PROGRAM PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA I OSNIVANJE ZASADA DREN (Cornus sp.

1. Upotrebna vrednost vrste Vrste i forme iz roda Cornus sp. su esto razmnoavane u naim rasadnicima. Drvo drenovina je jako tvrdo, teko i ilavo, te se upotrebljava u razli ite svrhe. Drenjine su cenjene za ljudsku ishranu, bilo da se konzumiraju sirove ili se od njih prera uju razliiti specijaliteti kao: voni sok, kompot, slatko, liker, a naje e pekmez. Prema raspoloenim podacima u naim rasadnicima naje e se proizvode sadnice Cornus mas L., Cornus alba L., Cornus sanguinea L.. 2. Ekologija vrste iroko uzevi, dren je istona submediteranska vrsta. Oblast uglavnom zahvata Balkansko i Apeninsko poluostrvo, dobar deo Srednje Evrope, Malu Aziju, Krim i Kavkaz. Kod nas je dren jedan od estih bunastih vrsta i regionu listopadnih hrastovih uma. U visinu se penje do oko 1.300 m. U Submediteranu u termofilnim umama grabia (Carpinetum orientalis croaticum Horv.), crnog graba (OstryetoSeslerietum autumnalis Horv.), a dublje u kopnenim krajevima u umama medunca i crnog graba (Ljuerco- Osryetum carpinifoliae Horv.), sladuna i cera (Ljuercetum farnetto cerris Rud.) i mnogim drugim. Uspeva na stanitima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izloena kasnim mrazevima (rano cvetanje!). Dosta dobro podnosi suu. 3. Morfoloke karakteristike bun ili manje drvo, postie visinu do 8m, debljinu do skoro pola metra i starost preko 1 veka, rastui vrlo sporo. Koren je razvijen i prodire duboko u podlogu. Plod je kotunjava bobica, duine 14-16 mm. Ispod tamnocrvenog mesnatog dela nalazi se tvrda kotica, duine 11-16 mm, a irine 4-7 mm. Plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i treba ih sakupljati kada im po nu da dobijaju crvenu boju. Od 100 kg sirovine moe se dobiti 15-30 kg setvenog materijala. U jednom kilogramu ima oko 4.500 zrna, masa 1.000 zrna je oko 220 g. 4. Prirodni znaaj Koristi se sve i osuen plod (Corni fructus), ree kora (Corni cortex) i list (Corni folium). Bere se zreo plod (drenjine) i po potrebi sui na suncu ili u sunici da bi sa uvao prirodnu boju. Kora se guli u jesen ili u rano prole e sa stabla ili debljih grana. List se bere preko leta. U jestivom delu drenjina ima eera (do 9%), organskih kiselina, preteno jabu ne (do 3%), proteina, tanina, boja, vitamina C i dr. U semenom jezgru ima preko 30% masnog ulja. U kori i listu ima tanina. Upotrebljava se kao adstrigens, antidijaroik i narodni lek. "Plod se moe jesti, nae vidarice ga daju kao lek protiv proliva, u nas se gdeto pravi od njega slatko, semenke isprene mogu posluiti kao surogat od kafe"(Pan i J. 1873).

"Zreo plod od drena je kiseo, a nedozreo jako skuplja usta. U ovom poslednjem stanju upotrebljuje se skuvan ili spravljen kao slatko, protiv proliva, odliva krvi, umesto drugih lekova to steu" (Petrovi S. 1883). Gostuki R. (1997) pie da je dren dobro poznato sredstvo, da se upotrebljava slatko ili kompot od drenjina kod poremeaja creva, a kora od drena protiv groznicemalarije. "Drenjine se kod nas katkada prerauju u rakiju, a u Francuskoj i Italiji nekada su iz ovog voa pravili vino. Najvie se drenjina jede u Rusiji"...(Grli LJ. 1980). Zrele drenjine kad ponu same da opadaju ili ubrane posle mraza jo su bolje za jelo, jer su slae i manje opore. U Rusiji se od zrelih drenjina, u domainstvima po selima, spravlja desetak raznih proizvoda koji se koriste kao hrana i lek preko zime. Plodovi, posuti e erom mogu se uvati svei po nekoliko meseci, na prohladnom mestu, zatim kao zamrznute ili osuene, na ardacima.. Drenjine se koriste kao za in uz neka kavkazka jela. Stari grci su ih pripremali kao maslinke. U narodnoj medicini u Rusiji, svee i osuene drenjine upotrebljavaju se kod malokrvnih osoba, kod konih oboljenja, kod nazeba i dr. aj od li a drena koristi se i kao halagogno i diuretino sredstvo. Za leenje groznice upotrebljava se i cvet od drena. 5. Tehnologija proizvodnje sadnica Generativno razmnoavanje Osnovna karakteristika proizvodnje sadnica generativnim putem je sporo i neujednaeno (posledica dormantnosti embriona i tvrde, nepropustljive semenja e). Sema sazreva u avgustu. Plodove treba sakupljati u avgustu- septembru, im po nu da dobijaju crvenu boju. Faktor ekstrakcije je 15%. U jednom kilogramu ima oko 4.500 zrna semena, apsolutna teina je oko 220 g. Klijavost semena je 50-80%. Seje se odmah po sakupljanju, oko 15 g semena /m", na dubinu od oko 3-4 cm. Naj e e u toku cele sledee godine seme prelei. Zato je bolje da se stratifikuje najmanje godinu dana, pa da se posuje naredne jeseni. Da bi setva bila uspena, preporu uje se i stratifikovanje u trajanju od 18-24 meseca. Sadnice ostaju u sejalitu 2 godine, posle ega se presauju u kolu, gde se gaje jo 2-3 godine. Vegetativno razmnioavanje ima veu upotrebu u rasadnikoj proizvodlji. Pomo u z e l e n i h r e z n i c a mogu se uspeno razmnoavati sve arenolisne forme (Cornus alba "Spaethii", Cornus mas "Aurea", Cornus mas "Elegantissima"). Pod staklom biljke ostaju 2 godine. U koli se sporije razvijaju od osnovnih vrsta. Z r e l i m r e z n i c a m a mogu se razmnoavati forme Cornus alba. Reznice su od jednogodinjeg drveta. Moraju se posaditi odmah po odsecanjju, jer i kratko uvanje dovodi do gubitka.

