Univerzitet Educons

Fakultet poslovne ekonomije

Sremska Kamenica
Konsultivni centar
Sremska Mitrovica

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

Korporativno upravljanje

Mentor:

Student:

Prof.dr.Branislav Mai

Biljana Rackovi
E

Sremska Mitrovica, 15.05.2015.

APSTRAKT
Predmet ovog rada predstavlja sistem korporativnog upravljanja sa osvrtom na akcionarsko
drutvo kao jedan od oblika organizovanja privredne delatnosti. Korporativno upravljanje
predstavlja skup odnosa u akcionarskim kompanijama, nain njihovog organizovanja i strukturu
putem koje se definiu ciljevi kompanije. Ono je istovremeno i sredstvo za ostvarivanje njenih
ciljeva i praenje ostvarenih rezultata kompanije. Korporativno upravljanje predstavlja takoe i
kljuni element u poboljanju ekonomske efikasnosti i rasta akcionarskih drutava, kao i u
poveanju poverenja investitora. Meutim, iako vezano za odreeno preduzee, korporativno
upravljanje je deo ireg ekonomskog konteksta u kojem posluju firme, a koji obuhvata
makroekonomsku politiku i nain funkcionisanja trita. Takoe, nain primene principa
korporativnog upravljanja u kompanijama zavisi od zakonskog, regulatornog i institucionalnog
okruenja. Imajui u vidu navedene odnose, moe se rei da prisustvo efikasnog sistema
korporativnog upravljanja unutar pojedinane kompanije ali i ekonomije kao celine, podrazumeva stvaranje odreenih preduslova u cilju funkcionisanja trine ekonomije i efikasne
alokacije resursa.Krajnji cilj ovog istraivanja bio je da se utvrdi nain funkcionisanja
akcionarskog drutva, njegovo osnivanje i upravljanje, prava i obaveze akcionara, te osnovni
nedostaci i da se oznae pravci u kojima bi u buduem periodu trebalo da se razvija sistem
korporativnog upravljanja sa aspekta funkcionisanja akcionarskog drutva.
Kljune rei: korporativno upravljanje, preduzee, akcionarsko drutvo, akcionari, odbor
direktora, izvrni organi, skuptina akcionera.

Sadraj:

30

Uvod..4
1. Pojam I znaaj korporativnog upravljanja....................5
1.1.
Efekti korporativnog upravljanja..
.6
1.2.
Trokovi korporativnog upravljanja.
........7
2. Opta struktura upravljanja akciskim drutvom.......................................................................... 7
2.1.
Struktura upravljanja akcionerskim drutvima.
..8
3. Opti akti drutava ........................................................................................................................................... 9
3.1.
Objava akta I pravo pristupa aktima
drutva.10
3.2.
Etiki kodeks drutva...
.10
4. Odbor drutva.11
4.1.
Izbor I razreenje lanova odbora drutva.
.11
4.2.
Sustav odbora drutva...
12
4.3.
Komisije odbora drutva..
13
4.4.
Radne procedure odbora drutva.
14
4.5.
Obaveze i odgovornosti lanova odbora drutva...
.14
4.6.
Ocenjivanje i edukacija odbora drutva i njenih lanova
15
4.7.
Naknade za lanove odbora drutva ..
15
5. Izvrni orgnai...15
5.1.
Sastav izvrnih organa...
16
5.2.
Radne procedure izvrnih organa.
16
5.3.
Naknade lanova izvrnih organa.....
...17
6. Sektor drutva..17
6.1.
Uloga sektora drutva17
6.2.
Struna udruenja drutva...18
7. Uvod u prava akcionera....18
7.1.
Opte odredbe i pravila akcionera....18
30

7.2.
Posebna prava akcionera..19
7.3.
Drava kao akcioner...20
7.4.
Centralni registar..20
7.5.
Zatita prava akcionera...20
8. Skuptina akcionera.....21
8.1.
Opte odredbe skuptine akcionera..
21
8.2.
Priprema za skuptinu akcionera..
.21
8.3.
Odravanje skuptine akcionera...
.22
8.4.
Specifinosti vandredne skuptine akcionera.....
23
8.5.
Odluke skuptine akcionera....
.24
9. Dividende.....25
9.1.
Opte odredbe o dividendama......
..25
9.2.
Postupak za utvrdjivanje I isplatu dividendi...
25
9.3.
Objavljivanje informacija o dividendama
26
9.4.
Politika dividendi.
.26
Zakljuak.....27
Literatura....28

30

Uvod
Korporativno upravljanje se definie kao sistem upravljanja preduzeem, koji ukljuuje odnose
izmeu uprave, nadzornog odbora, akcionara i ostalih interesenata unutar i izvan preduzea (npr.
radnika, dobavljaa, kupaca i zajednice). Korporativno upravljanje treba da se organizuje tako da
se zatite prava akcionara, kao i da obavee menadment akcionarskog drutva da donosi odluke
koje su u najboljem interesu akcionara. U tom smislu, neophodno je da menadment redovno
(obino kvartalno) podnosi finansijske izvetaje akcionarima, zatim da obezbedi pravo na
uestvovanje u glasanju na skuptini akcionara, pravo na izbor lanova uprave i pravo na
uestvovanje u profitu korporacije. Korporativno upravljanje nastoji da obezbedi jednak tretman
svim akcionarima koji se nalaze u istoj klasi.
Ne postoji jedinstvena definicija korporativnog upravljanja koja se moe primeniti na sve
situacije i pravne sisteme. Ipak, veini deinicija zajedniko je to da uzimaju u obzir i interni i
eksterni aspekt korporativnog upravljanja. Interni aspekt je usmeren na samo privredno drutvo
(firmu); korporativno upravljanje se posmatra kao sistem odnosa definisan strukturama i
procesima koji se obino fokusiraju na mehanizme za obezbeenje eikasnog upravljanja firmom i
izvetavanja investitora i javnosti. Eksterni aspekt, s druge strane, koncentrie se na odnose
izmeu drutva i njegovih nosilaca interesa. Nosioci interesa su pojedinci ili institucije koje imaju
interes u drutvu: investitori, zaposleni, poverioci, dobavljai, potroai, regulatorni i drugi
dravni organi, kao i lokalna zajednica u kojoj drutvo posluje. Taj aspekt analizira i poloaj
firme na tritu kapitala. korporativno upravljanje se analizira sa stanovita kvaliteta zatite koju
sistem korporativnog upravljanja prua eksternim investitorima.
Osnovni ciljevi dobrog sistema korporativnog upravljanja jesu da obezbedi priliv sveeg,
eksternog, kapitala, efikasno poslovanje firme i, posledino, maksimizaciju prihoda na uloena

30

sredstva. Sva tri cilja bie ostvarena ukoliko se na pravi nain definie poloaj investitora
vlasnika kapitala koji se eli privui i iji se prihod na uloeni kapital eli maksimizirati
efikasnim poslovanjem. Definisanje poloaja investitora podrazumeva pak pravilno definisanje
prava i obaveza investitora unutar firme i na tritu kapitala. Unutar firme, dizajniranjem sistema
korporativnog upravljanja definie se, pre svega, uloga menadera (agenta kome investitor daje
svoj kapital na upravljanje), i odnosi izmeu menadera i investitora (interni aspekt
korporativnog upravljanja).

1. Pojam I znaaj korporativnog upravljanja

Medjunarodna finasiska korporacija , definie korporativno upravljanje kao strukture I procese za
vodjenje I kontrolu privrednih drutava. A dok organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj
( OECD) definie korporativno upravljanje kao interna sredstva ,pomou kojih se vode I
kontroliu akcijska drutva I koja obuhvataju, grupu menadmenta drutva I njihovog odbora ako
I odnose njihovih akcionera I nosilaca interesa. Naime, korporativno upravljanje obezbedjuje
strukturu na osnovu koje se konstruiu ciljevi drutva I pronalaze sredstva ijim korienjem e
se dostii ili ostavariti taj cilj. Dobro korporativno upravljanje treba da prui odredjenu vrstu
motivacije izvrnim rukovodiocima I lanovima odbrora drutva , kako bi sledili ciljeve koje su u
interesu drutva I da konstruie proces efikasnog nadzora koji e stimulisati drutvo da efikasnije
koriste raspoloive resurse. Ove prethodno navedene definicije imaju slinosti koja se ogleda u
sledeim konstatacijama:

Da korporativno upravljanje predstavlja sistem odnosa koji je definisan strukturama I

procesima;
A ti odnosi mogu da obuhvataju strane koje imaju sliine ili pak suprotne interese;
Jer sve te strane uestvuju u vodjenju I kontroli drutva;
A njihov zajedniki cilj je da kroz pravilno rasporedjivanje prava I odgovornosti obezbede
dugorono odravanje ili pak poveavanje vrednosti akcionarskih uloga.

