KRITERIJSKI TEST 8.

1. HASAP (HACCP) - pojmovno odreenje?

Hazard Analysis and Critical Control Point je sistem principa i metodologija koji
obezbeuju proizvodnju i promet zdravstveno ispravne hrane, bezbednu od hemijskih,
biolokih ili fizikih rizika. Ova obavezna i stroga kontrola kvaliteta za sve u lancu
proizvodnje i prometa hrane u zemljama EU je i detaljno zakonski regulisana.
Prehrambena industrija zahteva strogi reim kontrole proizvodnog procesa, kako bi se
izbegle posledice konzumiranja neispravnih namirnica koje mogu dovesti do manjih ili
veih pogoranja u zdravlju ljudi. Za razliku od sistema kvaliteta koji se bavi i nekim
dodatnim elementima i osobinama prehrambenih proizvoda (kvalitet klase, pogodnost za
upotrebu, nutricionistika vrednost hrane...).
2.Osnovne komponente HACCP?
HACCP sistem sastoji se od dve osnovne komponente: HA i CCP. HA predstavlja
analizu rizika, odnosno identifikaciju opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane i procenu
njihove tetnosti po ljudsko zdravlje.
CCP (kritine kontrolne take) predstavlja postupke u proizvodnji u kojima se moe
spreiti ili eliminisati rizik po sigurnost hrane ili se njegov uticaj svesti na prihvatljiv
nivo. Jednostavno, mogue ih je kontrolisati.
Hazard - Opasnost po zdravlje u odreenoj taki procesa proizvodnje namirnice
Analysis - Analiza opasnosti mogue kontaminacije proizvoda u svakoj taki procesa
proizvodnje namirnice
Critical - Odreivanje kritine take u procesu po zdravstvenu bezbednost proizvoda
Control - Kontrola kritine take procesa
Point - Taaka procesa proizvodnje namirnice
3. Kako funkcionie HACCP sistem?
U osnovi HACCP sistema je princip preventivnog delovanja. HACCP sistem deluje
tako da se najpre identifikuju rizine take proizvodnje, odnosno take u tehnolokom
procesu u kojima moe doi do kontaminacije proizvoda. Posle odreivanja kritinih

taaka odrede se preventivne mere, za njihovu kontrolu, koje e spreiti kontaminaciju.

4. Kome je namenjen HACCP?
HACCP je fleksibilan sistem, prilagoava se svim vrstama proizvoda u svakoj karici
lanca proizvidnje, distribucije i rukovanja hranom, "od njive do trpeze". Grane
prehrambene industrije koje zahtevaju HACCP sistem su:

proizvodnja, prerada i pakovanje

skladitenje, transport i distribucija

priprema, tansport i distribucija hrane za potrebe bolnica deijih ustanova,

hotela, restorana

trgovina, maloprodaja i ugostiteljstvo

organska prehrambena industrija.

5. Koje su koristi od implementacije HACCP-a?

redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom

poveava profit

omoguuje ispunjenje zahteva zakonske regulative (Zakon o veterinarstvu l.

82 i Predlog zakona o bezbednosti hrane l. 47 i l. 52.) i efikasniji i
inspekcijski nadzor

obezbeuje snabdevanje stanovnitva zdravstveno ispravnim prehrambenim

proizvodima

omoguuje efektivni i efikasniji rad prehrambenih preduzea

poveava konkurentnost preduzea na svetskom tritu

uklanja barijere internacionalne trgovine

omoguuje efikasno uvodenje novih tehnologija i proizvoda.

6. Kako se kroz HACCP nrazmatra bezbednost?

Prema definiciji koju je dao Codex Alimentarius, HACCP je sistem za identifikaciju,
ocenjivanje i kontrolu opasnosti od znaaja za bezbednost hrane. HACCP je sistem
upravljanja u kome se bezbednost hrane razmatra kroz analizu i kontrolu biolokih,

hemijskih i fizikih opasnosti (hazarda) od ulaznih sirovina, rukovanja, proizvodnje,

distribucije i konzumiranja krajnjeg proizvoda. Sistem deluje tako da se najpre
identifikuju rizine take proizvodnje, odnosno take u tehnolokom procesu u kojima
moe doi do kontaminacije proizvoda. Posle odreivanja kritinih taaka odrede se
preventivne mere za njihovu kontrolu koje e spreiti kontaminaciju.
7. Blie odreenje AP?
AP se bavi iskljuivo bezbednou

