, ,

.

,

1692. 1780.

.

,
4500.
19.000-15.000
.
,
.
(3000 )

. .

[]
.

(. Cusum)
.
'.
XIII
(. ordo cisterciensis). IV
. .

 -
. . 1463.

. 1475. .
II
.
1501. .
[]

- .
XV .
.
.
.
. .

.
.
. .
.

. .
:
,
. ,

 ... ,
... ,
- , ...
.

[]
[]

1692.
1525. 1000 500
4000 .
,
. .
, II,
.
13. 1526. 40.000
.
.
.

(1683-1699).

 1693.

.
27 77 18.
1688. . 3000
.
.
. .

.
.
1691 1697.
1694. .
[] 1694.

1694.

 , .
.
, 1692. 1694.
. -
9. 1694. .
. . 12.
. ,
, .

.

.

. , 14.
. , ,
.
.
19. . ,
.
, , , .
.
23 ,
.
[] 1716.

1716

1699. .

 .
(1703.)
1728. . .
, .
. .
1711. .
- (1716-1718).
.
9. 1716. 42.000 (62 ) 23.000
(187 ). 8.000 .
26, 27 28 - 120.000
( 40.000 , 30.000
). 2. .
1.300 500 15.000
. .
.
4 5
.

.
.

- .

. .
.
11 .
???.
.

.
.

. 2212
, 2358 206 .
6.000-7.000 . .
.
110 . 2.500.000
.
: , .

,
.

[]

.
1728. . 1753.
. .
1735.
.
.
1753. ,
, , "", "".
, , .
1766. .
1764.
( ) ""
16 . 1776. .
, 1780.
1790.
.
400
.

[]

1750-1786

,
(. Frey Schtzen
Compagnie). 31. 1748.
10. 1751.
,
,
. 220 -,
,
. ,
- . , ,
.
, ,
, , . ,
.
: ( ) . 1766.
370 () 70 .
, ,
(-), ,
1777. 1787.
,
. 1808. (.
Landver), ,
, .

[] 19.
,
, .

 , , ,
.
18. 19. . 1750 1880,
30 140
.
1827 1832.
() .
1848.
.
.
12. 1849.
.

[]

. "",
. 1914.
.
. 2000 .
.
14. 1914. .
37 .
.
-
.
. .
.


.
.
. .

9. 1918.

.

[]
,
, . , ,
17. 18. ,
, , , ,
... .
,
, .
" ". ,
: ( )
, ,
.

[]
,

. 1941.
.
,
.
. 1944.
.
23. 1944. , .

[]

Nakon kratke turske ponovne dominacije 1690. godine, konano posle poraza od Austrijanaca
17. avgusta 1691.godine nastaje dui predah u istoriji Petrovaradina to omoguuje sistematsku
izgradnju sadanje tvrave. Ruenjem srednjevekovnih i turskih graevina, zvanino 1692.
godine postavlja se kamen temeljac poslednjoj dananjoj tvravi.
Idejni projekt su po svoj prilici Austrijanci ukrali, a on potie od Francuskog vojnog arhitekte
markiza Sebastijana Vobana (1633-1707), koji je bio jedan od vodeih graditelja modernih
tvrava XVII i XVIII veka i koji projektuje tvrave velikih povrina sa podzemnim galerijama
(pretea Maino linije). Usled naglog razvoja vatrenog oruja u to vreme, poinje da raste i
znaaj utvrenog podzemlja.
Slika 2. Novi Sad i Petrovaradin, detalj sa mape iz 1698. godine

Kamen temeljac sadanjoj Petrovaradinskoj tvravi poloio je knez Kroj, 18. oktobra 1692.
godine , na junom delu gornje tvrave, po nalogu Habsburskog cara Leopolda I. Tom prilikom
zakopana je i povelja, a tano mesto i dalje je nepoznato. Tako je izgraen i prvi bastion
Petrovaradina, koji nosi ime Cara Leopolda I i u njega je ugraeno dosta materijala iz
srednjevekovne tvrave.