Kljuni aspekt ili cilj korporativnog upravljanja jeste upravo obezbedjivanje spoljnog priliva
kapitala akciskim drutvima. Naime, osnovni zadatak korporativnog upravljanja je pronalaenje
naina motivacije nosilaca interesa da ulau u ljudski I fiziki kapital. Jer konkurentnost I
konaan uspeh drutva zavise upravo od timskog rada, dobaljaa resursa odnosno investitora ,
zaposlenih I poverilaca. Prihvatanje I prepoznavanje injenica od strane drutva je neophodno u
smislu da doprinosi , nosioci interesa predstavljaju bitan resurs za izgradnju njihove

30

konkurentnosti I za njihovo poboljanje profitabilnosti. Drutva moraju da podstiu saradnju sa

nosiocima interesa I da formiraju oblik upravljanja koji e se baviti prepoznavanjem dugoronog
doporinosa koji e rezultirati uspehom celokupnog drutva.
Organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj je definisala okvire korporativnog upravljanja na
sledii nain:
1. Nepristrasnost - predstavlja okvir korporativnog upravljanja koji pokazuje prava
akcionera , obezbedjuje njihovu ravnopravnost ukljuujui manjinsku ravnopravnost.
Vodi se politikom da svaki akcioner mora da dobije neku vrstu nadoknade ukoliko dodje
do krenja njegovog prava;
2. Obaveza - predstvalja okvir korporativnog upravljanja koji pokazje prava nosilaca
interesa koja su utvrdjena zaponskim postupkom a potom vri podsticanje saradnje
korporacija I nosilaca interesa radi postizanje veeg bogactva , otvaranja novih radnih
mesta I radi postizanja uravnoteenog finasiskog rasta drutava;
3. Transparantnost- obezbedjuje odgovarajui nivo javnosti u poslovanju podrazumeva
blagovremeno I istinito objavljivanje informacija o bitnim pitanjima za koja se interesuju
akcionarska drutva ( pitanja o finasiskim stanjima, vlasnikim funkcijama I strukturi
upravljanja );
4. Odgovornost- predstavlja okvir koji obezbedjuje strateko upravljanje akcionerskim
drutvima I delotvorno praenje izvrnih organa od strane odbora drutva I predstavlja vid
odgovornosti odbora drutva prema akcionerima I samom drutvu .
1.1. Efekti korporativnog upravljanja su:
Korporativno upravljanje omoguava akcionerima relevantnu mogunost da ostvare
svoja prava u odnosu na drutva;
Korporativno upravljanje omoguava relevantno ophodjenje prama svim akcionerima;
Korporativno upravljanje obezbedjuje konstruisanje procesa usmeravanja I
kontrolisanja izvrnih organa od strane odbora drutva
Korporativno upravljanje omoguava upravljanje izvrnim organima I upravljanje
sveobuhvatnim poslovima drutva bez prekomernih intervencija a sve u cilju I
interesu drutva;
Korporativno upravljanje omoguava blagovremeno I tano objavljivanje bitnih
informacija o finsiskom stanju I pokazateljima , stukturama drutva I vlasnitva I
organa upravljanja , na osnovu kojih e investitori I akcioneri donositi odluke;
Korporativno upravljanje omoguava usladjivanje zakonskih propisa odnosno
zakonskih I ugovornih prava svih nosioca interesa;
Korporativno upravljanje obezbedjuje efikasnu kontrolu, finasiskih I poslovnih
aktivnosti drutva , na osnovu kojih e se zatititi prava I interesi akcionera.
1.2. Trokovi akcionerskih drutava

30

Dobra praksa korporativnog upravljanja povlai za sobom realne trokove. Neki od trokova
obuhvataju angaovanje specijalizovanog osoblja kao to su sekretari drutva, iskusni i nezavisni
lanovi odbora drutva, interni revizori ili drugi strunjaci iz oblasti upravljanja. I trokovi
dodatnog izvetavanja mogu biti visoki. Osim toga, uspostavljanje sistema dobrog korporativnog
upravljanja iziskuje znatno vreme rukovodilaca i lanova organa upravljanja, naroito u poetnoj
fazi. Sve ovo implementaciju obino ini mnogo lakom za vea drutva koja raspolau s vie
resursa.

2. Pojam I znaaj akcionerskih drutava

Zakon o privrednim drutvima definie akcionarska drutva kao, pravnu formu privrednih
drutava ciju osnovu predstavlja kapital koji je utvrdjen I podeljen na akcije ,a za ije osnivanje
su zasluni jedan ili vie akcionera, fizickih ili pravnih lica. Naime, akcionerska drutva su
jedina drutva koja polau pravo na izdavanje akcija I ona su jedina koja za svoje obaveze
,odgovara celokupnom imovinom. Osnovna podela akcionarskih drutava je na zatvorena I
otvorena akcionarska drutva. Odnosno razlikuju se po vlasnikoj strukturi zatvorena akcionarska
drutva su privatnog karaktera dok otvorena ili javna akcionarska drutva nude svoje akcije,
celokupnoj investucionoj javnosti. Prednosti javnih akcionerskih drutava se ogledaju u:
I.
II.
III.

Pravnoj formi privrednih subjekata ( ortaka drutva, komadintna drutva, drutva sa

ogranienom odgovornou I akcionarska drutva );
Prednosima javnih akcionarskih drutava ( npr. pristup investicijama, slobodna
prenosivost akcija, ograniavanje rizika akcionerima )
Nedostatcima javnih akcionerskih drutava ( uskladjenost sa propisima trita kapitala,
sloenost organizacione strukture drutvo snosi trokove finansiranja svih organa
uprave; uskladjenost sa propisima o izvetavanju odnosi se na uskladjenost sa
rigoroznim regulativnim zahtevima I kodeksima ponaanja , koji tite prava akcionera;
postojanje akcionera koji su spremni da ulau u drutvo uprava treba da motivie
akcionere da ulau u njihovo drutvom , medjutim tada nastaju trokovi koji su vezani za
promotivne aktivnosti I kontinuiranu komunikaciju nakon primarne prodaje akcija;
primenom prfesionalnog upravljanja razvijanjem vlasnitva I kontrole investitori
angauju profesionalne rukovodioce koji e upravljati drutom. Medjutim taj proces
pronalaenja, razvoja I zaduivanje profesionalaca je teek zadatak.
2.1. Struktura upravljanja akcionerskim drutvima

Razlikujemo dva potpunos suprotna modela upravljanja drutvom :

-Jednodomni ili unutranji sistem akcionerskim drutvima koji karakterie jedan upravni organ I
postojanje izvrnih I neizvrnih lanova. Ovaj model strukture olakava formiranje javnih
rukovodeih struktura I omoguava efikasnije odluivanje .Zastupljen je u SAD-u I Velikoj
Britaniji. Detaljnije o ovom modelu na slici 2.

30

-Dvodomni sistem ili dvostepeni karakterie postojanje nadzornog , razvojnog I izvrnog organa.
Sveobuhvatno upravljanje u ovom modelu preputeno je izvrnom odboru za iju kontrolu je
zaduen nadzorni odbor za ije osnivanje I funkcionisanje je zaduena skuptina. Mana ovog
sistema je neefikasnost u odluivanju a prednost se ogleda u jasnom definisanom mehanizmu
nadzora. Zatupljen je u Nemakoj. Preciznije ovaj model emo prikazati na slici 3.

Slika 2. Osnovne karakteristike jednodomnog sistema upravljanja1

Bira razreenja

Predstavljaju I izvetavaju

ODBOR DIREKTORA
Neizvrni direktori
nadziru rad izvrnih
direktora, predlau
poslovnu strategiju i
nadziru njeno izvravanje;
odluuju o davanju
odobrenja izvrnim
direktorima u sluaju
postojanja linog interesa.

Izvrni direktori vode

poslove drutva i zastupaju
drutvo; izvetavaju neizvrne
direktore.

Izvor:IFC,mart 2004.

Slika 3. Osnovne karakteristike dvodomnog sistema upravljanja2

SKUPTINA AKCIONERA
Bira I razreava

Predstavljaju I izvetavaju

1 Korporativno upravljanje Prirunik, Meunarodna finansijska korporacija, Beograd, 2011. 41 str.

2 Korporativno upravljanje Prirunik, Meunarodna finansijska korporacija, Beograd, 2011. 41 str.

30

NADZORNI ODBOR
-Neizvrni direktori Bira razreava vodi I nadzire
Izvetavaju I odgovaraju

IZVRNI ODBOR

Izvor: IFC, mart 2004.

3. Osnivaki akt drutva

Kako mu is samo ime govori predstvalja osnivaki akt na osnovu kojeg se drutvo osniva.
Osnivaki akt se registruje u skladu sa zakonskim registrima privrednih drutava a sainjen je od:
podataka o osnivaima akcionarskog drutva, podataka o poslovnom imenu I sreditu
konstruisanog drutva, preciziranu pretenu delatnost drutva, preciziran ukupan iznos svih
akcionera koji osnivaju drutvo kao I rok upalte tog iznosa odnosno uloga, podatke o akcijama
koje su prioili akcioneri ( a koji treba da sadre : broj akcija, njihovu vrstu I klasu I njihovu
nominalnu vrednost ) , I izjavu osnivaa da kontrolu akcionarskog drutva sprovode I preciziraju
obavezu uloga na osnovu upisanih akcija.
Osnivaki akt se ne menja sem u sluaju promene pravne forme drutva. Nitavos osnivakog
akta je taksativno nabrojana u zakonu o privrenim drutvima I podrazumeva : nitav je ukoliko
nije skopljen po propisanoj formi, ako je navedena delatnost drutva suprotna prinudnim
propisima ili javnom poreklu, ako ne sadri sve osnovne prethodno navedene odredbe I ako svi
potpisnici osnivakog akta u trenutku njegovog zakljuivanja,bili pravno ili poslovno nesposobni.
3.1. Statut drutva I drugi opti akti
Statut drutva predstavlja osnovni opti akt kojem se uredjuje upravljanje drutvom I druga
kljuna pitanja vezana za optimizaciju I poslovanje drutva. Sadrina statuta akcionerskih
drutava prema ZPD-u glasi:
1. Imperativna pravila- koja se odnose na obaveznu zatitu statuta I sadre: poslovno ime I
sredite drutva, pretenu delatnost drutva , podatke o akcijama I visini kapitala itd.
2. Depozitna prava- koja se odnose na prava koje drutvo statutom, moe drugaije da uredi
a odnose se na : vreme postojanja drutva, podelu nadlenosti za odluivanje o promeni
sredita drutva, dan dividende itd.

