Centar za tekua privredna kretanja i strategijski razvoj

Inovacije i konkurentska prednost

Osnovni i najtei zadatak savremenih organizacija jeste stvoriti i odravati
konkurentsku prednost. Otvoreno pitanje koje se postavlja pred menaderima
savremenih organizacija jeste kako u turbulentnim uslovima postati stabilno
preduzee koje je sposobno da kreira promene, da savlada nestabilnost koja
vlada na tritu i obezbedi uspenost u haosu. Nekadanji tradicionalni nain
poslovanja je podrazumevao due periode spokoja i krae periode promena u
okruenju na koje je trebalo adekvatno reagovati.
Danas promene nastaju previe brzo da bi menaderi mogli da se prepuste
metafori stabilnih voda biznisa. Svaka organizacija koja na promene gleda kao
na povremene poremeaje u stabilnom svetu biznisa izloena je velikom riziku
opstanka na tritu.
Menaderi moraju biti spremni da rukovode promenama u neizvesnom
dinamikom poslovnom okruenju u kome sve vie dominiraju informacije, ideje i
znanje.
ta je konkurentska prednost?
Konkurentska prednost i bogatstvo zemlje se kreiraju na mikroekonomskom
nivou. Stabilno makroekonomsko okruenje, kvalitetne javne institucije, stabilan
politiki i pravni sistem jesu neophodni, ali nisu dovoljni za postizanje
dugoronog ekonomskog napretka i progresa.
Subjekti nacionalne privrede moraju biti sposobni da kreiraju kvalitetne proizvode
i usluge primenom sofisticiranih metoda.
Drava ne moe da kreira konkurentne industrije jedino kompanije to mogu.
Uloga drave je da oblikuje kontekst, institucionalnu strukturu i okruenje koje
podstie kompanije da stiu konkurentsku prednost, umesto da upravlja
industrijskom strukturom, da titi trita i neefikasne ekonomske subjekte, to
neretko u praksi ini. U takvim okolnostima, kada drava garantuje privrednim
subjektima neogranienu pomo, pitanje je vremena kada e kompanije postati
totalno nesposobne da proizvedu minimum produktivnosti neophodan za
opstanak na meunarodnom tritu.
Drava treba da podstie promene, da ohrabri inovacije, da unapredi domau
konkurenciju, da izbegava preterane intervencije na tritu, da podstie kreiranje
i primenu standarda, da smanjuje trgovinske barijere.Kompanije su te koje
kreiraju i odravaju konkurentsku prednost, i to lino. I razvijene i nerazvijene
zemlje mogu da inoviraju. Nerazvijene zemlje mogu ostvariti progres kroz
inovacije i/ili kroz usvajanje znanja koja su ve razvijena u nekoj od naprednih
zemalja.

Inovacije i konkurentska prednost su rei koje opisuju razliite pojmove, ali su

veoma povezane.Konkurentna prednost u poslovanju postie se analiziranjem
biznisa i istraivanjem oblasti u koje se mogu uneti i primeniti nove profitabilne
ideje, ime kompanija postaje bolja od svoje konkurencije.
Kada kompanija ostvaruje profit koji prevazilazi prosek u svojoj grani industrije,
kae se da ona poseduje konkurentnu prednost u odnosu na svoje suparnike.
Cilj veine poslovnih strategija je ostvariti odrivu konkurentnu prednost.
Profesor Michael Porter kae:
Uz redovne aktivnosti kreiranja vrednosti, kompanija operie u sistemu vrednosti
vertikalnih aktivnosti, ukljuujui snabdevae u gornjem toku, kao i distribucione
kanale u njihovom donjem toku. Da bi se postigla konkurentna prednost,
kompanija mora izvoditi jednu ili vie aktivnosti kreiranja vrednosti na nain koji
kreira vie ukupne vrednosti od njenih konkurenata. Superiorna vrednost kreira
se ili kroz nie trokove ili kroz superiorne prednosti za kupca (razlikovanje).".
U fokusu prie o konkurentnoj prednosti je zapravo pitanje ostvarenja odrivog
kreiranja vrednosti.
Nove ideje, primenjene i eksploatisane tako da uzrokuju poveanje
profitabilnosti, direktno ili indirektno vode ka poveanju vrednosti. Ovo ih
kvalifikuje kao inovacione aktivnosti koje poslovanje ine boljim ( konkurentnijim).
Poveana vrednost moe se reflektovati kroz vei profit, bolje pozicioniranje u
svesti kupaca, ali i kroz efikasnije poslovne procese.
Prvi korak u procesu kreiranja odrive superiorne vrednosti jeste obavezno
upoznavanje sa uslovima okruenja ili izvoenje analize industrije, koja traga za
odgovorima na specifina pitanja iz oblasti sedam sila politiki faktori, neprenosivi trokovi, nove konkurentske kompanije, suparnitvo, otpor potroaa,
baza potroaa i alternative.
Nove profitabilne ideje ne dolaze lako. Konkurentska prednost je kljuna za
opstanak kompanija pa je potrebno ukljuiti sve zaposlene - ako kompanija
pronae prave ljude da unesu ove ideje, a potom ih i iskoriste da kreiraju
superiornu vrednost, stei e konkurentnu prednost, i postati (i ostati )
profitabilna u biznisu.
Smatra se da je jedan od osnovnih faktora poveanja konkurentnosti kompanija
stalno uveanje njihovog intelektualnog kapitala.
Intelektualni kapital i inovaciona sposobnost ne mogu jedno bez drugog.
Poveanje intelektualnog kapitala omoguie kompaniji da doe do novih ideja,
ali e jedino poveana inovaciona sposobnost omoguiti da se te nove
profitabilne ideje sprovedu u delo.

