Uvod u

laboratorijski rad

VOLUMETRIJSKI
SUDOVI I
VOLUMETRIJSKA
MERENJA
Prof. Dr. Dragica Mini

VRSTE VOLUMETRIJSKIH SUDOVA I

NJIHOVA PRIMENA

 Normalni sudovi, birete, menzure i pipete su volumetrijski sudovi

koji se primenjuju za precizno odmeravanje date zapremine
(volumena) rastvora.
Skraenica TD (od engleskog to deliver) upisana na sudovima oznaava
da je sud kalibrisan na izliv, odnosno na zapreminu koju oslobaa
pranjenjem.
Sa druge strane, oznaka TC (od engleskog to contain) ukazuje da je
sud kalibrisan na uliv odnosno na zapreminu koju sadri odnosno prima.
Obe oznake naravno podrazumevaju da je kalibracija izvrena na
odgovarajuoj temperaturi.

Dakle, volumetrijski sudovi su oznaeni zapreminom, temperaturom

i oznakom TC ili TD.

Normalni sudovi
Normalni sudovi su volumetrijski sudovi definisane zapremine od 1
cm3 (1ml) pa sve do 5 dm3 sa kalibracionom linijom na grliu,
Primenjuju se za pravljenju rastvora:
- pripremi rastvora poznate koncentracije
od tano izmerenih masa supstancija;
- tano razblaivanje standardnih
rastvora ili rastvora analiziranog
uzorka.

 Korienje normalnih sudova

Pre primene sudovi moraju biti sasvim isti.
Za vodene rastvore moe se koristiti sud ispran destilovanom vodom.
Za druge rastvore sud se mora osuiti ili isprati rastvaraem.
Supstancija koja se rastvara ili zapremina rastvora koja se
razblauje se prenosi u normalni sud uz pomo levka.
Neophodno je da sva supstancija doe na dno normalnog suda.
Supstancije koje se tee rastvaraju treba najpre rastvoriti u ai
(uz zagrevanje po potrebi) a onda dobijeni rastvor kvantitativno
preneti u normalni sud.
Volumetrijske sudove ne treba jae zagrevati, a posle blagog
zagrevanje sud treba ohladiti do sobne temperature pre nego to se
postupak pravljenja rastvora nastavi.

 Pri dodavanju tenosti u normalni

sud, sud treba stalno mukati sve
dok se nivo ne priblii
kalibracionoj liniji na grliu suda.

Ako sud i tenost u njemu nisu na

sobnoj temperaturi, usled
temperaturskog irenja ili
skupljanja imaemo greku u
zapremini odnosno koncentraciji
rastvora.

Na kraju, normalni sud se

dopunjuje rastvaraem tako da
donji menisk tenosti bude u liniji
sa kalibracionom linijom.
Za ovo se koristi mala pipeta
ili boca sa suenim vrhom

 Pri pravljenju rastvora treba imati u vidu da:

1. moe postojati znaajna promena zapremine rastvora pri

meanju tako da je neophodno stalno meanje tokom dodavanja
rastvaraa.
2. da ako tenost u sudu nije na sobnoj temperaturi, zapremina
tenosti e se promeniti pri hlaenju ili zagrevanju.
3. Mukanje dopunjenog normalnog suda je prilino neefikasno.
Da bi se izmeala tenost u grliu normalnog suda treba
snano pritisnuti zapua i nekoliko puta sud okrenuti
naopako.

Normalne sudove ne treba koristiti za uvanje rastvora.

 Radi preciznosti, rastvor treba da bude pripremljen na istoj

temperaturi na kojoj e biti i upotrebljen.
temperaturu je mogue obezbediti stavljanjem normalnog suda u
termostat.
Korigovanje promene zapremine suda sa temperaturom:

V20 V 1 (20 t )
gde je V zapremina suda na temperaturi t, V20 zapremina na 20oC, t
temperatura u oC, zapreminski koeficijent irenja suda.
Temperaturska promena zapremine zavisi od materijala suda i
prirode rastvora :
- sudovi od borsilikatnog stakla menjaju zapreminu za priblino
0,001% po stepenu;
- razblaeni vodeni rastvori menjaju zapreminu za 0,025% po
stepenu.

Birete

Birete su napravljene za precizno isputanje

razliitih zapremina tenosti.

Postoje i automatske bierete sa automatskim

isputanjem sadraja

Najvie se koriste birete od 50 ml graduisane tako

da najmanji podeok odgovara zapremini od 0,1 ml.

Oitavanje moe biti procenjeno do 0,01 ml, imajui

na umu paralaksu.