30

3. Statutarna prava- koja podrazumevaju regulisanje pitanja u kojima ZDP ostvaruje

mogunost proirenja primene zakonskog pravila,kao I pitanja ija uredjenja predstavljaju
predpostavku za promenu zakonskih pravila ( npr. proirenje kruga lica koja poseduju
nadlenost u odnosu na drutvo).
Izmene I dopune statuta se vre po principu glasanja u kojem uestvuju svi akcioneri sa pravom
glasa a izvrava ih skuptina na osnovu rezultata glasanja. Razlikujemo tri naina izmene statuta:
izmena postojeih odredbi statruta , dopuna postojeih odredbi statuta I konstruisanje potpuno
nove verzije statuta, koja je korisna kada se vre vee izmene.
Pravilnici , poslovnici I odluke opteg karaktera predstavljaju druge opte akte drutva koji se
primanjuju u praksi. Za akcionerska drutva vaan opti akt predstavlja poslovnik skuptine koji
se konstruie na prvoj sednici skuptine u cilju blieg utvrdjivanja naina rada I odluivanja u
skuptini.
3.2. Objava akta I pravo pristupa aktima drutva
Opti akti drutva a posebno statuti predstavljaju vaan izvor informisanja akcionera I
potencijalnih investitora. Osnivai , opti akti I statuti se uvaju u sreditu odbora drutva ili na
drugom mestu ali pod nadzorom direktora ili lanova odbora drutva. Akcioneri imaju slobodan
pristup tim relevantnim dokumentima koja se nalaze na jednistvenoj internet stranici drutva. Taj
slobodan pristup akcioneri dobijaju na osnovu pismenog zahteva koji su unapred poslali odboru
drutva a ukoliko taj zahtev bude odobren mogu preuzeti relevantne dokumente. Za zloupotrebu
tih dokumenata su odgovorna akcionarska drutva.
Kodeksi korporativnog upravljanja drutvima predstavljaju izjavu koja je zasnovana na
principima. A osnovni cilj kodreksa korporativnog upravljanja je razvijanje I unapredjivanje :
pouzdanog I odgovornog rukovodjenja , efikasnosti odbora drutva I izvrnih organa , postizanje
odgovarajueg nivoa transparentnosti I javnosti u poslovanju. A opta pitanja korporativnog
upravaljanja se odnose na: kratkorone I dugorone ciljeve drutva, odnose akcionera I odbora
drutva, odnos odbora drutva I izvrnih organa I odnose akcionera koji imaju kontrolu I
manjinskih akcionera.
3.3. Etiki kodeks drutva
Etiki kodeksi drutava predstavljaju osnovna pravila ponaanja ljudi, koja uredjuju dunosti I
odgovornosti lanova organa upravljanja I zaposlenih prema nosiocima interesa drutva
ukljuujui I kolege , kupce I klijente, poslovne partnere , dravu I drutvo u celini. Glavni
razlozi usvajanja etikog kodeksa drutava: etiki kodeks poboljava reputaciju I imid drave,
poboljava upravljanje rizikom I krizama, utie pozitivno na razvoj korporativne kulture I stavlja
u prvi plan korporativne vrednosti , unapredjuje komunikaciju sa nosiocima interesa I smanjuje
opasnost od sudskih sporova. Implementacija etikog kodeksa zahteva da drutvo prethodno
detaljno preispita I formuie svoje vrednosti, a po tom da svi lanovi organizacije od rukovodioca

30

do zaposlenih pristanu na usvajanje I uestvuju u formiranju etikog kodeksa. Kada se sve

navedeno obavi tekst koji je sainjen predaje se odboru drutva na usvajanje. Etiki kodeks se
mora menjati, nadzirati I dopunjavati u zavisnosti od elja svih lanova organizacije, a tu
modifikaciju obavlja etika komisija odbora drutva.
4. Formiranje I nadlenosti odbora drutva
Formiranje odbora drutva zavisi od vrste organizacionog upravljanja za koju se drutvo odluilo.
Ukoliko je u pitanju dvodomni sistem upravljanja obavezno je formiranje odbora drutva,a
ukoliko je re o jednodomnom sistemu upravljanja formiranje odbora drutva nije obavzno ali
ukoliko govorimo o javnom akcionarskom drutvu koje ima jednoman sistem obavezno je
formiranje odbora drutva. Formiranje odbora drutva obino podrazumeva razvojne korake:
I.
II.
III.
IV.
V.

korak: Utvrivanje uloge, svrhe, ciljeva i operativnih aktivnosti (na primer, plan,
vreme i mesto odravanja sednica) odbora.
korak: odluivanje o nadlenostima, strukturi (odnosu izvrnih, neizvrnih i
nezavisnih lanova, komisijama, i dr.) i veliini (ukupnom broju lanova) odbora.
korak: Identifikacija kompetencija i kombinacije kvalifikacija koje su potrebne za
sastav odbora drutva i razvoj odgovarajuih profila za lanove odbora.
korak: razvoj plana za pronalaenje i angaovanje lanova odbora drutva,
eventualno angaovanjem specijalizovanih konsultantskih kua i/ili instituta.
korak: razvoj programa obuke za nove lanove odbora. Identifikacija kljunih
indikatora uinka i odgovarajuih materijala koji treba da se stave na raspolaganje
tokom sednica.

Nadlenosti odbora drutva ureene su Zakonom o privrednim drutvima. Odbor drutva je

odgovoran za utvrivanje strategije i poslovnih prioriteta drutva, kao i za usmeravanje i
kontrolisanje rada rukovodilaca, te donoenje odluka o pitanjima koja ne spadaju u nadlenost
skuptine akcionara.
4.1. Izbor I razreenje lanova odbora drutva
lanove odbora drutva imenuje skuptina drutva na mandatni period koji je odreen
statutom drutva. Ovaj period ne moe biti dui od etiri godine. Po isteku mandata ova
lica mogu biti ponovo imenovana. Kandidate za lanove odbora drutva predlau akcionari
drutva koji imaju pravo na predlaganje dnevnog reda sednice skuptine akcionara, i komisija za
imenovanje ako je obrazovana. Ako komisija nije obrazovana, kandidate za lanove odbora
drutva predlae odbor drutva.
Informacije o kandidatima za odbor drutva moraju se dostaviti akcionarima u okviru materijala
za sednicu skuptine. lanovi odbora drutva biraju se odlukom skuptine drutva koja se donosi
30

obinom veinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom drutva za odluivanje o ovim
pitanjima nije utvrena vea veina. Drutvo moe statutom odrediti da se izbor lanova odbora
drutva vri kumulativnim glasanjem. Kumulativno glasanje funkcionie na sledei nain:

za kandidate za lanove odbora drutva glasa se kolektivno, tj. kao grupa;

svaki akcionar broj glasova kojim raspolae mnoi s brojem lanova odbora koji se
biraju;
akcionari mogu tako dobijeni broj glasova da dodele jednom kandidatu ili da glasove
raspodele na nekolicinu njih ili na sve kandidate, zavisno od toga ta ele da postignu;
izabranim lanovima odbora drutva smatraju se oni kandidati koji dobiju najvei broj
glasova.

Kumulativno glasanje poveava ansu da manjinski akcionari izaberu predstavnika u odbor

drutva. Meutim, da bi kumulativno glasanje bilo efikasno u ovom smislu, manjinski akcionari
se moraju organizovati pre glasanja. U tom cilju, oni moraju da: imaju resurse i vetine da vode
kampanju za kandidate; upotrebe spisak akcionara kako bi kontaktirali druge akcionare i
dogovorili se s drugim manjinskim akcionarima i budu u stanju da strateki koriste kumulativno
glasanje.
Kumulativno glasanje i akcije s vie vlasnika - Jedna akcija moe imati jednog ili vie suvlasnika.
Iz perspektive drutva, meutim, svi suvlasnici se tretiraju kao jedan akcionar. Prava (ukljuujui
i glasaka) koja proistiu iz akcije mogu da se ostvaruju samo preko zajednikog punomonika.
Odnos izmeu broja lanova odbora drutva i delotvornosti kumulativnog glasanja - Postoji
direktan odnos izmeu delotvornosti kumulativnog glasanja i broja lanova odbora drutva: to je
vei broj lanova odbora drutva koje treba izabrati, to je vea mogunost da manjinski akcionari
izaberu predstavnika u odbor drutva.
Mandat lanova odbora drutva prestaje istekom perioda na koji je imenovan, a ako u toku
trajanja mandata lan odbora drutva prestane da ispunjava uslove za lana odbora drutva smatra
se da mu je prestao mandat danom prestanka ispunjenosti tih uslova. Mandat lanova odbora
drutva prestaje ako skuptina ne usvoji godinje finansijske izvetaje drutva u roku koji je
predvien za odravanje redovne sednice skuptine drutva. Skuptina akcionara moe da razrei
lanove odbora drutva i pre kraja njihovog mandata. Ako je statutom utvreno da se izbor
lanova odbora drutva vri kumulativnim glasanjem, na isti nain trebalo bi donositi i odluku o
razreenju lana odbora drutva.
4.2.