hrane . Ova dva sistema mogu lako da se

dopunjuju, jer principi jednog mogu da poslue kao osnova za dalji razvoj onog drugog,
kao to se i standardi jednog mogu nadograditi na ve postojee standarde i
dokumentaciju drugog sistema.
8. Gde se najee primenjuje HACCP?
HASAP se primenjuje, pre svega u prehrambenoj industriji, ali mora da obuhvati
kompletan lanac proizvodnje hrane - "od njive do trpeze". To znai da je svaka karika u
tom lancu odgovorna za svoj deo, a proizvoa, da bi u primeni ovih standarda bio
uspean, mora da kontrolie i delove i pre i posle sopstvene proizvodnje. Dakle, ve u
poljoprivredi gde nastaje osnovna sirovinska baza, u prateoj industriji ambalae, aditiva,
omotaa i svih drugih proizvoda koji direkno ili posredno ulaze u sastav hrane i koji
mogu da utiu na njenu bezbednost. Zatim, mora da obuhvati i pratee usluge, kao to su
transport, uvanje, skladitenje, priprema, servisiranje i konzumiranje proizvoda.
Posledica toga je da se ovaj sistem kontrole kvaliteta obavezno primenjuje, pored
uesnika u prehrambenoj industriji, i u transportnim preduzeima, hladnjaama,
maloprodajnim objektima, pekarama, restoranima, poslastiarnicama, kioscima brze
hrane... odnosno svugde gde se neadekvatnom pripremom i uslugom moe ugroziti
bezbednost, tj. zdravlje korisnika.
9. Cilj koncepta HACCP?
Jedan od najznaajnijih aspekata u proizvodnji i distribuciji hrane svakako je njen
kvalitet i sigurnost. Obaveza svakog proizvoaa je da tritu prui kvalitetnu hranu sa

odreenim nutritivnim svojstvima i senzorskim osobinama, ali istovremeno i higijenski

ispravnu, sigurnu hranu, ime e povoljno uticati na zdravlje potroaa.
Osnovni cilj ovog koncepta je proizvodnja bezbednih prehrambenih proizvoda. Dakle,
HACCP se ne odnosi na kvalitet proizvoda ve na njegovu zdravstvenu ispravnost. I to
metod podrazumeva proizvodnju zdravstveno ispravnih namirnica preventivnim
delovanjem, a ne posledinim (inspekcijskim) delovanjem.
HACCP sistem podrazumeva uspostavljanje odgovornosti svih uesnika u lancu
proizvodnje hrane za bezbednost namirnica. To znai da, ukoliko postoji rizik po zdravlje
potroaa, svi oni imaju obavezu da bez odlaganja preduzmu sve mere za spreavanje
tetnih posledica (proizvod se, npr. moe povui iz prodaje) i tome obavestite nadlene
organe.
U terminologiji HACCP sistema u EU, transparentnost oznaava pravo potroaa da u
svakom trenutku bude jasno i na vreme informisan o svim potencijalnim rizicima za
njegovo zdravlje. Svaki proizvod moi e da se prati u svim fazama proizvodnje, prerade
i distribucije (tzv. sledljivost). Registracija gazdinstava i obeleavanje ivotinja,
zapoeti su i kod nas. To treba da pomogne da se Sledljivost ostvari u itavom lancu
kontrole. Tako e, recimo, zahvaljujui obimnoj evidenciji koja se vodi na svim nivoima,
tano moi da se utvrdi od koje je krave uzeto mleko od kojeg je dobijen neispravan sir,
kako se ona hranila, pa i od koga je ta hrana nabavljena.
Dakle, krajnji cilj HACCP-a jeste to je mogue bezbedniji proizvod i to je mogue
ekonominija i efikasnija proizvodnja. ak i ako ne obezbeuje uvek stopostotnu
sigurnost za korisnike, HACCP garantuje da preduzee proizvodi hranu na najbolji i
najbezbedniji mogui nain.
10. Kome je namenjen HACCP?
Pored prehrambene industrije (fabrike koje proizvode, prerauju, uvaju, pakuju,
transportuju ili prodaju hranu) u program obavezne implementacije HACCP sistema
ukljueni su i hoteli i restorani gotove hrane.
HACCP je fleksibilan sistem, prilagoava se svim vrstama proizvoda u svakoj karici
lanca proizvodnje, distribucije i rukovanja hranom, od njive do trpeze. Grane
prehrambene industrije koje zahtevaju HACCP sistem su:

proizvodnja, prerada i pakovanje

skladitenje, transport i distribucija

priprema i distribucija hrane za potrebe bolnica, deijih ustanova, hotela,

restorana

trgovina, maloprodaja i ugostiteljstvo

organska prehrambena industrija.

HACCP se moe primeniti kroz celokupni lanac proizvodnje hrane od primarnog

proizvoaa hrane do krajnjeg potroaa i njegova primena treba se voditi nauno
dokazanim rizicima za ljudsko zdravlje. Primena HACCP-a ne odnosi se samo na velika
proizvodna preduzea i kombinate, ve se efikasno moe uvesti i u srednja i mala
preduzea, zadruge, hotele i restorane, svuda gde je bezbednost hrane od velike vanosti.
HACCP sistem nije namenjen samo izvozno-orjentisanim prehrambenim preduzeima,
jer i graani Srbije mogu i treba da jedu kvalitetnu, zdravu i bezbednu hranu. Ovakav
sistem primenjivae se i u kontroli bezbednosti hrane za ivotinje, jer samo zdravstveno
ispravna i kvalitetna hrana za ivotinje garantuje da e namirnica ivotinjskog porekla
biti pogodna za ishranu ljudi.
11. Prednosti primene HACCP?
Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ broj 1. Sve je vei broj
izvora zagaivanja i zagaujuih materija, ali i rizik od bolesti izazvanih problemima u
proizvodnji hrane - primena novih tehnologija, izmenjeni ivotni stilovi i sve manja
otpornost ljudi. Prednosti primene ovog sistema su:

redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom;

obezbeuje snabdevanje stanovnika bezbednim prehrambenim proizvodima;

omoguuje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski

nadzor;

omoguuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzea;

poveava konkurentnost preduzea na svetskom tritu;

uklanja barijere internacionalne trgovine;

omoguuje efikasno uvoenje novih tehnologija i proizvoda;

poveava profit;

uz isticanje sigurnosti hrane, primena HACCP-a moe pruiti i druge znaajne

koristi:

pomae bolju organizaciju rada,

bolja kontrola efikasnosti pojedinog radnika na poslu,

sticanje poverenja kupaca.

