OPROSTAJ S MLADOSCU, France Presern

ivota moga proe lepi deo,

rano me mlada ostavie leta!
Moj cvet je jo pre svog procvata sveo,
a osui se i koji procveta!
I sunce nade ja sam retko sreo,
a hladni vihor mene svuda sreta!
Mladosti, ipak ja te tako volim,
i za tebe se veno bogu molim!
Okusih rano plodove saznanja!
Za mnogu radost tu se otrov stvori:
svet dobra dela pakou proganja
i protiv iste savesti se bori.
Ko vernu ljubav trai kratko sanja;
svi takvi snovi gube se u zori!
Um, pravda, znanje to su deve koje
nemaju novca, pa ni sree svoje!
Uzalud amac upravlja put sree
onaj spram koga, dumanski i zao,
digne se vihor koji ga je vee
kao prosjake u kolevci znao:
oveka novac putem slave kree,
vrednost mu raste s novcem to je dao!
Videh da ljudi cene ono gde se
prevara iznad pameti uznese!
Grenike videh i grehove njine
koji u srcu rane zakrvave.
No mladost vedra teret s due skine,
jade i misli iz srca i glave,
a kule die nebu u visine,
a pustinja je za nju puna strave.
Njoj pali i gde neprilika vlada vesele zublje iluzije nada.
Ne misli da e prvi dah vetria
sruiti tvorbe naih misli lako,
i zaboravi na bolna otkria:

rane to jedva zaleismo tako,

pouk nam doe i od naeg bia,
jer prazno bure puni od nas svako!
Zato, mladosti, ja te ipak volim
i za tebe se veno bogu molim!