VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA

PIROT

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA RAD SA DECOM SA POSEBNIM POTREBAMA

TEMA:
~AUTITAM KAO PERVAZIVNI
POREMEĆAJ~

PROFESOR: STUDENTI:
Mirjana Stanković Đorđević Snežana Živković 51/08
Nives Mančić 36/08
Milica Anđelkov 32/08
~UVOD~
Od 1938.godine paznju naučnika i lekara zaokupila su deca čije je stanje bilo toliko
upečatljivo i jedinstveno, da se razlikovalo od svega o čemu se do tada bili obavešteni. Svoj
ovoj deci zajednička je fundamentalna ometenost koja se manifestuje u njihovoj fizičkoj
pojavi, ekspersivnim funkcijama i u celom njihovom ponašanju. Ova ometenost ima za
posledicu ozbiljne i karakteristične poteškoće socijalne integracije. U mnogim slučajevima
socijalni problemi su toliko teški da prosto zasenjuju sve ostalo.

Reč autizam potiče od grčke reči ,,autos,, - što znači sam. Naziv autizam nastoji da definiše
bazični poremećaj koji generiše abnormalnu strukturu ličnosti ove dece. Termin autizam
skovao je Ougen Blojler (Eugen Bleuler) i on je u tom trenutku ovaj termin koristio za jedan
oblik osoba sa šizofrenijom. Što znači da je ovaj termin izveden iz termina autizam u
šizofreniji i on se u ovom smislu odnosio na fundamentalnu ometeost kontakta, koja se u
šizofrenih pacijenata manifestovala u ekstremnoj formi.

Prve kliničke opise autizma daju nam Kaner i Asperger koji su gotovo u isto vreme,
nezavisno jedan od drugog, opisali ovaj poremeća. I to su se oba autora u opisu kliničkih
manifestacija do tada nepoznatog poremećaja poslužili Blojlerovim terminom – autizam. Iako
su u skoro isto vreme pisali o autizmu, sva zasluga za prvi opis infatilnog autizma pripašće
Leu Kaneru, budući da je Aspergerov rad, pisan na nemačkom jeziku, bio nepoznat široj
javnosti.

U svojim delu o autizmu Kaner je izneo mnoge pretpostavke o deci sa autizmom sa kojima se
danas ne slažemo i za koje se pouzdano zna da nisu tačne. Ove pretpostavke u današnjoj
literaturi nazivaju se ,,Kanerove zablude,,.

Kanerove zablude:

 Autizam izazivaju emocionalno hladne majke

On je opservirajući roditelje došao do zaključaka da su majke odgovorne za pojavu

autističnog poremećaja. Ali to se u savremenim studijama dovodi u vezu sa
tzv.autističnim fenotipom (promene u ponašanju autističnog tipa koje se ponekad
zapažaju kod roditelja, braće, sestara dece sa autizmom). A takođe i udruženost
autizma i monogenetskih bolesti, fragilnim x, epilepsijom i … opovrgava činjenicu da
su majke dece sa autizmom emocionalno hladne.

 Deca sa autizmom nemaju emocije

Verovalo se da osobe sa autizmom nemaju sposobnost emocionalnog ispoljavanja, što

se danas objašnjava pojavom disparentnih emocija (isovremeno i srećne i tužne, srećni
i besni; a sredina te emocije ne može da prepozna) i odsustva punog reciprociteta u
razmeni emocija sa drugim ljudima.

 Autizam je forma rane dečije šizofrenije

Danas se pouzdano zna da su to dva odvojena i različita oboljenja.

2
  Osobe sa autizmom imaju očuvanu inteligenciju

odsustvo facijalnih stigmata, izgled ,,tihe mudrosti,, i specijalne sposobnosti

autističnih savanata (osobe sa autizmom koje imaju izražene jednu izuzetnu
sposobnost iako su intelektualno ometeni) davali su lažnu predstavu o relativno
očuvanom kognitivnim sposobnostima. A rezultati epidemioloških istraživanja
pokazala su da između 2/3 i ¾ osoba sa autizmom imaju intelektualnu ometenost.

Hans Asperger opisuje blaže slučajeve autizma. On ima dosta sličnosti sa Kanerom. Rođen je
u Beču, baš kao i on, opisuje isti poremećej, ali njegove radove do 70-ih godina niko nije
čitao jer su pisani na nemačkom jeziku.

~ŠTA JE AUTIZAM?~

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti recipročnih

socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije,kao i ograničen,stereotipan repertoar
ponašanja ,interesovanja i aktivnosti.To je vrlo složen poremećaj u razvoju mozga.On se
javlja u ranom detinjstvu i traje do kraja života.Češće se javlja kod osoba muškog pola.Osobe
sa autizmom imaju problem u ućenju,počev od ranog usvajanja osnovnih navika pa do
sticanja apstraktnih znanja i socijalnih veština.Smetnje su najviše izražene u domenu
komunikacije,u razumevanju i prihvatanju pravila i zahteva koje socijalne situacije postavljaju
i usklađivanju sopstvenog ponašanja tim situacijama.Autizam je jedan od pet pervazivnih
poremećaja kod dece koji se karakteriše široko rasprostranjenim abnormalostima u socijalnoj
interakciji i komunikaciji,izrazito ogranićenim interesima i čestom ponavljajućem
ponašanju.Dijagnoza se postavlja na osnovu tri karakteristike autizma:
1)poremećaj socijalne interakcije (Dete je nazainteresovano za svet oko sebe,živi u
nekom «svom svetu».Dete se ne odaziva na poziv,ne reaguje na dodir ili golicanje i retko
gleda u oči.Dete sa autizmom ne reaguje na tuđa osećanja.Ako i nekad primećuje osobu oko
sebe,najčešće prilazi odraslima,a ne vršnjacima)
2)poremećaj komunikacije (Govor deteta sa autizmom značajno je izmenjen,ono ili
uopšte ne govori,ili jasne izgovorene reči uopšte ne služe komunikaciji.Često pogrešno
upotrebljavaju reči i o sebi govore u trećem licu)
3)sklonost ka oskudnim,jednoličnim i ponavljajućim aktivnostima (Igra deteta
sa autizmom je neobična i siromašna,opšta aktivnost deteta je ili povišena ili
snižena.Izražavanje osećanja deteta sa autizmom je takođe izmenjena.Često ispoljava
bes,ljutnju,strah ili radost iz nama nedovoljno jasnih razloga.Za razliku od zdrave dece,ona ne
ispoljavaju složena osećanja kao što su ponos,stid nelagodnost...Zbog toga se često stekne
utisak da su deca sa autizmom bezosećajna i da im nije stalo do bliskih
osoba.Međutim,njihovi roditelji dobro prepoznaju njihovu ljubav i privrženost.)

*POREMEĆAJ SOCIJALNE INTERAKCIJE:

1)oštećenje neverbalnih načina ponašanja (pogled oči u oči,izraz lica,držanje tela,gestovi
kojima se uspostavljaju socijalne interakcije)
2)neuspeh da razvije odnos sa vršnjacima primeren razvojnom periodu

3
3)smanjena sposobnost izražavanja emocija zbog radosti drugih (nema spontane podele
uživanja,interesovanja ili dostignuća)
4)nema socijalnog ili emocionalnog reciprociteta

*POREMEĆAJ KOMUNIKACIJE:
1)razvoj govornog jezika kasni ili potpuno izostaje (nije praćen pokušajima kompenzacije
alternativnih načina komuniciranja kao što su gest i mimika)
2)stereotipna upotreba jezika
3)izostajanje spontanih oblika igara (oponašanje primereno razvojnom stupnju)
4)nema zajedničkog usmeravanja pažnje (pokazivanje rukom radi traženja objekta ili radi
komentarisanja ili deljenja interesa)

*SKLONOST KA OSKUDNIM,JEDNOLIČNIM I PONAVLJAJUĆIM AKTIVNOSTIMA

1)zaokupljenost jednim ili više stereotipnim modela interesa
2)specifične,nefunkcionalne rutine
3)stereotipni motorički pokreti (lupkanje,savijanje prstiju,šake...)
4)zaokupljenost delovima predmeta
5)često insistiranje na istovetnosti (slediti dnevnu rutinu,raspored i svaka promena rutine
uzrokuju nemir i frustraciju)

Autisti se opisuju kao osobe koje su u «svom svetu».Mnogi koji dobro funkcionišu opisuju
dva sveta: «svoj svet» i «spoljašnji svet».Mnogi svoja iskustva opisuju kao «razmišljanje u
slikama».Autizam se javlja u 2-5 dece na 10 000 rođenih i 1.5 puta češće kod
muškaraca.Autizam je treći nasledni razvojni poremećaj po učestalosti nakon mentalne
retardacije i celebralne paralize.Mnoga deca autisti napreduju dobro,te se nakon nekog
vremena ne razlikuju od vršnjaka.

Autizam se ispoljava u različitim oblicima, zato govorimo o autističnom spektru. U

dijagnostičkim kriterijumima definisanim u DSM-IV (Američko psihijatrijsko udruženje) u
rubrici “Sveobuhvatne smetnje u razvoju govori se o različitim oblicima ove funkcionalne
smetnje:
 Autistični sindrom – “klasični autizam”
 Asperger sindrom – osnovna problematika isto kao kod autizma, ali osobe sa ovom
dijagnozom imaju normalnu ili visoku inteligenciju, i nemaju zakasneli jezički razvoj
 Dizintegrivne smetnje – relativno redak oblik autizma, gde se dete prvo razvija
normalno, a kasnije dolazi do regresije u razvoju i gubi govor i druge naučene veštine,
a dobija autizam sa smetnjama u razvoju
 Sveobuhvatne smetnje u razvoju – ( „bez bliže specifikacije“); tada koristimo
termine „autistične crte“ ili „atipični“ autizam

4
~VRSTE AUTIZMA~
Poslednjih godina govori se o dve vrste autizma:
-primarnom autizmu
-sekundarnom autizmu

Primarni nastaje u prvim mesecima života.Karakteristike primarnog autizma su sledeće:

-tonus mišića deteta ne prati tonus majke
-držanje tela je kruto
-igra je bez osmeha,živahnosti i mimike
-deca ne upotrebljavaju vizuelni i verbalni kontakt
-nesvrsishodno upotrebljavaju iračke i predmete
-fascinirani su samo jednim predmetom
-zastupljena je hiperakuzija (paničan strah od uobičajenih zvukova)
-imaju niži intelektualni potencijal

Sekundarni (ili po M. Maler simbiptska psihoza) nastaje sa oko 2.5 godina detetovog
života.Detetov razvoj do tada teče uobičajeno,a zatim se uz neku stresnu situaciju (kao što je
rođenje drugog deteta,naglo lišavanje majke i slično) detetovo ponašanje promenilo.Ono
postaje infantilno (dete hoće cuclu,piški u pelene i slično).Karakteristike sekundarnog autizma
su sledeće:
-dete gubi interesovanje za vršnjake
-njegov pogled je prazan
-dete se ne koristi mimikom
-govor deteta prelazi u šapat i gubi se
-javljaju se stereotipije
-javljaju se stanja panično straha
-dete zaostaje u kognitivnom razvoju (u 60% slučajeva)
-doživljaj telesne šeme zaostaje
-javlja sefascinacija različitim predmetima

~PROMENE IZAZVANE AUTIZMOM~

Promene izazvane autizmom mou biti kratkoročne i dugoročne.

KRATKOROČNE PROMENE:
Pod kratkoročnim promenama podrazumevaju se sve one promene koje se odigravaju
u periodu od ranog detinjstva,kada je autistični poremećaj dijagnostifikovan,pa do
adolescentnog perioda.Studije pokazuju da u adolescenciju dolazi do ublažavanja pojedinih
simptoma,naročito onih koji su vezani za oblast komunikacije i recipročnih socijalnih
interakcija.

DUGOROČNE PROMENE:
Pod dugoročnim promenama podrazumevaju se one manifestacije autizma do kojih
dolazi u širem vremenskom periodu,od detinjstva,preko adolescencije do adultnog perioda.