Sastav odbora drutva

Odbor drutva ne moe da ima manje od tri lana (minimalan broj lanova odbora drutva). Mali
odbor drutva moda nee omoguiti drutvu da iskoristi odgovarajuu kombinaciju kvalifikacija
i raznovrsnih iskustava. S druge strane, veim odborom drutva je obino tee upravljati i moe
30

doi do situacija da postizanje konsenzusa bude vremenski zahtevno i teko. Za podobnost

lanova odbora drutva postoje zakonski uslovi i ogranienja:
1. lanovi odbora drutva mogu biti samo pojedinci s punom poslovnom sposobnou;
2. lanovi odbora drutva ne mogu biti pojedinci koji su direktori ili lanovi nadzornog
odbora u vie od pet drutava;
3. lanovi odbora drutva ne mogu biti lica koja su osuena za krivino delo protiv privrede,
tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravosnanosti presude, s tim to se u to
vreme ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora;
4. lanovi odbora drutva ne mogu biti lica kojima je izreena mera bezbednosti zabrane
obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva, za vreme dok traje ta
zabrana;
5. neizvrni lan odbora drutva ne moe biti lice koje je zaposleno u drutvu.
Preporuene karakteristike za lanove: liderstvo, integritet, odgovornost, zrelost, radna etika.
Preporuena znanja: iskustvo u delatnosti, poslovna procena, posebne vetine (finansije i
raunovodstvo, upravljanjem rizikom i interna kontrola, strateki menadment i sl.) Kategorije
lanova odbora drutva su:

Izvrni direktori - U jednodomnom sistemu upravljanja lanovi odbora drutva (odbora

direktora) mogu biti izvrni i neizvrni direktori. Izvrni direktori vode poslove drutva
i zakonski su zastupnici drutva, u skladu sa zakonom i statutom drutva. Zakon o
privrednim drutvima poznaje ogranienja u broju izvrnih direktora samo kod javnih
akcionarskih drutava. Takva drutva u sastavu odbora direktora moraju imati vei broj
neizvrnih direktora od broja izvrnih.
Neizvrni direktori - U jednodomnom sistemu upravljanja neizvrni direktori su
lanovi odbora drutva (odbora direktora) koji nemaju izvrnu funkciju u drutvu.
Pored toga, u javnom akcionarskom drutvu predsednik odbora direktora mora biti
jedan od neizvrnih direktora.
Nezavisni direktori - jednodomnom sistemu upravljanja javno akcionarsko drutvo
mora imati najmanje jednog neizvrnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od
drutva. Zakon o privrednim drutvima ureuje koncept nezavisnih direktora i definie
koji lanovi odbora direktora mogu da se smatraju nezavisnim.
Neizvrni i nezavisni lanovi nadzornog odbora - U drutvima s dvodomnim sistemom
upravljanja poslovi izvrnih organa i poslovi stratekog planiranja i nadzora nad
poslovanjem drutva razdvojeni su i u smislu lica, odnosno organa koji ih obavljaju. U
ovom sistemu upravljanja izvrni direktori ne mogu biti lanovi nadzornog odbora,
mogu biti samo lica koja ispunjavaju uslove propisane za neizvrne direktore. I ovde,
takoe, vai pravilo da u javnom akcionarskom drutvu najmanje jedan lan nadzornog
odbora mora ispunjavati uslove propisane za nezavisnog direktora.

30

lanovi odbora izmeu sebe biraju predsednika, veinom glasova prisutnih lanova. U javnom
akcionarskom drutvu s jednodomnim sistemom upravljanja predsednik odbora drutva
(direktora) mora biti jedan od neizvrnih direktora. Isto vai i za drutva s dvodomnim sistemom
upravljanja s obzirom na to da lanovi odbora drutva ne mogu biti izvrni direktori. Odbor
drutva moe da razrei predsednika odbora drutva i izabere novog u bilo koje vreme. Podatak o
predsedniku odbora drutva registruje se u registar privrednih subjekata. Predsednik odbora
drutva saziva i predsedava sednicama odbora drutva, predlae dnevni red i odgovoran je za
voenje zapisnika sa sednica odbora drutva.
4.3. Komisije odbora drutva
Komisije odbora drutva mnogi smatraju njegovim kljunim sredstvom za suoavanje sa ovim
izazovima i njihovim delotvornim savladavanjem. Konkretnije, komisije: omoguavaju odboru
drutva da se bavi veim brojem sloenih pitanja na efikasniji nain, uz podrku specijalista
usredsreenih na detaljnu analizu odreenih pitanja i davanje preporuka i predloga u procesu
donoenja odluka; omoguavaju odboru drutva da razvija strunost za poslove drutva po
posebnim oblastima, a naroito za finansijsko izvetavanje, rizik i internu kontrolu; i
poveavaju objektivnost i nezavisnost miljenja odbora drutva, izolujui ga od potencijalnog
preteranog uticaja rukovodilaca i akcionara koji kontroliu drutvo.
4.4.

Obaveze odgovornosti I radne procedure odbora drutva

Osnovni poslovi koje u vezi sa sednicama odbora drutva ZPD stavlja u nadlenost predsednika
odbora drutva obuhvataju: sazivanje i predsedavanje sednicama odbora drutva; utvrivanje
predloga dnevnog reda sednica; staranje o voenju zapisnika sa sednica odbora drutva. Sednice
odbora drutva saziva predsednik odbora drutva. Ako predsednik na pisani zahtev bilo kog lana
odbora drutva ne sazove sednicu odbora drutva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva,
sednicu moe sazvati i lan odbora drutva koji je podneo predmetni zahtev, uz navoenje
razloga za sazivanje sednice i predloga dnevnog reda.
Zakon o privrednim drutvima uspostavlja osnovna pravila vezana za kvorum i nain odravanja
sednica odbora drutva i u tom smislu utvruje da:

kvorum za odravanje sednice odbora drutva predstavlja veina od ukupnog broja

lanova odbora drutva;
se sednice odbora mogu odravati pisanim ili elektronskim putem, telefonom, telegrafom,
telefaksom ili upotrebom drugih sredstava audio-vizuelne komunikacije, pod uslovom da
se tome ne protivi nijedan lan odbora drutva;
odsutni lanovi odbora drutva mogu glasati i pisanim putem, kada se za potrebe kvoruma
smatra da su prisustvovali sednici.

30

lanovi odbora drutva mogu da uestvuju u radu i odluivanju sednice: kada su fiziki
prisutni na sednici; kada uestvuju preko konferencijske veze ili drugih sredstava
komunikacije; putem pisanog izjanjavanja.
Sekretar drutva je odgovoran za administrativna i organizaciona pitanja u vezi s pripremom i
voenjem sednica odbora drutva. Dok odluku o sazivanju sednice od-bora drutva donosi
predsednik odbora, sekretar drutva se bavi pitanjima vezanim za pripremu samih sednica kao to
su: obavetavanje svih lanova o sednicama odbora drutva; slanje glasakih listia; prikupljanje
popunjenih glasakih listia i glasakih listia odsutnih lanova; staranje o sprovoenju
usvojenih procedura rada odbora drutva; i voenje zapisnika i stenograma sa sednica.
lanovi odbora drutva su duni da svoje poslove izvravaju kavlitetno na svestan nain sa puno
panje I sa razumevanjem a sve u cilju dostizanja najboljeg mogueg boljitka drutva. lanovi
odbora odgovorni su za ostvarivanje svojih prava i vrenje dunosti u dobroj veri, s
odgovarajuom panjom i na profesionalan nain.
Obaveza lojalnosti obino zabranjuje da lanovi odbora drutva: uestvuju u radu konkurentskog
drutva; stupe u bilo kakav pravni posao s drutvom bez prethodnog obavetenja i odobrenja
nadlenog organa u drutvu (odbora direktora ili skuptine akcionara); koriste imovinu i sredstva
drutva za line potrebe; obelodanjuju nejavne, poverljive informacije; I koriste informacije ili
poslovne mogunosti drutva za privatne svrhe, odnosno sticanje line koristi.
lanovi odbora drutva odgovaraju drutvu za tetu koju mu prouzrokuju krenjem odredaba
ZPD-a, statuta ili odluke skuptine. Ako je teta nastala kao posledica odluke odbora drutva, za
tetu odgovaraju: svi lanovi koji su za tu odluku glasali; lanovi koji su se uzdrali od glasanja;
lanovi koji nisu prisustvovali sednici niti su glasali za odluku na drugi nain, ako se nisu
pisanim putemusprotivili toj odluci u roku od osam dana od saznanja za njeno donoenje.
lanovi odbora drutva odgovaraju drutvu za tetu koju drutvo pretrpi zbog povrede dunosti
koje imaju prema drutvu. Kada je re o povredi dunosti izbegavanja sukoba interesa drutvo
moe podneti tubu za naknadu tete i protiv lica povezanog s lanom odbora drutva, ako je
povreda dunosti izbegavanja sukoba interesa uinjena u korist tog lica.
4.5. Ocenjivanje I edukacija odbora drutva I njenih lanova
Vanost ocenjivanja odbora drutva iroko je priznata u meunarodnoj poslovnoj za-jednici.
Takoe se preporuuje: da odbor drutva godinje ocenjuje svoj uinak; i da godinji izvetaj
prikae rezultate ocenjivanja uinka. Metodi samoocenjivanja ukljuuju: organizovanje radnog
sastanka na izolovanoj lokaciji i pozivanje spoljnog posrednika; organizovanje posebne sednice
odbora za ocenjivanje svog rada ili, umesto toga, odvajanje vremena tokom redovne sednice za
bavljenje pitanjima uinka; osmiljavanje kontrolnih spiskova koje lanovi odbora mogu da
koriste za ocenu svog rada; I uestvovanje u specijalizovanim programima obuke, ime se

30

lanovima odbora obezbeuje mogunost da kritiki razmisle o svom uinku i da razvijaju i dele
nove ideje
.
Korporativna obuka dobija dodatnu vanost u kontekstu privreda u tranziciji, jer lanovi odbora
drutva moraju stalno da budu u toku promena zakonskog i regulatornog sistema, kao i najboljih
praksi. Sve ovo ini politiku jedne kompanije za edukaciju odbora i njegovih lanova kljunim
faktorom uspeha u razvijanju i podravanju kompetentnog, dobro obavetenog i obazrivog
odbora.