Izgradnju su nadzirali princ Savojski, grof Karafa, feldmaral Kaprara i Prestolonaslednik

Josif. Stogodinja izgradnja Petrovaradinske tvrave trajala je u doba austrijskih vladara:
Leopolda I, Josifa I, Karla VI, Marije Terezije i Josifa II. Stalna posada potie iz 1702. godine, a
sainjavale su je ete maarskih husara i odred srpskih "hajduka".
Slika 3. Bastion Cara Leopolda I je najstariji graevinski objekt Petrovaradinske tvrave

Osam ciglana u Majuru su intenzivno pekle cigle za novu tvravu. Opeke su vidno veeg
formata od dananjih, a kre je peen u velikim krecanama kod Beoina.

Osnova kolosalne graevine imala je vie naglaenih delova (Gornja tvrava u centralnom
delu, Donja tvrava na severu - Vasertat, Dvoroni bastion - Hornverk na jugu, Ostrvska
tvrava - Inzel anac i Mostobran - Brik anac na suprotnoj obali Dunava). Na gornjoj tvravi
najpre je bio oblikovan jugozapadni istureni deo, takozvana Leopoldova tvrava. Poto je rat jo
trajao, Turci su iznenadnim pokretom iz Beograda doli do Petrovaradina i 11. septembra 1694.
godine otpoeli dvonedeljnu opsadu, ali tvravu nisu uspeli da povrate. Kao uspomenu na tu
opsadu uklesana je 1694. godine ploa, na portalu istone kapije (put prema Topovnjai).
Do poetka XVIII veka zaveni su pored Leoplodovog i bastioni: Inoent, Ludvig, Terazija,
sa ostalim prateim objektima. Ovaj kompleks sadravao je formirane objekte na Gornjoj i
donjoj tvravi i na Dvoronom bastionu Hornverk, koji zahvata istureni prostor prema jugu. Na
levoj obali Dunava gradi se Mostobran, a nizvodno i Ostrvsko utvrenje. Sa izvesnim prekidima
izgradnja je privedena kraju 1780. godine. Uz tvravu je izgraeno i urbanizovano Podgrae.

Slika 4. Petrovaradinska tvrava kroz tri veka: 1 - Inzel anac / ostrvska tvrava potonula u XIX veku; 2 Vaserstat / Vodeni grad; 3 - Gornja tvrava na Petrovaradinskoj steni sa dominantnim zgradama; 4 - Hornverk /
dvoroni bastion sa Kronenverkom; 5 - Istureno postrojenje - Karparirni anevi / ostali su nedovreni i zarueni od
zemljotresa 1726. godine i nakon tog vremena im se gubi svaki trag usled izgradnje Majura; 6 - Bruksanac /
Mostobran na levoj obali Dunava poruen i zatrpan oko 1928. godine

Tokom gradnje jo je jedan dogaaj iz ratne istorije doveo tvravu u opasnost. Bila je to
najvea bitka kod Petrovaradina 5. avgusta 1716. godine. 200.000 turskih vojnika predvoena
Damad Ali - paom imala je zadatak da osvoji Petrovaradin i nastavi pohod prema severozapadu.
Garnizon na tvravi je brojao oko 8.000 ljudi sa 70.000 vojnika u vojnom logoru kod dananjeg
Futoga Austrijanci pod komandom Eugena Savojskog.

Izgradnjom pontonskog mosta (1697-1698.) tvrava se povezuje sa utvrenim Mostobranom

na levoj obali Dunava, gde se razvija naselje sa oko 1.000 stanovnika, kojeg nazivaju
Petrovaradinski anac. Posle Karlovakog mira 1699. godine, broj stanovnika raste i postaje
jedno od glavnih pograninih naselja izmeu Austrije i Turske. Tako je 1. februara 1748.
godine poveljom carice Marije Terezije tada naselje od 4.620 stanovnika dobilo status
"Slobodnog kraljevskog grada" pod nazivom: Neoplanta, Ujvidek, Neusatz - Novi Sad.

Sredinom XVIII veka zapoela je i poslednja

faza izgradnje objekata u kompleksu tvrave na desnoj obali Dunava. U okviru Gornje tvrave
zidaju se glavne zgrade: " Duga kasarna ", " Jednostavna kasarna ", " Topovnjaa ", arsenal
kasnije nazvan Mamula. Izgraen je i vodovod, a na bastionu "Ludvig" i kula sa velikim satom.
Stari mehanizam i danas dobro funkcionie (sem to u manjoj meri kasni kada je hladno, a uri
po vruini). Nasuprot ostalim asovnicima velika kazaljka pokazuje sate (radi lakeg uoavanja
iz daljine), a mala minute koji behu manje vani.
Slika 5. Tvrava i skica podruja Novog Sada 1697. g.

