idu neto da
ispitaju, da istrae, da provere ono to eka druge, one su na nesigurnom terenu
(npr. Ruska grupa amar drutvenom ukusu). Te grupe mogu da dou u sukob
sa dominantnim drutvenim ukusom i modelom. Umetnici avangarde su spremni
da preuzmu rizik, to su agresivni, militantni umetici koji se razlikuju od
boema.