4.6. Naknade za lanove odbora drutva

Naknada koja se plaa lanovima odbora drutva treba da bude jednaka za sve neizvrne
direktore. Osim toga, naknade koje drutvo plaa treba da budu konku-rentne, tj. dovoljno visoke
da privuku kompetentne pojedince. One treba da budu odreene tako da ne budu ni mnogo ispod
naknada za lanove odbora koje se isplauju u slinim drutvima niti mnogo iznad njih.
5. Izvrni organi I njihove nadlenosti
U akcionarskim drutvima s jednodomnim sistemom upravljanja funkciju izvrnih organa vri
jedan izvrni direktor ili vie njih. Oni su istovremeno i lanovi odbora drutva, koji je za javna
akcionarska drutva obavezan organ upravljanja. Jedan od izvrnih direktora ovlaenih za
zastupanje drutva moe biti imenovan za generalnog direktora. U akcionarskim drutvima s
dvodomnim sistemom upravljanja funkciju izvrnih organa vri jedan izvrni direktor ili vie
njih, odnosno izvrni odbor. Javna akcionarska drutva u obavezi su da imaju tri izvrna direktora
ili vie njih koji ine izvrni odbor. U drutvima sa izvrnim odborom nadzorni odbor je u
obavezi da imenuje generalnog direktora. Izvrni direktori u jednodomnom sistemu upravljanja
vode poslove drutva i predstavljaju zakonske zastupnike drutva. Ove poslove izvrni direktori
obavljaju zajedniki, ako statutom drutva ili odlukom skuptine nije drugaije odreeno.
Obavezni su da se u voenju poslova pridravaju zakonskih ogranienja, kao i eventualnih
ogranienja utvrenih statutom, odlukom skuptine ili odlukom odbora drutva.
U dvodomnom sistemu upravljanja nadlenosti izvrnih organa definisane su kroz pojedinane
nadlenosti izvrnih direktora, i kroz nadlenosti izvrnog odbora kao kolektivnog organa u ijem
su oni sastavu. Poslovi: sticanje, otuenje i optereenje udela i akcija koje drutvo poseduje u
drugim pravnim licima; sticanje, otuenje i optereenje nepokretnosti; uzimanje kredita, odnosno
uzimanje i davanje zajmova i drugi.
5.1. Sastav izvrnih organa

30

Izvrni direktor prema ZPD-u moe biti svako poslovno sposobno lice pod uslovom: da nije
direktor ili lan nadzornog odbora u vie od pet drutava; da nije osueno za krivino delo protiv
privrede tokom perioda od pet godina raunajui od dana pravosnanosti presude, s tim da se u
taj period ne uraunava vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora; da mu nije izreena
mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja pretenu delatnost drutva, i to
za vreme dok traje ta zabrana.
lanovi izvrnih organa mogu biti delotvorni samo ako imaju odgovarajue finansijske i ljudske
resurse, kao i potrebna znanja, vetine, vreme i iskustvo za vrenje svojih dunosti. U zavisnosti
od organizacije upravljanja u drutvu, izvrne direktore imenuje skuptina drutva (u
jednodomnom sistemu upravljanja) ili nadzorni odbor (u dvodomnom sistemu upravljanja).
Zakonski propisi predviaju da se izvrni direktori biraju na period utvren statutom drutva, pri
emu taj period ne moe biti dui od etiri godine. Mandat izvrnog direktora prestaje istekom
perioda na koji je imenovan. Ako direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove
za obavljanje funkcije izvrnog direktora drutva, smatra se da mu je prestao mandat danom
prestanka ispunjenosti tih uslova. Skuptina, odnosno nadzorni odbor u drutvima s dvodomnim
sistemom upravljanja moe razreiti izvrnog direktora i pre isteka mandata na koji je imenovan,
bez navoenja razloga.
Izvrni direktor moe u svako doba dati pisanu ostavku koju upuuje preostalim direktorima u
drutvima s jednodomnim sistemom upravljanja, odnosno nadzornom odboru u drutvima s
dvodomnim sistemom upravljanja.
5.2. Radne procedure izvrnih organa
U drutvima s jednodomnim sistemom upravljanja radne procedure izvrnih direktora
podrazumevaju njihovo samostalno delovanje u okviru nadlenosti vezanih za rukovoenje
svakodnevnim poslovima drutva koje su im dodeljene u skladu sa zakonom, aktima drutva i
odlukom odbora direktora.U drutvima s dvodomnim sistemom upravljanja poslovi izvrnih
direktora takoe se mogu sagledati preko njihovih nadlenosti koje obavljaju samostalno i preko
nadlenosti izvrnog odbora (iji su lanovi) kao organa kolektivnog odluivanja o pojedinim
pitanjima vezanim za voenja poslova drutva. Izvrni odbor drutva u voenju poslova drutva
postupa samostalno, i po pravilu odluuje i postupa van sednica. Generalni direktor predsedava
sednici izvrnog odbora i predlae njen dnevni red.
5.3. Naknade lanovima izvrnih organa
Naknada za izvrne direktore moe da se sastoji od fiksne i varijabilne (promenljive)
komponente. Fiksna komponenta obino predstavlja osnovnu zaradu. Najvaniji faktor u
odreivanju osnovne zarade izvrnog direktora jeste praksa naknada u slinim drutvima.

30

Kada je re o varijabilnim naknadama, najvaniji faktor u njihovom odreivanju jeste doprinos

izvrnog direktora u pogledu kratkoronog i dugoronog finansijskog uinka drutva. Varijabilna
komponenta esto se sastoji od godinjeg bonusa i zasniva se na uinku. Pored navedenog izvrni
direktori su esto ukljueni u programe naknada koji se sastoje od penzijskog plana, plana
zdravstvenog osiguranja, plana tednje, plana ivotnog osiguranja i plana invalidskog osiguranja.
Izvrni direktori mogu da budu razreeni bez razloga, a da ipak prime otpremnine. Ovo se moe
dogoditi kada je drutvo kupljeno a kupac eli da postavi nove izvrne organe. Ovi planovi
otpremnina ponekad se nazivaju zlatnim padobranima. Zlatni padobrani mogu se definisati
kao klauzula u ugovoru sa izvrnim direktorom koja predvia isplatu odreene (po pravilu
znatne) naknade izvrnom direktoru u sluaju da drutvo bude preuzeto, a preuzimalac raskine
ugovorni odnos s njim. Ove naknade mogu da budu u obliku otpremnine, bonusa, akcijskih opcija
ili kombinacije navedenih naina.

6. Uloga I nadlenosti sektora drutva

Rad sekretara drutva je od sutinske vanosti za upravljanje i rukovoenje drutvom. Sekretar
drutva pomae organima upravljanja da obavljaju svoje dunosti i izvravaju svoje obaveze.
Sekretar drutva u sutini prua podrku radu organa upravljanja obezbeujui da se taj rad
obavlja u skladu sa usvojenom politikom upravljanja, i uz potovanje relevantnih regulatornih
zahteva i internih korporativnih pravila. Za drutvo je korisno da uloga sekretara drutva obuhvati
i poslove vezane za uspostavljanje i odravanje stalne komunikacije izmeu razliitih organa
drutva, a u skladu sa statutom i drugim optim aktima drutva. Prilikom izbora sekretara drutva
odbor drutva treba da se rukovodi kriterijumima kvalifikovanosti i strunosti za obavljanje datih
poslova, radnim iskustvom, ali i linim kvalitetima pojedinaca iji se izbor razmatra. Statutom
drutva mogu se utvrditi opti uslovi za sekretara drutva, kao i blii uslovi i detaljniji kriterijumi
za izbor lica na mesto ovog organa.
Zakon o privrednim drutvima ureuje neka od osnovnih pitanja iz nadlenosti sekretara drutva.
Pri tom, drutvima je ostavljena mogunost da statutom drutva, odnosno odlukom o imenovanju
sekretara drutva pitanja nadlenosti urede i drugaije, te u tom smislu sekretaru drutva dodele i
druge dunosti i odgovornosti6. Pored detaljnog ureenja pitanja nadlenosti vano je da drutva
jasno definiu i obavezu organa upravljanja da pomau sekretaru drutva u vrenju njegovih
dunosti.
6.1.

Struna udruenja sektora drutva

Na stranim tritima ovu ulogu esto igraju struna udruenja ili instituti sekretara drutava.
Obino takve organizacije ujedinjuju sekretare drutava i obavljaju vei broj delatnosti, a
naroito: promoviu dobro korporativno upravljanje i efikasno rukovoenje drutvima;

30

podravaju i tite karakter, status i interese sekretara drutava svojih lanova; promoviu
efikasnost i korisnost tih usluga i standard profesionalnog ponaanja sekretara drutava;
obuavaju sekretare drutava; komentariu predloene i postojee zakone, pravila i propise u
oblastima od posebnog interesa za sekretare drutava lanove; I promoviu dobrovoljnu
razmenu informacija i iskustava koji se odnose na dunosti, probleme i prakse sekretara drutava
i njihovih drutava i pomau u toj razmeni.

7. Opte odredbe o pravima akcionera

Zakonski propisi poznaju dve osnovne vrste akcija: obine i preferencijalne. Drutvo je obavezno
da emituje obine akcije, a ukupna vrednost preferencijalnih akcija (izdatih i odobrenih) ne moe
prelaziti 50% osnovnog kapitala drutva. Akcije se izdaju u dematerijalizovanoj formi, glase na
ime i registruju se u Centralnom registru hartija od vrednosti. Drutvo moe izdavati akcije s
nominalnom vrednou ili bez nominalne vrednosti. Obine akcije svojim imaocima daju niz
prava, a najvanije pravo da uestvuju u donoenju odluka u drutvu. To pravo ostvaruju kroz
uee u radu i odluivanju na skuptini akcionara, obina akcija daje pravo na jedan glas. Pored
ovih, obine akcije daju i pravo na isplatu dividende, pravo uea u raspodeli likvidacionog
ostatka ili steajne mase, pravo preeg upisa obinih akcija i drugih finansijskih instrumenata
zamenljivih za obine akcije iz narednih emisija, kao i druga prava predviena ZPD-om ili
statutom drutva.
One uvek predstavljaju jednu klasu akcija, i u tom smislu svaka obina akcija daje ista prava
svojim imaocima. Obine akcije ne mogu da se konvertuju u preferencijalne akcije ili druge
finansijske instrumente. Drutvo ima pravo da izdaje razliite klase preferencijalnih akcija. Za
razliku od obinih akcija, preferencijalne akcije mogu se podeliti u vie klasa zavisno od prava i
prioriteta koji su vezani za njih. Preferencijalne akcije svojim imaocima mogu dati jedno ili vie
povlaenih prava utvrenih statutom ili odlukom o izdavanju:

pravo na dividendu u unapred utvrenom novanom iznosu ili u procentu od njene

nominalne vrednosti, koja se isplauje prioritetno u odnosu na imaoce obinih akcija;
pravo da mu se neisplaena dividenda kumulira i isplati pre isplate dividendi imaocima
obinih akcija (kumulativna preferencijalna akcija);
pravo da participira u dividendi koja pripada imaocima obinih akcija, u svim sluajevima
isplate dividende imaocima obinih akcija ili po ispunjenju odreenih uslova (participativna
preferencijalna akcija);
pravo prvenstva naplate iz likvidacionog ostatka ili steajne mase u odnosu na imaoce
obinih akcija;
pravo pretvaranja akcija u obine akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive
preferencijalne akcije);
pravo prodaje akcija akcionarskom drutvu po unapred utvrenoj ceni ili pod drugim
uslovima.
30