12. ta je potrebno za sprovodjenje HACCP standarda?

formiranje strunog tima obuenog za HACCP

opisni plan proizvoda,nain proizvodnje i prodaje,identifikacija krajnje

upotrebe

formiranje procesa

razmatranje grupacije proizvoda

13. Osnovnih sedam principa HACCP?

Analiza rizika

Kritine, kontrolne take

Odreivanje granice za svaku kritinu, kontrolnu taku

Nadzor ili procedura pracenja kriticnih kontrolnih taaka

Korektivne mere ukoliko kritine take nisu pod kontrolom

Postupci ocene validnosti funkcionisanja HACCP

Voenje evidencije i dokumentacije

14. Grane prehrambene industrije koje zahtevaju HACCP sistem?

- proizvodnja, prerada i pakovanje
- skladitenje, transport i distribucija
- priprema i distribucija hrane - za potrebe bolnica, dejih ustanova, hotela, restorana,
avionskih i drugih kompanija
- trgovina - maloprodaja i ugostiteljstvo

- organska prehrambena industrija.

15. Prednosti i preduslovi uspene primene?
Briga o zdravlju je u savremenom svetu postala imperativ broj jedan. Sve je vei broj
izvora zagaivanja i zagaujuih materijala, ali i rizika od bolesti izazvanih problemima
u proizvodnji hrane primena novih tehnologija, izmenjeni ivotni stilovi i sve manja
otpornost ljudi. Prednosti primene ovog sistema su:

redukuje pojavu bolesti izazvanih hranom

obezbeuje snabdevanje stanovnika eko-bezbednim prehrambenim

proizvodima

omoguuje ispunjenje zahteva zakonske regulative i efikasniji inspekcijski

nadzor

omoguuje efektivniji i efikasniji rad prehrambenih preduzea

poveava konkurentnost preduzeana svetskom tritu

uklanja barijere internacionalne trgovine

omoguava efikasno uvoenje novih tehnologija i proizvoda

poveava profit.

KRITERIJSKI TEST 9.
1.Globalizacija (pojam, uzroci, posledice, ta ko misli)
U ovom delu izlaganja prikazau koje probleme sa sobom donosi proces globalizacije,
odnosno kako se globalnom ekonomijom eli zavladati svetom.
Problemi gobalizacije: Problemi ljudskih prava , Ekonomski problemi , Ekoloki
problemi
Nadziranje javne svesti.

2.Tehnologija i ekonomske ere do danas, ematski prikaz i karakteristike

3.Problemi korienja prirodnih resursa i mogua reenja

4. Mesto i uloga tehniko-tehnolokog razvoja u sistemu eko-bezbednosti

5. Prostorno planiranje ugroenih i zaputenih (brown field) prostora

6.Glavni oblici eksploatacije geotermalne energije

7.Obnovljivi izvori energije u regionu/kantonu (ematski prikaz)

8. Rizici vezani za strateke resurse i odluivanje u kriznim situacijama

Za svaki od pet rizika vezanih za strateke resurse (fiziki, finansijski, ljudski, opti
organizacioni i rizici zasnovani na znanju) identifikuju se i dodeljuju im se nosioci, a
zatim opisuje strategija za upravljanje svakim rizikom ponaosob.

9.Nauna kompetentnost u zatiti i unapreenju ivotnog ambijenta

10. Humana populacija u ivotnoj sredini

Ukoliko vrsta zauzima vea prostranstva i naseljava razliita stanita, kao to je to
sluaj sa ljudskom vrstom (Homo sapiens), onda je vrsta sastavljena od velikog broja
populacija. Kada govorimo o humanim populacijama, onda moemo da mislimo na
stanovnike jednog sela, jednog grada, jedne ulice, na jednu generaciju aka i sl. Dananji
ovek potie iz male grupe ljudi koja se jo pre 1-2 miliona godina pojavila negde na
afrikom tlu. Savlaujui prirodne neprijatelje, prilagoavajui se na razliite uslove
sredine humana populacija je doivela eksplozivan razvoj u poslednja tri veka (broj ljudi
se preterano mnogo poveao). ovek utie i na populacije drugih vrsta: poveava
brojnost jednih, smanjuje ili ak potpuno unitava druge. Menjajui odnose u prirodi,
ovek postepeno ugroava i svoj sopstveni opstanak.