5
#Promene u recipročnim socijalnim interakcijama:

Osnovni indikatori oštećenja recipročnih socijalnih interakcija su:

-neadekvatno modulisanje neverbalno ponašanja u cilju raulacije socijalnih interakcija
(Kada razgovaramo sa nekim koristimo se klimanjem glave i govorom tela,dok osobe
se autizmom to ne čine.)
-poteškoće u zasnivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima
(Roditelji kažu da njihova deca imaju prijatelje,ali prijatelji nisu samo
roditelji,terapeut,odrasle osobe koje su dosta starije,rođaci...Prijatelji se viđaju van kuće)
-nesposobnost da se lična zadovoljstva i interesovanja podele sa drugim ljudima
-generalni nedostatak socijalno i emocionalno reciprociteta
Deca sa autistićnim poremečajem imaju tendenciju fizičkog udaljavanja iz socijalne
sredine,dok adolescenti sa autističkim poremećajem to nemaju.To je zato što tokom vremena
dolazi do postepenog napretka i poboljšanja.Neka istraživanja su pokazala da se kod odraslih i
adolescenata osoba sa autizmom javljaju neki oblici prosocijalnog ponašanja koji se u periodu
detinjstva nisu mogli uočiti.Poremećaji socijalnih interakcija u svim etapama životnog ciklusa
ispoljavaju se u:
-reakcijama na inicirani kontakt od strane drugih ljudi
-adekvatnosti ponašanja u odnosu na socijalni kontekst
-ponašanju zajedničke pažnje
-ostvarivanju prijateljskih odnosa sa drugim ljudima

#Promene u komunikaciji:

Na osnovu istraživanja koje je obavljeno na velikom uzorku ispitanika,pokazalo se da od

ukupnog broja ispitanika koji na uzrastu od 4 i 5 godina nisu umeli da izgovore rečenicu ili
frazu sastavljanu od tri reči,60.2% ovladalo je tom sposobnošću u kasnijem razvojnom
periodu.
Poznato je da mnoga deca sa autizmom ne koriste govor u svrhu komunikacije.Takav govor
odlikuju:
-trenutna i odložena eholalija (automatsko i besmisleno ponavljanje onih reči ili fraza koje
je osoba poslednje čula)
-neologizmi (su reči i izrazi koji su nedavno nastali,odnosno novonastale reči)
-idiosinkratičke reči (karakteristične samo za jednu osobu,samo ona to razume)
-inverzna upotreba ličnih zamenica
-stereotipno ponavljanje nekih reči i fraza
Navedeni simptomi autizma postepeno se gube.Nasuprot tome,neki simptomi autizma u
oblasti komunikacije perzistiraju tokom čitavog života:
-nesposobnost odrečnog pokreta glavom
-izostanak protodeklarativnog pokazivanja (ponašanje zajedničke pažnje)
-upotreba stereotipnih fraza
-nesposobnost korišćenja konvencionalnih gestova (naučenih gestova)
-postavljanje neprikladnih pitanja

6
#Promene stereotipnih aktivnosti i interesovanja:

Ograničen,repetitivan i stereotipan repertoar ponašanja,interesovanja i aktivnosti predstavlja

jednu od tri ključne manifestacije autističnog poremećaja.Nedostatak imaginacije manifestuje
se u ponašanju (stereotipije),govoru (eholalije,metalalije,govorne repeticije) i mišljenju
(opsesije).Socijalne i komunikativne sposobnosti,kao i čitav niz sredinskih činilaca (način
stanovanja,radno angažovanje i slično),takođe utiču na dinamiku ispoljavanja stereotipija i
rituala.Tokom starenja dolazi do postepenog ublažavanja manifestacija autizma u ovoj
oblasti,tako da se pojedini rituali gube.Oni koji preostanu imaju tendenciju
usložnjavanja,kako po sadržaju,tako i u trajanju.Stereotipi koji se ne gube:
-neobične preokupacije
-verbalni rituali
-neobična senzorna interesovanja
-kompulzije (prisilna, naizgled besmislena radnja koju osoba, usled neodoljivo snažne
potrebe, čini, kako bi se oslobodila strepnje ili osećanja krivice. Tipične
kompulzivne radnje su: prisilno pranje ruku, prisilno brojanje, kucanje u drvo, dodirivanje
dugmeta, izgovaranje magijskih formula ili vršenje nekih ritualnih radnji.)
-ograničeno interesovanje

#Promene u pamćenju:

Deficiti pamćenja kod osoba sa autizmom ne mogu se objasniti njihovim ograničenim

intelektualnim potencijalima,buduči da se i kod visokofunkcionalnih osoba uočavaju
poteškoće u nekim aspektima pamćenja.Istraživanja pokazuju da je sposobnost upamćivanja
parova reči i verbalne radne memorije očuvana kod odraslih osoba sa visokofunkcionalnim
autizmom.Nasuprot tome oni imaju izrazite poteškoće u upamčivanju i prizivanju lica i
porodičnih scena,kao i značajna oštećenja specijalne radne memorije.

#Promene u imitaciji:

Sposobnost imitacije kod dece sa autizmom javlja se sa izvesnim zakasnjenjem,ali ipak prati
normalan tok razvoja.

#Inteligencija i emocije deteta sa autizmom:

Deca sa autizmom čine jednu šarenoliku grupu, razlike medju tom decom su znatno vece
nego li njihove sličnosti. 2/3 ove populacije ima pridruženu mentalnu retardaciju
različitog stepena. Stalan rad sa njima omogćava da se razvije njihov maksimum
sposobnosti.
1/3 čine deca sa normalnom ili visokom inteligencijom. Ta deca mogu pohadjati redovnu
školu ukoliko se vode nekim specifičnim metodama rada.

Roditelji dece sa autizmom treba da govore jasno, polako i kratko, da njihove poruke budu
zasnovane na konkretnom podatku (metaforicki govor deca sa autizmom ne razumeju).

7
 Kao i svako dete, i deca sa autizmom čeznu za blizinom svoje voljene osobe, to jest
majke. Deca sa autizmom ne usmeravaju pogled ka majci ali je uvek perifernom pažnjom
prate. Ova deca različito reaguju na različite osobe kada impridju, što pokazuje da imaju
izdiferenciranu simpatiju i mogu njome da organizuju svoje ponašanje. Medjutim, deca sa
autizmom imaju teškoće u prepoznavanju emocija kod drugih osoba (primer: ako mladja
sestra plače,njih to može da zabavi. Jer oni taj plač ne prepoznaju kao tugu).

#Senzomotorne abnormalnosti:

Najčešći oblici senzomotornih abnormalnosti kod osoba sa autističnim poremećajem su:

-hipersenzitivnost i hiposenzitivnost na pojedine senzorne stimuluse,uz izraženu tendenciju
naglog prelaska iz stanja smanjene u stanje povišene osetljivosti,i obrnuto (preterana i snižena
osetljivoat)
-distorzije (ne primer,netačna percepcija visine ili percipiranja fiksiranih objekata kao
pokretnih,odnosno izvrnuto percipiranje)
-senzorni prekidi koji se ispoljavaju iznenadnim nestankom zvuka ili slike i njihovim
ponovnim pojavljivanjem
-prezasićenost senzornim stimulusima (ne mogu da istrpe senzorne signale,na primer sakriju
se u ormar)
-poteškoće u istovremenom procesiranju informacija različitih modaliteta (teško obrađuje
više)
-sinestezija (odnosi se na fenomen kojeg doživljavaju određene osobe, kod kojih dolazi do
nečega sličnom povezivanju osecaja različitih modaliteta.Na primer nešto slušaš i
zamišljaš,gledaš film i u filmu požar,a ti osetiš miris.)
-poteškoće u identifikaciji izvora senzorne stimulacije (ne mogu da izbegnu spoljašnje
stimulanse)

~Zašto se manifestacija autizma vremenom menja?~

Na osnovu dosadašnjih istraživanja,jasno je da se manifestacija autizma vremenom menja.

1.Prvo moguće objašnjennje je da maturacioni procesi utiču na ključne manifestacije autizma

i postepeno ih menjaju.Zagovornici ovog stava obično smatraju da u autizmu,uopšteno
posmatrano,postoje dve grupe simptoma:
-prvu grupu čine oni oblici ponašanja koje ispoljavaju deca opšte populacije (kontakt
pogledom),a koja se kod dece sa autizmom javljaju sa zakašnjenjem ili se uopšte ne javljaju
-drugoj grupi pripadaju bihejvioralne manifestacije karakteristične za decu sa autizmom ,kao
što su ritualne i stereotipne aktivnosti

2.Adolescenti sa autizmom imaju blaze ispoljene simptome od draslih,ne zbog stvarnih

promena,već zbog činjenice da poduzorak adolescenata sa autizmom obuhvata čitav autistični
spektar,a poduzorak odraslih osoba,samo ispitanike sa najtežim formama autizma.

3.Treće moguće tumačenje razvojnih promena zasniva se na stavu da sredinski uticaji menjaju
manifestacije autističnog poremećaja u različitim etapama životnog ciklusa.Brojni sredinski

8
uticaji (rane intervencije,specijalizovani tretmani,službe za pružanje podrške,medikamentozno
tretman) mogu da izmene razvojni tok osoba sa poremećajima autističnog spektra.

4.Roditelji vremenom navikavaju na simptome autističnog poremećaja,što dovodi do

rekreativnog «ublažavanja» simptoma koji im više ne predstavljaju tako očigledan problem.

#Pogoršanje u adolescenciji i adultnom periodu:

One osobe,kod kojih dolazi do privremenog pogoršanja obično postaju agresivne,destruktivne

i hiperaktivne.Pored toga ispoljavaju sklonost ka ritualnim aktivnostima i pružaju snažan
otpor prema promenama.Neke od njih postepeno gube do tada stečene komunikativne i
kognitivne sposobnosti.Neki imaju obrnutu šemu razvoja,odnosno kod njih se tokom starenja
pojavljuju neki simptomi koje kao deca nisu imali.Povećanom riziku od pogoršanja izložene
su osobe sa niskim veralnim koeficijentom inteligencije,kao i osobe ženskog pola.
Samopovređivanje je jedan od najizrazitijih simptoma pogoršanja češće se javlja kod
devojaka sa autizmom.
Učestalost epileptičnih napada kod osoba sa autizmom (kod odraslih osoba) je značajno veća
nego kod drugih ljudi.Osobe sa težim oblikom autizma imaju veću zastupljenost epileptičnih
napada nego li osobe sa lakšim oblikom autizma.Ukoliko je mentalna retardacija
dublja,utoliko su veće šanse za pojavu epileptičnih napada.

~Kategorijski pristup autizmu~

Pristupi autizmu su:
-sindromski ili kategorijski
-dimenzionalni
-razvojni

#Kategorijski pristup autizmu:

Ovakav pristup najčešće se viđa u ustanovama kliničkog tipa.Njime mi zapravo
utvrdjujemo da li neka osoba ispoljava ključne kriterijume za autizam ili neki drugi pervazivni
poremećaj razvoja.
Već dugi niz godina u svetu se koriste dva klasifikaciona sistema,sa jasno navedenim
kriterijumima i dijagnostičkim upustvima kojih se treba pridržavata u cilju adekvatnog
dijagnostifikovanja autizma i drugih pervazivnih poremećaja razvoja.Ti klasifikacioni sistemi
su:
1)DSM (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders)-Američke asocijacije
psihijatra
2)ICD (International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems)-
svetske zdravstvene organizacije.

Sintagma pervazivni poremećaji razvoja prvi put se pominja kao posebna kategorija razvoja u
trećoj reviziji klasifikacionih sistema Američke psihijatrijske asocijacije iz 1980.godine.
Infantilni autizam je tipičan predstavnik svih pervazivnih poremećaja razvoja.Termin
pervazivan izabran je kako bi se naglasilo da psihopatološka ispoljavanja prožimaju i
zahvataju sve sfere funkcionisanja deteta.

9
 ICD (1992) DSM (2000)
Dečji autizam Autistični poremećaj
Atipični autizam PDDNOS
Retov sindrom Retov poremećaj
Drugi dezintegrativni poremećaj detinjstva Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu
Hiperkinetički poremećaj udružen sa
mentalnom retardacijom i stereotipnim
pokretima
Aspergerov sindrom Aspergerov poremećaj
Drugi pervazivni razvojni poremećaj PDDNOS
Pervazivni razvojni PDDNOS
poremećaj,nespecifikovan

PDDNOS (pervasive developmental disorder not specifed-nespecifikovani pervazivni

poremećaj razvoja) se pominje tri puta u DSM zato sto obuhvata tri različite kategorije
pervazivnih poremećaja razvoja koje opisuje ICD.
Hiperkinetički poremećaj udružen sa mentalnom retardacijom i stereotipnim pokretima je
izostavljen iz DSM zato što je loše definisan.

