T EHNIKA I I NFORMATIKA U O BRAZOVANJU

3. Internacionalna Konferencija, Tehniki fakultet aak, 79. maj 2010.

TECHNICS AND I NFORMATICS IN EDUCATION

3rd International Conference, Technical Faculty aak, 79th May 2010.

UDK: 371.3:004

Struni rad

ELEKTRONSKA INTERAKTIVNA TABLA U NASTAVI

TEHNIKOG I INFORMATIKOG OBRAZOVANJA
Sinia Mini1, Dragan Kreculj2, Milo Vorkapi3

Rezime: Savremena multimedijalna nastavna sredstva u dananje vreme nalaze veliku

primenu u nastavi i uenju. Nain izvoenja nastave iz predmeta Tehniko i informatiko
obrazovanje (TIO) vremenom je menjan i prilagoavan savremenom konceptu sticanja
znanja i razvijanja sposobnosti kod uenika, usled tehnolokih unapreenja i inovacija. Za
predstavljanje lekcija raunari i projektori sa obinom tablom na kojoj se prikazuje sadraj
sa desktopa monitora koriste se u kolama ve godinama, a od nedavno prisutna je i
elektronska interaktivna tabla. Prednosti ove table su brojne, od toga to se direktno na
tabli menja njen sadraj, unapreenih mogunosti za prikazivanje grafike, pa sve do toga
da se celokupna demonstracija moe snimiti i ponovo koristiti. Na ovaj nain dobijene su
nove mogunosti za brzo i efikasno uenje, uz ostvarivanje kreativnosti i dinaminosti pri
izuavanju odreene nastavne teme/jedinice iz predmeta TIO.
Kljune rei: Elektronska tabla, Tehniko i informatiko obrazovanje.

ELECTRONIC INTERACTIVE BOARD IN TEACHING

TECHNICAL AND INFORMATICAL EDUCATION
Summary: Modern multimedia teaching tools today have a great use in teaching and
learning. Method of teaching training from the subject Technical and informatical
education (TIE) has changed over time and adjusted to the modern concept of acquiring
knowledge and developing skills by students, due to technological improvements and
innovations. For the presentation of lessons computers and projectors with ordinary board
showing the contents of the desktop monitors are used in schools for years, and recently a
electronic interactive board is presented. The Advantages of this board are numerous, from
that one that the content is directly changed on the board, improved graphics capabilities,
to the fact that the entire demonstration can record and reused. In this way, it is obtained
new opportunities for fast and efficient learning, with the realization of creativity and
dynamism in the study of certain teaching topic/unit from the subject TIE.
Key words: Electronic board, Technical and informatical education.
1

Dr Sinia G. Mini, Uiteljski fakultet, Nemanjina bb, Leposavi, E-mail: sinisa.minic@pr.ac.rs

Mr Dragan Kreculj, O Jovan S. Popovi, Vojvoanska 61, Beograd, E-mail: kreculj7@gmail.com
3
Mr Milo Vorkapi, IHTM-CMTM, Njegoeva 12, Beograd, E-mail: worcky@gmail.com
2

