UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

Seminarski rad iz predmeta:

Psihologija u saobraaju
Tema:
Uticaj emocija na bezbjednost vozaa

Prof: Svetlana ievi

Asisistent: Zoran Gojkovi

Student: Vanja Timarac

Br. Indeksa:870/14
Doboj, 2016

1.Uvod..............................................................................................................................................3

2. Metodologija................................................................................................................................4
2.1 Predmet......................................................................................................................................4
2.2 Ciljevi.........................................................................................................................................4
2.3 Hipoteze.....................................................................................................................................5
2.4 Varijable.....................................................................................................................................5
2.5 Instrumenti.................................................................................................................................5
2.6 Uzorak........................................................................................................................................6
2.7 Procedura...................................................................................................................................6
3. Rezultati.......................................................................................................................................6
4. Grafiki prikaz dobivenih rezultata.............................................................................................9
5. Zakljuak....................................................................................................................................12
6. Prilozi.........................................................................................................................................12
7. Literatura....................................................................................................................................14

1.UVOD
2

Sve to ovek opaa, on to i emocionalno doivljva i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se

kae da ovjek nije samo racionalno bie koje svoje reakcije, ponaanja i aktvnosti zasniva samo
na opaanjima, miljenjima i zakljuivanjima. Stvarnost - pojve, predmete, zbivanja ...ljude i
njihove postupke ovjek opaa, doivljava i na to reguje svim ulima i raliitim fizolokim i
endikrinolokim, imunolokim, duhovnim i emocionalnim reakcijam. ovjek u ulozi vozaa
opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koje uslovljavaju najvie nivoe svih psihofizikih i emocinalnih angaovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraaja u
kojem dominira brzina i snaga vozila naroito uslovljva snano emocionalno doivljavanje i
reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja nasopstvenu
bezbijednost u vonji i bezbijednost drugih uesnika u saobraaju. Zbog toga je bitno ispitati
uticaje emocija koje ima voza i koje doivljava tokom vonje na njegovu bezbijednost. Emocije
izazivaju odreene fizoloke promene (ubrzan rad srca, premor, psiho-fiziku blokadu, znojenje
dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na nain, brzinu i uopte ponaanje u
saobraaju. Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas vanih dogadjaja i koji
se manifestuje na tri naina: subjektivni doivljaj (npr. radost, tuga i sl.) fizioloke promene
(ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.) karakteristino ponaanje (kad pod uticajem ljubavi
nekoga zagrlimo i poljubimo) Glavne dimenzije emocija su:
1. intenzitet oseanja
2. nivo napetosti
3. stepen sloenosti
Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo.
Primarne emocije su:
radost oseamo kada postignemo neki cilj,
ljutnja oseamo je kada nismo u mogunosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih,
faktora koje u isto vreme moemo okriviti za na neuspeh,
strah kada ne poznaje puteve kojima moe ostvariti neki cilj,
tuga kada izgubimo neto to nam je bilo vano.
Primarne eomcije su emocije koje uveini sluajeva mogu da utiu na ponaanje vozaa u
saobraaju.
Zbog svega toga u ovom seminraskom radu e biti ispitan i istraen uticaj emocija na
3

bezbijednost vozaa u saobraaju kao i mogunost njihovog otklanjanja.

2.METODOLOGIJA

2.1 Predmet
Uticaj emocija na bezbijednost vozaa nije izraen velikoj mejeri kao neki drugi uticaji kao to
su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozaa i dr. Ali pored toga
vozaima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri moe da se odvrati panju od
samoga saobraja. Pri tome voza uopte nije usresreen na saobraaj i na pravila u saobraaju
kao ni na samu vonju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takoe emocije uzrokuju
odreene fizoloke promjene kao to su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizolokim
promjenma voza ne moe imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste koenja. Proseno vrijeme
koenja kada voza oekuje da treba da zakoi je 0.5-0.7 sekundi. Dok proseno vrijeme koenja
kada je voza usresreen na neto drugo, zokupljen, zamiljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi.
Imajui u vidu prosenu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je
reakcija koenja zakanjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga
moemo zakljuiti da posledice ovakvih stanja vozaa mogu biti i katastrofalne to jeste sa
smrtnim ishodom.

2.2 Ciljevi
Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiu na bezbijednost vozaa.
Ispitati ponaanje vozaa pod uticajem emocija
. Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozae i u kojoj mjeri.
Utvrditi ponaanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraaju.
Potovanje saobrajnih pravila po uticajem emocija.