#Dijagnostički kriterijumi:

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA AUTIZAM PO ICD (International Statistical

Classification of Diseases and Related Health Problems)-svetskoj zdravstvenoj organizaciji

U KLINIČKOJ SLICI TREBA DA BUDE PRISUTNO NAJMANJE 8 OD 16 NAVEDENIH

KARAKTERISTIKA
Kvalitativna oštećenja recipročnih Kvalitativni poremećaji Oraničeni,repetitivni i stereotipni
socijalnih interakcija (3 od 5) komunikacije obrasci ponašanja,interesovanja i
aktivnosti (2 od 6)

10
1.Nesposobnost da se kontakt
pogledom,facijalna ekspresija,položaj
tela i gestovi na prikladan način iskoriste
za regulisanje socijalnih interakcija
2.Nesposobnost uspostavljanja odnosa sa
vršnjacima koji bi uključivali uzajamnu
razmenu interesovanja,aktivnosti i
emocija.
3.Retko ispoljava potrebu za utehom i
nežnošću u stanjima stresa ili
uznemirenosti ili retko pruža utehu i
nežnost drugim ljudima kada se nađe u
sličnoj situaciji
4.Nesposobnost da učestvuje u tuđoj
sreči i da vlastito zadovoljstvo i sreću
podeli sa drugima
5.Nedostatak socio-emocionalnog
reciprociteta koji se ispoljava
poremećenom ili devijantnom reakcijom
na emocije drugih ljudi;pomanjkanjem
sposobnosti da se ponašanje moduliše u
skladu sa socijalnim kontekstom i lošom
integracijom socijalnog,emocionalnog i
komunikativnog ponašanja.
1.Usporen razvoj ili potpuno
odsustvo govora koje nije praćeno
pokušajima kompenzacije kroz
upotrebu gesta ili mimike kao
alternativnih oblika komunikacije
2.Relativna neuspešnost u iniciranju
i održavanju konverzacije (bez
obzira na nivo govornih
sposobnosti) uz odsustvo
uzajamnosti i responzivnosti na
komunikaciju drugih ljudi
3.Stereotipan i repetitivan govor i
(ili) idiosinkratička upotreba reči i
fraza
4.Abnormalnosti visine
naglaska,brzine,ritma i intonacije
govora
5.Odsustvo raznovrsnih i spontanih
«kobajagi» igara ili socijalne
imitativne igre u mlađem uzrastu
1.Potpuna zaokupljenost
stereotipnim i ograničenim
obrascima interesovanja
2.Specifična vezanost za
neobične predmete
3.Očevidno kompulzivna
privrženost,specifičnim,nefunkci
onalnim rutinama ili ritualima
4.Stereotipni i repetativni
motorni manirizmi koji mogu da
uključuju samo ruke i prste
(lepršanje,uvrtanje) ili pak
složene pokrete celog tela
5.Preokupacija delovima
objekata ili nefunkcionalnim
elementima igračaka kao što su
miris,tekstura ili zvuk i vibracije
koje proizvode
6.Uznrmirenost zbog neznatnih i
nefunkcionalnih elementa u
okruženju

Pojava abnormalnog ili poremećenog razvoja u bar jednoj od navedenih oblasti mara da počne pre treće godine
života.Obično i ne postoji period normalnog razvoja,ali ako se to desi potrebno je da se taj period završi do treće
godine.
Klinička slika ne može da se pripiše drugim oblicima pervazivnih poremećaja razvoja (Aspergerov sindrom,Retov
sindrom,dezintegrativni poremećaj detinjstva) niti specifičnim razvojnim poremećajima receptivnog govora sa
izraženim socioemocionalnim problemima,reaktivnom poremećaju vezivanja,mentalnoj retardaciji koja se
kombinuje sa emocionalnim (bihejvioralnim) poremećajima i šizofreniji sa neuobičajeno ranim početkom

DIJAGNOSTIČKI KRITERIJUMI ZA AUTIZAM PO DSM (Diagnostic and Statistical

Manual of Mental Disorders)-Američkoj asocijaciji psihijatra

U KLINIČKOJ SLICI TREBA DA BUDE PRISUTNO NAJMANJE 6 OD 12 NAVEDENIH

KARAKTERISTIKA
Kvalitativna oštećenja recipročnih Kvalitativni poremećaji Oraničeni,repetitivni i stereotipni
socijalnih interakcija (2 od 4) komunikacije (1 od 4) obrasci ponašanja,interesovanja i
aktivnosti (1 od 4)

11
1.Izražene poteškoće u korišćenju
brojnih oblika neverbalnog ponašanja
(kontakt pogledom,facijalna
ekspresija,položaj tela i gestovi) za
regulisanje socijalnih interakcija
2.Nesposobnost uspostavljanja odnosa sa
vršnjacima u skladu sa razvojnim
nivoom
3.Nedostatak spontane potrebe da sa
drugim ljudima podele
zadovoljstvo,interesovanja ili postignuća
(na primer dete ne pokazuje predmet
svog interesovanja,ne donosi ga,niti na
njega ukazuje prstom)
4.Nedostatak socijalnog ili emocionalnog
reciprociteta
1.Usporen razvoj ili potpuno
odsustvo govora koje nije praćeno
pokušajima kompenzacije putem
alternativnih oblika komunikacije
kao što su gest i mimika
2.Kod pojedinaca koji su razvili
govor javlja se zmačajno oštećenje
sposobnosti iniciranja i održavanja
komunikacije sa drugima
3.Stereotipan i repetitivan govor ili
indiosinkratičan govor
4.Odsustvo raznovrsnih i spontanih
«kobajagi» igara ili socijalne
imitativne igre u mlađem uzrastu
1.Potpuna zaokupljenost jednim
ili većim brojem stereotipnih i
ograničenih obrazaca
interesovanja,koja se smatra
abnormalnom,bilo po intezitetu
ili po fokusu
2.Očevidno nefleksibilna
privrženost
specifičnim,nefunkcionalnim
rutinama ili ritualima
3. Stereotipni i repetativni
motorni manirizmi (na primer
lepršanje prstima i
rukama,njihovo uvrtanje ili
složeni pokreti celim telom)
4.Perzistentna preokupiranost
delovima objekata

Zastoj u razvoju ili abnormalno funkcionisanje sa početkom pre treće godine života treba da postoje bar u jednoj od
sledećih oblasti:
1.socijalne interakcije
2.govor koji se koristi za socijalnu komunikaciju
3.simbolička ili imaginativna igra

Poremećaj ne bi trebalo da se dovodi u vezu sa Retovim sindromom i dezintegrativnim poremećajem detinjstva.

#Dimenzionalni pristup autizmu:

Zagovornici dimenzionalnog pristupa autizmu priznaju postojanje šire kategorije pervazivnih

poremećaja koja se razlikuje od drugih emocionalnih i bihejvioralnih poremećaja.Otuda se
više ne govori o posebnim dijagnostičkim kategorijama,već o autističnom spektru.Autizam se
sagledava kao čitav spektar poremećaja koji variraju.Dimenzionalni pristup podrazumeva
upotrebu brojnih instrumenata procene kojima se utvduju:
-težina autističnog poremećaja
-koeficijent inteligencije
-adaptivne sposobnosti

#Razvojni pristup autizmu:

Razvojni pristup autizmu bazira se na shvatanju da osobe sa autizmom imaju različite

razvojne trajektorije koje određuju težina autističnog poremećaja i nivo funkcionisanja

12
~Rani znaci autizma~

Većinom se autizam pojavljuje već u prvim mesecima života, a ređe između druge i treće
godine. Takvo dete ne mari za okolinu, vidi, ali mu je pogled prazan, čuje, ali je ravnodušno
prema zvukovima. Kad se uzme u naručje, ono ne reaguje, ostaje ukočeno ili pak mlohavo,
poput krpene lutke. Ne smeši se, osim samome sebi, tepa, ali ne odgovara na majčine reči.
Autističnom su detetu poremećeni i hranjenje i san. Katkad takvo dete uopšte ne spava.
Pojedinačno ti poremećaji nisu karakteristični za autizam, ali nekoliko njih zajedno znak su za
uzbunu.
Autistično dete teško komunicira i ima govorne smetnje. Neka djeca uopšte ne govore. Da bi
izrazilo što želi, takvo dete viče i ljuti se, postaje agresivno prema drugima, ali i prema sebi:
grize samo sebe i tuče se po glavi. Govor kojim se takvo dete služi nije jezik komunikacije.
Što mu je govor razvijeniji, to su veći izgledi za njegov napredak. Poremećeno komuniciranje
prate i poremećaji karaktera. Takva su djeca razdražljiva, teško se usredsređuju, čini se kao da
su gluva, ali ipak čuju, npr. šuštanje lišća ili papira, ptičija pesma…

Za prepoznavanje autizma postoje posebni dijagnostički instrumenti i protokoli, no ukoliko je

kod deteta redovno i dugotrajno vidljiva većina navedenih problema u ponašanju postoje
razlozi za zabrinutost. Nije svejedno koliko je dete staro i koliko su ta ponašanja primetna.
Neka od ovih ponašanja su prirodna u određenom razvojnom dobu u primerenom intezitetu,
no kada ona opstaju usprkos odgojnih intervencija i intenzitetom ograničavaju dalji razvoj
deteta i svakodnevno funkcioniranje, a dete značajno odskače u ponašanju od svojih vršnjaka
i to okolina primjećuje, bilo bi mudro potražiti stručno mišljenje i pomoć.
  Nije uobičajeno dijagnostifikovati autizam pre 3. godine života, budući da su rani simptomi
samo pokazatelji mogućih razvojnih teškoća.No rani znakovi su posebno važni za rano
otkrivanje dece s razvojnim teškoćama i za pravovremeno uključivanje u ranu intervenciju.
Na temelju ranih znakova prepoznavaju se rizična deca, procjenjuje se i prati njihov razvoj.
Na osnovu procena izrađuju se ciljani rehabilitacijski tretmani koje mobilne službe provode u
kući i kojima podučavaju roditelje. Dokazano je da se ciljanom ranom intervencijom značajno
može poboljšati životni ishod osobe s autizmom. U suvremenoj praksi naglašava se važnost
prepoznavanja ranih znakova autizma i uključivanja deteta u ranu intervenciju čak i pre
navršene 1. godine života deteta.
 
Neki rani znakovi su specifični za autizam i srodne razvojne poremećaje, a drugi se samo
češće javljaju kod određenog broja djece s autizmom:
 Kod rođenja uočen je manji opseg glave, unutar 25 procenata, a onda sliedi nagli rast
glave koji se već vidi u 6. mesecu života, a u vremenu od godinu dana dosegne
razmenu od oko 80 procenata.
 Beba je vrlo mirna i nezahtevna. Vidljiv je povišen tonus mišića. Spava u neobičnom
položaju.
 Dete ne reaguje na glas majke / bliske osobe i ne uspostavlja direktan pogled u oči s
majkom / bliskom osobom.
 U utrastu od 6. meseci dete se ne smeje majci / bliskoj osobi koja ga redovno neguje.

13
  Ne voli da se mazi i da sedi u krilu majke / bliske osobe.
 Dete je nezahtevno, gotovo ništa ne traži i uzima ponuđeno, samo se poslužuje onime
što želi.
 Izostaje gugutanje do 9. meseca i korišćenje bilo kog jednostavnog gesta u uzrastu od
12. meseci: pokazivanje željenog ili zanimljivog objekta, gesta pa-pa na odlasku.
 Često reaguje kao da je gluvo. Ne reaguje na svoje ime.
 Ne boji se nepoznatih osoba ni s navršenih godinu dana.
 U 16. mesecu života dete stereotipno ponavlja rieč koju čuje.
 Ne zna koristiti jednostavne igračke, samo ih ispituje, ređa ili vrti.
 Igra se samo sam, ne želi prisustvo bliske osobe u igri.
 S dve godine ne slaže fraze od 2 reči. Ne govori ili govori repetitivno ili koristi
neobične izraze.
 Ne obraća pažnju na odlazak majke / bliske osobe iz prostorije ni s navršene 2 godine.
 Ne deli interes za objekt ili akciju s bliskom osobom.
 Ne pokazuje interes za drugu decu i igru s njima.
 Ne igra se igara pretvaranja i ne koristi igračke kao zamene za predmete.
 Pokazuje izlive besa bez posebnog, jasnog razloga.
 Pokazuje opsesivne interese za pojedine objekte i draži.
 Pokazuje preterane reakcije na pojedine draži.
 Često je hiperaktivno i nemirno iako postoje situacije smirenosti i usmerenosti pažnje.
 Jako se veže za dnevne rutine i ne prihvataa promene.
 Repetitivno se kreće, vrti oko svoje ose, leprša rukama ili prstima, neprestano vrti
kosu, tapka po nekom mestu na sebi i sl.