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

1. UVOD
Razvoj tehnike i tehnologije namee potrebu za unapreenjem tehnologije obrazovanja na
svim nivoima. Pojava raunara i drugih novih nastavnih sredstava uzrokuje promene koje
idu ka poveanju kvaliteta nastavnog procesa. Ipak, ceo proces osavremenjavanja nastave
uslovljen je posedovanjem i korienjem odgovarajuih sredstava, opreme i ureaja od
strane obrazovnih institucija, za ta su esto potrebna ne mala finansijska sredstva.
Danas se znanje uveava velikom brzinom, to namee potrebu prihvatanja i uvoenja
novih oblika, metoda i sredstava uenja.
Vreme iznoenja nastavnih sadraja samo putem klasinih tabli i sa kredama je prolo. U
cilju postizanja efikasnije nastave potrebna su nova multimedijalna nastavna sredstva, koja
zadovoljavaju i didaktiko-metodike principe realizacije nastave. Odravanje i poveanje
kvaliteta edukacije ima za cilj da se uenicima prui mogunost sticanja potrebnih znanja,
razvijanja sposobnosti, koje e kasnije i primeniti u daljem kolovanju i radu. Pri tome
velika odgovornost je na samim nastavnicima, koji moraju biti osposobljeni da koriste
savremena nastavna sredstva i da budu u toku sa njihovim razvojem. Sa takvim sredstvima
pri izvoenju nastave ostvaruje se vea interaktivnost, angaovanje i motivisanost kod
uenika, to e doprineti poboljanju konanih ishoda uenja.
Projektori (sa raunarom i projekcionim platnom) su tokom proteklih godina nali primenu
u mnogim kolama. Ipak oni ne mogu u potpunosti zameniti klasinu kolsku tablu, jer
prikazuju ve pripremljen sadraj, pa nema mesta za dodatne aktivnosti, objanjenja i
izmene. Kombinacijom dva prethodno pomenuta pristupa dranju nastave i njihovom
nadogradnjom dolo je do nastanka elektronske interaktivne table. Uz ovu tablu, obinom
projektoru dodaje se interaktivnost i sistem postaje visoko tehnoloka zamena za kolsku
tablu, sa obiljem novih mogunosti.
Istraivanja u sferi obrazovne prakse pokazala su da tradicionalna kola, zasnovana na
memorisanju i reprodukciji injenica, ne moe u veem delu razviti kompetencije potrebne
za izazove, zahteve i tempo savremenog ivota. Na dananju poplavu prisutnosti tehnoloki
unapreenih ureaja u svakodnevnom ivotu i radu edukacija ne sme biti imuna, ve mora
da je u primerenoj meri, shodno nastavnim planovima i programima, uzrastu, osobenostima
uenika i tehnikim mogunostima, uvodi u svoje tokove.
Tehnologija predstavlja znaajan resurs u proirivanju i nadogradnji sistema za uenje.
Tei se nalaenju novih optimalnih sistema prilagodljivih nastavi. Mogunost da se ponude
dizajnirane, multimedijalne, interaktivne, elektronske obrazovne forme, otvaraju ansu
svakom nastavniku i ueniku da obrazovni proces menjaju u jednu novu kvalitetniju
dimenziju. Definisanje i primena programa informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT) pokree pitanje inovacije nastavnih planova, obuke nastavnika i razvoja specifinih
nastavnih metoda [1].
Metodika i efikasno iskoriena IKT omoguava nam da jasnije i sutinski izrazimo nove
sadraje u nastavi tehnike i informatike. Ipak, treba biti oprezan i u eksperimentima koji
ukljuuju napredne nove tehnologije, opta korist e nastati samo ako se one i praktino
potvrde od strane uenika i nastavnika istovremeno [2].