Inovacije kao faktor sticanja konkurentske prednosti

Osnovna konkurentska prednost svake savremene kompanije je njena
sposobnost da inovira. Danas, najtraenija roba i usluga na tritu je ona koja je
bazirana na inovativnosti i znanju.
Inovacije su faktor konkurentnosti od velikog znaaja kako za domae tako i za
globalno trite. Inovacije predstavljaju izazov za svaki biznis, a osnovna
filozofija koja se krije iza svake inovacije je povezivanje tehnikih mogunosti i
potreba trita.
Pojam inovacije se ne moe vezati samo za nauku i visoku tehnologiju.
Inovativnost je uroeni deo svakog ljudskog bia. Inovativnost je oduvek bila
ljudska vrlina. Inovativnost je pokreta;ka snaga koja je uvek kroz istoriju
rezultirala napretkom. Odavno podruje inovacija nije iskljuivo vezano za
tehniko tehnoloki progres. Ogromno polje inovacija lei u razliitom
kombinovanju postojeih tehnolokih reenja i stvaranju nove vrednosti za
potroae. Inovacije nisu samo nove tehnologije ili novi proizvodi, nego su to i
novi i pametniji naini za obavljanje poslova, nove metode upravljanja, novi
poslovni sistemi ili nove usluge koncept upravljanja protokom znanja u okviru i
izmeu svih funkcija u preduzeu, koji podrava komunikaciju sa okruenjem, u
cilju poveanja konkurentnosti i ostvarivanja ukupnog poslovnog uspeha.
Inovativni pristup uvek stavlja u funkciju sve potencijalne resurse koji su
dostupni. Inovativne kompanije prihvataju filozofiju da uvek postoji bolji nain
poslovanja i tragaju za novim idejama koje e poveati njihovu vrednost,
odnosno smanjiti trokove.Inovacija je pogled na stvari, proces i kljuni element u
stvaranju strategije konkurentnosti.Inovacija je proces koji zapoinje idejom koja
je nova, ideja se pretvara u predlog, predlog u plan, zatim sledi detaljan prikaz
biznis plana, kao osnove za investiranje. Investicija koja je realizovana uveava
vrednost kompanije i donosi profit.Inovativnost nije isto to i kreativnost. Sutina
nije u posedovanju, ve u primeni profitabilnih ideja.
Inovacija je potrebna svakoj kompaniji, od one najmanje pa do onih kojima je
inovacija kljuna pokretaka snaga razvoja. Veoma malo organizacija moe da
preivi beskonano dugo bez inovacija. Inovativna organizacija obrnuto je
proporcionalna ekonomiji obima: to vea kompanija, procentualno manje
inovativnih reenja.
U malim i srednjim preduzeima stvaraju se nove ideje i trae brza i efikasna
ekonomska reenja. Traenje ansi i reavanje rizika pripada malim i srednjim
preduzeima, koja su i po definiciji fleksibilnija i prilagodljivija od monih
privrednih sistema
U velikim privrednim subjektima, nedostatak invencije i inovacija zaposlenih,
nadometa se monom ekonomskom snagom, ogromnim kapitalom i brojem
zaposlenih.