•Nakon neupadljivog, relativno normalnog ranog razvoja, pre 2. ili između 2. i 3. godine
života pokazuje nazadovanje u razvoju govora i ranije usvojenim socijalnim veštinama i
toaletnim navikama. Kod Asperger sindroma jezični razvoj deluje relativno normalno,
nazadovanje u socijalnim veštinama i opštem ponašanju vidi se između 3. i 4. godine života.

 Često se ponaša kao da je gluvo, iako ste sigurni da reaguje na pojedine zvukove i
nečije pozive. Na slabi intenzitet zvuka može pokazivati preteranu reakciju, čak
razlikovati automobile po zvuku iz veće udaljenosti, a govor čini se kao da slabo čuje.
 Kada se želi distancirati zatvara oči ili se osamljuje.
 Kada ga nešto posebno zanima može dugo nepomično gledati u neki predmet ili
svetlo ili osluškivati zvuk pomičnih vrata itd.
 Na neke draži će pokazivati burne reakcije iritacije ili će ih nastojati izbegavati, npr.
Novi izgled i ukus hrane, dodir nove odeće, preterano će biti svesno čarapa i cipela na
sebi i stalno će ih izuvati, odbijaće šišanje aparatom koji zuji i vibrira, smetaće mu
dodir s vodom putem tuša ili ulaskom u more i sl.
 Na neke draži neće pokazivati očekivane reakcije, npr. kad oseti bol: kod zubobolje će
biti neuobičajeno mirno, na slabi intenzitet boli reagova će preterano,a pri
samopovređivanju neće pokazivati reakciju bola. Privlače ga vrlo jaki ili posve slabi,
neobični ili neugodni mirisi i isto tako ukusi.

14
  Ne voli se maziti ili prihvata maženje ali ne toleriše da se dodiruje po određenom delu
tela, odbija lagani pokrivač, toleriše čvrst stisak i voli da oseti težinu na sebi i zavlači
se u uske prostore. Preferira tvrđu i čvrstu podlogu.

• Moguća je i inverzija senzorne reakcije npr. da na vizualnu draž zatvara uši, a na

auditivnu oči.

 Izbegava direktan pogled u oči odvraćanjem pogleda ili vas gleda u usta ili samo
rubom oka. Krajičkom oka prati događanja u okolini.
 Primećuje neobične detalje i sitnice, primećuje neznatne razlike a ne primećuje sliku u
celini ili ne povezuje delove u celinu, ne povezuje pojmove i ne kategoriše ih, ima
neobične asocijacije na viđeno kao da ne povezuje pojmove s kontekstom. Veoma je
sposobno u slaganju puzzla, ali čini se da sliku slaže prema razlikama u obliku delova,
a ne prema slici. Na slikovnom prikazu kreveta, jastuk asocira s komadićem testenine.
Imenovće različite vrste drveća koje vidi, ali ih neće povezati u pojam šume.
 Čini se da ne uočava opasnosti i ne pokazuje strah pred opasnosti, penje se, prilazi
nepoznatim osobama i životinjama, odluta ili pokazuje preteran strah od odvajanja od
tla, kretanja po kosini, od nepoznatog prostora ili situacije, boji se plišanih životinja.
 Neretko pokazuje otpor prema učenju novih vještina i navika, a istražuje i uči
spontano te lako pamti samo ono što ga zanima. Teško uči iz primera pokazivanja
druge osobe, nije u stanju imitirati pokret druge osobe. Čini se da ne razume ni
jednostavne verbalne stvari koje mu se upućuju. Neka znanja i veštine odrađuje samo
s određenim osobama, uz određenu pomoć ili za određenu nagradu.
 Pruža snažan otpor promenama u svakodnevnim rutinama i ne tolerše promenu
redoslieda aktivnosti ili načina izvođenja aktivnosti. Pojedinu aktivnost prihvata da
obavi isključivo s određenom osobom ili u određeno vreme. Veoma teško se sprema
za izlazak iz kuće, dugo se sprema, okleva, traži određene ritualne radnje pre polaska.
Pokazuje snažnu prisilu da nešto mora uraditi vezano uz određeno mesto, predmet,
osobu ili vreme, neke stvari mora prebrojati, papiriće usitniti, neki predmet zaljuljati i
sl. Mora završiti akciju pre prelaska na drugi sadržaj. Pokazivaćei snažan nemir i neće
prihvatiti odlazak na spavanje dok nešto nije obavljeno, čak i onda kada bi trebao
shvatiti da je to nemoguće. Prvom prilikom, pa makar sutradan, učinitće ono što mu je
bilo onemogućeno.
 Ima značajne teškoće u doživljavanju vremena i vremenskoj orijentaciji, čak i kada
nauči da koristi sat ili kalendar. Pokazuje značajne teškoće u čekanju ili odlaganju,
uvođenju nove ili neočekivane akcije, ne prihvata promenu plana ili rasporeda bez
pravovremene pripreme, no na neke sadržaje bolje reaguje ako se ne priprema već
„gurne" u situaciju. Npr odbija ići kući iz vrtića u pratnji oca ukoliko je očekivalo
baku, ne prihvata da ne može ići napolje dok ne stane kiša, ne prihvata da će gledati
crtani nakon odlaska u prodavnicu i ako želi u prodavniicu, ukoliko mu se ranije kaže
da ide zubaru neće otvoriti usta i sl.
 Izvrsno se snalazi u prostoru, pamti tragove kretanja čak i kada se čini da ne obraća
pažnju na okolinu te očekuje da se putuje uvek istim putem. Sklono je begu, lutanju ka
nekom konkretnom cilju, istraživanju okoline. No, ima značajne teškoće u orijentaciji
na vlastitom tijelu i u odnosima u prostoru naspram vlastitog tela.

15
  Gubi, baca ili ostavlja putem stvari koje mu nisu važne, dok opsesivno skuplja
određene stvari ili materijale, pazi na njih i često ih proverava, prebrojava, teško ih
daje drugima. Stvari koje mu smetaju uništava, skida, uklanja.

• Ne obraća pažnju na prljavost tijela i stanje odeće ili panično odbija uprljati prste i ne
toleriše malu mrljicu ili rupicu na odeći. Stalno traži istu odeću, ne toleriše da je treba oprati i
promeniti. Ili se potpuno presvlači više puta tokom dana bez jasno vidljivog razloga. Ne
obraća pažnju na stanje odeće ili je preterano fiksiran da se oblači na određen način, u
određenu marku odeće i ima određenu frizuru. Oblači prekomerne količine odeće ili zimsku
odeću traži čak i leti ali nije sviestan da je bos ili da je preslabo obučen za izlazak na
hladnoću. Kada mu je vruće ne skida višak odeće bez upozorenja, a kada mu je hladno ne
oblači dodatnu odeću koja mu je na raspolaganju.
 Preferira jednoličnu hranu po boji, ukusu ili sastavu. Neumeren je u jelu s obzirom na
količinu i vremenski raspored ili ga treba mnogo podsicati da pojede osnovne obroke.
Odbija da jede dok sve nije usitnjeno ili jede isključivo hranu koju može jesti rukom
ili neko vreme odbija koristiti svoje ruke pri jelu. Jede neobične i nejestive stvari i
biljke. Trpa hranu u usta, ne žvače i guta velike komade ili jede vrlo sporo, žvače u
nedogled jedan zalogaj, pljucka ili izvlači iz usta nedovoljno sažvakane sitnice hrane.
Traži da hrana bude servirana na tanjiru posebnim rasporedom. Odbija da jede dok iz
tanjira nije uklonjena i posljedna trunka nepoželjne namirnice. Preferira namirnice na
koje je osjetljiv i na koje loše reaguje.
 Pokazuje značajne teškoće u svladavanju higijenskih navika ili je preterano usmereno
na iste. Obavlja nuždu isključivo u određenom položaju ili samo kod kuće, zadržava
nuždu satima ili je obavlja nakon ustajanja s toaleta, dugo vremena provodi na toaletu,
odbija ustati čekajući veliku nuždu iako je očigledno da nema potrebu, fascinirano je
ispiranjem i nestajanjem fekalija ili ubacivanjem predmeta u toaletnu šolju, maže se
fekalijama ili se u nedogled briše toaletnim papirom, traži kupanje i presvlačenje
nakon velike nužde, itd.
 Ima poremećen ritam spavanja, spava premalo ili previše u odnosu na vršnjake, kasno
zaspi, „plitko" spava i neretko se budi ili trza iz sna, vrišti u snu, hoda u snu, ima po
nekoliko besanih noći u nizu, tokom godine periodično spava više a nakon toga sledi
period slabog sna, odbija da spava u krevetu, zaspi samo u određenom prostoru ili s
određenom osobom, treba mu duži period za razbuđivanje, itd.
 Igra se na neobičan način i stalno ponavlja iste radnje. Npr. vrti se u krug, maše
rukama ili se igra prstima ili se ljulja u nedogled, fascinira ga npr. igra sunčevih zraka
ili svetlost punog meseca. Često okreće predmete, pokreće pokretne delove i potrešeno
je ako je u tome prekinuto ili mu se oduzme predmet kojim se bavi.
 Neuobičajeno je vezano za objekte ili delove objekta koji su pokretni. Očekuje da se
oni stalno pokreću, neprestano ih pali i gasi, otvara i zatvara ili traži da ih vi
uključujete. Posebno je osetljivo na raspored predmeta u prostoru i ne toleriše da im se
menja mjesto.
 Ne obraća pažnju na vas dok je nečim zaokupljeno, nema potrebe da vam se pohvali
što je učinio, da vam pokaže što radi ili o čemu razmišlja. Isto tako jasno ne pokazuje
interes za ono što vi radite ukoliko to nije vezano uz njegove interes ili ne remeti
njegovo viđenje reda.

16
  Ne reaguje ili slabo reaguje na odlazak ili dolazak bliske osobe i ne pokazuje
nepoverenje prema nepoznatim osobama. Prilazi nepoznatim osobama i obraća im se
se konvencionalnim pozdravima ili ne podnosi poglede drugih osoba i na direktno
obraćanje se povlači. Ponekad zamenjuje slučajne prolaznike za poznate čak i bliske
osobe ili ga prisustvo neke osobe ometa kao da ga podseća na neku neugodnu
situaciju.