496

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

2. KARAKTERISTIKE SAVREMENE NASTAVE IZ PREDMETA TIO

Specifinosti predmeta Tehniko i informatiko obrazovanje (TIO) su brojne i posledica su
irokog tehniko-tehnolokog podruja koje on pokriva i naina realizacije nastave iz istog.
U novim savremenim uslovima, a pogotovu u budunosti tehnika i informatika e, pored
ve poznatog, biti nosioci baznih znanja, bez kojih se nee moi koristiti ogromni tehniki,
aplikativni i nauni resursi kao osnova za bavljenjem bilo kojom oblau, ali ni tehnika
dostignua namenjena za svakodnevni ivot. Za ovaj nastavni predmet potrebno je
obezbediti permanentne promene u inoviranju nastavnih sadraja, kao i u metodikim
inovacijama i uslovima u kojima se on realizuj. Cilj nastave TIO sastoji se u tome da se
uenici upoznaju sa tehniko-tehnolokim razvijenim okruenjem, kroz sticanje osnovne
tehnike i informatike pismenosti, razvojem tehnikog miljenja, tehnike kulture, radnih
vetina i kulture rada [3].
Sprovedene reforme i donoenje novih nastavnih planova i programa za predmet Tehniko i
informatiko obrazovanje donele su sadrajno i sutinski novu koncepciju izvoenja
nastave iz ovog predmeta. Aktivnosti u sistemu tehniko-tehnolokog obrazovanja
zasnovane su na tome da se zadovolje individualne potrebe i mogunosti svakog uenika i
oni osposobe za dalje kolovanje i kasnije rad. Uvoenjem modularne nastave (modula),
omoguen je visok stepen kreativnosti uenika, ali je istovremeno omoguena i
individualizacija nastave. Moduli predstavljaju programske i didaktike celine formirane na
osnovu uzrasne kategorije, kao i mogunosti i sposobnosti uenika. Kao takvi oni treba da
motiviu uenike da naue osnove tehnike i tehnologije i razviju tehniko stvaralako i
kritiko miljenje prema svetu koji ih okruuje.
Problemska nastava sve vie se koristi, a uenici postaju aktivni inioci, koji koristei
stvaralako miljenje i radne aktivnosti reavaju postavljene zadatke. Razvijanje tehnikog
stvaralakog miljenja se zasniva na vezi teorije i prakse u reavanju konkretnih tehnikih
problema. Tehniko miljenje uvek uzima u obzir prostorne dimenzije tehnikih objekta, tj.
predmeta, ali i crtee, grafikone, slike, eme.
U TIO uenici rade projekte na osnovu svojih znanja i umea steenih iz knjige, radne
sveske i eventualno dodatne literature. Pri tome oni koriste materijale, pribore i alate,
maine, ureaje itd.
Uloga nastavnika je ipak nezamenljiva u nastavi uopte. Nastavnik upravlja i vodi as,
nainom rada uenika, pomae uenicima u usvajanju potrebnih znanja, daje objanjenja i
odgovarajua uputstva [4].
Informatike tehnologije su dosta zastupljene u programu TIO i one su rezultat naunotehnolokog razvoja, dostignua i primene raunara. Zato se mora obezbediti odgovarajua
opremljenost kola, u hardverskom i softverskom segmentu, kao i struno osposobljeni
nastavnici. U okviru slobodnih tehnikih aktivnosti i izbornog programa omogueno je da
se vie ulazi u detalje pojedinih segmenata tehnikih i raunarskih sadraja za one uenike
koji se vie interesuju za ovu oblast.
Nastava tehnike i informatike nezaobilazno je podruje da bi se ostvario svestrani razvoj
linosti. U njoj je prisutan razvoj vetina i motorike, tehnikog stvaralatva i kreativnosti.
Uenici stiu znanja o tehnikim materijalima kao i tehnologijom njihove obrade,
saobraajnim sistemima, energetici, ekologiji, poljoprivrednoj graevinskoj tehnologiji,
497

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

kulturi stanovanja, mainstvu, elektrotehnici i elektronici, telekomunikacijama, robotici,