Birete zapremine 10 ml i manje imaju finije podele.

Za precizan i taan rad sa biretama neophodno je

da one uvek budu vrlo iste.

Posle pranja biretu treba isprati rastvorom koji e

se iz nje isputati.

Birete imaju staklenu ili teflonsku slavinu.

Mada skuplja, teflonska slavina je veoma

pogodna jer se:
ne mora podmazivati,
moe raditi i sa nevodenim rastvorima,
nee blokirati pri duem izlaganju alkalnim
rastvorima.
Kod staklenih slavina moe se javiti:
curenje usled loeg zaptivanja ili loe
podmazanosti.
Za podmazivanje se koristi hidrokarbonska ili
silikonsk mast.
Silikonska mast se moe ukloniti pomou
hloroforma ili toluena.

Pri podmazivanju staklenih slavina treba najpre ukloniti svu staru

mast, uz pomo tapia sa vatom natopljenom u aceton,
obe lifovane povrine slavine treba dobro osuiti, a zatim
po duini na nekoliko mesta podmazati ih tankim slojem masti
za lifove.
Treba voditi rauna da se otvor na slavini ne zapui pri
podmazivanju.
Posle podmazivanja deo slavine
koji je izvuen vrati se u leite
i okrene se nekoliko puta.
Ako je sloj masti dobro nanet, on
treba da bude na dodiru lifovanih
povrina proziran i uniforman.

Rukovanje biretom

Pre korienja za titraciju biretu nekoliko puta treba isprati

rastvorom kojim e se titrovati.
- slavina se zatvori,
- u biretu se uspe 5-10 ml rastvora,
- bireta se uzme u ruku i dovede u skoro horizontalni
poloaj i rotira oko uzdune ose.
- rastvor se izlije i procedura se ponovi jo 2-3 puta
Kriterijum istoe: ako se nivo rastvora sputa ravnomerno pri
isticanju i ako ne zaostaju kapljice, bireta je ista.

Oitavanje nivoa rastvora u bireti vri se uz pomo itaa meniska

radi izbegavanja paralakse.

Birete esto na zadnjem delu imaju takozvanu

elbahovu crtu (vertikalna uska plava crta na
beloj pozadini) koja takoe omoguuje tano
odreivanje donjeg nivoa meniska.

 ista bireta se uvrsti na

stalak
Uz pomo kratkog levka bireta
se dopuni malo iznad nulte
oznake.
Jako je vano da u bireti, ne
bude mehuria vazduha.
Bireta ne sme da isputa
sadraj (vrh pipete se ostavi
suv a onda se posmatra da li se
kap formira).

 Kada se bireta koristi za titraciju u

erlenmajeru, njen vrh treba staviti
unutar grlia erlenmajera.

Poeljno je da se desnom rukom erlenmajer muka krunim

kretanjem a da se slavinom rukuje levom rukom sa zadnje strane
birete.

Spiranje kapi sa vrha

birete
Dodavanje
indikatora

Pipete
Graduisane pipete se koriste za odmeravanje malih zapremina
koje nisu jednake celom broju mililitra, tanost ovakvih pipeta
oko 1 %.
Volumetrijske pipete se koriste kada je potrebno izliti
odreenu zapreminu jednaku celom broju mililitra, postoje birete
od 1, 2, 5, 10, 20, 50 ml,.
Ovakve pipete imaju samo jednu oznaku za nivo koji oznaava
deklarisanu zapreminu; tanost je 0,1 %.
Pipete se pre upotrebe moraju oprati i isprati rastvorom ija e
se zapremina izliti.
Kriterijumi istoe:
- nivo tenosti se sputa ravnomerno
- kapi tenosti ne zaostaju na zidovima pipete

Vrste pipeta

Korienje pipete

Pipeta se puni povlaenjem rastvora iz ae pomou propite.

Rastvor se nikad ne sme povlaiti ustima, ak i ako se povlai

destilovana voda.

 Opis i korienje propipete

(1) dugme za stvaranje podpritiska u

propipeti; (2) dugme za uvlaenje;
(3) dugme za izputanje rastvora

Menzure
Menzure se koriste u situacijama kada nije
neophodno odmeravati zapremine sa
velikom tanou.
Podela na menzurama nije za analitiku
primenu tj. menzura se ne moe koristiti
umesto normalnog suda ili pipete.
Menzure se izrauju u razliitim
veliinama, od 5 ml pa do nekoliko litara, a
tanost podeoka koji oznaavaju zapreminu
kree se oko 5% i zavisi donekle od veliine
menzure.
Zgodno je na vrhu menzure staviti deblji
gumeni prsten kako bi se spreilo lomljenje
menzure u sluaju njenog prevrtanja.