• Pokazuje velike teškoće u druženju i igranju s drugom decom, ne zanima ga igra druge
dece ili se ne zna priključiti igri vršnjaka. Kratkotrajno ga s drugom decom veže samo interes
za neki predmet. Često se drži po strani i obraća pažnju samo na odrasle osobe. Ne oponaša
radnje druge dece i ne svladava igre imitiranja. Odbija da se maskira ili se ne ponaša u skladu
s ulogom. Iako voli muziku ne zna se kretati po ritmu bez vođenja, neprestano se ljulja ili vrti.
 Željeno radije traži glasanjem, pokazuje vašom rukom ili vas samo vodi do željenog ili
očekuje da to znate umesto da to kaže ili stalno u nedogled ponavlja ono što želi.
Koristi neobične izvedenice, skraćenice ili izmišljene riječi za imenovanje predmeta.
Kada želi vašu pažnju unosi vam se celim telom, unosi vam se u lice, neprimereno vas
dodiruje, vrišti, verbalno ili fizički napada.
 Ne toleriše da razgovarate s drugom osobom kada ste mu potrebni , stalno privlači
vašu pažnju. Komunicira samo u direktnom odnosu 1:1, ne reaguje na jednostavan
nalog usmeren svima prisutnima.
 Ponavlja reči koje je čuo neposredno pre ili davno ranije, neretko nejasno vezano uz
kontekst ali čini se s namerom da nešto izrazi ili privuče pažnju na nešto. Reproducira
razgovor koji je čuo ili tekst koji je pročitao, obično prigodno, retko van konteksta, no
s upitnim razumevanjem. Zabavlja se ili izražava zadovoljstvo glasovnom igrom nalik
mumljanju, gugutanju, tekstu na izmišljenom jeziku. Ponekad reaguje krikovima bilo
iz zadovoljstva ili nezadovoljstva Ne zna započeti razgovor, ali odgovara na pitanja.
Postavlja stalno ista pitanja kako bi održao kontakt. Vremenski gledano izmenjuju se
periodi komunikativnosti i nekomunikativnosti ili samo s nekim osobama i u nekim
situacijama odbija komunicirati.
 Na zahteve i upute nedosledno reaguje, ponekad vam se čini da ih razume, a ponekad
da ih ignoriše ili ne razume. Npr. na zahtev ne donosi vam predmet koji mu nije u
vidokrugu a sigurno zna gde stoji ili ispravno reaguje na zahtev kada je on dat na
određen način i u određenoj situaciji, ali ne u nekoj drugoj situaciji ili kada je dan u
nešto izmjenjenoj frazi.
 Čini se da ne razume neverbalnu komunikaciju, ne reaguje na pojedine gestove,
mimiku i izraze lica ukoliko nisu prenaglašeni i ukoliko mu nije pažnja jasno skrenuta
na njih, no ni tada čini se da mu nije jasno što se od njega očekuje. Ne obraća pažnju
na emocije drugih, čak i bliskih osoba. Smeje se bez vidljivog razloga ili u
neprimerenim situacijama, npr. kad bi trebao biti tužan. Retko menja izraz lica, osim
kad je nečim fasciniran ili izrazito ljut. Ponekad zauzima čudne pozicije, stavove tijela
ili se neobično drži.
 Često koristi vlastito ime ili zamjenicu „on" umjesto „ja". Na pitanje kako se zove ili
kako mu se zovu bliske osobe čeka pomoć u vidu prvog slova ili sloga ili recituje sve
naučene sopstvene podatke.

17
  Ponekad se čini da nije svesno pojedinog dela tela, da ne uočava nešto u svom odrazu
u ogledalu, zanemaruje deo tela koji ne vidi, npr. pri kupanju, brisanju i sl. Često
namjerno trlja kožu do otvaranja ranice ili ne uviđa da će dobiti žulj od stalnog
ponavljanja radnje, vrlo teško prihvata oštećivanje tela, vađenje krvi, pa čak i običan
lekarski pregled.
 Lik čoveka i crtež značajno su ispod razvojnog uzrasta, samo šara ili uništava crtež
šaranjem do popunjavanja celog papira bojom, opsesivno crta uvek isti motiv, izvrsno
precrtava viđeno ali nije u stanju nacrtati jednostavan lik bez posmatranja ili
precrtavanja.
 Ne reaguje na zabrane, kasnije i na kazne, a na frustracije neretko reaguje izlivima
besa i plača, moguće i autoagresijom. Ne razume očite uzročno-posledične veze, pa
tako i zašto je kažnjeno. Očekuje da znate što i kako doživljava i ne vidi potrebu da to
izrazi i podeli s vama ili stalno proverava da li je dobar, da li je sve u redu oko njega,
traži potvrdu da će problem nestati. Često se ponaša i radi impulsivno, bez
razmišljanja i planiranja akcije pa biva iznenađen rezultatom usprkos vaših upozorenja
na iste ili uporno pokušava popraviti nepopravljivo ili to traži od vas. Strah od
neuspeha ga posve blokira ili izaziva bes i upornost u akciji do iscrpljenja.

• Nema smisla za šalu, ne razume šalu i doslovno shvata rečeno ili mu je smešno nešto
što drugi ne razumeju kao šalu.

~Po čemu se autizam razlikuje od drugih oblika

poremećaja razvoja?~
Jedna od najizrazitijih karakteristika autizma jeste odsustvo govora I komunikacije pa
se zato kod roditelja javlja sumnja da li je dete gluvo. Razlika izmedju deteta sa autizmom
I deteta sa oštećenim sluhom jeste u tome što dete sa oštećenjem sluha ima potrebe za
komunikacijom. Dete sa oštećenjem sluha reaguje na izražavanje osećanja osoba iz
okoline, promenom lica reaguje kada ga grde ili hvale, raduje se televiziji…
Druga česta situacija jeste disfazija (poremećaj razvoja govora). Dete razume šta mu se
govori, izvršava zadatke, a svoje potrebe iskazuje mimikom I gestovima. Komplikovanija
situacija jeste senzorna afazija (problem razumevanja govora) tada je ponašanje deteta
izmenjeno i podseća na autizam.
Treća situacija je mentalna retardacija (nerazvijen govor u deci sa usporenim psihičkim
razvojem u celini). Dete će brže ili sporije usvajati govor, brže ili sporije uspostavljati
kontakt sa vršnjacima i odraslima, brže ili sporije savladati znanja i vestima ... sve to u
zavisnosti od stepena zaostajanja u razvoju. Kod dece sa težom i dubokom mentalnom
retardacijom (IQ ispod 35) pored razvoja govora prisutne su i druge karakteristike
autizma.

18
 U okviru grupe srodnih poremećaja, to jest pervazivnih razvojnih poremećaja, autizam
treba razlikovati od:
1. Atipičnog autizma- smetnje nastaju posle 3. godine života. Od tri ključne
karakteristike treba da budu prisutne bar dve, a stepen mentalne retardacije je na nivou
umerene retardacije ili niži.
2. Retodog sindroma- početak smetnji nastaje izmedju 6. i 24. meseca života. Ovaj
poremećaj karakteriše se gubitkom govora, gubitkom interesa za igru, gubitek upotrebe
ruku i nastanak stereotipnih pokreta rukama. Retodog sindrom se javlja samo kod
devojčica.
3. Dezintegrativnog sindroma- period normalnog razvoja traje bar dve godine, a zatim
nastaje gubitak bar dve, do tada stečenih sposobnosti (sposobnost govora, igre, motornih
sposobnosti...)
4. Hiperkinetičkog poremecaja sa mentalnom retardacijom i stereotipnim
pokretima- problem pažnje, steretipnih pokreta i problem hiperaktivnosti. Ovaj
poremećaj podrazumeva usporen mentalni razvoj (IQ ispod 50)
5. Aspergrovog sindroma- može biti nezapažen na ranom uzrastu jer su smetnje
izraženije kod starije dece, čak i u pubertetu. Kod aspergrovog sindroma prisutne su
tipične smetnje u socijalnim interakcijama, javljaju se i neurološke smetnje (loša motorika
koordinacije), ali su razvoj govora i menralni razvoj očuvani. Kod ovog poremećaja je
česta čak i nadprosečna inteligencija.

~Šta je uzrok autizma?~

Uzroci nastanka autizma još uvek nisu jasno i precizno utvrđeni. Smatra se da mogu biti
psihološki, biološki i genetski. Kao mogući uzroci pojave autizma pominju se i teškoće u
trudnoći i prilikom porođaja, razne infekcije, pa čak i pojedine vakcne. Kod osoba sa
autizmom mogu biti prisutni razni poremećaji i oboljenja, a zajedničko im je što su svi
udruženi sa oštećenjem ili poremećajem funkcije mozga.
Deca se rađaju sa autizmom ne postaju autisticna.Verovalo se da hladnoća majke ili neki
stresa događaj “otera” dete u autizam i nakon terapije dete se “izvuče” iz tog stanja.Pokazalo
se da se i u okviru familije rađaju deca sa autističnim spektrom što navodi na genetski kod..
Najznačajniji uzrok poremećaja iz spektra autizma je genetski činilac. Genetika autizma je
izrazito složena. Za svaku osobu s autizmom moguća je mutacija više gena. 
Prvi stavovi o autizmu bili su zasnovani na emocionalnoj hladnoći majke, ali su danas oni
u potpunosti odbačeni. Kada se kaže da psiholoski faktori utiču na ispoljavanje autizma ne
znači da treba prihvatiti stav da su roditelji krivi za detetovu bolest.
Najnovija istraživanja pokazuju da problemi dece sa autizmom prvenstveno imaju
organsku osnovu.
U nastajanju autizma učestvuju različiti faktori, a prvenstveno:
- genetski faktori,
- biohemijski faktori,
- imunološki faktori,
- rana oštećenja mozga,
- faktori sredine.

19
 Neuropsihološka istraživanja pokazuju da razvojne promene u malom mozgu ne mogu da
se svrstaju u moguće uzroke autizma.
Genetska istaživanja pokazuju da postoji nasledni faktor ali da on nije dominantan za
nastajanje autizma.
Bihemijska i imunološka istraživanja ukazuju na neke specifičnosti koje jos uvek nisu u
potpunosti dokazane.
Težak porodjaj, nedostatak kiseonika na porodjaju i spoljašnji sredinski činioci mogu
doprineti pokretanje nekih genetski predvidjenih programa.

Autizam je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetičkih poremećaja koji do danas nisu

dovoljno istraženi. Iako je autizam primarno genetički poremećaj nastanak Autizma je
povezan s nekoliko prenatalnih i perinatalnih faktora rizika. Studija iz 2007. godine za faktore
rizika nalazi povezanost s roditeljskim karakteristikama koje uključuju poodmaklu dob za
majku i oca, zatim mesto rođenja, i određena stanja kod porođaja koja uključuju malu težinu
deteta kod rođenja i trajanje trudnoće te pojavu hipoksije (je stanje smanjene
količine kiseonika u ćelijama i tkivima, što ima za posledicu poremećaj u
funkcionisanju organa, sistema i ćelija.) za vreme porođaja.

Po nekim autorima kao mogući uzroci njegovog nastanka navode se poremećaji u toku
rođenja kao i postvakcinalne reakcije nakon vakcina primljenih u ranom detinjstvu. Ove
teorije su neprihvatljive jer su bez pouzdanih dokaza

Danas u svetu postoji veliki broj timova stručnjaka, raznih profila, koji se bave proučavanjem
uzroka autizma, međutim, još uvek se ne zna jedinstven uzročnik, već se govori o tome da
kliničku sliku autizma može izazvati oko četrdesetak različitih faktora. Među njima su
najbolje proučeni biološki faktori: virusi, bakterije i gljivice, otrovi iz neposredne prirodne
okoline — benzinska isparenja, pesticidi, teški metali i dr.; uzročnici koji deluju pre, u toku i
neposredno posle porođaju, vakcinacije i dr.

Jedna od pretpostavki je da je autizam pruzrokovan poremećajem u organima za varenje.

Smatra se da osobe sa autizmom imaju takav poremećaj prometa materija u kome se određene
vrste hrane ne vare u potpunosti. Gluten, belančevina iz žitarica i kazein, belančevina iz
mleka, smatraju se najčešćim pruzrokovačima.

Tokom varenja, belančevine, koje se sastoje iz lanaca hiljada jednostavnijih spojeva —

aminokiselina, razlažu se na svoje najsitnije sastojke. Tokom ovog razlaganja, privremeno se
stvaraju kraći lanci aminokiselina, koji se nazivaju peptidi. Neki peptidi su biološku veoma
aktivni. Tako, na primer, peptidi, kazeomorfin. nastao iz kazeina, belančevina mleka i
gliadinomorfin, nastao iz belančevina pšeničnog brašna, glutena, imaju dejstvo slično opijumu
ili morfinu, dakle slično poznatim teškim drogama, u situacijama kada, prelaskom iz creva u
krv, stignu do ćelija centralnog nervnog sistema, odnosno mozga. Ove materije utiču na rad
moždanih ćelija, menjaju njihove regulatorne mehanizme i, pretpostavlja se, da izazivaju
simptome autizma.

Identifikacija ovih, biološki aktivnih, peptida, vrši se analizama mokraće. Specijalnom

tehnikom se peptidi, prisutni u mokraći, izdvajaju i grafički beleže. Analizom mokraće osoba
sa autizmom, utvrđeno je da kod njih postoje dva jasno izražena pokazatelja velike količine

20
određenih peptida, dva vrha, koja nisu prisutna u mokraći zdravih osoba, odnosno, ako jesu,
nisu ni približno tako izraženi. Prvi vrh je označen kao beta-kazeomorfin, iz mleka, a drugi
vrh predstavlja gluteomorfin, iz žitarica. Postoje grafički vrhovi i za peptide iz drugih
namirnica, ali za sada nisu povezani sa određenim vrstama poremećaja.

Ove analize mokraće za sada se vrše u dobro opremljenim laboratorijama u Norveškoj,

Holandiji, Engleskoj i SAD.