informatikoj tehnologiji. Ovako, iroko postavljena koncepcija obezbeuje predmetu TIO
savremenost, aktuelnost, ali i stalni i kontinuirani razvoj.
Uvoenjem savremene obrazovne tehnologije u nastavi TIO razvija se stvaralatvo i
samostalnost kod uenika. U obrazovno-vaspitnom radu treba se oslanjati na prikaz
mogunosti tehnikih sredstava uenicima [4].
Nastavni predmet TIO jedan je od najdinaminijih i potrebno je obezbediti permanentne
promene kako u pogledu inoviranja nastavnih sadraja tako i u pogledu metodikih
inovacija i uslova u kojima se realizuje [3].
3. ELEKTRONSKA INTERAKTIVNA TABLA
Elektronska interaktivna tabla novo je nastavno sredstvo koje se koristi u izvoenju
nastave. U ovom radu razmatrae se opti koncept ove elektronske table, bez ulaenja u
pojedinosti pojedinih modela proizvoaa (a ima ih dosta). Oprema za interaktivnu tablu
obuhvata: raunar, projektor i povrinu za projektovanje i rad (pisanje, crtanje,..). Po tabli
se moe pisati specijalnim olovkama i/ili kod nekih modela pritiskom prsta. Sama tabla je
povezana sa raunarom preko USB porta ili beino, pomou Bluetooth-a ili Infrared-a [5].
Uz elektronsku multimedijalnu tablu mogue je imati na dohvat ruke, veliku koliinu
nastavnog materijala: tekstova, grafikona, dijagrama, filmova ili animacija, potrebnih za rad
na asu. Mogue je takoe snimati sve izmene na njima ili celo predavanje. Svakim
objektom (linija, geometrijsko telo, kompleksnija ilustracija) moete slobodno manipulisati,
a korienje sunera za brisanje objekata je jednostavno. Svojim karakteristikama ona,
izmeu ostalog, omoguava prikaz velikog broja edukativnih softvera, ureivanje
dokumenata na licu mestu primenom razliitih softverskih aplikacija itd.
Tabla koja prepoznaje i moe da memorie aktivnosti koje se na njoj odvijaju, esto se
naziva i pametnom tablom, a zapravo je informacioni sistem ukljuen u odvijanje procesa
nastave. Sa table se informacije alju u raunar, bilo u vidu zadate komande ije izvrenje
ve u deliu sekunde biva projektovano i vidljivo na tabli, bilo za potrebe daljeg uvanja
ove informacije. Raunar, prema tome, upravlja slikom na tabli koja istovremeno slui i
kao zastor na kome se neprestano projektuje slika i kao svojevrstan generator povratnih
informacija u raunarski sistem
Korienje interaktivne table podstie frontalni rad tj. direktno poduavanje i interaktivno
ispitivanje celog odeljenja. Ova konstatacija data je i kao preporuka za realizaciju nastave u
kolama u Velikoj Britaniji. Meutim, svaka novina, pa i ova, odlikuje se dobrim, ali i
nekim loim karakteristikama. S tim u vezi uopteno mogu se konstatovati pozitivne i
negativne strane ovog sistema za uenje.
Najvanije koristi od interaktivne table su:
privlaenje i zadravanje panje uenika;
bolja motivisanost uenika;
interaktivnost nastavnih materijala i vee uee uenika;
mogunost pisanja olovkom u toku izlaganja lekcije;
viestruko korienje slika, crtea i grafikona;
laka izmena pripremljenih lekcija za nastavu.
498

