5.

1 Teorija apsolutnih prednosti

Adam Smit, polazi od pretpostavke drustvene podele rada izmedju dve zemlje I prednosti koje dolaze od specijalizacije unutar pojedinih delatnosti , baziranih na takvoj podeli. Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odredjeni proizvod sa nizim troskovima inputa od neke druge zemlje, odnosno da pri takvoj specijalizovanoj proizvodnji ostvari najnize oportunitetne troskove. Pretpostavke: -dve zemlje: domaca I strana -dva proizvoda: A I B -faktor proizvodnje: rad -isti faktor proizvodnje I u domacoj I u stranoj zemlji -ukusi potrosaca isti I u domacoj I u stranoj zemlji Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki: -domaca zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje -strana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji prozivoda B od domace zemlje Zakljucak: -Domaca zemlja prizvodi proizvod A -Strana zemlja prizvodi proizvod B -Obe zemlje su se specijalizovale u proizvodnji Nedostaci ove teorije ogledaju se u tome da po njoj ne postoje razlozi za medjunarodnom trgovinom u slucaju da zemlja nema nize oportunitetne troskove ni kod jednog proizvoda u odnosu na druge ucesnike na medjunarodnom trzistu. Nedostatke ove teorije otklonila je teorija Komparativnih prednosti.

5.2. Teorija opste ravnoteze -autor: BERTIL OLIN -u obja njavanju uzroka me unarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su : koje robe zemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se formiraju odnosi razmene izme u zemalja

-Specijalizacija pojedine zemlje upravo zavisi od te raspolo ivosti odre enim faktorom proizvodnje. -Ukoliko neka zemlja ima obilje u radu, kao faktoru proizvodnje, a druga obilje u kapitalu, kao faktoru proizvodnje, onda e se one specijalizovati u proizvodnji onog dobra kojeg imaju u obilju, odnosno prva zemlja e se specijalizovati u proizvodnji radno-intenzivnih dobara, a druga zemlja u proizvodnji kapitalno-intenzivnih dobara. -Na toj osnovi odvija e se tokovi me unarodne razmene, odnosno uvoza - izvoza proizvoda. -U slu aju da zemlja raspola e kapitalom kao obilnim faktorom, a sa druge strane nedostaje joj radna snaga kao drugi faktor proizvodnje, ona e se specijalizovati u proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvoda i izvoziti ta dobra, to e usloviti pove anu tra nju za kapitalom (faktorom u obilju), to e za posledicu imati pove anu tra nju ovog faktora i rast njegove cene. -Sa druge strane, ovakva specijalizacija zna i e manju tra nju za drugim faktorom proizvodnje ( u ovom slu aju radnom snagom), to e za posledicu imati pad cene tog faktora proizvodnje i v e obilje. -Dakle, dolazi do konvergencija u koli ini raspolo ivih faktora i putem me unarodne trgovine dolazi do izravnjavanja cena faktora proizvodnje. -Olin isti e da je i kretanje faktora proizvodnje bitan faktor kvantiteta i kvaliteta me unarodne trgovine i da to kretanje predstavlja, u izvesnom smislu, supstituciju u kretanju proizvoda.

5.3. Teorija komparativnih prednosti

Dejvid Rikardo isti e da iako zemlja nema apsolutne prednosti i ni e proizvodne tro kove u proizvodnji nekog dobra u odnosu na stranu zemlja, ona ipak ima interes da u estvuje u me unarodnoj trgovini sa drugim zemljama na bazi komparativnih prednosti. Rikardo je smatrao da komparativne prednosti proisti u iz slabije pokretljivosti faktora proizvodnje i da e se zemlja, bez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojima ima komparativne prednosti, odnosno u proizvodnji onog proizvoda gde ostvaruje ve u produktivnost i ni e oportunitetne tro kove. Pretpostavke: -dve zemlje: domaca i strana

-dva proizvoda: A i B -faktor proizvodnje: rad -isti faktor proizvodnje u domacoj i stranoj zemlji -ukusi potrosaca isti u domacoj i stranoj zemlji -kvalitet svih radnika je isti -mobilnost radne snage izmedju sektora, sto obezbedjuje jednakost zarada -operi e se u re imu konstantnih prinosa- bilo kakve promene broja anga ovaih radika u odre enoj proizvodnji ne menjaju tro kove po jedinici proizvoda