Izmedu 1768. i 1776. godine intenzivno je graeno etvorospratno podzemlje. Duina ovih
komunikacija i podzemnih odaja navodno iznosi samo 16 kilometara. No to moda i nije sve, jer
se na terenu stie utisak o ipak veoj duini.

Kao godina zavretka Petrovaradinske tvrave spominje se 1780. godina, mada su neki
radovi u podzemlju i nadzemlju potrajali jo nekoliko godina. Ipak sve planirano nije zavreno,

a to se u delu podzemlja najbolje vidi (neozidani hodnici, "zemljani tuneli", kraci "slepi" hodnici
i dr.).
Slika 6. Skica sa nerealizovanim planom za proirenje fortifikacije

Izgraena na 112 hektara ova fortifikacija zauzima drugo mesto u Evropi, vea od
Petrovaradinske je samo tvrava u Verdenu (Francuska) koja je pretrpela velika razaranja,
posebno u Prvom svetskom ratu.
Kolosalno utvrenje sa posadom je za tadanju ratnu tehniku bilo neosvojivo, pa je po
zavretku nazvano "Gibraltar na Dunavu". Ovakvom poreenju doprinosi i sueni tok Dunava
kod Petrovaradinske stene.
Poetkom XIX veka Petrovaradin i nadalje ostaje jedna od najbezbednijih tvrava carevine,
sa oko 4.000 vojnika u kasarnama i sa 400 topova, haubica i merzera. Zanimljiv je podatak da
su u vreme Napoleonovih osvajanja ba u ovoj tvravi neko vreme bile uvane dragocenosti iz
Beke riznice.

Najtraginiji datum u istoriji Petrovaradinske tvrave je svakako 12. juni 1849. godine. Tada
je maarska revolucionarna vojska, po nareenju generala Pavla Kia, bombardovala iz 200
topova Novi Sad u kome su bile carske trupe. Strahovitim bombardovanjem stradalo je dve
treine Novog sada.
Slika 7. Novosadska obala i tvrava oko 1830.godine

Dui period mira se vraa neto posle propasti snaga Lajoa Kouta, koji odlazi u emigraciju
13. avgusta 1849. godine. Novcem iz bankarskih krugova omoguena je obnova poruenog.
Polovinom jula 1852. godine mladi austrijski car Franja Josip, posetio je Petrovaradinsku
tvravu i Novi Sad. Slika grada Novog Sada, izgraenog tada ostala je donekle sauvana do
dananjeg dana.
Austro - ugarskom nagodbom 1867. godine i slabljenjem turske imperije, vojno - strateki
znaaj tvrave opada. Tako utvreni Petrovaradin sve vie biva poznat kao tamnica. Raniji
artiljerijski kazamat kod Beogradske kapije pa prema Dunavu (Bastion svetog Ernesta) preraen
je u vojniki kazamat, kasnije su osim vojnika i oficira tu se sve vie zatvarana i civilna lica.

Polovinom XIX veka planira se buenje eljeznikog tunela kroz Petrovaradinsku stenu za
potrebe pruge Subotica - Zemun koja je proradila 1883. godine. Istovremeno je izgraen i prvi
stalni most izmedu Novog Sada i Petrovaradina, koji je pored pruge imao i peaku stazu, a
nosio je ime Franje Josipa i nezvanino samo "elezniki most".
Sva dosadanja velika ratna razaranja su zaobila Petrovaradinsku tvravu tako da se moe
smatrati da ona spada u red najouvanijih i najlepih velikih fortifikacijskih objekata u Evropi.
Meutim,u periodu mira dolo je do velikih oteenja zbog pogubne nebrige i vandalizma.
Delovi tvrave postaju deponija i mesto za iivljavanje. Sve do 1951. godine ovo utvrenje je
bilo isto vojni objekat, od kada najveim delom prelazi u civilnu upravu. Tada su usledile velike
promene.
Pored runih primera oteenja iz poslednjih decenija, izvrene su brojne popravke i
restauracije, uz to sledila su i oplemenjivanja tvrave od strane darovitih umetnika i naunika.
Veljko Milkovi je veliki poznavalac Petrovaradinske tvrave; sve od 1960. godine
intezivno je istrauje, a 1965. godine uspeva da deifruje znake za orijentaciju na
raskrscima i time otkriva pravilnosti u podzemnom lavirintu kroz "strelaste", "Y" i "eki
T" raskrsnice. Takvim pristupom uspeva u brem i bezbednijem pretraivanju dubokog, 20 km
dugog podzemlja utvrenog Petrovaradina.
Podzemlje Petrovaradinske tvrave predstavlja njenu najveu atrakciju, slau se svi
poznavaoci i autori koji su pisali o tome.