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

Mogui problemi koji se mogu javiti pri upotrebi interaktivne table su:
potrebna je odreena obuka nastavnika da bi se iskoristile sve opcije koje postoje;
delimino zaklanjanje table od strane predavaa;
mogunost javljanja tehnikih problema na asovima [5].
Ranije je nastavnik vodio rauna o "izgledu" table tj. rasporedu onoga to e biti prikazano
na obinoj tabli, a sada je materijal prikazan kroz slajdove koji nisu vidljivi istovremeno, ali
ih je lako prikazati ponovo, sa ili bez beleki nastalih u toku asa.
U zapadnim zemljama korienje interaktivne table prilino je rasprostranjeno. Neke kole
imaju interaktivnu tablu gotovo u svakoj uionici. U poslednje vreme tih tabli sve je vie i u
Srbiji. Nakon to je veliki broj nastavnika poeo da koristi novu opremu, pokrenuta su i
obimna pedagoka istraivanja o efektima korienja table. Knjiga The Interactive
Whiteboard Revolution (Betcher and Lee, 2009) svedoi o dubini i irini promena koje ova
tehnologija promovie u praksi. Iako su mnogi nastavnici oduevljeno usvojili rad sa
interaktivnim tablama, malo istraivanja je dostupno o njihovom uticaju na postignua
uenika. U jednoj studiji, poreeni su rezultati postignua grupa uenika koje su koristile
interaktivne table i one koje nisu upotrebljavale tu tehnologiju (Marzano and Haystead,
2009) i dobijeno je poveanje uspeha uenika od esnaest procenata kod grupe koja je
pouavana sa interaktivnom tablom.
Interaktivne table su bazirane na tehnologiji koja po specifikaciji proizvoaa ima radni vek
vei od deset godina. Radna povrina table nije podlona funkcionalnom oteenju na bilo
koji nain, a cena ovog proizvoda vremenom postaje sve prihvatljivija i nia.
4. KORIENJE ELEKTRONSKE TABLE U NASTAVI TIO
Multimedijalna interaktivna tabla jedno je od novih nastavnih sredstava savremene nastave
iz predmeta TIO. Razliiti prozvoai nude interaktivne table koje su interesantne za
osavremenjavanje obrazovnih institucija modernom opremom i ureajima i to je budunost
obrazovnog sistema. Ona e uskoro potisnuti u zaborav klasinu kolsku tablu i kredu, a
uenici e imati mogunost pregledanja i analize lekcija.
Prednost ovakvog naina rada je u tome to se sve ono to se obrauje na asovima TIO i
stavlja na tablu moe snimiti i kasnije ponovo koristiti. Uenici na asu ne moraju da
prepisuju i hvataju beleke, ve mogu da posvete punu panju uenju nove nastavne
jedinice.
Video zapis ili iva projekcija rada nekog tehnikog ureaja (ili modela/makete) sa internet
sajta, mogu da doprinesu da as bude daleko dinaminiji, zanimljiviji i sadrajniji nego
inae.
Interaktivna tabla tako omoguava da se vreme jednog kolskog asa maksimalno iskoristi.
Kada ne poseduju namenski edukativni softver, nastavnici TIO mogu da koriste unapred
spremljene lekcije, odnosno pripreme za as obino u standardnom JPEG, Word, PPT, PDF
i FLASH formatu. Za arhivu se moe sauvati sve to jedan uenik radi na interaktivnoj
tabli (i kod provere znanja), u namenskoj fascikli na raunaru, kako bi se u kontinuitetu
pratio njegov rad i napredovanje u nastavi. U kombinaciji sa internetom, interaktivna tabla
se pretvara u elektronski udbenik, jer je svaku nastavnu jedinicu mogue potkrepiti
sadrajem sa relevantnog internet sajta [2].
499

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

Ako je neophodna vizuelizacija, a ne zahteva se suvie precizno crtanje, interesantno je da

nastavnik u toku svog predavanja istovremeno moe i da crta ono o emu pria. Ovo dolazi
do izraaja onda kada je potrebno uraditi skicu stvarnog tehnikog proizvoda ili njegovu
maketu. Opet, ako treba pokazati neki komplikovaniji crte, prethodno nacrtan na raunaru,
interaktivna tabla daje mogunost da se nakon prikazivanja eljenog crtea, dodaju beleke.
Najvanije mogunosti koje prua interaktivna tabla u nastavi TIO su:
) Snimanje ekrana u realnom vremenu (screen recording software), ime se dobijaju
video materijali na kojima se vidi sve to je prikazivano na ekranu u nekom
vremenskom intervalu.
) Snimanje screenshot-ova, tj. hvatanje trenutnog izgleda ekrana.
) Annotation tool-pisanje beleki po ekranu, podvlaenje ili naglaavanje delova
teksta u prezentaciji (highlighting).
) Postojanje dodatnih opcija koje ubrzavaju i olakavaju rad (Copy, Cut, Paste, Select,
Zoom) i obino postoji mogunost crtanja pravilnih linija, geometrijih oblika
ili korienja nekih predefinisanih objekata. Pretvaranje geometrijskih oblika
nacrtanih olovkom u pravilne takoe je mogue.
Sam softver (DrawView) se automatski pokree kada je tabla povezana sa PC-jem.
DrawView se pojavljuje preko aktivnih aplikacija i predstavlja multifunkcionalnu
demonstracionu tablu sa zasebnim setom komandnih ikona koje moete pozivati dodirnuvi
ivicu ekrana (paleta ikona moe da se pojavljuje uz desnu ili levu ivicu). U bilo kom
trenutku moe se prei u mod za normalnu kontrolu PC-ja i drugih aplikacija.
Interaktivne table nameu potrebu korienja multimedijalnih prezentacija u nastavi TIO, a
koje omoguuju efikasniji rad nastavnika. Nastavnici su ranije vodili rauna o rasporedu
prikaza na obinoj tabli, a sada je materijal prikazan kroz slajdove koji nisu vidljivi
istovremeno i lako ih je prikazati ponovo. Nastavni materijal (u elektronskom obliku) moe
se lako distribuirati uenicima, pogotovo ako je kabinet opremljen sa raunarima. Iskustva
govore da je vreme efektivne nastave produeno i uoen je bri tempo prelaenja gradiva.
Imajui u vidu karakteristike interaktivne elektronske table, nastava iz predmeta TIO
postaje atraktivnija, sadrajnija i dinaminija.
Interaktivna tabla nije sama po sebi dovoljna i nee moi da uradi sve ono to onaj ko vodi
nastavu iz predmeta TIO zamisli. Kljuna uloga i doprinos osavremenjavanju nastavnog
procesa ipak ostaje na samim nastavnicima. Oni moraju da pribave odgovarajui materijal
ili da ga sami kreiraju, a da za prikaz tog materijala koriste elektronsku tablu u meri i na
nain na koji je to potrebno.
5. ZAKLJUAK
Savremeni ureaji i oprema u obrazovnim ustanovama rezultat su brzog tehnikotehnolokog razvoja. U dananje vreme, multimedijalna nastavna sredstva u nastavi iz
predmeta TIO imaju znaajnu ulogu. Jedno od njih predstavlja i elektronska interaktivna
tabla. Ona je relativno novo nastavno sredstvo, koje e zameniti obinu tablu, naroito zbog
sve nie cene. Platformu za uenje ine: raunar, projektor i povrina za prikaz
projekcija. Uz to mogue je dodati i pristup internetu.
Mogunosti koje ova tabla prua uenike vie motiviu da prate nastavu na direktniji i
500