Paralaksa

Kada se procenjuje poloaj nivoa tenosti u volumetrijskom sudu

u odnosu na podelu, oko i menisk treba da budu u istoj liniji.
Podrazumeva se da je poloaj volumetrijskih sudova pri
oitavanju strogo vertikalan.

TANOST I PRECIZNOST VOLUMETRIJSKIH SUDOVA

Tanost volumetrijskih sudova se esto izraava kroz veliinu poznatu kao

tolerancija.
Tolerancija je maksimalna dozvoljena greka pri proizvodnji sudova.

Maksimalna greka ukupnog ili parcijalnog kapaciteta, ml

Kapacitet, ml

Birete

Pipete

Normalni sudovi

0,01

0,01

0,01

0,02

10

0,02

0,02

0,02

25

0,03

0,03

0,03

50

0,05

0,05

0,05

100

0,10

0,08

0,08

500

0,15

1000

0,30

 Prema toleranciji sudovi se dele:

Sudovi kvaliteta A
imaju tolranciju datu u tabeli.
Sudovi kvaliteta B
imaju dva puta vee tolerancije od onih u tablici.
Oznake kvaliteta nalaze se vidno obeleene na
volumetrijskim sudovima.
Posle kalibracije i sudovi kvaliteta B mogu biti isto
tako dobri kao i sudovi kvaliteta A.

KALIBRACIJA VOLUMETRIJSKIH SUDOVA

Tana zapremina se dobija merenjem mase izlivene ili ulivene
tenosti (vode ili ive) za poznatu gustinu tenosti, uzimajui u
obzir korekciju na potisak pri merenju mase.
Zapremina oznaena na volumetrijskim sudovima se odnosi na
temperaturu od 20oC.
Zato je neophodna korekcija zapremine sudova zbog razlike radne
temperature i temperature na koju se volumetrijska oznaka odnosi.
Vrednost korekcije zavisi od vrste stakla od koga je sud napravljen
i moe se izraunati ako je poznat koeficijent irenja. Poto
korekcija moe varirati du birete, zbog malih razlika u
unutranjem preniku birete, kalibracija treba da se vri na svakoj
petini njene zapremine.
Rezultate korekcije je zgodno prikazati grafiki, kao zavisnost
korekcije od zapremine.

PRANJE VOLUMETRIJSKIH SUDOVA

Rastvori za pranje volumetrijskog staklenog posua

Rastvor
Vru 2% vodeni
rastvor
Vrua ~0,004 M
EDTA (pH=12, za
odrstanjivanje
metala)
Hromsumporna
kiselina (snano
oksidaciono
sredstvo)

Postupak
Napuniti sud rastvorom. Nakon pranja sud dobro
isprati vodom pa zatim i destilovanom vodom.
Rastvor stoji u sudu do 15 minuta da bi se izbeglo
nagrizanje povrine suda. Nakon toga sud najpre
treba isprati razblaenim rastvorom neke kiseline i
na kraju destilovanom vodom
Koristi se topla ili hladna (desetak sati). Sud se
napuni do polovine a onda muka lagano tako da
cela unutranja povrina doe u kontakt sa
rastvorom. Kad se pere bireta, treba je napuniti do
vrha. Nakon pranja hromsumpornom kiselinom
sudove najpre treba isprati dobro obinom a zatim
i destilovanom vodom.

Volumetrijska merenja
Volumetrijska merenja (volumetrija) podrazumevaju odreivanje zapremine
rastvora poznate koncentracije potrebne za potpunu reakciju sa ispitivanom
supstancijom (analitom).
Odreivanje se izvodi tako to se rastvoru supstancije koja se odreuje
(titrand ) dodaje rastvor reagensa poznate koncentarcije (titrant ) sve dok
odreivana supstancija potpuno ne izreaguje.
Iz utroene zapremine titranta i njegove koncentracije odreuje se
koliina analita.
Opisani postupak volumetrijske analize se naziva i titracijom.
Zavisno od reakcije koja se deava postoje:
Kiselinsko bazne titracije
Redoks titracije
Kompleksirajue titracije
Talone titracije

Indikatori
Indikatori slue da oznae momenat kad je reakcija zavrena.
Vizuelni inikatori reverzibilno menjaju boju u momentu kad je u
titraciji dodato tano onoliko rastvora koliko stehiometrijski
odgovara koliini supstancije koja se titruje, odnosno na
ekvivalentnoj taki titracije.
U praksi, promena boje indikatora se
deava neto pre ili posle ekvivalentne
take.
Taka u kojoj tokom titracije
indikator menja boju zove se zavrna
taka titracije.
Razliku ove dve vrednosti treba imati na umu kada se procenjuje
greka rezultata dobijenog titracijom.