Inovacija moe pomoi kompanijama na vie naina:

moe se ponuditi roba i usluge za koje potroa veruje da su bolji od onih
koje nudi konkurencija - strategija razlikovanja
smanjujui strukturu trokova organizacije - strategija liderstva u
trokovima
procesi u kompaniji i unutar lanca snabdevanja mogu da budu pouzdaniji i
da isporuka bude bra - strategija agilnosti
novi naini prodaje proizvoda, brenda ili organizacije - strategija trine
pozicije
moe se nai nova formula za formiranje poslovanja - strategija
promene.
Upravljanje inovacijom
Kompanije najee slede tri meusobno povezana pristupa inovacijama:
1. Preduzimanje mnogo malih inovacija u svakoj poslovnoj aktivnosti to
rezultira organizacionom kompetentnou koja se teko kopira
2. Preduzimanje nekoliko vrednih velikih inovacija koje odravaju
organizaciju kao preduzee koje ide u korak sa naukom
3. Istraivanje mogunosti za sistemske inovacije koje mogu da dovedu do
transformacione promene i daju radikalno drugaije naine zadovoljavanja
potreba potroaa.
Inovacione organizacije treba da stvore kulturu koja potuje sistem vrednosti
preduzea. Malo se moe postii bez iroko ukorenjene vere u vrednost
oportunizma i avanturizma. Novi izazovi treba da se neprestano trae a
organizacione kulture treba da ih podravaju, nagrauju i time ojaaju
preduzee.
Organizacije koje su inovativne su optimistine, pune energije. Visoki nivoi
energije su prirodni u organizacijama koje se baziraju na timovima. Rukovodioci
treba da oslobode latentne energije i kanaliu strast ka istraivanju potencijala
novihideja. Organizacioni lideri treba da budu uzori i predvodnici. Za razvoj
organizacione energije potrebno je zapoljavanje ljudi neuobiajene energije,
donoenje brzih, pozitivnih odluka o tome ta treba da se uradi, investiranje u
lini razvoj kljunih zaposlenih. U malim organizacijama vlasnik ili direktor je
esto jedini izvor inovacija ali, kako organizacija raste, to postaje nemogue.
Mnogo ljudi mora da bude ukljueno, a da bi mogli da doprinesu, moraju svi biti
ovlaeni. Znaajna kreativnost se oslobaa kada svaki zaposleni osea potrebu
da pogleda oko sebe i nae nove ili bolje naine da uradi neto. Najinovativnije
organizacije oekuju da ljudi razviju ideje i one mere inovacioni uinak svakog
pojedinca. Ovlaenje za inovacije ohrabruje ljude da tragaju za idejama,
eksperimentiu i daju predloge.
Inovacija trai eksperimentisanje. Ogroman broj ideja e moda morati da se
pregleda, ispita i istrai ali samo mali deo njih e biti usvojen. Ima smisla usvajati
one ideje koje pruaju maksimalne prednosti. Ideje se moraju istraiti kako bi
trokovi i koristi implementacije postali jasniji.

Eksperimentisanje je neophodno jer forsira razvoj ideja, smanjuje rizik, moan je

izvor uenja jer oni koji su ukljueni dobijaju uvid iz prve ruke u realnost ideje u
praksi.
Da bi znali gde su potrebne inovacije mora se imati uvid u elje i potrebe ljudi. U
ove svrhe se mogu koristiti tehnike ispitivanja trita. Uvid zahteva mo
opaanja, otvorenost uma i upornost. Neophodno je da se gleda dalje od drugih i
da se vidi dublje. To zahteva ljude sa vizijom koji rade zajedno da stvore sliku
kakva e biti budunost.
Dobre ideje se esto nau zato to ih neko trai. Nije mogue garantovati
kreativnost ali ciljana potraga esto donosi rezultate. To zna;i da postoji bliska
veza izmeu inovacije i strategije. Rukovodioci moraju da osvetljavaju pravac u
kome treba da ide organizacija.
Neke inovacije su besplatne. Meutim, mnoge inovacije zahtevaju investicije. U
ranoj fazi, dok se za idejama traga, verovatne su investicije u vreme i napor ljudi.
Kasnije moe da bude zahtevano da se uloe dodatna sredstva. Inovacija
zahteva intenzivan rad. Kada rukovodstvo organizacije odabere da investira u
veliki inovacioni projekat oni otvaraju jedna vrata mogunosti ali e verovatno
zatvoriti ostala. Organizacija moe da se bavi samo odreenom koliinom
inovacija. Ukoliko se sledi suvie ideja u isto vreme, resursi se rasipaju i kreativni
intenzitet slabi. Inovacija postavlja dileme pred finansijske rukovodioce jer je
teko, moda nemogue, da se predvidi vrednost koja e biti stvorena jednom
kada se ideja iskoristi. U skladu sa tim, to zahteva veliko umee rukovodilaca,
racionalan um i dobru intuiciju.
Kreativne ideje su tek prvi korak u inovacionom postupku. Ideje treba da se
primene ukoliko se oekuje da daju neki doprinos za uzvrat. Implementacija
manjih inovacija se esto dogaa izmeu radnih grupa i predstavlja lokalne
izazove. Velike inovacione inicijative mogu da zahtevaju sloene promene koje
zahtevaju mnogo saradnje meu grupama i predstavljaju izazove za
rukovodioce. Neki oblici inovacija, naroito kod tehnikih proizvoda, poinju u
odeljenju za istraivanje i razvoj i prebacuju se odeljenjima za proizvodnju.
Efikasna implementacija inovacije proizvoda zahteva da su horizontalni procesi
optimizovani.
Strategija za pametan, odriv i inkluzivan rast Pametna Evropa 2020
Evropska Unija je usvojila novu evropsku Strategiju za pametan, odriv i
inkluzivan rast- Pametna Evropa 2020, koja podstie otvaranje novih radnih
mesta i ekonomski rast.Strategija definie 3 prioriteta i inicijative za ostvarivanje
ciljeva: poveanje zaposlenosti, jaanje istraivanja i inovacija, edukacija,
smanjenje emisije gasova i jaanje energetske efikasnosti i smanjenje
siromatva.Prioritet Pametan rast podrazumeva jaanje znanja i inovacija,
odnosno poboljanje kvaliteta edukacije, istraivanja, transfera tehnologija uz
puno korienje informaciono-komunikacionih tehnologija i poboljanje uslova za
pristup finansijama za istraivanje i razvoj.

