Visoka medicinska kola " Milutin Milankovi"

Seminarski rad

Predmet : Zdravstena nega u gerijatriji

TEMA :
ZBRINJAVANJE VITALNO UGROENE STARIJE OSOBE

Predava: Lidija Milenovi

Student: Sanja Petrovi

Broj indeksa : S11/2013

Beograd, jun, 2016

SADRAJ
Uvod..........................................................................................................................3

Urgetna stanja u gerijatriji.........................................................................................4

Zbrinjavanje vitalno ugroene starije osobe..............................................................5
Kardiopulmonalna reanimacija starije osobe............................................................6
Uloga medicinske sestre u postupku kardiopulmonalne reanimacije........................8
Kardiopulmonalna reanimacija : sestrinske aktivnosti..............................................8
Zakljuak...................................................................................................................9
Literatura.................................................................................................................10

UVOD

Gerijatrija ne slui promociji senilnosti, pomae oveku da shvati i ivi kvalitetno u starosti.
Starenje predstavlja fazu u ivotu, a ne bolest.
Bioloki gleano ima "starih" koji su mladi hronoloki i "mladih" koji po starosti svojih organa to
nisu. Ujedinjene Nacije su definisale stare kao one koji imaju vie od 60 godina.
Osnovne posledice procesa starenja su usporavanje i opadanje svih vitalnih funcija. Dolazi do
smanjenja vitalnosti to organizam ini podlonijim bolestima.

Slika br.1

1.URGETNA STANJA U GERIJATRIJI

3

Imaju znaajan procenat zastupljenosti u ukupnoj urgetnoj patologiji. Za urgetnu medicinu od

znaaja su sva stanja starijih ljudi kod kojih, ukoliko se ne preduzmu mere, dolazi do vitalne
ugroenosti.
Najea stanja su :
Urgetna stanja kod kardiovaskularnih bolesti
arterisjka hipertenzija, infarkt miokarda, embolija plune arterije, poremeaji sranog ritma...

Slika br.2 Infarkt miokarda kod starijih osoba

Urgetna stanja kod cerebrovaskularnih oboljenja
apopleksija mozga, tromboza, embolija i hemoragija...
Urgetna stanja u gerijatrjskoj endokrinologiji
hipoglikemijske reakcije, dijabetika ketoacidoza i koma....

2.ZBRINJAVANJE VITALNO UGROENE STARIJE OSOBE

4

Stare osobe se smetaju na odeljenje intezivne nege saglasno sa kriterijumima koji vae za ostale
bolesnike : ako im je potrebno stalni intezivni medicinski tretman zbog ugroenih vitalnih
funkcija, kada su bez svesti, spoljanje ili unutranje krvarenje, politrauma, respiratorna ili srana
insuficijencija, radi stalne kontrole disanja, temperature, pulsa i krvnog pritiska, radi intezivne
terapije.
Vitalno ugroena stara osoba smeta se u jedinicu intezivne nege, gde ima 24 asovni nadzor. u
intezivnoj nezi se nalaze savremeni aparati: defibrilator, respirator, monitori, infuzijske pumpe,
aspiratori, EKG aparati. Rad medicinske sestre u intezivnoj nezi je usperen na oporavak vitalno
ugroenog pacijenta.

Slika br.3 Odeljenje intezivne nege

Pri prijemu vitalno ugroenog pacijenta, intervencije medicinske sestre su usmerene na vitalno
zbrinjavanje, asistiranje i saradnju u kardiopulmonalnoj reanimaciji. Nakon stabilizacije stanja
bolesnika, pristupa se uzimanju sestrinske anamneze, utvrivanju bolesnikovih potreba za
zdravstvenom negom i planiranju intervencija za realizaciju ciljeva. uzimanje anamneze u
akutnoj fazi bolesti svodi se na nekoliko kratkih pitanja ili izostaje. Ako je pacijent, vitalno
ugroen, pristupa se uzimanju heteroanamneze, a kada je bolesnik stabilan i moe da sarauje,
uzima se kompletna anamneza. Prilikom uzimanja anamneze posmatra se bolesnik, prate se
simptomi. veliki deo posla u celokupnom zbrinjavanju obavljaju medicinske sestre. Od sestre se

oekuje visoki nivo strunog znanja, individualan pristup svako pacijentu. Kljune odluke
donose se timski uz evaluaciju.
Zadaci medicinske sestre u praenju vitalno ugroenog pacijetna su:

kontrola vitalnih funkcija na 30 minuta, po potrebi i ee

praenje monitoringa
praenje diureze
praenje dubine inspirijuma i ekspirijuma
ukoliko je bolesnik intubiran, kontrolisati poloaj i dubinu tubusa
praenje boje koe i vidljivih sluzokoa
stanje svesti
stepen miine relaksacije
objasniti bolesniku sadanje stanje i uzrok stanja
promena poloaja bolesnika na svaka 2 sata
primena antidekubitalnih dueka
toaleta anogenitalne regije
ispiranje mokrane beike 3 puta fiziolokim rastvorom
antisepsa kod stalnog katetera 4 puta
praenje diureze i izgleda urina
obezbediti dovoljan unos tenosti
obezbediti defekaciju
toaleta anogenitalne regije posle defekacije
davati psiholoku podrku
pruiti pomo i podrku porodici

3.KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA STARIH OSOBA

Reanimacija je sprovoenje mera i postupaka kojima se poremeene, ugroene ili zaustavljene

ivotne funkcije popravljaju ili uspostavljaju. medicisnke sestre moraju da znaju da izvedu
kardiopulmonalnu reanimaciju.
Poseban znaaj je njihovo stanje organizma, gde su veoma esti poremeaji kardiovaskularnog i
respiratornog sistema, koji u najgorem sluaju dovode do prestanka njihovog rada. Osnovna
svrha KPR-a je da se obezbedi kiseonik za mozak, srce i druge vitalne organe sve dok definitivna
i dogovarajua medicinska pomo ne bude u stanju da uspostavi nomalan rad srca i plua.
Kardiorespiratorni arest ima sledee glavne znake, a to su : gubitak svesti, prestanak disanja i
odsustvo karotifnog pulsa. Potrebno je brzo, za nekoliko sekundi, utvrditi postojanje ovih
6

znakova kako bi se to pre zapoela reanimacija. Odsustvo bilo kakve reakcije na vrlo glasne
pozive i na bolne drai je dovoljan znak za utvrivanje gubitka svesti.

