VRSTE UENJA

SENZITIZACIJA I HABITUACIJA

Senzitizacija poveana
osetljivost organizma usled
ponavljanja intenzivnih i
znaajnih drai.

Habituacija sastoji se u
tome da se na drai koje
se ponavljaju, a nisu od
znaaja,
sve
slabije
reaguje i na kraju se
sasvim
prestaje
sa
reagovanjem.

KLASINO USLOVLJAVANJE
Neutralne drai (razni objekti i pojave u okolini) dobijaju novo
znaenje kad su asocirane sa nekom vrstom ponaanja koje
nije pod naom voljnom kontrolom. Nenamerno uenje.
Pavlovljev eksperiment.
Ivan Petrovi Pavlov

UD
zvuk
BD
hrana

BR = UR
luenje pljuvake

EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasinog uslovljavanja

Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom
Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija)
Generalizacija uslovljena emocija se lako iri
Votson

INSTRUMENTALNO UENJE
Uenje putem pogreaka i sluajnog uspeha. To je cilju usmereno uenje.
Namerno uenje

Torndajkov eksperiment
Edvard Torndajk

Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju

uvrene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do
kazne, bivaju eliminisane.
Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva
potkrepljenje.
Skinerova kutija
Posledice su te koje odreuju
ponaanje. Uradiemo one stvari
koje nam obezbeuju da se
oseamo prijatno, a izbegavaemo
one situacije u kojima se oseamo
neprijatno.

UENJE UVIANJEM
Uenje putem reavanja problema.

Volfgang Keler

Kelerov eksperiment

Uviaju se odnosi sredstva i cilja. Uvianje, shvatanje i razumevanje odnosa

predstavlja osnovnu karakteristiku miljenja i inteligencije.
Npr. Uenje
uenika je kvalitetnije
ako ukljuuje i
razumevanje
nauenog gradiva.

UENJE PO MODELU
Uenje ugledanjem na uzor.
Uzor je model koji se oponaa.
Albert Bandura
eksperiment sa lutkom Bobo

2 vana pojma:
Imitacija vezuje
se za spolja vidljiva
ponaanja
Identifikacija
vezuje se za
unutranja svojstva
oveka.

LUTKA BOBO

STICANJE MOTORNIH VETINA

VERBALNO UENJE
Uenje verbalnog gradiva.
Vrste:
a) napamet
b) sa razumevanjem

ZADATAK:
Odredi koja je vrsta uenja u pitanju.
Pas ulazi u kuhinju, uje zveket posua i lui pljuvaku.
Prilikom vonje, voza autobusa staje i na pojavu
crvenog svetla pritiska konicu.
Deak se uplai kad neko vie. Njegov otac esto vie
na njega. Deak uvek doivljava strah kada vidi oca.
Deak gleda televiziju i vidi kako glavni junak udara
drugog deaka i otima mu novanik. Sledeeg dana
deak koji je gledao tu scenu na televiziji to isto ini
deaku iz komiluka. Kad ga sretne na ulici na putu do
prodavnice, udara ga i otima mu novanik.
Uenik je marljivo vebao matematiku i dobio je peticu.
Zbog toga on sada marljivo ui svaki dan matematiku.
Majka vie na svoju nemirnu erku: Prestani, umiri se,
sada je dosta! Kada je njen mlai brat naljuti, ona mu
kae: Sada je dosta, prekini ve jednom!

TRANSFER UENJA
Transfer prenoenje
Transfer uenja dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje ili na
kasniju aktivnost uopte.
Efekat transfera moe da bude:
pozitivan kada prethodno uenje olakava kasnije uenje
negativan kada prethodno uenje oteava kasnije uenje

POZITIVAN TRANSFER