Inovacije i njihov uticaj na privredu su jedna od glavnih oblasti iji je razvoj

predvien ovom Strategijom, koja istie porast inovacija kroz primenu rezultata
istraivanja, kao najvaniji faktor ekonomskog rasta i konkurentnosti.
Vodea inicijativa Strategije Unija inovacija, proiruje koncept inovativnosti i
ukljuuje sve aktere i regije u ciklus inovacija, sa ciljem jaanja evropske baze
znanja, osiguranja da dobre ideje dou na trite, eliminisanja socijalnih i
geografskih razlika u irenju inovacija i udruivanja sredstava za ostvarenje
napretka:
- jaanje uloge EU instrumenata za podrku inovacijama ( strukturni
fondovi, fondovi za ruralni razvoj, okvirni programi za istraivanje i razvoj),
jaanje veza sa Evropskom investicionom bankom i oblikovanje administrativnih
procedura za laki pristup finansijama,
- unapreenje partnerstava i jaanje veza izmeu obrazovanja, biznisa,
istraivanja i razvoja i jaanje preduzetnitva kroz podrku u okviru mladih
inovativnih preduzea,
- jaanje uslova za inovacije od strane preduzea.
Od zemalja kandidata i potencijalnih kandidata EU se oekuje da daju svoj
doprinos ostvarenju i realizaciji ciljeva Unije inovacija, kroz Nacionalne strategije
za poveanje ulaganja u istraivanje, posebno putem poveanja ulaganja iz
poslovnog sektora.
Okvirni program za konkurentnost i inovativnost CIP je program Evropske unije
koji ima za cilj da podstakne konkurentnost evropskih preduzea.
Program podrava inovativne aktivnosti ukljuujui eko inovacije, omoguava
laki pristup kapitalu i uslugama za podrku poslovanju.
Program za konkurentnost i inovativnost sastoji se od tri pod-programa:
1. Program za preduzetnitvo i inovativnost - EIP
2. Program za podrku politici informaciono-komunikacionih tehnologija
3. Program inteligentna energija za Evropu.
Ciljevi EIP programa su:
Laki pristup izvorima finansiranja za start-up i rast MSP i podsticanje
investiranja u inovacione aktivnosti
Podrka kreiranju okruenja povoljnog za saradnju MSP
Podsticanje svih vidova inovativnih aktivnosti u preduzeima
Podsticanje eko inovacija
Stimulisanje preduzetnitva i inovacione kulture
Podrka ekonomskim i administrativnim reformama u oblasti
preduzetnitva i inovativnosti.