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO 2010.

Sinia Mini i dr.

zanimljiviji nain. Elektronska demonstraciona tabla od dosadanjih reenja izdvaja

dinaminost, fleksibilnost i interaktivnost-umesto projekcije pripremljenog materijala, pred
nastavnikom i uenicima je povrina na kojoj moe da se stvara u realnom vremenu. Ona
slui za tehnoloku nadogradnju modernog nastavnog procesa iz predmeta TIO, gde se
komunikacija odvija putem interaktivnog panela.
Interaktivne table, pored toga to se mogu koristiti kao klasine, omoguavaju prikazivanje
razliitih sadraja, sa kojima se posle moe manipulisati i direktno preko povrine koja
reaguje na dodir (vriti izmene i dopune). Nastavnici TIO mogu upotrebljavati dostupne,
ve gotove, materijale ili ih sami izraditi za odreene nastavne teme/jedinice. Ti materijali
mogu biti crtei, eme, tabele, algoritmi, slike, animacije, video zapisi; a odnose se na
tehnike proizvode i modele (makete) istih.
Interaktivne table imaju veliki potencijal kao sredstvo za poboljanje kvaliteta nastave i na
kraju i uspeha uenika iz predmeta TIO. Meutim, pretpostavljajui da korienje ovog ili
bilo kog drugog tehnolokog alata moe automatski da pobolja uspeh uenika nije
opravdano. Nastavnici imaju mogunost da koriste interaktivne table u odgovarajuoj meri,
u skladu sa onim predvienim nastavnim planom i programom, ali i iz iskustva i primera
dobre prakse.
6. LITERATURA
[1] Popov S.: Dalji pravci razvoja Tehnikog i informatikog obrazovanja, Konferencija
TIO, aak, 2008.
[2] Lu R.: Interaktivna tabla in inovativno pouevanje Interactive board and
inovative teaching, SIRIKT, Kranjska Gora, 2009.
[3] Golubovi D.: Dostignuti nivo razvoja Tehnikog i informatikog osnovnog
obrazovanja, Konferencija TIO, aak, 2008.
[4] Smiljani D.: Faktori za uspeno izvoenje nastave Tehnikog i informatikog
obrazovanja, Konferencija TIO, aak, 2008.
[5] http://www.cnti.info/

501