2.3. Hipoteze
4

 Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiu na bezbijednost vozaa samim tim to emocije u
veini sluajeva se teko kontroliu i vozai postaju manje oprezni u saobraaju.
Smatra se da vozai pod uticajem jakih emocija ponaaju se tako da obraaju manju panju na
saobraaj i saobraajne propise kao i da sporije reaguju.
Takoe postoje i emocije koje u nekoj meri mogu da pozitivno utiu na vozae kao to je npr.
radost koja daje odreenu oputenost u vonji i smanjuje strah od same vonje ali sve dok se
voza pridrava saobraajnih propisa.
Poznato je da su emocijanlno nestabilne osobe sklone afektivnom ponaanju (burno i
nekontrolisano reagovanje) i takvo ponaanje u saobraaju moe da izazove niz saobrajnih
prekraja kao i sukob sa bezbijednosnim organima
. Potovanje saobraajnih pravila kada su vozai pod jakim emocijama moe u velikoj meri da
bude umanjeno. Tako kada je voza u emocijalnom stanju npr. srdba sve mu smeta i saobraajni
znaci mu prestavljaju smetnju kao i drugi vozai.

2.4. Vraijable
Nezavisne varijable su vozai pod uticajem emocija. Vozai mogu da budu razliiti (pol.
starosna dob, drutveno i ekonomsko stanje, stepen obuenosti vozaa itd,) svi oni mogu biti pod
odreenim uticajem emocija to ih ine nezavisnim varijablama. Zavisne varijable su naini na
koji utiu emocije na vozae. Emocije na mogu da utiu razliito na vozae i urazliitoj mjeri to
se na kraju moe i razliito manifestovati.

2.5 Instrumenti
Kao instrumenti za ovo istraivanje su koriteni: Posamtranje vozaima i njihovi oblici
ponaanja, zatim utisci i iskustva u vonji posmatranih vozaa pod jakim emocijama. Razgovora
sa saobraajnim policajcem Draganom ljiviem o oblicima prekraja koje prave osobe koje su
pod uticajem emocija. Anketiranje pojedinih vozaa na osnovu kojih se dobija slika o uticaju
emocija na vozae.

2.6 Uzorak
5

o Posamtrano je 10 vozaa izabranih metodom sluajnog uzorka.

o Anketirano je 30 vozaa od ega je 15 ena i 15 mukaraca. Starosan dob anketiranih vozaa je
podeljena u tri grupe i to mladja (20-30 godina), srednaj (31-44 godina) i starija (45- 60 godina).

2.7 Procedura
Posmatranje je izvreno na nekoliko nezavisnih lokacija gde je jasno vieno ponaanje vozaa
pod uticajem emocijama. Takoe posmatranje je vreno u okviru drutvenih dogaaja kao to su:
svadba, sahrana i slino. Razgovor je obavljen sa saobraajnim policajcem je bio neformalne
prirode i gde su dobiveni odreeni konkretni statistiki podaci. Anketiranje vozaa je izvreno u
odreenom vremenskom periodu tako to su vozai popunjavali anketu, koja e biti na kraju rad
prezentovan

3.Rezultati
Nakon svih istraivanja dolo se do saznaja da jake emocije utiu na vozae i to u procentu od
80% ispitanih. Od svih primarnih emocija najvei uticaj imaju strah, srdba i tuga. Kada je osoba
pod takvim emocijama veoma je verovatno da doivi stres to moe da izazove niz loih
posledica za vozae. Kao jedna od posledica stresa i uticaja gore navedenih emocija je
regresivno (primitivno) agresivno ponaanje vozaa. Agresivnost vozaa je specifina i
simptomatina po brojnosti i oblika i obrazaca ispoljavanja, njihovim dimenzijama, stepenu
iritabilnosti, njihovoj uestalosti, uzrocima i posledicama ispoljvanja. Agresivnost vozaa je
visoko korespodentna sa optim skriptom ponaanja i stilom ivljenja. esto se kae vozai
voze kao to ive u naem sluaju se moe rei vozai voze kako se Dinaminost pristizanje
informacija iz spoljanje sredine uslovljavaju vii stepen angaovanosti fizikih, mentalnih,
senzorni i psihomotornih funkcija kod oveka (vozaa). Voza treba da u kratkoj vremenskoj
jedinici da opazi i odabere bitne informacije, da donosi odluke o svome reagovanju i da na njih
adekvatno reaguje. Uzimajui u obzir da je voza pod uticajem emocija i da je usresreen na
uzrok tih emocija a ne u veini sluajeva na saobraaj neminovno dolazi do saobraajnih
prekraja. Dolo se i do saznanja da i drugi uesnici u saobraaju i ostali faktori destabilizuju
vozae u saobraaju i samim tim mogu u nekim sluajevima da izazovu neku vrstu emocija kod
vozaa kao npr. ljutnja, strah, koje moug da Uzimajui za primer vozaa koji je neiskusan i nae
seu kritinoj sitiuaci (npr.makazice), on dozivljva strah jer se nije ranije susreao sa takvim
situacijam i uopte nemoe racionalno da reaguje, nego razmilja u strahu ta e se dogoditi.
Takoe emocije uzrokuju odreene fizoloke promjene kao to su ubrzan rad srca, premor i dr.
Pod ovakvim fizolokim promjenma voza ne moe imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste
koenja. Proseno vrijeme koenja kada voza oekuje da treba da zakoi je 0.5-0.7 sekundi.
6