11. Koridor 10-ansa za privredni razvoj i eko-prosperitet Srbije

1. Ekoloki poremeaji: nastaje kada ivotna sredina pone negativno delovati na

opstanak ivih vrsta ili odreene populacije. To se deava i kad faktori ivotne sredine

ponu gubiti na svom kvalitetu u poreenju sa potrebama ivih vrsta i to nakon promene
abiotikih eko-faktora (porast temperature ili smanjenje koliine kie). To se takoe
deava kada ivotna sredina pone negativno delovati na opstanak vrsta (ili populacije)
usled pojaane aktivnosti grabeljivaca (prekomerni ribolov). Napokon, to se deava i
kad faktori okoline ponu negativno delovati na kvalitet ivota ivih vrsta (ili populacije)
usled porasta broja jedinki (prenaseljenost).
Eko-poremeaji mogu biti vei ili manji (i varirati u trajanju od nekoliko meseci do
nekoliko miliona godina). Mogu biti biti uzrokovani prirodnim ili ljudskim faktorima.
Takoe, mogu zahvatiti jednu vrstu ili manji broj njih, a mogu pogoditi i velik broj njih.
Eko- poremeaj moe biti lokalni (kao kod izlivanja nafte) ili globalni (porast
nivoa mora povezan za globalnim zagrevanjem).
U skladu sa navedenim stepenima ogranienosti, lokalni poremeaj moe imati
znaajne ili manje znaajne posledice koje idu od ugibanja veeg broja jedinki pa do
potpunog unitenja vrsta. Kakav god bio uzrok, nestajanje jedne ili vie ivih vrsta
redovno uzrokuje poremeaj u lancu ishrane sa dalekosenim posledicama na opstanak
ostalih vrsta. U sluaju globalnog poremeaja posledice mogu biti daleko izraenije; u
nekim nestancima vrsta vie od 90% vrsta koje su ivele u odreenom vremenu izumrlo
je. Naravno, mora se napomenuti da je nestanak odreenih vrsta (dinosauri) doveo do
oslobaanja odreenog stanita omoguivi pojavu i diversifikaciju sisara. Ovde je ekoporemeaj, paradoksalno, pospeio beodiversifikaciju.
Ponekad je eko-poremeaj ogranienog obima i bez veih posledica za ekosistem.
Ali, najee te posledice traju mnogo due. U stvari, najee se radi o povezanom nizu
dogaaja sa zavrnim dogaajem. Na ovoj taki nije mogu povratak na prethodno
stabilno stanje i novo stabilno stanje e se postepeno vaspostaviti (vidi homeoreza). Na
kraju, isto kao to moe izazvati nestanak vrsta, ekoloki poremeaj moe smanjiti
kvalitet ivota preostalih jedinki.
Prema tome, iako se smatra da je raznovrsnost ljudskog roda ugroena, neki
smatraju da je nestanak ljudske vrste vrlo blizu. Bilo kako bilo, epidemije, zagaenje
hrane, negativan uticaj oneienja vazduha na zdravlje, manjak hrane, manjak ivotnog
prostora, nagomilavanje otrovnog i teko razgradivog otpada te ugroavanje

opstankakljunih vrsta (veliki majmuni, pande i kitovi) takoe su faktori koji utiu na
ljudsko blagostanje.
1. Neki od najee pominjanih primera eko-poremeaja su:
permsko-trijasko istrebljenje pre 250 miliona godina,
kredno-tercijarno istrebljenje pre 65 miliona godina.
globalno zagrevanje povezano sa efektom "staklene bate". Zagrevanje moe
prouzrokovati poplave oko delta azijskih reka (vidi takoe ekoizbeglice), ee
pojave ekstremnih vremenskih poremeaja i kvalitativne i kvantitativne promene u
proizvodnje hrane (vidi globalno zagrevanje i poljoprivreda),
pojava rupe u ozonskom omotau,
krenje uma i poveanje pustinja, uz nestanak mnogih vrsta,
topljenje nuklearnog jezgra u ernobilju 1986. izazvalo je smrt mnogo ljudi i ivotinja
i uzrokovalo brojne mutacije na ljudima i ivotinjama. Oblast oko nuklearke je naputena
zbog velike koliine zraenja isputene pri topljenju jezgra.

3. Ekotoksikologija prouava direktni ili indirektni uinak ksenobiotika na ekosistem,

na sve ive organizme i njihovu organizaciju, odnos prema neivoj materiji, meusobne
odnose i odnos prema ovjeku. Termin ekotoksikologija uveo je 1969. Rene Truhaut. To
je interdisciplinarno podruje toksikologije i ekofiziologije. Na prva oteenja u okolini
ukazali su istraivai 1962. godine, nakon otkria utjecaja DDT-a na okolinu.
Ekotoksikologija se bavi malim (subtoksinim) koncentracijama zagaivaa u okolini,
koje su prije smatrane nevanim, tako da se radi o relativno mladoj nauci. 60-tih godina
prolog vijeka u itnicama Sjeverne Amerike ljudi su poeli obolijevati od tumora jetre,
nakon ega je poelo prouavanje veze izmeu okoline i pojave oboljenja. Pokazalo se da
je za to kriv DDT u malim, subakutnim dozama. Do tog vremena su se ignorisali neki
okolinski otrovi, te se sve veinom baziralo na medicinskoj toksikologiji. Npr. u
itnicama, na podrujima intenzivnog uzgoja voa, povra koriste se pesticidi, pa vie
nema insektivornih ptica. Kukac koji je otrovan pesticidom ne umire odmah, nego

postane trom i ne bjei od ptica, zbog ega predstavlja vrlo opasnog prijenosnika otrova
prema drugim karikama u prehrambenom lancu (ptice).