Kiselinsko bazni indikatori

Kiselinsko-bazni indikatori su intenzivno obojene slabe organske
kiseline ili baze koje mogu da daju odnosno primaju proton menjajui
pri tome boju.
Ime indikatora

Boja/pH

Boja/pH

Metil-oran

Crvena

uta

Boja/Oblast
promene boje
Oran

pH < 3

pH > 4,5

3 >pH > 4,5

Bezbojan

Ljubiast

pH < 8

pH > 8

Smea

Ljubiasto

Zeleno

ksilen-cianola i
metil-orana

pH < 3

pH > 3,8

Fenoftalein

Sivo

Disocijacija ovih molekula moe se prikazati na sledei nain:

HInd
+
(boja kiselog oblika)

H2O

Kind

ili
Ind
+
(boja baznog oblika)

H2O

K ind

H3O+

+
Ind- ;
(boja baznog oblika)

H 3O

Ind
HInd

IndH+

+
OH(boja kiselog oblika)

IndH OH

Ind

gde Kind predstavlja odgovarajuu konstantu disocijacije.

Promena boje kiselo-baznih

indikatora

Boja
kiselinskobaznih
indikatora u
kiseloj sredini

Fenoftalein

Kisela sredina

Alakalna sredina

Kiselinsko bazna titracija sa

metil oranom kao indikatorom

Indikatori za redoks titracije

Redoks indikatori imaju razliitu boju u oksidovanom i

redukovanom obliku.
Odnos redukovanog i oksidovanog oblika odreuje potencijal
inertne elektrode uronjene u rastvor.
Indoks
+
ne(boja oksidovanog oblika)

Indred
(boja redukovanog oblika)

Potencijal elektrode pri kome indikator menja boju se naziva

potencijal prelaza.

Oblast promene boje redoks indikatora

Boja
oksidovanog
oblika

Boja
redukovanog
oblika

Feroin
(1,10-fenantrolin)

Bledo plava

Crvena

Difenilamin sulfonska
kiselina

Crveno
ljubiasta

Bezbojna

Metilensko plavo

Plava

Bezbojna

Indikator

Potencijal
promene boje
V
1,11
0,85
0,53

Indigo tetrasulfonat

Plava

Bezbojna
0,36

Promena boje redoks

indikatora

Indikatori za kompleksometrijske titracije

Kompleksometrijske titracije se zasnivaju na reakcijama metalnog
jona sa jednim ili vie liganada.
Ligandi su najee neutralne ili negativno naelektrisane vrste
(molekuli ili anjoni) sposobne da grade koordinativne veze sa
metalima.
Kompleksometrijski indikatori u svom najjednostavnijem obliku su
obojene supstancije koje sa metalnim jonom grade slabije veze
nego sa primenjenim ligandom.
Boja metal-indikator kompleksa se razlikuje od boje slobodnog
indikatora. Tako, sve dok postoje nekompleksirani metalni joni,
indikator je vezan za metal i rastvor ima odreenu boju. Na taki
ekvivalencije vezani indikator se oslobaa i boja rastvora se menja.

Promena boje indikatora

MInd +
(metal-indikator)
boja A

L
(ligand)

ML
+
(metal-ligand)

Ind
(indikator)
boja B

Indikator/Boja
indikatora

Jon metala

pH

Boja
kompleksa

Eriohrom crno
plav

Mg2+, Ca2+,
Sr2+, Mn2+

6,3 11,6

Crven

Naftil azoksin S
crveno-ljubiast

Cu2+, Zn2+,
Pb2+

3-9

ut

Ksilenol
oran

Bi3+, Th4+

1,5 - 3

Ljubiast

Indikatori za talone titracije

Talone titracije podrazumevaju reakcije u kojima se stvara
nerastvoran produkt:
AgNO3 +

Cl-

NO3-

AgCl

indikator gradi obojeni talog sa Ag+, (npr. Mohr-a metoda)

Ag+

CrO42-

Ag2CrO4

Drugi tip indikatora koji se koristi u talonim titracijama su adsorpcioni

indikatori koji je se adsorbuju na nastalom talogu menjajui svoju boju
(dihlorofluorescin):
Ag+

+ AgCl(s) + Ind
(ut)

AgCl-Ag+ ads.Ind.
(crven)