P o l e g a nj e je uobiajen nain razmnoavanja za Cornus alba "Sibirica", ali je uspeno i za mnoge arenolisne formr. Dobar uspeh se postie kod razmnoavanja Cornus stalonifera "Flaviramea" z a g r t a njem matinog bunja. K a l e m lj e nj e se primenjuje obino pri razmnoavanju formi Cornus alba i Cornus mas. Kalemi se na osnovnu vrstu (2-godinje sadnice ili oiljene reznice), mada strunjaci preporuuju za podlogu sadnice Cornus amonum. Od naina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu (avgust-septembar) na otvorenom ili kopuliranje (bonim zarezom, sedlastim i obinim spajanjem) u korenov vrat ili krunu, krajem zime u staklari. 6. Predmer radova 6.1. Predmer radova za proizvodnju sadnog materijala Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Mehaniki rad vrsta radni sati maine traktor 12 traktor 1 traktor 4 traktor 5 300 45 74 traktor zalivni sistem 264 80 178 16 613 LJudski rad radni sati Materijal kg

Radna operacija Oranje Tanjiranje Rotofreziranje Rasturanje mineralnog ubriva Rezanje iblja Rezanje reznica sa brojanjem i veziva. Sadnja reznica Okopavanje sa meurednim rotofreziranjem Zalivanje Vaenje sadnica Utovar sadnica UKUPNO

132

9. 10. 11.

366

132

6.2. Predmer radova za podizanje zasada Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Mehaniki rad vrsta radni sati maine traktor 52 traktor 31 Ljudski rad radni sati Materijal kg

Radna operacija

Oranje Tanjiranje Obeleavanje mesta sadnje Kopanje rupa Tanjiranje izmeu traktor

40 762 31

redova 6. Okopavanje UKUPNO 114 3468 2666

7. Predraun trokova 7.1. Predraun trokova za proizvodnju sadnoga materijala Rad i materijal sati rada koliina (kg) jedinina cena (Eu/as) 10 1 0.2 UKUPNO (Eu) 3660.00 613.00 26 4299.00

Mehaniki rad 366 Ljudski rad 613 Materijal (mineralno ubrivo) UKUPNO

130

7.2. Predraun trokova i podizanje zasada jedinina cena (din/as) 10 1 UKUPNO (din) 1140 3468 4608

Rad i materijal Mehaniki rad LJudski rad UKUPNO

sati rada 114 3468

8. Ekonomska opravdanost 8.1. Proizvodnja sadnog materijala (za 10.000 sadnica) Trokovi proizvodnje sadnog materijala 4299 EU Cena kotanja jedne sadnice 0.4299 EU 8.2. Trokovi podizanja zasada (za 10.000 sadnica) Sadni materijal 4299 EU Trokovi pripreme sadnje i nege u 1. god. 4608 EU Svega trokovi podizanja zasada 8907 EU 8.3. Prinos i prihod U punoj zrelosti 1 stablo daje 4-5 kg ploda, po ceni od 2 EU/ kg. Punu zrelost zasad stie u 4. godini.

8.4. Vreme povrata uloenih sredstava Godine 0 1 2 3 4 5 Trokovi (EU) 8907 800 800 800 800 1600 Prinos (kg) 5.000 20.000 30.000 Prihod (EU) 10000 40000 60.000 Dobit/gubitak (EU) -8907 -9707 -10507 -1307 +37900 +98300

Uloena sredstva u zasad vraaju se u potpunosti u 4. godini, u kojoj se obezbe uje i znaajna dobit.