4. Ekoloki principi ili zakonitosti: osnovni ekoloki principi ili zakonitosti su: 1)
kruenje supstanci i 2) proticanje energije, zasnovani na

3) trofikim odnosima

(odnosima ishrane) u ekosistemima, 4) biogeohemijskim ciklusima, 5)biolokoj

raznovrsnosti (biodiverzitetu), 6) hijerarhijskoj organizaciji i 7)adaptabilnosti biolokih
sistema, njihovoj 8)dinaminosti i sukcesijama, 9) organskoj produkciji , kao i 10)
stabilnim i uravnoteenim abiotikim i biotikim uslovima i resursima sredine.
5.Ekoloki faktori: faktori sredine ili ivotni uslovi koji vladaju na odreenom
prostoru, bez kojih bi oveiji ivot bio nemogu, tj. ne bi bilo uopte ivota na zemlji.
Svi ekoloki faktori se dele na abiotike (neive) i biotike (ive) faktore.
Spoljanja (ivotna) sredina, koja podrazumeva kompleks faktora koji deluju na iva
bia na onom mestu na kome ive. Ti uticaji dolaze od ive i neive prirode u okolini
koja okruuje biljke i ivotinje. Osnovne osobine ekolokih faktora su:
deluju kompleksno (kao celina),
neprekidno se menjaju u vremenu i prostoru
meusobno su uslovljeni.
Oni se uzajamno uslovljavaju i menjaju, tako da je samostalno dejstvo jednog jedinog
faktora nemogue. Tako je npr. vlanost vazduha uslovljena njegovom temperaturom.
Promena ekolokih faktora prisutna je i u vremenu (u toku dana i noi, tokom godine) i u
prostoru (npr. promena temperature idui od ekvatora prema polovima).
Postoji odreeni odnos oveka prema ivoj i neivoj prirodi. Meutim, taj uticaj
oveka nije bio isti od momenta pojave oveka kao ivog bia na zemlji do dananjih
dana. Specifian odnos oveka prema prirodi se ogleda dvojako:
Kao prvo, ovek je ivo bie i pripada prirodi, tj. ovek je lan odreenog ekosistema
jedne oblasti;
Kao drugo, ovek je jedan od najmonijih eko- faktora na Zemlji zato to menja
neprekidno prirodnu okolinu.

5. Vrste usluga ekosistema: Prema "Millennium Ecosystem Assessmentu" usluge

ekosistema mogu se podeliti u etiri vrste:
usluge koje su na slobodnom raspolaganju (hrana, voda, drvo, vlakna, genetiki
resursi),
usluge na koje se (dijelom) moe uticati (reguliswanje klime, poplave, bolesti,
kvalitet vode, uklanjanje otpada),
kulturoloke usluge (odmor, estetsko uivanje, duhovno ispunjenje),
usluge podrke (tvrdoa tla, opraivanje, krugotok hranjivih materija).

6. Ekoloki podoban proizvod: predstavlja proizvod koji nije kodljiv po ivotnu sredinu u
procesu svog nastanka, u toku eksploatacije, kao i po isteku svoje upotrebne vrednosti.
Interaktivni timski rad omoguava da se procesom razvoja ovakvih proizvoda upravlja
na specifian nain, tako da se omoguava efikasnija razmena informacija, konkurentno
inenjerstvo, virtuelno kreiranje prototipova i testiranje. Sve to dovodi do pouzdanijeg i
kvalitetnijeg proizvoda, pri emu sam proces razvoja tako definisanog proizvoda na
najmanji mogui nain utie negativno na ivotnu sredinu u svakoj od faza svog razvoja.

7. Prirodni resursi i korienje zemljita: Na Zemlji postoje resursi koji se eksploatiu od

strane ljudi za razliite namene. Neki od njih su neobnovljivi resursi, kao to su fosilna
goriva, koja je nemogue obnoviti jer se ona stvaraju tokom dugog geolokog vremena
od ostataka biljaka i ivotinja.Velika leita fosilnih goriva se nalaze u Zemljinoj kori, a
sastoje se od uglja, petroleja, prirodnog gasa i metana. Ova leita koriste ljudi, za
proizvodnju energije i kao sirovinu u hemijskoj proizvodnji. Mineralna rudna tela su
takoe nastala u Zemljinoj kori tokom procesa geneze rude, koja je rezultirala od erozije i
tektonike ploa. Ova rudna tela ine mesta sa najveom koncentracijom mnogih metala i
drugih korisnih hemijskih elemenata.

Zemljina biosfera proizvodi mnoge korisne

bioloke produkte za ljude, ukljuujui (a ne samo njih) hranu, drvo, lekove, kiseonik, i
reciklau (preradu) mnogih organskih otpada. Kopneni ekosistemi zavise od povrinskog
tla i svee vode, a okeanski ekosistemi zavise od rastvorenih hranljivih materija koji su
dospeli u njih spiranjem sa kopna. Ljudi takoe ive na kopnu koristei graevinske
materijale za izgradnju sklonita.