Model koji se formira na osnovu datih pretpostavki je slede i: -doma a i strana zemlja proizvode dva proizvoda, -doma a zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, dakle doma a zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda -Doma a zemlja je dva puta produktivnija u proizvodnji proizvoda A od strane zemlje, a tri puta produktivnija u proizvodnji proizvoda B od strane zemlje. -Strana zemlja nema apsolutnih prednosti ni kod proizvodnje proizvoda A ni kod proizvodnje proizvoda B. -Doma a zemlja e se specijalizovati za proizvodnju proizvoda B jer u toj proizvodnji ostvaruje tri puta ve u produktivnost sa istim faktorima proizvodnje u odnosu na stranu zemlju, dok je kod proizvoda A, dva puta produktivnija. To zna i da su njene komparativne na strani proizvoda B. -Strana zemlja ima relativno manju razliku u produktivnosti kod proizvodnje proizvoda A u odnosu na doma u zemlju, pa se stoga mo e re i da ona ima komparativne prednosti u proizvodnji proizvoda A. Korist od me unarodne trgovine ostvaruju obe zemlje: -autarhi ne cene konvergiraju i uspostavlja se jedinstvena relativna cena u obe zemlje, -pove ava se obim trgovine u obe zemlje, proizvoda. to omogu ava pove anu potro nju kod oba

5.4. Teorija troskova supstitucije

- Tvorac ove teorije Gortfird Haberler u teorije medjunarodne trgovine uvodi sva tri proizvodna faktora: rad, capital I zemljiste. -On takodje po prvi put uvodi termin zrtvovanja jednog proizvodnog faktora u korist drugog. -Da bi se povecala proizvodnja jednog proizvoda , istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda , usled nepromenljive ponude proizvodnih faktora , uz nepostojanje drugih ogranicenja. -Dolazi do troskova supstitucije jer dodatna jedinica nekog proizvoda uslovice pojavu marginalnih troskova , pa ce cena proizvoda porasti za onaj iznos, koji predstavlja cenu zrtvovanog proizvoda.

5.5. Nekonvencionalne teorije me unarodne trgovine Teorija rasprodaja vi kova postojanje vi kova proizvodnih kapacitetA ( PROIZVODA), koji su u prethodnom periodu stvoreni, pa trenutno ne postoji proporcinalnost u kapacitetima i tra nji. Zemlja bi me unarodnom trgovinom mogla da plasira vi ak proizvoda a da do e do proizvoda za koje ima pove anu tra nju. Time se omogu ava odr avanje zaposlenosti predimenzioniranih kapaciteta, mogu nost za zemlje u razvoju Produktivitetna teorija me unarodna trgovina pro iruje tr i ta i podsti e podelu rada, to uti e na pove anje produktivnosti, podsti e tehnolo ke inovacije, automatizaciju i dovodi do pove anja svetskog dohotka.

5.6. Teorije me uzavisnosti trgovine i razvoja Teorija dominirajuce privrede: -Autor: Fransoa Perua -Polazna pretpostavka: dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi

-Razloge za znacajan pad u trgovinskom bilansu zemalja u razvoju u odnosu na razvijene zemlje Perua vidi u: -moci i prinudi -pregovarackoj snazi koja je na strani razvijenih zemalja -razlici u veli ini zemalja tj. ekonomskoj dimenzionalnosti -razlici u vrstama privredne aktivnosti zemalja -Dominacija moze biti namerna ili nenamerna. -Namera se ocenjuje prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u medjusobnoj medjunarodnoj trgovini. 5.7. Teorija periferne privrede:

-Polazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra) i nerazvijene zemlje (zemlje periferije) -Zemlje centra imaju slabiju cenovnu elasti nost tra nje za primarnim proizvodima (proizvodi zemalja periferije) u me unarodnoj trgovini, dolazi do pada cene pomenutih proizvoda i pogor anja op te ekonomske pozicije zemlje periferije, jer se smanjuju izvozni prihodi zemlje periferije. -Zemlje periferije imaju visoku dohodovnu elasti nost i slabiju cenovnu elasti nost, sto dovodi da zemlje pove ani dohodak usmeravaju u potro nju u zemlje centra -Cene primarnih proizvoda sporije rastu od cena sekundarnih proizvoda u uzlaznoj liniji

svetskog privrednog ciklusa, a sa druge strane br e opadaju u silaznom periodu razvoja svetskog privrednog ciklusa -SPONTANI FENOMEN PRIVREDNOG RAZVOJA- stanje u ekonomskim odnosima zemalja periferije i zemalja centra