Izmeu 1768. i 1776. godine intenzivno je graeno etvorospratno podzemlje. Duina ovih
komunikacija i podzemnih odaja navodno iznosi samo 16 kilometara. No to moda i nije sve, jer
se na terenu stie utisak o ipak veoj duini.

Slika 1. Presek duboke vertikale "Zdravkove vertikale", koja se nalazi ispod istonog dela Dvoronog bastiona
Hornverk: I - Tunel pri povrini sa ulazom kod barutane Svete Elizabete, II - Nii nivo, III - Meusprat, IV Nedovreni hodnik, V - Dno vertikale sa kamenim diskom (1) i mestom gde je naen fosil koljke(2), VI - Najnii
nivo nedovrenog podzemlja

Ovaj jedinstveni sistem imao je predviene instalacije minskih polja, kao i prostorije za smetaj
vojnika, oruja i 12.000 pukarnica. Podzemne galerije u vanrednim uslovima mogu dati nuan
smetaj za preko 30.000 ljudi. U okviru podzemlja izgraena su dva rezervna ratna bunara. vei
se nalazio kod "Topovnjae" prenika 4 i dubokog 60 metara (pogreno u narodu nazvan
"Rimski bunar"), a manji - cara Josifa II nalazi se u dubokom podzemlju Hornverka irok 2, a
dubok 39 metara (kasnije u narodu nazvan "Kajzer bunar ").
Kao godina zavretka Petrovaradinske tvrave spominje se 1780. godina, mada su neki radovi u
podzemlju i nadzemlju potrajali jo nekoliko godina. Ipak sve planirano nije zavreno, a to se u
delu podzemlja najbolje vidi (neozidani hodnici, "zemljani tuneli", krai "slepi" hodnici i dr.).
U dostupnim izvorima, nema nikakve potvrde o alternativnoj upotrebi podzemlja, ve samo,
isto vojnoj (kontraminske galerije).

Slika 2. Popreni presek perifernog bedema Petrovaradinske tvrave:

1 - branilac na vatrenoj liniji, 2 - bedem, 3 - Galerija u Eskarpi, 4 - Eskarpa, 5 - Rov, 6 - Minska galerija, 7 Duboko podzemlje sa nisama, 8 - Kontra Eskarpa, 9 - Kontraminska galerija, 10 - Skriveni put, 11 - Napada na
glasiji

Istraivanje podzemlja

Tajnovitost i elja za avanturom, ponekog uvlae u rizik, te se uputa u istraivanje podzemnog

sveta. Podzemlje je specifino izolovano od radio talasa, spoljanje buke i svetla. Udaljeni
od elektromagnetskog zraenja, ni mobilni telefoni niti tranzistori, nemaju ba nikakav
signal...

Ispod junog dela Petrovaradinske tvrave, odnosno dvoronog bastiona Hornverk, nalazi se
najvie podzemnih vojnih galerija - tunela.

Prisustvo brojnih legendi i nejasnoa o Petrovaradinskoj tvravi , pa i ire, retko navode na

pravi trag ve ee udaljavaju od stvarnosti te se realnim sagledavanjem tako mogu upoznati

mnoge ljudske sklonosti. Uporne glasine o svakojakim udima nemaju potvrde, ali se ba sve ne

mogu potpuno osporiti, niti iskoreniti.

Izazov za mnoge amatere istraivae bila je provera legendi na terenu, nedovoljna opremljenost,
a luda radoznalost i rizik vodili su takve pohode.