7.1. Posebna prava akcionera

Akcije sa pravom glasa obezbeuju pravo na: glasanje u toku skuptine akcionara, lino ili preko
punomonika; pobijanje odluke skuptine akcionara; prei upis akcija novih emisiju; uvid u
spisak akcionara s pravom uea na skuptini. 5% ovih akcija obezbeuje pravo na: sazivanje
vanredne sednice skuptine akcionara; dopunu dnevnog reda i drugaije predloge odluka.
Posebna prava akcionara:
a

f
g

h
i

Pravo glasa - akcionari uestvuju u donoenju odluka u drutvu korienjem svog prava
glasa prilikom odluivanja na sednicama skuptine akcionara. Pravo glasa moe da se vri
lino ili preko punomonika.
Pravo na pobijanje odluke skuptine akcionara ovo u sluaju ako sednica skuptine nije
bila sazvana u skladu sa ZPD-om i statutom drutva; ako je taj akcionar od strane drutva ili
uz znanje bilo kog direktora ili lana nadzornog odbora bio onemoguen da uestvuje u radu
sednice na kojoj je odluka doneta; ako odluka skuptine iz drugih razloga nije doneta u
skladu sa ZPD-om, statutom ili poslovnikom skuptine; ako je odluka skuptine suprotna
zakonu ili statutu drutva; ako bilo koji akcionar vrenjem svog prava glasa ima nameru da
za sebe ili tree lice pribavi korist na tetu drutva ili drugih akcionara kroz donoenje ili
izvrenje te odluke i drugo.
Pravo na informisanje - propisane informacije i dokumenta stavljaju se na raspolaganje
svakom akcionaru, kao i ranijem akcionaru za period kada je bio akcionar, na njegov pisani
zahtev, radi vrenja uvida i kopiranja dokumenata.
Pravo prenosa akcija i prava iz akcija - Imaoci i obinih i preferencijalnih akcija imaju
pravo da slobodno raspolau akcijama i pravima iz akcija (izuzev prava glasa). U javnim
akcionarskim drutvima ova prava se ne mogu ograniiti ili ukinuti.
Pravo preeg upisa akcija narednih emisija - akcionari imaju prava preeg upisa, koja im
omoguavaju da kupuju akcije ili zamenljive hartije od vrednosti s pravom prioriteta pre
nego to se ponude treim licima.
Pravo nesaglasnih akcionara da zahtevaju otkup akcija od strane akcionarskog drutva
Prava akcionara na uee u raspodeli likvidacionog ostatka - akcionari su rezidualni
poverioci u postupku likvidacije drutva, tj. oni e uestvovati u deobi imovine koja
preostane nakon to se namire svi drugi poverioci drutva (likvidacioni ostatak).
Pravo na uvid u listu akcionara
Pravo na podnoenje tube u ime drutva derivativna tuba - Akcionar (ili grupa
akcionara) koji poseduje akcije u drutvu koje predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala
drutva ima pravo da podnese tubu sudu u svoje ime, a za raun drutva, radi naknade tete
prouzrokovane drutvu, odnosno ostvarivanja pojedinih prava drutva.
Pravo na zahtev za procenu nenovanog uloga u drutvo - Akcionari drutva koji poseduju
najmanje 5% osnovnog kapitala drutva imaju pravo da u sluaju kada su od dana vrenja
procene nenovanog uloga do momenta njegovog unoenja u drutvo nastupile okolnosti
koje umanjuju njegovu vrednost, a drutvo nije izvrilo novu procenu, zahtevaju od drutva

30

da to uini. Ako ne postupe po ovom zahtevu u roku od 15 dana od dana njegovog prijema,
akcionari mogu zahtev za procenu vrednosti nenovanog uloga podneti nadlenom sudu.
7.2.

Drava kao akcioner

Drava kao akcionar moe, u odnosu na ostale akcionare, imati istovetan ili povlaen status. U
prvom sluaju uticaj drave na upravljanje drutvom praktino odreuje visina njenog
akcionarskog udela. S druge strane, kada su dravi kao akcionaru data odreena povlaena
prava, govorimo o imaocu tzv. zlatnih akcija. Zlatna akcija moe da se uspostavi kako bi se
osigurala bezbednost drave ili zatitili moral, zdravlje, prava i interesi njenih graana. Zlatne
akcije daju razna povlaena prava dravi, kao to je, na primer, pravo da predlae take dnevnog
reda skuptine akcionara; zahteva sazivanje vanredne sednice skuptine akcionara; stavi veto na
sledee odluke skuptine akcionara.
7.3. Centralni registar
Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao akcionarsko drutvo s veinskim
dravnim kapitalom. Pored ostalih zakonom propisanih delatnosti, Centralni registar obavlja i
delatnost voenja jedinstvene evidencije akcionara i upisa prava treih lica na ovim hartijama od
vrednosti. Podaci iz centralne evidencije akcionara izdavalaca javni su i objavljuju se na internet
stranici Centralnog registra na nain propisan njegovim optim aktima.
7.4. Zastita prava akcionera
Zakon o privrednim drutvima prua brojne garancije za realizaciju i zatitu prava akcionara.
Neke od ovih garancija su proceduralne prirode i odnose se na organizaciju skuptine akcionara.
Druge se odnose na posebne obaveze organa upravljanja i rukovodilaca drutva.
Sudska zatita predstavlja osnovni oblik zatite akcionarskih prava. To je osnovno pravo
akcionara koje je garantovano zakonom. Ovaj oblik zatite obuhvata mogunost akcionara da
pokrenu sudske postupke protiv lica koja imaju dunosti prema drutvu. To mogu uiniti u formi
individualne tube za naknadu tete koju su oni sami pretrpeli, ili u formi derivativne tube,
podnesene u svoje ime a za raun drutva, za tetu koju je pretrpelo drutvo. Akcionar, takoe,
ima mogunost da pobija odreene odluke drutva, kao i da pred sudom pojedina prava koja mu
pripadaju realizuje prinudnim putem. Ovlaenja Komisije za hartije od vrednosti u prvom redu
obuhvataju poslove u delu: regulative donosi podzakonska i ostala akta za sprovoenje ZTK-a;
nadzora vri nadzor nad primenom i potovanjem zakonskih i podzakonskih propisa kojima se
ureuje trite kapitala i s tim u vezi ovlaena je da vri nadzor nad javnim drutvima,
investitorima i svim privrednim subjektima koji profesionalno deluju na tritu kapitala;
sankcionisanja organizuje, preduzima i sprovodi mere i sankcije kojima se obezbeuje
zakonito, pravino, ureeno i efikasno funkcionisanje trita kapitala.

30

8. Skuptina akcionera
8.1. Opte odredbe skuptine akcionera
Postoje dve vrste SA: redovna skuptina akcionara (RSA) i vanredna skuptina akcionara (VSA).
Zakon o privrednim drutvima nalae da se RSA saziva i odrava najmanje jednom godinje i to
najkasnije u roku od est meseci od zavretka poslovne godine. Sve SA, izuzev RSA, obuhvaene
su pojmom VSA. Neka od pitanja koja bi mogla biti predmet odluivanja na VSA obuhvataju na
primer: izdavanje dodatnih akcija, reorganizaciju drutva ili izbor lanova odbora drutva. Iako
odravanje VSA Zakon predvia po pravilu kao mogunost, a ne kao obavezu drutva, postoje
izuzeci kada je drutvo duno da sazove VSA. Nadlenosti skuptine akcionera su:
a

Izbor i razreenje organa upravljanja - imenovanje i razreenje lanova odbora drutva

(izvrnih i neizvrnih direktora u jednodomnom sistemu upravljanja i lanova nadzornog
odbora u dvodomnom sistemu upravljanja).
b Kontrolu nad drutvom - po potrebi (ako nijedan od neizvrnih direktora, odnosno lanova
nadzornog odbora ne ispunjava zakonske uslove), u javnom akcionarskom drutvu vri izbor
lana komisije za reviziju koji ispunjava posebne zakonske uslove strunosti i nezavisnosti,
ako to lice nije jedan od neizvrnih direktora, odnosno lanova nadzornog odbora drutva;
izbor i razreenje revizora; usvajanje finansijskih izvetaja i izvetaja revizora u skladu sa
ZPD-om; i izbor revizora za vrenje posebne ili vanredne revizije.
c Ekonomske i finansijske aktivnosti drutva - raspodela dobiti i pokrie gubitaka, utvrivanje
naknada za direktore ili lanove nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno,
odnosno pravila za njihovo odreivanje.
d Opta akta drutva - donoenje, odnosno izmene i dopune statuta drutva; i usvajanje
poslovnika o radu skuptine drutva.
e Osnovni kapital - poveanje osnovnog kapitala (izuzev kada je ova nadlenost u okvirima
odobrenog kapitala poverena odboru drutva); odreivanje broja, vrste i klase odobrenih
akcija koje drutvo moe da emituje; i smanjenje osnovnog kapitala.
f Hartije od vrednosti - izdavanje akcija u postupku poveanja kapitala drutva; podela i
spajanje akcija; odobravanje sticanja sopstvenih akcija drutva u sluajevima predvienim
ZPD-om; i izdavanje zamenljivih obveznica i varanta.
g Odobravanje pravnih poslova - odobravanje pravnog posla sticanja imovine velike vrednosti
ili raspolaganja njome; i odobravanje pravnog posla ili radnje u sluaju postojanja linog
interesa kada je to odobrenje u skladu sa ZPD-om u nadlenosti skuptine.
h Reorganizacija i likvidacija drutva - statusne promene; promene pravne forme; likvidacija
drutva (odluka da drutvo prestane da postoji); i usvajanje periodinih bilansa i zavrnog
likvidacionog bilansa i drugih dokumenta u vezi sa sprovoenjem likvidacionog postupka u
skladu sa ZPD-om.
i Uee u drugim drutvima - odobrenje ugovora o kontroli i upravljanju.
30

8.2.