~Metode (tretmani) rada sa decom sa autizmom~

Danas ne postoji samo jedan tretman za decu sa autizmom, svaki od njih ima svoje dobre i
loše strane. A odluku o tretmanu donose roditelji.
Svaki tretman ima za cilj podsticanje normalnog razvoja deteta i njegove porodice.Govor,
veštine samopomoći, igra... mora biti vodjeno u okviru stručnih aktivnosti, kao i rada sa
roditeljima.
Najbolji efekti postižu se:
- ako je tretman započet na ranom uzrastu (pre 3-4 godine),
- nivoa sposobnosti pojedinog deteta,
- prisustva/ odsustva pridruženih bolesti,
- stepena razvijenosti govora,
- porodične atmosfere, u kojoj dete živi
#Vreme započinjanja tretmana:
- Pravovremenim i dobro odabranim tretmanom moguće je uticati i promeniti tok nekih
simptoma,npr:
- zaustaviti negativne procese,
-donekle oblikovati nepoželjna ponašanja
-poboljšati socijalizaciju

#Ciljevi tretmana:
1.podsticanje normalnog razvoja (kognitivnog, jezičkog i socijalnog)
2.podsticanje procesa učenja
3.smanjenje rigidnosti i stereotipija u ponašanju
4.eliminacija nepoželjnog ponašanja
5.smanjenje porodičnog stresa

#Tretman bi trebalo da obuhvati sledeće elemente:

1.odgovarajuću medicinsku brigu (tretman pridruženog medicinskog stanja, korekcija
slušnog/vidnog deficita, stomatološka briga, genetsko savetovanje...)
2.obrazovanje (odgovarajuća predškolska ustanova, škola, dodatni terapijski programi...)
3.program koji se sprovodi u kućnim uslovima (korišćenje bihejvioralnih razvojnih metoda,
savetovanje, praktična pomoć

#Neki od preduslova uspešnog tretmana su:

• uspostavljanje čvrste emocionalne veze i poverenja između terapeuta i deteta,
• pozitivan odgovor roditelja na terapijski postupak.
• intelektualne sposobnosti, razvoj govora i težina kliničke slike autizma

21
Kao što su shavatanja o etiologiji autizma različita,tako je i tretman-metode rada sa decom sa
autizmom šarolik:
1.PSIHOANALITIČKI PRISTUP
2.BIHEJVIORALNI METOD
3.TEACCH METOD
4.HOLDING-METOD
5.SENZORNA INTEGRACIJA
6-DNEVNA ŽIVOTNA TERAPIJA
7.BEOGRADSKI INTEGRATIVNI METOD (BIM)

1.PSIHOANALITIČKI PRISTUP:
Psihoanalitičati gledaju na autizam kao na poremećaj u kome su urušeni odnosi deteta
sa drugim ljudima.Značajan doprinos lečenju u autizmu dali su B.Belhajm i F.Tastin.Autizam
se razlikuje od drugih psihijatrijskih poremećaja detinjstva zato što postoje značajna
isključenja iz spoljašnjeg sveta,a postoje dva glavna psihoanalitička objašnjenja za ovaj
aspekt autizma.
Jedan je da je poremećaj regresije na ranom stupnju razvitka,a drugi smatra da je autistično
ponašanje odgovor na stresne situacije,nešto kao odbrambeni mehanizam.
Psihoanalitički pristup je prvi pristup u lečenju psihičkih poremećaja dece.Njegova suština je
usmeravanje na odnos deteta sa drugima i motivacija ka životu u socijalnom polju.

2.BIHEJVIORALNI METOD:
Bihevioralni pristup ili pristup usmeren na ponašanje ima za cilj otkrivanje
zakonitosti ponašanja ljudi u određenim situacijama. Ovakav pristup se odnosi na ona
ponašanja koja se mogu opažati i meriti. U okviru tog pristupa terapeuti analiziraju kako
ljudi uče neka ponašanja i kako se to ponašanje može menjati .On se uglavnom fokusira
na smanjenje specifičnih problema ponašanja i učenja veština.Bavi se neposrednom
korekcijom ponašanja,podsticanjem razvoja govora i saznajnih funkcija. Sastoji se u
nagrađivanju pozitivnog, a nenagrađivanju nepoželjog ponašanja. Ovom terapijom
moguće je finije oblikovanje ponašanja, kao i izgrađivane jednostavnih veština, ali ne
postiže se razvoj jezičkih sposobnosti.

• Ovo je jedan od najuspešnijih pristupa u ranoj intervenciji

Dovodi do poboljšanja u sferi adaptivnog ponašanja, govora i jezika, imitacije, socijalno
ponašanja, ...kao i određena ublažavanja agresivnog ponašanja, stereotipija, rituala,
tantruma...
Postoje dve vrste učenja ponašanja:
• a) u strukturiranoj okolini (za stolom) koji nazivamo podučavanje diskriminativnim
nalozima =učenje putem odvojenih pokušaja
• b) podučavanja u prirodnoj okolini kada terapeut sledi inicijativu deteta i koristi je kao
priliku za učenje. 
Prilikom usvajanja svakog zadatka koristimo pojačanje tj. nagradu kako bi osigurali ponovno
pojavljivanje tog ponašanja.
Nagrade tj. potkrepljenja mogu biti bombona, keks, čokolada.. ili igračka koju voli, socijalna
pohvala..

Karakteristike dobrog učenja diskriminativnim nalozima

• raščlanjuje svaku veštinu / zadatak na najsitnije delove 

22
 • podučava svaki deo intenzivno dok se ne svlada  
• omogućuje puno ponavljanja 
• nagrađuje tačan odgovor (ne dozvoljava se da dete pogreši) 
koristi različite tehnike za pomoć detetu kako bi ono postiglo tačan odgovor

3.TEACCH METOD:
Razvijen je u Severnoj Karolini.On je baziran na vizuelno-kognitivnoj podršci I
prilagođen specifičnostima mišljenja i učenja kod osoba sa autizmom i naglašava detetove
kapacitete i sposobnosti, umesto njegovih ograničenja i nedostataka ..
Karakteriše ga kontinuirani razvoj metoda učenja i strategija učenja kod autistične dece s
obzirom na njihova specifična oštećenja, a uz primenu najnovijih saznanja o oblasti
autizma.

Osnovni principi TEACCH-a su:

1.saradnja sa roditeljima
2. individualizovana procena i intervencija
3. strukturirano podučavanje
4. unapređivanje veština
5. situaciono učenje
6. alternativni oblici komunikacije

Ovaj metod je baziran na vizuelno-kognitivnoj podršci.On podrazumeva strogu

strukturu, doslednost i univerzalnost primene.To znači da se ne može delimično koristiti,
samo za nekoga, samo ponekad i dr.Tokom primene i trajanja tretmana insistira se na
temeljnoj proceni potreba osoba sa autizmom i izradi psihoedukativnog profila deteta i
odrasle osobe.
Tretman je prilagođen specifičnostima mišljenja i učenja kod osoba sa autizmom,
omogućava im anticipaciju (predviđanje), kao i razumevanje redosleda događaja, poštuje
potrebu za rutinom i osigurava uspešnost realizacije zadatka (nema greške i praznog
hoda).TEACCH je zasnovan na uvere Suštinska ideja ovog metoda je omogućavanje osobi sa
autizmom da dosegne maksimalni nivo samostalnosti u odraslom dobu. To podrazumeva
razvijanje adaptivnih i veština komunikacije, pružanje pomoći osobama sa autizmom da
shvate svet oko sebe i uspostave adekvatne interakcije u svom okruženju.
nju da autizam ima organsku osnovu koja je još uvek nepoznata.

4.HOLDING-METOD:

Zasniva se na ideji da je već postojao poremećaj primarne efektivne veze majke i deteta.Cilj
jeste da se čvrstim držanjem deteta uz majku probije barijera detetove povucenosti.

• roditelji drže decu u zagrljaju

• insistiranje na kontaktu očima i razmeni emocija
• trajanje tretmana varira od nekoliko minuta pa do nekoliko sati tokom dana
• prevaziđena terapija

23
Holding terapija (terapija čvrstog držanja) vraća poremećenu telesnu vezu između majke i
deteta. U početku postupak može biti vrlo odbojan za dete no kasnije se ono potpuno opušta i
majčin zagrljaj mu postaje ugodan. Majka tokom terapije mora vladati situacijom i pokazati
detetu svoju nadmoć.
Holding terapija teži obnovi kontakta «čula na blizinu»,kontakta dodirom i kinestezijom,koji
su osnova složenijih afektivnih odnosa.

5.SENZORNA INTEGRACIJA:

Podrazumeva procese u mozgu koji obavljaju iskustva, koja su stečena iz čula dodira, vida,
sluha...u jedinstvena saznanja, koja se koriste u učenju i reagovanju na okolni svet. Terapija
se zasniva na principu podsticanja razvoja nervog sistema i postizanja kontrole nadražaja iz
čula kroz razne aktivnosti.
Vrši se stimulacija kože i vestibularnog sistema.Cilj ove metode je poboljšati senzornu
obradu.Ova metoda obuhvata:
• - ljuljanje (lagano , zabavno i primenjeno kroz igru)
- masažu tela i trljanje mekanom hirurškom četkicom

Pritisak treba da bude blag, praćen osećajem udobnosti.Ne postoje pouzdane informacije o
tome da senzorna integraciona terapija doprinosi poboljšanju kliničke slike osobe sa
autizmom.

6.DNEVNA ŽIVOTNA TERAPIJA (HIGAŠI SKOLA):

Njen glavni princip je uključivanje dece u ”ritam života”, stabilizacija njihovih ”slabih
emocija” i kanalisanje neproduktivnog ponašanja u produktivne aktivnosti primenom
intenzivnih fizičkih aktivnosti.
Cilj ove metoda je da pomogne deci I mladima sa autizmom da dostignu svoj puni potencijal
kroz primenu svakodnevne životne terapije.Ova filozofija veruje da je svrha obrazovanja za
svako dete da se nađe da je ono najdragocenije "Bud just precious identity".Ovakvo
obrazovanje se postiže preko tro osnovna stuba:
1) snažno fizičke vežbe
2) emocionalna stabilnost
3) intelektualna stimulacija
Zajedno ovi stubovi predstavljaju temelj cije su jedinice pojedinačno usmerene na
deficit.Upravljanje ponašanja kroz svakodnevi životni tretman oslanja se na stvaranje odnosa
uzajamnog poverenja između nastavnika i učenika koji je stub ljubavi i razumevanja. Ona se
oslanja na razvoj sposobnosti za samoregulaciju gde učenik uči postepeno kroz
stukturu,grupnu dinamiku,emocionalnu stabilnost,vežbe,uživanje i učešće u aktivnostima koje
čine život zabavnim i drugih učenja tokom programa.Socijalna stabilnost se postiže tako što
se koncentriše na snagu deteta,a ne na nepoželjno ponašanje.

7.BEOGRADSKI INTEGRATIVNI METOD (BIM):

Smatraju da je autizam razvojni poremećaj koji je neurobiološki zasnovan i definisan

"trijadom" oštećenja (oštećenja socijalne interakcije,verbalne i neverbalne komunikacije i
imaginacije).Zasnovan je na obradi intersubjektivnog sveta deteta,uz ostvarivanje

24
komunikacije dete-terapeut kroz komunikaciju prirodnim pokretom hodanja,razmene
dodira,predmeta.Takođe,ovaj metod zagovara grupni rad sa porodicom autističnog deteta,radi
razumevanja egzistencjalnog problema obolelog deteta i njegove integracije u socijalno
okruženje.
Ovaj edukativni metod smatra se integralnim terapijskim i rehabilitacionim postupkom iz
sledećih razloga:
    * obuhvata dete i kao pojedinca i kao člana rehabilitacione grupe. Isto tako obuhvata i dete
sa autizmom i njegove roditelje, braću , sestre
    * zato što jedinstvenim neuropsihološkim teorijskim stavom obuhvata čitav niz metodskih
postupaka koji rade neposrednu praksu BIM-a
    * obuhvata rad sa autističnim osobama različitog uzrasta i nivoa sposobnosti

Ovaj metod čine:

    * Program za stimulaciju intelektualnih sposobnosti sa posebnim kompjuterskim
programom i ekranom osetljivim na dodir
    * Program učenja socijalnih veština za osobe sa Aspergerovim sindromom,
    * Ekskurzije za adolescente, uz pratnju terapeuta u cilju poboljšanja socijalizacije.