Nepotpuna istraenost Petrovaradinske tvrave otvara prostor za izvesne polemike - svakako

najvie o podzemnim galerijama. Sa jedne strane neki ljudi poneseni strastima, ali bez dovoljno
znanja, proizvode uda i senzacije, zapostavljajui realno i mogue. Za razliku od udotvoraca,
drugu krajnost ine skeptici koji olako obezvreuju jo uvek neotkrivene kolosalne graevine.
Tunel ispod Dunava?

Izmeu enigme i stvarnosti

U daljem tekstu moete proitati izvode iz knjige Veljka Milkovia "Petrovaradin kroz
legendu i stvarnost" koji govore o nekim misterijama i legendama o Petrovaradinskoj tvravi i
njenom podzemlju:

Skrivena podzemna galerija? - Za vreme Napoleonovih osvajanja, dragocenosti iz Beca su

neko vreme bile skrivane u podzemlju Petrovaradinske tvrave. Poto je "procurela" tajna.

Ventilacioni otvor ispod najdublje vojne galerije? .Jo dok je bio prohodan najdublji
hodnik ispod jugoistonog dela Hornverka, nedaleko od bunara na podu bio je dostupan kruni
otvor.
"PETI" neman sa Petrovaradinske tvrave - ... "Turski specijalci" su kriom u najcrnjoj
noi u vreama doneli mladunad velikih gmizavaca (zmije, gutera i dr.).

Enigma kod maltekog krsta - ...U blizini table sa oznakom "kom. gal.

500" postoji "slepi" hodnik sa june strane i na desnom zidu je

(u formi reljefa) nainjen malteki krst sa dva valjka.

Kokoija jaja u malteru Petrovaradinske tvrave - Sa kolena na koleno u narodu se

prenosi pria kako su kokoija jaja dodavana malteru pri izgradnji Petrovaradinske tvrave.
Postoji li tunel ispod Dunava? - Po staroj legendi u tajni tunel ispod Dunava se moglo ui
iza oltara crkve Svetog Jurija.

U potrazi za tunelom ispod Dunava

Tvrava Lavirint - Ronjenje do Kajzer bunara

Duhovi na Petrovaradinskoj tvravi?

Ekipa emisije "Ghost Hunters International" (Lovci na duhove) sa amerikog SyFy TV

kanala u najnovijoj epizodi posetila Novi Sad i istraivala podzemlje Petrovaradinske
tvrave! Petrovaradinska tvrava jedan od najveih sluajeva ikad!
Meunarodni istraivaki tim "Lovaca na duhove", u najnovijoj epizodi koja je premijerno
emitovana 02. februara 2011. na americkom naunofantastinom SyFy TV kanalu, posetio je
nedavno Petrovaradinsku tvravu i uz pomo haj-tek opreme istraivao je podzemlje
Petrovaradinske tvrave u potrazi za dokazima paranormalnih i spititualnih pojava koje su
vekovima budila je veliku panju lokalnih itelja.
"Ghost Hunters International" ini tim istraivaa paranormalnih pojava koji koriste
najsavremeniju tehnologiju i pokuavaju da naprave tonski ili video zapis "onostranog", na
lokacijama za koje se vezuju prie o natprirodnom.
Ekipa kanala "Sy-Fy" donela je na Petrovaradinsku tvravu veoma sofisticiranu i
hipersenzitivnu opremu koja je identifikovala postojanje nekih paranormalnih aktivnosti u
dugim hodnicima i tunelima ispod Petrovaradinske tvrave.
Dvadesetolana ekipa holivudske produkcijske kue "Pilgrim Films & Television" u saradnji sa
lokalnim partnerom "Media Art Service International" i "Istraivako-razvojnim centrom Veljko
Milkovi" iz Novog Sada poetkom novembra 2010. godine na lokaciji Petrovaradinske tvrave

7 dana je snimala kadrove za prvi holivudski dokumentarni film o Petrovaradinskoj tvrdjavi i

njenim misterijama.
U snimanju emisije, po idejnom sadraju akademika Veljka Milkovia, dugogodinjeg
istraivaa Petrovaradinske tvrave, uestvovali su i domai eksperti istoriari, paleontolozi...
Po reima autora i uesnika emisije, Petrovardinska tvrava je bila jedan od najveih
sluajeva ikad za GHI tim i po njihovim tvrdnjama oni su nali ono sto su traili.
A ta su tano nali tokom istraivanja pogledajte u sledeim filmovima:

Vie o misterijama Petrovaradinske tvrave moete pronai u

knjigama Veljka Milkovia "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost",
"Petrovaradin i Srem - misterija prolosti" i "Svet misterija - novi
pogledi" , kao i u skriptama "Misterije Petrovaradinske tvrave" i
"Petrovaradinska tvrava izmeu legende i stvarnosti".