8. Autotrofni lanovi biocenoza: To

su proizvoai organskih materija, koji

neposredno ili posredno slue kao hrana za potroae. Postoji vie kategorija
potroaa:

biljojedi (koji se hrane neposredno biljkama)

mesojedi (posevni potroai jer se hrane ivotinjama)
razliiti saprofiti koji se hrane ostacima uginulih organizama.
Posebnu grupu saprofita ine heterotrofne bakterije i gljive koje razlau ostatke
organskih supstanci do neorganskih sastojaka (vre mineralizaciju), vraajui ih na taj
nain u prirodu u obliku koji je upotrebljiv za biljke..
Proizvoai, potroai i razlagai predstavljaju tri osnovna nivoa ishrane (trofika
nivoa) u prirodi kroz koje materija krui, a energija jednosmerno protie od jednog do
drugog nivoa. Pri tome se oblik materije (organskr u neorgansku i obrnuto) i energije
menja (svetlosna, hemijska, toplotna energija), u toku proticanja energija se delimino
gubi u vidu toplote (oko 10% energije se gubi pri prelasku sa jednog na naredni trofiki
stupanj).

Organsku materiju koju proizvode zelene biljke fotosintezom, koriste itavi nizovi
potroaa. Zajedno sa proizvoaem koji se nalazi u osnovi niza, serija potroaa
obrazuje lanac ishrane. Prva karika u lancu je najese proizvoa, ali mogu biti i
organski otpaci. Poslednju kariku u lancu ini potroa koji u ivotnoj zajednici nema
direktnih prorodnih neprijatelja.
Lanci ishrane pokazuju jednu optu pravilnost: brojnost pojedinih vrsta, opada u
smeru od proizvoaa ka krajnjem potroau. Grafiki se to predstavlja pomou trofikih
piramida.

9. Vrste otpada:
-

Prirodni

otpad

(ostaci

od

obroka,

povre

voe,

cvee,

lie),

- Otrovni otpad (stari lekovi, farbe, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve to ima
baterije, ubriva i pesticidi, paste za obuu, toplomeri i termometri, auto ulje, elektrini
ureaji);
-Reciklani otpad (papir, staklo, metali, plastika),
- Bolniki otpad (poput zavoja i odee natopljene krvlju i dr. telesnim tenostima
pelene) i uloci (dok medicinski otpad spada u opasan otpad jer sadri lekove, hemikalije,
radioaktivne sustance, ivu i elektroniku...)
Na osnovu sastava vrsti otpaci mogu biti:
-

fermentabilni (organski), koji se relativno dobro i brzo raspadaju (otpaci hrane,

uginule ivotinje);

inertni (organski i neorganski) koji se razlau sporo ( keramika, staklo, plastika,

guma, otpadna ulja)..
Otpad se tradicionalno klasifikuje na vie naina, ukljuujui klasifikaciju:
- po mjestu nastanka (komunalni, industrijski, ambalani, graevinski, elektrini i

elektronski, poljoprivredni, medicinski, vojni, farmaceutski, otpadna vozila i otpadne

gume),
- po osnovu osobina (opasni, neopasni i inertni).
Ponekad sistemi klasifikacije otpada kombinuju razliite naine klasifikacije u okviru
jednog sistema. Prema nainu postupanja sa otpadom, dijeli se na :

- otpatke koji mogu da se iskoriste u proizvodnji u kojoj su nastali ili u drugoim

proizvodnim procesima;
- otpadke koji mogu da se prerauju u sekundarne sirovi;
- otpatke koji se u prvobitnom obliku odlau na odreena mjesta deponije;
- one koji moraju da se prerade po posebnim postupcima da postanu neopasni po
okolinu prilikom deponovanja. Na osnovu agregatnog stanja otpad se moe podeliti na:
aerosolni, gasoviti, teni i vrsti otpad.
Podela otpada po mestu i izvoru nastanka:
-

kuni

otpad

(u

stanovima-kuama,

zgradama,

prodavnicama,

domovima,

kancelarijama),
-

otpad sa javih povrina (u dvoritima, igralitima, parkovima, ulicama, kvartovima,

parkovima),

komunalni otpad,

industrijski otpad

poljoprivredni otpad,

medicinski otpad,

farmaceutski otpad,

vojni otpad,

opasan otpad,

ostali otpad (sintetiki, plivajui,vojni...).

Na osnovu sastava, vrsti otpad moe biti:

fermentabilni (organski), koji se brzo raspadaju, kao to su otpatci hrane, uginule

ivotinje i sl.;

inertni (organski i neorganski), koji se razlau veoma sporo, kao to su keramika, staklo,
plastika i dr.
vrst otpad moe se svrstati u:

otpad od hrane (iz domainstva, pijace, prodavnice, restorana...),

pepeo (iz domainstva, od spaljivanja smea...),

smee u uem smislu (hartija, drvo, batensko smee, tekstil, guma, plastika, metalne
konzerve, staklo, keramika...),

vozila (odbaena putnika i teretna vozila i dr.),

industrijski otpad (od prerade hrane, pepeo kotlovskih loita, otpad hemijske industrije,
rudarstva, metalurgije...),

otpad graevinskog materijala (drvena graa, cigla, cevi, crep, ut...),

specijalni otpadni materijali (medicinski otpadni materijali, eksplozivi, radioaktivni

otpad...),

otpad od obrade otpadnih voda (vrsti materijal sa reetki, mulj i sl.).