5.8. Kejnzovo shvatanje medjunarodne trgovine

-Kejnz smatra da je profit glavna pokretacka snaga medjunarodne trgovine. -Kejnzove teorije zasnovane su na stavovima raznih vidova ravnoteze, sa posebnim akcentom na punu zaposlenost. -Kejnz tumaci nivo medjunarodne trgovine zavisnoscu nivoa zaposlenosti od investicija kako u zemlji, tako i u inostranstvu. -Aktivni trgovinski bilans implicira smanjenje kamatne stope, podsti e investicionu aktivnost i ve i priliv nov anih sredstava iz inostranstva i obrnuto -Me unarodna trgovina po Kejnzu je spoljni odraz kompromisa izme u suprotstavljenih te nji za uspostavljanjem unutra nje ravnote e i pune zaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutra jnim stanjem spoljna trgovina jo mo e da postigne. -Formula za ravnote u jedne privrede jeste: dohodak je jednak zbiru vrednosti finalne robe za doma u potro nju i investicija i izvoza umanjenih vredno u uvoza.

*povecavaju mogucnost inovacija *stimulisu I omogucavaju nove poslovne forme I sirenje postojece lepeze klastere

5.9. Porterova teorija konkurentske prednosti

-Komparativne prednosti zasnovane na prirodnim resursima i jeftinijoj radnoj snazi izgubile su trku u globalnoj ekonomskoj utakmici sa konkurentskim prednostima -Po Majklu Porteru, osnivacu teorije, konkurentsku prednost odredjuje nekoliko faktora: -faktori uslova proizvodnje

-priroda i uslovi traznje -srodne i pratece industrijske grane -strategija, struktura i rivalstvo preduzeca -uloga vlade -sanse iz okruzenja Faktore uslova proizvodnje mozemo klasifikovati na: -Ljudski resurs ini raspolo iva radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu (kvalifikovanost). -Fizi ki resursi u jednoj zemlji predstavljaju kvantitaivni i kvalitativni pokazatelj raspolo ivo u obradivim zemlji tem, saobra ajnicama, rudnim bogatstvo, energetskim izvori tima itd. -Resursi znanja danas se smatraju jednim od najva nijih ulaznih resursa. Efikasnost prilago avanja nastalim promenama uslovljeno je kvalitetom znanja. U uslovima globalizacije upravljati znanjem zna i upravljati neizvesno u i rizikom. -Resursi kapitala su snaga dru tava u izgradnji konkurentske prednosti za uklju ivanje u me uanrodnu trgovinu i predstavljaju raspolo iva finansijska sredstva, ako i njihovu cenu. -Infrastrukturni resursi predstavljajukvantiet i kvalitet raspolo ive infrastrukturne podr ke neke zemlje. Pod infrastrukturnom podr kom smatraju se razvijenost saobra ajnica (drumskog, elezni kog, pomorskog i vazdu nog saobra aja), zatim postoje a komunalna infrastruktura, telekomunikacioni sistemi, po tansko-telegrafski saobra aj itd. -Priroda i uslovi tra nje jeste bitan faktor u izgradnji konkurentske prednosti. Uslovi doma e tra nje bitno ukazuju na potencijal tra nje na me uanrodnom tr i tu, pod uslovom izgra enih sli nih ukusa potro a a. Smatra se da je doma a tra nja resprezentativna u kreiranju inostrane tra nje. Podsti e se razvoj konkurentske prednosti u industrijama gde se ostvaruje ekonomija obima jedne privrede. -Srodne i prate e delatnosti su va ni inioci u izgradnji konkurentske prednosti jer odre uju kori enje finalnog proizvoda ili su dopunjuju i faktor u kori enju doma eg proizvoda. To su delatnosti sa kojima preduze e u koordinaciji ili kooperaciji koje izgra uje me unarodnu konkurentsku prednost -Strategija, struktura i suprani tvo preduze a je uslov pod kojim se u zemlji odre uje na in stvaranja preduze a, na in organizacionog oblikovanja preduze a, kao i procesi upravljanja preduze em. Strategija preduze a treba da je zasnovana inovativnim processima, koji e odr ati stabilan rast i razvoj preduze a i pobolj anje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.

-Uloga vlade smatra se bitnim faktorom u izgradnji konkurentnosti na me uanrodnom nivou.Teorija konkurentske prednosti podrazumeva sinhronu aktivnost na makro i mikro nivou. - anse iz okru enja trebaju biti podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti. procesi restruktuiranja, reformi, nepostojanje jasno izgra enje potro a ke kulutre mogu biti stimulativni faktori okru enja, koji e inicirati izgradnju me unarodne konkurentske prednosti.