Slika 3. Plan podzemlja Hornverka, juni deo Petrovaradinske tvrave

U potrazi za tunelom ispod Dunava

Tvrava Lavirint - Ronjenje do Kajzer bunara

Mogunost da se zaluta je najvea u dubokom podzemlju sa ustajalim vazduhom i tunelima

manjih dimenzija od prvog nivoa. Meutim ima i jedna olakica koju treba oprezno razmotriti,
putokaz ili pravilnost raskrsnica.

Raskrsnice i podzemni hodnici

Slika 4. Horizontalni presek tipinog fragmenta dubokog podzemlja Hornverka (jug Petrovaradinske tvrave - iza
Akademije umetnosti) sa strelastim (1), ipsilon (2) i T, eki (3) raskrsnicama. Male strelice, samo na slici,
oznaavaju put ka prostranijem podzemlju i izlazu. Put ka izlazu je olakan 1965. godine, kada je od strane Veljka
Milkovia odgonetnuta pravilnost u lavirintu - verovatno najvea njegova tajna

Slika 5. " T " raskrsnica, ukoliko su svi ogranci istih dimenzija - vai pravilo

Slika 6. Horizontalni presek raskrsnice prvog i drugog nivoa podzemlja:

I - prvi nivo, strelice pokazuju put ka izlazu, II - drugi nivo je za 20-ak cm nii i 40-ak cm ui od prvog nivoa, sa
jedva primetnim sputanjem u dubinu, ali ima i izuzetaka zbog konfiguracije terena

Slika 7. Podzemna raskrsnica sa odajama u horizontalnom preseku:

I - Prvi nivo, strelice pokazuju put ka izlazu, II - Drugi nivo dubokog podzemlja, 1 - straara sa unutrasnjim
pukarnicama, 2 - prostorija za odmor, ostava...

Napomena:
Strelice i brojevi na slikama 6. i 7. nalaze se samo na skici radi objanjenja, a sve objavljene
informacije ne treba olako tumaiti!!!

Problemi su sve vei kod prikazanog sistema, jer je sklonost da se pojedini tuneli zazidaju sve
vea. Pored toga treba obratiti panju kod " Y " raskrsnice ( Slika 4. oznaka 2), da se poe ka
duem ogranku ili da se pravilno procene uslovi.

Pravilnost ili putokaz raskrsnica, bar donekle moe smanjiti opasnost od gubitka
orijentacije u podzemlju, a pored toga, vie ne bi trebalo orjentacije radi, unositi svakojake
predmete ili iscrtavati strelice na ve, toliko iskrabanim zidovima.

Slike podzemlja moete pogledati u odeljku Fotografije.

Vie informacija o voenju zainteresovanih u obilazak podzemlja i nadzemlja Petrovaradinske

tvrave moete pogledati u delu Alternativna vodika sluba za Petrovaradin i Srem.

Sve dodatne informacije o Petrovaradinskoj tvravi, istraivanju, alternativnoj vodikoj slubi i

obilasku podzemlja i nadzemlja, knjigama i publikacijama mogu se dobiti kontaktirajui
autora Veljka Milkovia koji je spreman i otvoren za svaki oblik saradnje sa svim
potencijalnim stratekim partnerima i mogunostima realizacije ideja i predloga kao to su
otvaranja muzeja, kafe galerije, osnivanje alternativne vodike slube, snimanje filmova i
emisija, izdavanja novih knjiga i publikacija na svetskim jezicima itd. jer je do sada
pokazana velika zainteresovanost domaih i stranih graana i turista te postoji velika mogunost
za dalji razvoj ove oblasti i pokretanja razliitih biznisa.