Na osnovu porekla otpad se moe podeliti na komunalni i industrijski.
Najei otpadi u urbanim sredinama:

zapaljivi

(razreivai od hemijskih proizvoaa, perionica i hemijskih istionica,

metalne prevlake koare, tamparija);

-

korozivni (iseline i alkali od ienja i odravanja, popravki opreme, prodavnica

automobilske opreme);

reaktivni (proizvodi za beljenje i oksidi od hemijskih proizvoaa, laboratorija);

toksini i eko-toksini (bojni otrovi, bioloki agensi, teki metali, pesticidi, cijanidi od
proizvodnje metala, fotografsko procesuiranje, uranovi oksidi, krajnji korisnici pesticida).
Po nainu nastanka deponije mogu biti smetlita (nastale proizvoljnim izborom lokacije
i odlaganjem smea), deponije odreene od neke institucije (bez analize terena i kontrole
deponije) i deponije uraene po ekolokim propisima i standardima).
Mehaniko bioloka obrada otpada nije jedinstven proces, nego se radi o
generalnom nazivu koji podrazumjeva vrlo razliite kombinacije mehanike i bioloke
obrade otpada. Ovaj tretman po pravilu ukljuuje neke od sledeih procesa:

usitnjavanje i peletizacija

lomljenje i mljevenje

prosijavanje i ostale mehanike metode separacije

magnetsko i balistiko odvajanje

bioloko isuivanje

kompostiranje
Ovaj tretman kombinuje mehnike procese odvajanja reciklabilnih materija kao to su
staklo, metali, (ponekad i plastika i papir) sa biolokim procesima isuivanja i
stabilizacije organskog dijela otpada.

Ova obrada nije konaan postupak nego se radi o nainu predtretmana za jednu od
konanih opcija:

proizvodnja RDF (refuse derived fuel)

proizvodnja komposta i ostalih sekundarnih sirovina za reciklau

odlaganje biolokih stabilnog materijala uz odreeno odvajanje recikalbilnih

materija.

10. Opasni otpad-

smatraju se stvari koje imaju svojstvo zapaljivosti, reaktivnosti,

eksplozivnosti ili korozivnosti te ako sadravaju stvari koje su toksine ili infektivne za
ljude i njihovu ivotnu sredinu. Kategorija opasni otpad (Hazardous waste) definie
kontrolisano upravljanje opasnim otpadom. Tu su obuhvaene direktive i regulative
vezane uz odvajanje, oznaavanje, tretiranje i konano odlaganje opasnog i opasnog
medicinskog otpada. Posebno je izdvojen deo koji donosi regulativu o prijevozu takvog
otpada poznat kao Baselska konvencija.
Opasnim otpadom smatraju se i stvari koje imaju svojstvo otputanja tetnih gasova
hemijskom ili biolokom razgradnjom, odnosno u procesima obrade, pa tako stvaraju
sekundarni opasni otpad, koji takoe treba sanirati. Otpad koji moemo okarakterisan
opasnim zahteva posebne metode obrade i odlaganja.
Do produkcije opasnog otpada moe se doi u ratnim dejstvima, razaranjima hemijskih
postrojenja. U tetne i opasne zagaivae radne i ivotne sredine spadaju fiziki (vrst
otpad, praina buka, vibracije), hemijski (aerosol, gasovi, pare, dim, praina, otpad),
zraenje (jonizujue, UV, ULJ, IC, radarsko, lasersko, ultrazvuno, rendgensko) i
bioloki (virusi, protozoe, bakterije, plesni, gljive, paraziti, insekti, glodari).
Reenje za opasan otpad svodi se u etiri faze:
- minimiziranje opasnog otpada1.
- reciklaa i ponovna upotreba opasnih otpada,
- tretman i spaljivanje,
- deponovanje preostalog opasnog otpada.
1 Termin minimizacija otpada podrazumjeva svaku tehniku upravljanja ili proces
modifikacije, koji na kraju smanjuje masu ili toksinost otpada koji je poslat u objekte za
preradu ili odlaganje.

Smanjenje efekta staklene bate u upravljanju otpadom:

prevencija i redukcija nastajanja biolokog otpada i njihova kontaminacija polutantima;

re-use biootpad (karton);

reciklirati, separisati , sakupljati biootpad u originalni materijal (papir, karton gde god je
opravdano;

kompostirati ili preraditi anaerobnom digestijom separisani sakupljeni biootpad koji nije
recikliran u originalan materijal i koristiti ga kao kompost u poljoprivredi i drugim
mogunostima;

mehaniki ili bioloki tretman za neseparisane na izvoru biotpade, kao predtretman za

odlaganje na deponiju;

koristiit biotpad za dobijanje enerije.

11. Opasni medicinski otpad se deli na:

- patoloki (delovi ljudskog tela, tkiva i organi odstranjeni hirurkim zahvatima,
tkiva uzeta u dijagnostike svrhe, placente i fetusi, ivotinje koje se koriste za
ispitivanje i njihovi delovi)2;
- infektivni otpad (otpad koji sadri patogene bioloke agense koji zbog svog tipa
koncentracije ili broja mogu izazvati bolest, delovi opreme, materijal i pribor koji je
doao u dodir sa krvlju ili izluevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri
hirurkim zahtevima, previjanju rana i obdukcijama, otpad iz delova gde su bolesnici
izolovani, otpad iz odeljenja za dijalizu, sistemi za infuziju, rukavice i dr.);
- otri predmeti;
- farmaceutski otpad (farmaceutski proizvodi, lekovi i hemikalije);
- hemijski otpad (toksine i lako zapaljive materije i dr.);
- genotoksini otpad;
- posude pod pritiskom;
- radioaktivni otpad;
- inertni medicinski otpad (slian je komunalnom) nastaje u kuhinjama, restoranima,
2

zbrinjava se kao komunalni i ne predstavlja rizik za zdravlje i okolinu.