Slika br.4 izvoenje CPR-a

Kod nepominog leeeg bolesnikaprvo se posmatraju respiratorni pokreti toraksa i
epigastrijuma. U sluaju apneje, odmah se palpira karotidni puls ije bi odsustvo indikovalo
mere reanimacije. Prisustvo karotidnog pulsa kod apnoinog bolesnika ukazuje na respiratorni
arest. Treba odmah zabaciti glavu pacijetna u poloaj ekstenzije radi spreavanja zapadanja
jetika i oslobaanja disajnog puta. Ekstenziju vrata ne izvodi kod sumnje na povredu vratnog
dela kime. Apneji obino prethodi kratak period preapneje hipopneje, koja je praena refleksom
zevanja. Moe se javiti i u vidu ekstremne dradipneje.
Odsustvo karotidnog pulsa je dovoljno za dijagnozu kardijalnog aresta. Ponekada je potrebno
dijagnozu zastoja srca potvrditi palmacijom druge karotidne arterije. Radi utede vremena,
palpacija karotidnog pulsa se moe vriti za vreme posmatranja respiratornih pokreta. Bolesniku
je potrebna srana masaa sa frekvencijom manjom od 20 otkucaja u minuti, a kod starijih
manjom od 18.
Reanimacija se ne sme odlagati. Glavni kriterijum za odluku o reanimaciji je duina trajanja
zastoja srca s obzirom da 4 minuta posle zastoja srca dolazi do ireverzibilnog oteenja mozga.
Verovante znake smrti treba brzo potraiti odmah posle konstatacije odsustva karotidnog pulsa.
mrlje se prve razvijaju na leima(ako je u leeem poloaju). Ukoenost prvo zahvata jezik i
poinjje ve za 10-15 minuta.

4.ULOGA MEDICINSKE SESTRE U POSTUPKU

KARDIOPULMONALNE REANIMACIJE

Sa osonovnim merama kardiopulmonalne reanimacije, kao i sa nainom oivljavanja bolesnika,

kada se ustanovi klinika smrt, trebalo bi da bude upoznat svaki zdravstveni radnik bez obzira na
kod se radnom mestu nalazi. On mora da zna da primeni osnovne mere reanimacije u hitnim
sluajevima, ak i bez adekvatne opreme. Sestre i tehniari koji rade na odeljenjima intezivne
nege i reanimacije, u operacionim salama, hitnoj pomoi, zbog svoje specifine uloge moraju da
poseduju vie znanja o kardiopulmonalnoj reanimaciji, da dobro ovladaju tehnikom reanimace,
da prepoznaju uzroke koji mogu dovesti do zasroja rada srca i disanja. Uspeh reanimacije zavisi
od brze i pravilne primene mera za reanimaciju. Zastoj sranog rada i disanja u trajanju 3-6
minuta ne dovodi do ireverzibilnih promena u CNS-u, tako da reanimacija obavljena u tom
periodu poveava anse za kopletno oivljavanje organizma.

5.KARDIOPULMONALNA REANIMACIJA:
SESTRINSKE AKTIVNOSTI

Obaviti kontrolu disajnih puteva

Odstraniti sadraj iz usne duplje
Izvesti nazofaringealnu i orofaringealnu intubaciju
uvek treba biti pripremljen odgovarajui sterilni instrumetni i sterilan komplet za
traheotomiju
izvesti osnovne metode odravanja disanja metoda usta na usta, ili pomou ambubalona
Primeniti spoljanju masau srca i izvesti defibrilaciju
obavezno se otvaraju dve venske linije
priprema terapije
priprema aparata za defibrilaciju
pacijenta prikljuuje na monitor
stara se da lekovi i rastvori za reanimaciju uvek budu spremni

6.ZAKLJUAK

Medicinske sestre tehniari su neophodni lanovi svakog tima, pogotovo tima u urgetnoj
medicini, gde se ovaj specifian osao moe zamisliti kao posao koji moe da radi pojedinac.
Medicinska sestra treba biti odgovorna, da bude sastavi deo tima i da da je podrku pacijentu,
kao i njegovoj porodici.

LITERATURA

1. Svetska zdravstvena organizacija (1996): Meunarodna klasifikacija bolesti-deseta

rekvizija (MKB-10). Savezni zavod za zatitu i unapreenje zdravlja i Savremena
administaricja, Beograd
2. Vojvodi N, Bojovi D, Boinovi S. Osnovne psihofizike sposobnosti i funkcionalna
sposobnost starih osoba. Simpozijum Novine iz gerontologije, Beograd 1992
3. Davidovi M. Specifinosti oboljenja u treem ivotnom dobu. Simpozijum o kunoj
nezi i kunom leenje, Sombor 1996.
4. Munjiza M. Nega u gerijatriji, Panevropski univerzitet "Aperion", Banja Luka 2008

10