Osvrt na Srbiju
Drava ima snanu ulogu u podsticanju inovativnosti. Republika Srbija moe
pomoi inovativni ambijent u zemlji, sledei iskustva razvijenih zemalja i EU tako
to e:
- podstai prikupljanje podataka o inovacijama u zemlji i inostranstvu i njihovo
stavljanje na
raspolaganje privredi,
- prenositi praksu razvijenih privreda u pravcu podsticanja inovacija: afirmacija
inovatora, pomo u upravljanju znanjem, podsticanjem kulture inovativnosti i sl.
U privredno razvijenim zemljama sveta, Evropi, pa i kod nas, sektor malih i
srednjih preduzea je prepoznat kao jedan od osnovnih stubova ekonomske
stabilnosti i ekonomskog razvoja.
Evropska komisija je izradila okvirni program za konkurentnost i inovativnost za
period 2007-2013. godine sa posebnim fokusom na sektor malih i srednjih
preduzea. Mnoge zemlje u regionu su svoje nacionalne strategije razvoja
sektora MSP-a ve uskladile sa pomenutim programom, a meu njima je i Srbija.
Cilj Strategije za konkurentna i inovativna MSP od 2008. do 2013. godine jeste
razvoj preduzetnike ekonomije, zasnovane na znanju i inovativnosti, koja stvara
snaan, konkurentan i izvozno orijentisan sektor MSP, ali i znaajno doprinosi
poveanju ivotnog standarda u Srbiji.
Republika Srbija je ravnopravni lan CIP-a od 2009. godine, uestvuje u
razliitim projektima, ali jo uvek ne koristi sve mogunosti koje Program prua.
Projekat Unapreenje inovativnosti i konkurentnosti malih i srednjih preduzea
( ICIP Serbia ), koji finansira EU kroz IPA fondove, prua podrku Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja i Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, kroz 2
komponente: 1.usluge za podrku poslovanju i 2.usluge za podrku inovacijama (
izgradnja kapaciteta vladinih institucija i specijalizovanih organizacija za podrku
inovacijama u poslovanju ).
Projekt podrke inovcijm u Srbiji u vrednosti od 8.4 milion finnsir se
kroz pretpristupne fondove Evropske unije (IPA) z Srbiju z 2011. godinu i
sprovodi se u srdnji s Svetskom bnkom. Komponente projekta su:

Izgrdnj kpcitet Fond z inovcionu deltnost

Implementcij finnsijskih instrument koji predstvljju podrku z
preduzetnike inovcije, kroz Program ranog razvoja i Program
sufinansiranja inovacija
Prunje tehnike podrke odbrnim institutim z istrivnje i rzvoj
od strne Svetske bnke.

Fond za inovacionu delatnost je osnovan Zakonom o inovacionoj delatnosti radi

podsticanja inovativnosti i obezbeivanja sredstava za finansiranje inovacione
delatnosti. Takoe, cilj Fonda je podsticanje i finansiranje inovativnosti u
prioritetnim oblastima nauke i tehnologije, odnosno pruanje podrke da nove
tehnologije stignu iz akademskih okvira do privrede, kao i da se pomogne malim i
srednjim preduzeima koja razvijaju inovacione tehnologije.

Namera Fonda je da se programima finansiranja to vie doprinese razvoju

inovacionih delatnosti, posebno osnivanju novih i jaanju postojeih kompanija,
boljem pozicioniranju srpskih inovativnih preduzea na tritima rizinog kapitala,
privlaenju direktnih stranih investicija u oblasti istraivanja i nauke. Fond ima za
cilj da unapredi veze izmeu nauke, tehnologije i ekonomije i da doprinese
podsticanju razvoja inovativnih tehnologija.Osnivanjem ovakvog fonda Republika
Srbija vrsto eli da se to bolje pozicionira u regionalnoj i globalnoj trci razvoja
novih tehnologija, imajui u vidu da se u eri sve breg tehnolokog napretka,
inovacione delatnosti smatraju glavnim faktorima za stabilnu ekonomiju
usmerenu ka znanju, koja je postala osnova konkurentnosti i dinaminog razvoja.
Podizanje svesti o vanosti inovacija je odlina ansa da se dobro pripremimo za
ulazak u trinu arenu koja se zove EU. Neophodno je iskoristiti vreme koje je
pred nama da sektor MSP-a pripremimo i obuimo za inovativni nain
razmiljanja i poslovanja, da se kod menadmenta malih i srednjih preduzea
razvije svest o neophodnosti stvaranja kreativne atmosfere u preduzeima, da se
podigne nivo kulture organizacija na stepen svesti zaposlenih o neophodnosti
promena inovativnog karaktera. Nije realno da naa mala i srednja preduzea
oekuju da postanu granski lideri na tritu EU. Pravac u kojem mala i srednja
preduzea u Srbiji mogu da se razvijaju jeste inovativni pristup realnim
potrebama trita.