U Beogradu tretmanom autizma se bave sledece institucije:

1. U institut za mentalno zdravlje, u okviru Dispanzera za decu i mladinu i hospitalnog
odeljenja, sprovodi se psihoterapijski tretman, kao i reedukacija psihomotorike,
2. U Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju, sprovodi se individualni
program, i grupni tretman za kompletne porodice,
3. Na Klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine, Centar za dnevni boravak i smeštaj
dece i omladine ometene u razvoju.

~KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA?~

Smatralo se da dijagnoza autizma ne može postaviti pre kraja 3. godine života deteta,
medjutim pažljivim ispitivanjem razvoja mogu se uočiti karakteristike koje mogu da upute
na autizam i ranije (odsustvo smeha i radovanja majci u prvim mesecima zivota deteta,
odsustvo reakcije predvidjanja- ne pruža ruke, odsustvo pažnje- ne reaguje na pokazivanje
igračke...)Za postavljanje dijagnoze kod autizma ne postoje nikakve laboratorijske analize,
snimanja ili bilo kakav dopunski pregled koji bi mogo dati neki siguran dokaz da li se radi
o autizmu.
Dijagnozu mogu postaviti isključivo stručnjaci, posmatranjem i prepoznavanje
karakteristikau ponašanju deteta. Ponekad je potrebno i duže vreme posmatranja deteta, u
različitim situacijama.Za lekare, od velikog su značaja podaci koje daju roditelji, o
detetovom ponašanju i razvoju od samog rodjenja. Na autizam prvenstveno treba da
posumnjapedijatar u savetovalistu a konačnu dijagnozu da da grupa stručnjaka- psiholog,
dečji psihijatar i logoped.

25
 ~PRIMENA LEKOVA~
Lek koji otklanja autizam ne postoji! U praksi se primenjuju nekoliko vrsta lekova koji u
manjoj, ili većoj meri ublažavaju ovaj poremećaj. Lekovi koji se koriste utiču na trenutno
smirenje deteta, ali autizam kao takav ostaje.
Na osnovu saznanja o poremećajima u ponašanju (hiperaktivnost) mogu biti uvedene neke
dijete, zbog alergija na odredjene namirnice (veštački šećer, konzervisana hrana...)
Postoji i pokušaj lečenja velikim dozama nekih vitamina i minerala.
Treba istaći da nijedan od lekova nije dao trajna poboljšanja, iako su naučno potvrdjeni.

~INKLUZIJA DECE SA AUTIZMOM~

#Kako pomoći detetu sa autizmom?

Poticanje normalnog razvoja, samostalnosti i socijalizacije, uz slabljenje negativnih oblika
ponašanja (agresije, stereotipije, autoagresije) glavni su ciljevi lečenja, odgoja i obrazovanja,
dakle, ukupne rehabilitacije osoba s autizmom. U lečenju autističnog poremećaja primjenjuju
se različiti postupci. Stručnjaci se slažu s tim da je najbolji onaj tretman koji je prilagođen
određenome djetetu. Većina ustanova za autizam u Europi i SAD-u primjenjuje posebne
programe rehabilitacije dece i odraslih osoba s autizmom, koji uključuju edukativno-
specijalno-pedagoške pristupe, uz povremenu primenu različitih oblika psihoterapije za decu i
roditelje. Što se pre prepozna autistični poremećaj i dete se uključi u odgovarajuću stručnu
rehabilitaciju, to su šanse veće. Roditeljima deteta s autizmom preko je potrebno mnogo snage
i upornosti da spoznaju kako njihovo dete nije poput druge dece, da ono živi u svom svetu, da
se ne razvija. Često se porodica izoluje od društvene okoline, koja ne prihvata autistično dete.
Autistično dete traži brigu i pomoć gotovo 24 sata na dan, uz stalno otklanjanje kriznih stanja.
Rešenje nije u zatvaranju u vlastitoj porodici. Bez stručnog rada u odgovarajućim slučajevima
ne može se pomoći ni osobi s autizmom ni nenoj porodici.

#Prepoznavanje posebnih potreba:

Vrlo je značajno da roditelji i vaspitači što ranije prepoznaju indikatore
smetnji kod dece kako bi na vreme mogli pozvati u pomoć stručni tim i uspostaviti
funkcionalnu dijagnozu sposobnosti deteta. Rana dijagnoza je uslov za
efikasno sprečavanje hendikepa. Osim
toga, vrlo je opasno da vaspitači ili roditelji samostalno izvode dijagnozu, da
sami daju ocene o onesposobljenju ili hendikepu.
*Kako pomiriti ove dve krajnosti?
Vrlo jednostavno: dobro je da laici prepoznaju simptome poremećaja, ali
važno je da ne preuzmu ulogu lekara, specijalnog pedagoga, psihologa i čitavog
tima koji je ovlašćen za ovakvu dijagnostiku.

26
#Značaj rane inkluzije:
Socijalna prihvaćenost je jedna od najbitnijih pretpostavki srećnog i uspešnog
života. Uobičajeno je da se kod nas roditelji nose
sa problemima svoga deteta sve do polaska u školu, a nije redak slučaj da
roditelji kriju onesposobljenje i hendikepiraju dete sve do trenutka kada ono
polazi u školu. Pri polasku u školu vrši se testiranje sve dece da bi se procenile
njihove sposobnosti i predznanje. To je trenutak kada roditelji moraju da se
susretnu sa realnošću, da saslušaju mišljenje i preporuke stručnjaka, da prihvate
predlog za komisijski pregled tima za kategorizaciju. Neki od tih roditelja nisu
svesni koliko je značajno da njihovo dete bude u društvu vršnjaka, da iskusi
vršnjačke kontakte ma koliko oni bili ugodni ili neugodni.
Izolujući svoju decu od vršnjaka, roditelji im čine lošu uslugu obezbeđujući
socijalnu odbačenost i izolovanost za njih. Spontana vršnjačka igra često može razrešiti probleme
deteta koji su izvan dometa odraslih. Osim toga, istraživanje je pokazalo da vršnjački kontakti vode
ka spontanoj igri i uspostavljanju prijateljskih odnosa među decom. Ne treba zazirati od rizika
vršnjačkih konflikata jer su oni sastavni deo igre ali i uslov zdravog odrastanja. Ono što detetu sa
posebnim potrebama može pružiti vršnjačko okruženje ne može nadoknaditi ni najveća ljubav i pažnja
roditelja. Postoji bezbroj razloga koji stoje na strani potrebe da dete sa posebnim
potrebama uključimo u vršnjački kolektiv.
Socijalna prihvaćenost ili odbačenost dece od strane vršnjaka zavisi od nivoa
i kvaliteta interakcije koju može ostvariti dete sa posebnim potrebama,
pokazala su istraživanja. Nije lako pridobiti dečji kolektiv da prihvati
nekomunikativnog vršnjaka sa posebnim potrebama. Socijalna prihvaćenost na predškolskom
uzrastu ima ključnu važnost za razvoj deteta, a za dete sa posebnim potrebama ima izuzetan
značaj jer se radi o periodu razvoja u kome dete stiče prve predstave o identitetu,
kada prihvata sebe, svoje mane i vrline, kada intenzivno razvija svoje
komunikacione sposobnosti. Socijalno prihvaćeno dete ne mora biti nominovano kao
prijatelj od strane ostalih ali je vrednovano kao prihvatljivo.

*Koje su pretpostavke socijalne prihvaćenosti za predškolce?

To su u prvom redu četiri svojstva predškolaca:
1) svest o vršnjacima i zainteresovanost za njih,
2) komunikacione sposobnosti,
3) spremnost uključivanja u igru i
4) uspostavljanje prijateljskih odnosa sa vršnjacima
Svako od ovih svojstava se uči i razvija – što ranije počnemo, to bolje
za dete. Istraživanje je pokazalo da se preko uspostavljanja individualnih
prijateljstava mogu razvijati i ostale pretpostavke za socijalnu prihvaćenost
predškolaca
Kako pomoći deci sa posebnim potrebama (individualizacija deteta):
1) Programske sadržaje iz nastavnog plana i programa prilagoditi detetu sa
posebnim potrebama. Ukoliko proceni da dete ne može savladati dati sadržaj,
vaspitač može predvideti individualizovanu ulogu u radu na gradivu.Individualizacija ne podrazumeva
set "čarobnih" mera koje će dete sa posebnim potrebama osposobiti da
savlada isti nastavni plan i program kao ostala deca.
2) Metode i postupke nastavnog rada prilagoditi detetu sa posebnim potrebama.
Ovo je moguće uraditi bez štete za drugu decu jer se podrazumeva da će
u grupi raditi i stručni saradnik pored vespitača. Postoji niz sadržaja i nastavnih situacija da se
individualizacija za dete sa posebnim potrebama može rešiti i bez prisustva stručnog saradnika. Takav
slučaj je kada se radi na sadržaju na kome ovo dete ima prednost

27
ili pokazuje dovoljan nivo sposobnosti da radi sa drugom decom.
3) Predvideti niz uloga i zadataka koje dete sa posebnim potrebama može
savladati i na taj način biti član male grupe i grupnog kolektiva. Na primer, pri
vrednovanju postignuća male grupe, vaspitač može predvideti da svako dete
osvaja po jedan bod ako ispuni svoj zadatak a pri tome dati individualizovan
zadatak sa posebnim potrebama, tako da se i ono oseća važnim u uspehu grupe.
Ovdje će vešt vaspitač ili saradnik predvideti određenu dozu pomoći od strane
ostalih članova male grupe, kako bi se dete sa posebnim potrebama osećalo
uvaženim i punopravnim članom kolektiva. Vaspitač ne treba da brine to što
će ovi individualizovani zadaci biti ispod svih standarda – važna je socijalizacija,
osećaj pripadanja i prihvaćenosti isto toliko koliko i napredak na određenim sadržajima
ma koliko on bio simboličan.
4) Jedna od najvažnijih pretpostavki individualizacije za decu sa posebnim
potrebama sastoji se u pronalaženju funkcionalnih prednosti i sposobnosti koje
ova deca često poseduju u manje ili više izraženoj formi.Na primer, ukoliko
ima izražene muzičke sposobnosti, vaspitač može prirediti muzičke
aktivnosti na kojima će ovo dete imati posebnu ulogu, biti zviezda i pokazati
svoju sposobnost.
5) Individualizacija za djecu sa posebnim potrebama podrazumeva niz
tehničkih rešenja i uslova kao i materijalnu podršku, od pribora za rad, do kretanja,
sedenja, posebnih uređaja i slično. Osim toga, prisustvo stručnog saradnika
u grupi predstavlja najčešće ključ individualizacije za ovu decu.

Sposobnosti dece sa autističkim problemima najčešće su prosečne, tako da

ih nikako ne treba isključivati iz tedovnih vrtića i škola,ukoliko nemaju još neko onesposobljenje.
Rani pedagoški tretman daje visoke rezultate, pa je rano otkrivanje
autizma izuzetno značajno.

*Kako pedagoški postupati sa decom koja imaju autističke simptome?

Za ovu decu svaki socijalni zadatak može predstavljati traumu, jer oni se "genetski"
plaše drugih. Njihov strah od socijalnih kontakata je podsvestan i često jači
od socijalne promocije kao nagrade. To ne znači da njima nije stalo do socijalne
promocije. Oni žele socijalnu promociju, ali je strah od socijalnih kontakata jači
od ove želje. Dakle, ako vaspitač ukloni ovaj strah, ostaje socijalna promocija
kao snažan motivator za ovu decu.

Treba poći od teze da ova deca nisu mentalno retardirana niti se radi o duševnom oboljenju, već da je
u pitanju hormonalni poremećaj koji se dobrim pedagoškim delovanjem može ublažiti ili
prevazići. Važno je da vaspitači ublaže ili uklone strah autističnog deteta od
vršnjačkih kontakata.

Komunikacija sa detetom
• Budi strpljiv.
• Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodređene termine kao što su: kasnije, možda, zašto
si to uradio?
• Izbegavaj idiome, dvostruka značenja (dvosmislenost) i sarkazam.
• Raščlani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).
• Gledaj i slušaj pažljivo i uvažavaj odgovore.
• Odgovori pozitivno na pokušaj (potvrdi, ohrabri...).
• Ohrabruj pitanja i dečiji izbor uvek kada je moguće.
• Unapređuj komunikaciju sa detetom.
• Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.

28
• Posebno privuci pažnju vizuelno, verbalno ili fizički.