Priprema I odravanje skuptine akcionera

Priprema skutine akcionera se vri u 5 koraka:

Korak 1: Sainjavanje predloga dnevnog reda SA - Podnoenje predloga na razmatranje;
Razmatranje predloga od strane odbora drutva; Obavetavanje akcionara o odbijenim takama
dnevnog reda.
Korak 2: Donoenje preliminarnih odluka - Donoenje odluke o sazivanju SA s predlogom
dnevnog reda; Utvrivanje datuma, mesta i vremena odravanja skuptine akcionara; Utvrivanje
formulara za punomoje i/ili formulara za glasanje u odsustvu glasakih listia, i postupka
obavetavanja; Utvrivanje spiska materijala i dokumenata; Utvrivanje dana akcionara.
Korak 3: Obavetenje akcionara; Omoguavanje akcionarima da se upoznaju s materijalima za
sednicu skuptine; Sastavljanje spiska akcionara
Korak 4: Sastavljanje spiska akcionara.
Korak 5: Pravo akcionara da izmene i dopune dnevni red
Koraci odravnja skuptine akcionera:
1. Registracija lica koja prisustvuju skuptina akcionera;
2. Provera i objavljivanje da li postoji kvorum;
3. Otvaranje SA predsednik odbora drutva otvara SA ukoliko statut ili poslovnik o
radu skuptine ne predvia drugaije;
4. akcionari biraju predsednika SA ako on ve nije odreen statutom ili odlukom SA;
5. Imenovanje zapisniara i komisije za glasanje ako statutom ili poslovnikom o radu
skuptine drutva nije drugaije ureeno;
6. Akcionari odluuju o eventualnom prisustvu spoljnih gostiju;
7. Predsednik SA predstavlja dnevni red i pravila postupka, i eventualno predlae odluku o
utvrivanju naina glasanja na SA;
8. Predsednik SA otvara raspravu o takama dnevnog reda;
9. Akcionari glasaju o takama dnevnog reda;
10. Objavljivanje rezultata tokom SA;
11. Sekretar drutva priprema i arhivira zapisnik sa SA.
Akcionari mogu na sednici skuptina akcionera da uestvuju lino ili preko punomonika.
Izuzetno, statutom se moe utvrditi minimalan broj akcija koje akcionar mora posedovati za lino
uee u radu , skuptina akcionera koji ne moe biti vei od broja koji predstavlja 0,1% ukupnog
broja akcija odgovarajue klase. U ovom sluaju, akcionari koji ne ispunjavaju uslov za lino
uee, u radu skuptina akcionera mogu uestvovati preko zajednikog punomonika ili putem
glasanja u odsustvu. Drutvima je ostavljena mogunost da statutom ili poslovnikom skuptine
akcionarima omogue uee u radu skuptina akcionera i elektronskim putem. Pre poetka
skuptina akcionera registruju se akcionari i punomonici akcionara, kao i prispela pisana
30

izjanjavanja akcionara, i utvruje konaan spisak lica koja uestvuju u radu skuptina akcionera.
Uesnici moraju da se registruju kako bi se utvrdio kvorum. Spisak uesnika utvruje Komisija
za glasanje na osnovu podataka o registrovanim akcionarima koji lino uestvuju, punomonika
sa ispravnim punomojem, te prispelih ispravnih pisanih izjanjavanja akcionara.
Imaoci vie od 50% akcija s pravom glasa, ako statutom drutva nije odreena vea veina,
moraju prisustvovati SA kako bi ona mogla da pone i kako bi njene odluke bile punovane. Ako
dnevni red SA sadri take s razliitim uslovima za glasanje za obine akcionare i akcionare s
preferencijalnim akcijama, za svaku taku mora se posebno utvrditi kvorum. Ako ne postoji
kvorum, skuptina akcionera moe da se odloi i ponovo sazove sa istim dnevnim redom. Rok za
novo odravanje ne moe biti krai od 15 dana niti dui od 30 u odnosu na dan neodrane
sednice. Uobiajeno je da sednicu otvori predsednik odbora drutva, koji poziva akcionare da
glasaju o izboru predsednika skuptina akcionera. Ako statutom drutva ili poslovnikom
skuptine nije drugaije odreeno, predsednik skuptina akcionera imenuje: zapisniara
skuptina akcionera I lanove komisije za glasanje. Komisija za glasanje mora da ima najmanje
tri lana. Skuptini akcionara predsedava predsednik skuptine odreen statutom, odnosno lice
koje bira skuptina akcionera na svakoj sednici u skladu sa statutom ili poslovnikom skuptine.
Ako navedenim aktima nije propisan postupak za njegov izbor, predsednik skuptina akcionera
je lice koje poseduje ili predstavlja najvei broj glasova obinih akcija u odnosu na ukupan broj
glasova prisutnih akcionara sa obinim akcijama. Predsednik skuptina akcionera predstavlja
dnevni red uesnicima skuptina akcionera. Pored toga, predsednik skuptina akcionera izlae
znaajnije odredbe o radu skuptina akcionera utvrene statutom i poslovnikom
skuptina akcionera.
Sednici skuptina akcionera pored akcionara po pravilu prisustvuju i uestvuju u raspravi
direktori i lanovi nadzornog odbora ako je upravljanje drutvom dvodomno, a na sednicu na
kojoj se razmatra finansijski izvetaj koji je bio predmet revizije poziva se i revizor drutva. Ovo
pravilo, meutim, ne ograniava drutvo da na sednicu u skuptina akcionera skadu sa statutom i
aktima drutva pozove i druga struna lica, kao to su lanovi komisija odbora drutva,
rukovodilac unutranjeg nadzora u drutvu, sekretar drutva i dr. Poto se detaljno rasprave jedna
ili vie taaka dnevnog reda, predsednik skuptina akcionera poziva akcionare da glasaju.
Glasanje se zasniva na principu jedna obina akcija s pravom glasa jedan glas, osim u sluaju
kumulativnog glasanja. Glasanje na sednici skuptina akcionera moe biti javno ili tajno. Javno
glasanje se moe vriti na vie naina podizanjem ruke, pritiskom na taster ili nekim drugim
javnim postupkom. Korienje glasakih listia prvenstveno je karakteristino za sprovoenje
tajnog glasanja.
Komisija za glasanje mora da izbroji glasove date tokom skuptina akcionera , da sumira
rezultate glasanja i saopti ih predsedniku skuptina akcionera. Predsednik skuptine je duan da
za svaku odluku o kojoj su akcionari glasali utvrdi ukupan broj akcija akcionara koji su
uestvovali u glasanju, procenat osnovnog kapitala koji te akcije predstavljaju, ukupan broj
30

glasova i broj glasova za tu odluku i protiv nje, kao i broj glasova akcionara koji su se uzdrali od
glasanja. Predsednik skuptina akcionera objavljuje rezultate glasanja itanjem zapisnika
komisije za glasanje i odluka . skuptina akcionera Javno akcionarsko drutvo je u obavezi da
najkasnije u roku od tri dana od dana odrane sednice na svojoj internet stranici objavi donete
odluke i rezultate glasanja po svim takama dnevnog reda o kojima su akcionari glasali. Ove
informacije moraju biti dostupne na internet stranici drutva najmanje 30 dana.
Predsednik skuptina akcionera zakljuuje skuptina akcionera kada se:

pretresu sve take dnevnog reda i o njima glasa; i

objave rezultati glasanja (ako drutvo odlui da rezultate odmah objavi).

Drutvo mora da saini zapisnik sa skuptina akcionera u roku od 8 dana od njenog zakljuenja.
Zapisnik vodi zapisniar, uredno sainjavanje odgovoran je predsednik skuptina akcionera . Ako
je u drutvu imenovan sekretar drutva, on vodi zapisnik i odgovoran je za njegovo uredno
sainjavanje. Detaljne informacije o nainu i rezultatima glasanja po svim takama dnevnog reda
predstavljaju obaveznu sadrinu zapisnika koji se sainjava nakon sednic skuptina akcionera e ,
a potpisuju ga i lanovi komisije za glasanje.
8.3. Specifinosti vandredne skuptine akcionera
Pored prava drutva da odri vandredna skuptina akcionera svaki put kada postoji
potreba, prema ZPD-u drutvo je obavezno da odri vandredna skuptina akcionera :
a

U sluaju da se prilikom izrade godinjih ili drugih finansijskih izvetaja, utvrdi da drutvo
posluje sa gubitkom usled kojeg je vrednost neto imovine drutva postala manja od 50%
osnovnog kapitala drutva. U pozivu za tu sednicu vandredna skuptina akcionera mora biti
naveden razlog sazivanja, kao i predlog dnevnog reda koji mora da sadri predlog odluke o
likvidaciji drutva, odnosno predlog odluke o drugim merama koje je potrebno preduzeti
kada nastupi situacija zbog koje je sednica skuptine i sazvana;
Kada se broj direktora u jednodomnom sistemu upravljanja, odnosno broj lanova nadzornog
odbora u dvodomnom sistemu upravljanja smanji ispod polovine broja koji je odreen
statutom, ili ako postane nedovoljan za donoenje odluka ili za zajedniko zastupanje, u kom
sluaju su preostali direktori, odnosno lanovi nadzornog odbora duni da bez odlaganja, a
najkasnije u roku od osam dana, sazovu skuptina akcionera radi imenovanja nedostajuih
direktora, odnosno lanova nadzornog odbora;
Ako javno akcionarsko drutvo iz bilo kog razloga ostane bez najmanje jednog nezavisnog
direktora, preostali direktori su u obavezi da, ako ne imenuju nedostajueg nezavisnog
direktora putem kooptacije, u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog prestanka svojstva
nezavisnog direktora sazovu vandredna skuptina akcionera radi imenovanja novog;
U sluaju podnetog predloga za obavljanje posebne ili vanredne revizije, ako je period do
odravanja redovna skuptina akcionera dui od est meseci;
30

Ako su u izvetaju revizora o izvrenoj posebnoj ili vanrednoj reviziji konstatovana znaajna
odstupanja.