Proces, koji treba modelovati u okviru kvantifikacije uticaja

12. Ekoloko obrazovanje: deo kontinuiranih obrazonih procesa koji traju u toku c e l o g
ivota,

gde

stalno

proiruje

produbljuje

svoje

sadraje.

M e u n j i m a s u u dananjim eko-uslovima i razumevanju celokupne problematike

obrazovanjai v a s p i t a n j a z a o u v a n j e i u n a p r e d j e n j e i v o t n e r a d n e
s r e d i n e , k a o p o d r u j a orijentisanog na ivot i rad, najvanije sledee programske
celine: osposobljavanje z a p o s l e n i h

za

bezbedan

rad

zdravo

i v o t n o o k r u e n j e , najirih slojeva stanovnitva za zatitu

od poara i e l e m e n t a r n i h n e p o g o d a , k a o i u s a v r a v a n j e
strunjaka razliitih profila za sve potrebnije i korisnije andragoko
delovanje u ovoj oblasti teorije i prakse.
Sr e d n j o k o l s k o o b r a z o v a n j a s t e k n u e k o - z n a n j a k o j a e i m
k o r i s t i t i u obavljanju strunih poslova, ali i da nakon srednjeg obrazovanja dobijemo
i ekoloki obrazovane kadrove. Kao i za nivo osnovnog obrazovanja neophodno je
sainiti standarde za sva podruja rada i sve obrazovne profile kojima e se jasno
definisati koja su to znanja, umea i vetine kojima uenici treba da
ovladaju u toku srednjokolskog obrazovanja.

Kadrovi koji se koluju za obrazovne profile vezane za zatitu ivotne sredine

moraju biti osposobljenji da prate,mere i analiziraju zagaivae ivotne sredine
i preduzimaju mere prevencije i zatite.
Ako paljivo posmatramo dananju kolu, ini se da poeljne aktivnosti ne samoda
nedostaju nego se uenici esto navode na jednostranost i uskost. Umesto da im neka
irina znanja pomogne u suoavanju sa njima ve poznatim fenomenima, ovi fenomeni
su upravo protearni iz njihovog prvobitnog doivljaja sveta.
U

praksi

obrazovnog

rada

negovanje

kompetencija

za

k r e a t i v n o r e a v a n j e o t v o r e n i h i kompleksnih problema i zadataka vode

nastavnike ka promeni samorazumevanja, ka novoj ulozi pokretaa uenja, koji ne deluje
na one koji ue saetim, utvrdjenimz n a n j i m a , n e m a n i p u l i e n j i m a , n e g o
z a j e d n o s t r e m e o t k r i v a n j u i p r o m e n i stvarnosti.
Kada se pojam ,,ekoloko obrazovanje eli s misaono upotrebiti,
tadaelimo da istaknemo da kola treba da bude izuzetak u odnosu
ophoenje

sa

kompleksnou,

povezanim

uzrocima,

z n a n i m delovanjima,
neeljenim

sa

uincima,

sa

nelinearno

sa

nepredvidivim

na

nejednopromenama

teko proraunatim

rizicima

ili
i

protivrenim informacijama.
Ekoloko

obrazovanje

uglavnom

opisuje

jedan

,,specijalni

zadatak koji upuuje na ionako zabranjeno skraivanje pedagokih

zahteva pod uticajem jo uvek snanog kartezijanskog pravila.
Ekoloko obrazovanje pokuava da povee razliita iskustva i
strune p r i s t u p e ,
individualnih

oslanja
naina

se

na

opaanja

mnogostranost
i doivljavanja,

interesa i kompetencija uz uvaavanje razliitih sadrajnih i

Kartezijansko pravilo dozvoljava da se svaki problem rastavi na sitne delove kako bismo
ga lake reavali.
Sve to vodi u promiljanje onoga to je trend dananjeg razvoja-pitanje intergeneracijskog i intra-generacijskog globalnog i odrivog delovanja i razvoja,
globalnih odnosa u prostoru koji eli da se odredi kao ,,globalno selo.

Ekoloka kriza, odnosno troenje prirodnih resursa, unitavanje prirodne okoline,

globalne

klimatske

promene

(naroito

karakteristine

za

poslednje

dve

decenije), podstakla je vanost i znaaj vaspitanja za ouvanje ovekove ivotne sredine.

Re j e o t o m e d a p r o m e n j e n e o k o l n o s t i u p r i r o d i , a l i i
u r a b o j s r e d i n i , o d n o s n o okruenju, obavezuju i andragogiju da preispita
odnose oveka i prirode.
Ovaj nastavni predmet nije zastupljen u sistemu obaveznog obrazovanja, postoji
kontinuitetu izuavanju ekolokih sadraja od predkolskog uzrasta do
kraja osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Koliko

ekoloki

izbornim, s l o b o d n i m
a k t i v n o s t i m a
a f i n i t e t a

sadraji
i

z a v i s i

biti

zastupljeni

f a k u l t a t i v n i m
d o s t a

i zainteresovanosti pojedinih nastavnika, kao i kole u celini

o d