Socijalna podrška
• Zaštiti dete od zastrašivanja i zadirkivanja.
• Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom času.
• Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da učestvuju i
situacije u kojima će
dete pokazati šta može i ume da uradi.
• Vežbaj specifične veštine tokom prirodnih aktivnosti sa vršnjacima.
• Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.
• Fokusiraj se na socijalni proces (dešavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.
• Posebno poučavaj, probaj, treniraj, vežbaj i modeluj socijalne veštine u prirodnom
okruženju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, uključivanje, strpljenje, zahvaljivanje,
davanje komplimenata, prihvatanje drugačijeg mišljenja, prihvatanje tuđeg uspeha,
nadoknada štete, druženje, preuzimanje vođstva, sposobnost da se sledi tuđa ideja,
tolerisanje monotonije...
• Pomozi deci da pronađu zajednički interes.
• Vaspitač odlučuje ko će rešavati problem ili voditi proces rešavanja problema.
• Koncentriši se na promenu neprihvatljivog ponašanja i ignoriši ga.

Okruženje i dnevni raspored (rutina)

• Obezbedi poznato i sigurno okruženje.
• Obezbedi lični prostor u učionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.
• Redukuj sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće pažnju (buka, neprijatni mirisi,
svetlo).
• Ponudi čvrstu dnevnu strukturu (rutinu).
• Izbegavaj iznenađenja, pažljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost,
promenu rasporeda
ili bilo koju drugu promenu.
• Minimalizuj promene.
• Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.

Predstavljanje sadržaja
• Predstavi sadržaje što očiglednije: pokaži, napiši, demonstriraj, koristi fotografije, slike,
dijagrame, objekte
iz okruženja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...
• Raščlani instrukciju na male korake.30
• Obezbedi mogućnost ponavljanja i vežbanja.
• Koristi mogućnosti vršnjačkog poučavanja.
• Primeni učenje u realnim situacijama.

Procena i pravila
• Prilagodi težinu zadatka.
• Prilagodi oblik pitanja.
• Naglasi tekst (posvetli da bude uočljiviji).
• Skrati.

29
• Ponudi alternativnu aktivnost.
• Budi dosledan u očekivanjima.
• Izvežbaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vežbe).
• Obezbedi dovoljno vremena.

Vaspitač u inkluzivnoj grupi:

• prihvata različitosti;
• posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;
• veruje da su sličnosti među decom mnogo važnije nego njihove individualne razlike;
• koristi metode koje su prilagođene individualnim potrebama deteta;
• pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;
• nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i
mogućnostima njihovih
roditelja ili staratelja;
• osigurava odgovarajuće mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove
da ga sva deca čuju i vide;
• održava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitači nisu izloženi prevelikom
stresu;
• obezbeđuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;
• kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomoć;
• ne poredi decu;
• fleksibilan je;
• ne prati rigidno nastavni plan i program i pažljivo odgovara na proces učenja u svojoj grupi;
• nudi dodatnu pomoć, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna
pomoć ograničena i nenametljiva i povlači se čim proceni da više nije potrebna;
• nalazi kreativne načine da uključi svu decu u sve aktivnosti;
• koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagođen potrebama dece;
• pronalazi različite načine da proceni i zabeleži napredak deteta.

Vaspitač u inkluzivnom okruženju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim

članovima tima i:
• pruža pomoć drugome;
• konsultuje se i pregovara;
• postiže saglasnost;
• menja uloge;
• učestvuje u zajedničkom radu.

Prikaz različitih gledišta u uključivanju deteta sa posebnim potrebama u redovne vrtiće

i škole:

Stereotipno gledište Gledište oslobođeno stereotipa

o deci sa posebnim potrebama
Smetaju ostaloj deci u grupi/razredu.
Vaspitači/nastavnici redovnih vrtića/škola
ne mogu im pomoći.
o deci sa posebnim potrebama
Treba da budu u grupi/razredu sa ostalom
decom.
Vaspitači/nastavnici redovnih vrtića/škola
mogu pomoći ovoj
deci posebno ako se usavršavaju

30
Aktivnosti/nastavu nije moguće držati kako
treba ako u grupi/razredu imate dete sa
posebnim potrebama.
Specijalna škola je korisnija za decu sa
posebnim potrebama nego redovna.
Redovna škola je trauma za dete sa
posebnim potrebama.
Inkluzija ukida specijalne škole.
Uz humane pretpostavke inkluzije, u
vrtićima/školama
možemo imati i decu sa posebnim
potrebama.
Redovna škola je korisnija za decu sa
posebnim potrebama i možemo
kombinovati rad ove
dve institucije.
Redovna škola treba deci sa posebnim
potrebama da ih socijalizuje, uvede u život.
Specijalne škole se drugačije organizuju i
uspostavljaju bolju vezu sa redovnim

#Zašto inkluzija?
Postoji mnoštvo razloga za inkluzivno obrazovanje.
Osnovni razlozi nalaze se u oblasti ljudskih prava kao i prava na obrazovanje na kojima
počivaju međunarodni dokumenti, koje je i naša zemlja ratifikovala. Najvažniji od njih su:
– Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima (1948.)
– UN Konvencija o pravima deteta (UN 1989.)
– Saopštenja iz Salamanke/Okvirni principi za delovanje (1994.)
– Standardna pravila UN o izjednačavanju mogućnosti za ometene osobe (1993.)
– Svetski forum o obrazovanju za sve i Okvir za delovanje, (Dakar 2000.)
– Milenijumska deklaracija UN (2002.)
– Konvencija UN o pravima ometenih osoba (april 2006.)
Navedeni dokumenti promovišu uključivanje sve dece u sistem obrazovanja, ali i
unapređivanje svih sistema obrazovanja kako bi se uključila sva deca, bez obzira na
individualne razlike i teškoće.
Domaći dokumenti koji promovišu inkluziju su:
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003.)
- Strategija za smanjenje siromaštva – Vlada Republike Srbije (2003.)
- Nacionalni plan akcije za decu - Savet za prava deteta RS (2004.)
- Strategija MPS za period 2005 – 2010 (maj 2005.)
- Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (2006.)
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavlja dobru osnovu za dalje
uređivanje oblasti obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, jer već u članu 2. garantuje
dostupnost i jednake mogućnosti za obrazovanje sve dece.
Tu su i ekonomski i socijalni razlozi. Ekonomski razlozi leže u činjenici da su škole u kojima
se obrazuju sva deca, finansijski isplativije od održavanja kompleksnog sistema specijalnih
škola, dok se socijalni razlozi
uglavnom odnose na sledeće činjenice :
- Zajedničko školovanje dovodi do promena stavova prema različitosti.
- Stvara se osnova za društvo u kome svi ljudi žive zajedno u miru.
- Razlike među ljudima su prirodne, doprinose bogatstvu svake zajednice i treba ih ispoljiti
i u školama.

~PORODICA DETETA SA AUTIZMOM~

31
Psihološki tretman dece i roditelja je veoma povezan, stresna priroda simptoma autizma utiče
na porodične odnose, kao što i način na koji porodica reaguje utiče na dete. Roditelji pre
svega imaju potrebu da razumeju prirodu problema svog deteta, postojeće tretmane, kao i
njihovo uključivanje u tretman.
Ovakav način rada može biti pojedinačno sa roditeljima jednog deteta sa autizmom, ili pak
grupnim sastancima na kojima se razgovara o temama koje su izabrali roditelji:
problemi ishrane,
problemi spavanja,
učenje novih veštima...
Ovi sastanci imaju za cilj da roditeljima pruže podršku u prihvatanju života u kome se nalaze,
i angažovanju u održavanju životnih uslova svog deteta sa autizmom. Proces prihvatanja
stanja svog deteta je dugotrajan. Roditelji, kao i stručni saradnici, mogu da pomognu detetu sa
autizmom. Treba da prihvate svoj “zivotni zadatak”.
Dete sa smetnjama zahteva ogromno vreme koje mu se posvećuje, ali ukoliko ima brata ili
sestru roditelj treba obratiti pažnju i na njih. Jer toj zdravoj deci, brat ili sestra sa smetnjama
mogu ugroziti samopoštovanje, pomislivši da ga okolina gleda kao obeleženog životnim
neuspehom svog brata ili sestre. Što može dovesti do agresivnog ponašanja, povlačenja u
sebe...

~Povelja o pravima osoba s autizmom~

Osobe s autizmom trebaju imati ista prava i povlastice kao i cela europska populacija, na
primren način i u najboljem interesu osoba s autizmom.
Ta prava treba unaprijeđivati, zaštićivati i pratiti prikladnim zakonodavstvom svake države.
Prezentovano na 4. kongresu Međunarodnog udruženja Autism-Europe, Den Haag, 10. maja
1992.
1. PRAVO osoba s autizmom na slobodan i ispunjen život do granica njihovih mogućnosti.
2. PRAVO osoba s autizmom na pristupačnu, nepristrasnu i tačnu dijagnozu i procenu.
3. PRAVO osoba s autizmom na dostupno i primereno obrazovanje.
4. PRAVO osoba s autizmom (i njihovih zastupnika) na uključivanje u donošenju svih odluka
koje utiču na njihovu budućnost; želje pojedinca se moraju, koliko je to moguće, utvrditi i
poštivati.
5. PRAVO osoba s autizmom na pristupačno i dolično stanovanje.
6. PRAVO osoba s autizmom na opremu, pomoć i usluge podrške neophodne za njihovo
puno produktivno življenje s dostojanstvom i nezavisnošću.
7. PRAVO osoba s autizmom na prihod ili nadoknadu za nabavu odgovarajuće hrane, odeće,
smeštaja i zadovoljavanje drugih životnih potreba.
8. PRAVO osoba s autizmom da učestvuju, koliko je to moguće, u razvijanju i upravljanju
službama koje pružaju usluge za njihovu dobrobit.
9. PRAVO osoba s autizmom na primereno savetovanje o njihovom fizičkom, mentalnom i
duševnom zdravlju; što uključuje pružanje primerenog tretmana i lečenja vođenog
najboljim interesom pojedinca uz primenu svih mera zaštite.
10.PRAVO osoba s autizmom na smisleno zaposlenje i stručno osposobljavanje bez
diskriminacije ili stereotipa; osposobljavanje i zaposlenje treba biti u skladu sa sposobnosti
i izborom pojedinca.
11.PRAVO osoba s autizmom na pristupačan prevoz i slobodu kretanja.
12.PRAVO osoba s autizmom da učestvuju i koriste kulturu, zabavu, rekreaciju i sport.
13.PRAVO osoba s autizmom na ravnopravan pristup i korišćenje svih mogućnosti, usluga i
aktivnosti u zajednici.

32
 14.PRAVO osoba s autizmom na seksualne i druge odnose, uključujući i brak, bez
iskorišćavanja i prisile.
15.PRAVO osoba s autizmom (i njihovih zastupnika) na pravno zastupanje i pomoć,na punu
zaštitu svih građanskih prava.
16.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od bojazni ili pretnji neopravdanim tamničenjem u
psihijatrijske bolnice ili neke druge restriktivne ustanove.
17.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja.
18.PRAVO osoba s autizmom na slobodu od farmakološke zloupotrebe i pogrešne primene
lekova.
19.PRAVO pristupa osobama s autizmom (i njihovim zastupnicima) svim informacijama
sadržanim u njihovim ličnim, medicinskim, psihološkim, psihijatrijskim i edukacijskim
dosjeima.

LITERATURA:
-Stanković Đorđevic Mirjana,(2002),″ Deca sa posebnim potrebama
″,izdavač-Viša škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u
Pirotu
-Glumbić Nenad,(2006), ″Odrasle osobe sa autizmom″,izdavačka
agencija ″Grad″
-Suzić Nenad,(2008), ″Uvod u inkluziju″,XBS Banja Luka
-Lazor Mirjana,Marković Slavica,Nikolić Snežana,(2008), ″Priručnik
za rad sa decom sa smetnjama u razvoju″,novosadski humanitarni
centar (NSHC)
-www.autizam.info
-sr.wikipedia.org
-www.stetoskop.info
-www.medicina.hr
-www.autizam.org
-www.autizambg.org.rs
-www.charobnjak.net
-www.centarbgd.org.rs
-www.logoigrica.com
-www.er.rs
-www.doktor.rs
-www.autizam.net
-www.autism.com
-www.autism-societe.org
-www.drselakovic.rs

33