Pravo da podnose zahtev za sazivanje vandredna skuptina akcionera imaju akcionari koji su to
svojstvo stekli najmanje tri meseca pre podnoenja zahteva i koji to svojstvo zadre do donoenja
odluke po zahtevu. Zahtev koji podnose akcionari mora da sadri identifikacione podatke i adresu
svakog podnosioca zahteva, kao i obrazloeni predlog dnevnog reda sednice. Poziv za vanrednu
sednicu alje se najkasnije 21 dan pre dana odravanja sednice.

8.4. Odluke skuptine akcionera

Osnovno pravilo veine za odluivanje skuptina akcionera jeste da se odluke skuptina
akcionera donose obinom veinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po
odreenom pitanju, ako ZPD ili statut drutva za pojedina pitanja ne odreuju vei broj glasova.
Prilikom utvrivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrivanja veine za
odluivanje u obzir se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.
Javno akcionarsko drutvo koje donosi odluku o povlaenju akcija s regulisanog trita, odnosno
multilateralne trgovake platforme, obavezno je da takvu odluku donese uz potovanje pravila
veine za odluivanje utvrene Zakonom o tritu kapitala.
Ovu odluku drutvo moe doneti troetvrtinskom veinom glasova ukupnog broja akcija s
pravom glasa, s tim to se statutom drutva moe odrediti i vea veina za donoenje ove odluke.
U odreenim sluajevima akcionari koji su imali pravo uea u radu skuptinom akcionera
mogu tubom nadlenom sudu pobijati odluku donetu na toj sednici SA i traiti naknadu tete.
Ovo pravo akcionar ima: ako skuptina akcionera nije bila sazvana u skladu sa ZPD-om i
statutom; ako je taj akcionar od strane drutva ili uz znanje bilo kog direktora ili lana nadzornog
odbora bio onemoguen da uestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta; ako odluka SA iz
drugih razloga nije doneta u skladu sa ZPD-om, statutom ili poslovnikom skuptine; ako je
odluka skuptine suprotna zakonu ili statutu.
Pravo na podnoenje tube za ponitaj skuptinske odluke, meutim, nema akcionar koji je:
a
b
c

prestao da bude akcionar drutva nakon dana akcionara;

glasao za predloenu odluku, ako je tu injenicu mogue dokazati uvidom u zapisnik sa
sednice ili izvetaj komisije za glasanje;
prisustvovao sednici, ako odluku pobija iz razloga to je bio onemoguen da prisustvuje
sednici SA.

30

Pravo da podnese tubu za pobijanje skuptinske odluke Zakon o privrednim drutvima daje i
direktoru, odnosno lanu nadzornog odbora, ako bi izvrenjem te odluke: 1) uinio krivino delo
ili drugo delo kanjivo po zakonu; ili 2) bio odgovoran za tetu prema drutvu ili treem licu.

9. Dividende
9.1. Opte odredbe o dividendama
Akcioneri pravo na udeo u dobiti drutva ostvaruju na dva naina: posredno putem ostvarivanja
kapitalnih dobiti odnosno poveanjem trine vrednosti akcija I neposredno putem isplate
dividendi. Za akcionere dividende pradstavljaju vaan priliv sredstava, jer isplata dividendi
podrrazumeva isplatu gotovine akcionerima iz sredstava drutva radi blagovremenog servisiranja
duga. Naime, dividende se odobravaju odlukom o raspodeli dobiti izmedju akcionera I privrednih
drutava a u okviru tog procesa donoenja odluke definie se I iznos dividendi. Isplatu dividendi
privredna drutva moraju vriti prema sledeim uslovima: isplauje se samo ukoliko su izvetaji
iz prethodnog perioda utvrdili dobit privrednih drutava a da su pri tom ta sredstva dovoljna za
isplatu medjudividende, odnosno ukoliko taj iznos nije vei od ukupne dobiti privrednih drutava.
Razlikujemo 6 vrsta dividendi imaoca obinih I preferecijalnih akcija:
1
2
3

4
5
6

Medjudividende- isplata se vri tokom polovne godine sem ukoliko statutom nije
drugaije predvidjeno;
Godinje dividende- njihova isplata se vrti tokom jedne godine;
Kumulativne dividende- podrazumevaju da se isplaena dividenda kumulira I
isplauje pre dividende imaoca obinih akcija a sve po zahtevu imacova
preferencijalnih akcija;
Fiksne dividende- unapred definisan iznos novanih akcija
Promenljive dividende- koje se utvrdjuju na osnovu procenta nominalne vrednosti
preferencijalnih akcija;
Paricipativne dividende- nastaju kada povlaeno pravo preferencijalnih akcija
podrazumeva da akcija participira u dividendi koja pripada obinim akcijama.

9.2. Postupak za utvrdjivanje I isplatu dividendi

Dividende se mogu isplatiti u novcu ili akcijama drutva a odobrenje za njihovu isplatu izdaje
skuptina akcionera. Iznos dividende predstavlja krajnji procenat dobiti koja se isplauje na ime
dividende. Akcionerima je bitna stabilnost procesa isplate dividendi a njihovo neisplaivanje ili
delimina isplata moe naneti veliku tetu drutvu upravo zato je potrebno svu panju posvetiti
stabilnosti I pouzdanosti politike divideni drutva.
Lista akcionera koji imaju pravo na dividendu sainjava se prema evidenciji akcionera u
Centralnom registru na odredjeni dan. Dan na koji se vri evidentiranje akcionera koji imaju
pravo na dividendu nazivamo jo I dan dividende. Dan dividende moe se utvrditi statutom

30

drutva I predstvalja konkretan datum ali se moe I odrediti metodom utvrdjivanja dana
dividende.
9.3. Objavljivanje informacija o dividendama
Objavljivanje inforamacija o dividendama obino obavlja zakonodavstvo. A te informacija se
odnose na izvetaje o isplati dividendi, ili pak njihovom neisplaivanju. Ukoliko dividende nisu
isplaene potrebno je I priloiti dokumentovani razlog njihovog neisplaivanja.
9.4. Politika dividendi
Politika dividendi jednog drutva mora da bude jasno formulisana I racionalna.Predstavlja
informacije koje su bitne za drutvo a podrazumevaju :stav izdavaoca u vezi sa isplatom
dividendi I eventualna oranienja isplate I mora da sadri prospekte javnih akcionarskih
drutava.

30

Zakljuak
Korporativno upravljanje kao nain na koji se vode korporacije, jo uvek nije doivelo svoju
potpunu afirmaciju. Uporeujui ga sa drugim problematikama sa kojima se sreu kompanije,
zakljuujerno da je istorija upravljanja korporacijom mnogo kraa. U poslednjoj dekadi
dvadesetog veka intenzivirali su se procesi za unapreenje i razvijanje vladavine kompanijorn.
Sve vie je zakonskih i drugih regulativa putem kojih se utvruju naini na koje korporacija
posluje. Od zemlje do zemlje tei se to detaljnijem utvrivanju norrni poslovanja.
Svakoj zemlji je karakteristino drugaije socijalno, etiko, politiko, ekonomsko i legislativno
okruenje, pa i kompanije sledstveno tome posluju u drugaijim uslovirna, sto dovodi do
razliitosti ponaanja istih. U praksi su se diferencirala dva modela korporativnog upravljanja:
jednomodni i dvomodni sistem. Superiornost nijednog od njih nije dokazana. Slabost
jednomodnog sistema se ogleda u nedovljnoj zatiti prava akcionara i investitora i nepostojanju
nadzornog odbora kao obaveznog organa drutva. Sa druge strane, prednosti su: vea
inforrnisanost menadzera, tana i precizna raspodela zadataka i odgovornosti. Prednost
dvomodnog sistema je u uspostavljanju nadzornog odbora kao nezavisnog organa drutva ija je
uloga da nadgleda menadment i finansijsko poslovanje kompanije, dok su slabosti u manjku
saradnje menadmenta i nadzornog odbora, nedovoljnoj informisanosti menadmenta,
nerazvijenim kanalima kornunikacije izmeu menadmenta i nadzornog odbora. Investicije i
investiranje su od fundamentalnog znaaja za korporacije i njihovo razvijanje, bez obzira na
njihovu veliinu i okruenje u kojem posluju. Bez upliva novog kapitala i irenja kapaciteta
nemogu je napredak kompanije. Najvei znaaj svakako imaju strane direktne investicije, zbog
mogunosti lakeg ulaska na strano trite i geografskog irenja firme. Primetan je trend razvoja i
novih oblika investicija socijalno odgovornih investicija SRI koje promoviu i etiku, a ne
samo materijalnu stranu investiranja.
Meutirn, ono o emu je potrebno voditi najvie rauna je svakako suavanje polja za razvoj
agencijskog problema, kao najee pojave u odnosu akcionara, investitora i direktora. Potrebno
je utvrditi mehanizme koji usmeravaju direktore da rade u korist kompanije, znajui da ni njihova
nagrada nee izostati.

30

Literatura:
1

Korporativno upravljanje Prirunik, Meunarodna finansijska korporacija, Beograd, 2011.

30