Dok proseno vrijeme koenja kada je voza usresreen na neto drugo, zokupljen, zamiljen itd.
iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajui u vidu prosenu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi
(72km/h), jasno se vidi da je reakcija koenja zakanjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog
zaustavljnja. Na osnovu ovoga moemo zakljuiti da posledice ovakvih stanja vozaa mogu biti i
katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom. Uzimajui uobzir da postoje vozai koji su
emocionalno nestabilne linosti i da je njihov skript ponaanja u mnogome drugai od
emocionalno stabilnih linosti kao i reagovanje u nekim sluajevima kada doive neke od jakih
emocija. Za impulzivni poremeaje linosti karakteristina je znatna sklonost neoekivanim
reakcijama bez razmatranja posljedica. Izraena je tendencija ka svadljivom ponaanju i
konfliktima s drugima, posebice kad je impulzivan in sprijeen ili kritiziran. Primjetna je
sklonost izljevima bijesa ili nasilja s nesposobnou kontrole rezultirajueg eksplozivnog
ponaanja, potekoe u odravanju aktivnosti koje odmah ne dovode do elenog ishoda, te
nestabilno i kapriciozno raspoloenje. Ovo u samom saobraaju moe dovesti da takve linosti
nepropisno ponaaju u saobraaju. Oblici agresivnog ponaanja takvih vozaa su:
o Brza vonja izvan propisa, nedozvoljena preticanja,
o Napad na druge uesnike u saobraaju, o Verbalne pretnje, psovke, uvrede,
o Prijetee gestikulacije i drugi uznemiravajui postupci prema drugim uesnicima u saobraaju
o Tue i povrede drugih uesnika u saobraaju,
o Grubo rukovanje vozilom i ureajima,
o Ruenje, oteenje i untenja saobraajnih oznaka, vozila i drugih materijalnih dobara.
Zbog svega navedenog potrebno je u edukaci vozaa i drugih uesnika u saobraaju posvetiti
panju efikasnim oblicima reagovanja, esto stresogenim i specifinim uslovima saobraajnih
komunikacija. Drugi oblik nprilagoenog ponaanja vozaa pod uticajem emocija moe biti
potpuno povlaenje i prihvatanje dugotrajne spore i neuslovne vonje. esto se pored agresivnog
reagovanja i povlaenja pojavljuju prilagoeni oblici ponaanja koji predstavljaju odbrambene
mehanizme linosti kojima ovek podsvjesno kanalie i neutralie tenzije koje uzrokuju
frustracione i stresne situacije u saobraaju i koje takoe mogu izazvati odreene emocije u
saobraaju. Osnovna svrha odbrambenih mehanizama je prebacivanje osjeaja krivice na neto
ili na nekog drugog. Linost nesvjesno titi sebe od osjeaj krivice i neugode ili krivnje. Jedni od
estih karakteristinih odbrambenih naina reagovanja vozaa na frustracione situacije su:
o Sublimacija - zamjena cilja koji je tee ostvariti sa nekim lakim ostvaljivim ciljem.
o Regresija - primitivno ponaanje.
o Prenesena agresija - voza je grub preme vozilu ili drugim uesnicima u saobraaju.
o Matanje - zamiljanje ostvarivanja cilja.
o Represija - nesvjesan tendencija linosti da se zaboravi neka nepoeljna emocija.
o Kompezacija - linost se brani od oseaja manje vrednosti.
o Identifikacija suzbijanje oseaja manje vrijednosti.

Svi ovi odbrambeni mehanizmi mogu da budu proizvod nekih od primarnih emocija kao npr.
tuga moe da prouzrokuje represiju kompezaciju, identifikaciju , ljutnja regresiju, prenesenu
agresiju, radost sublimaciju, matanje itd. Poznate su nam primarne emocije koje se u veini
7

sluajeva javljaju kod vozaa odnosno to su strah, ljutnja, tuga i radost. Takoe znamo da su
glavane dimenzije emocija: intenzitet oseanja, nivo napetosti, stepen sloenosti. Uzimajui ovo
u obzir i odreena istraivanja koja su vrena moe se doi do zakljuka da odreene primarne
emocije sa malim intenzitetom nivom napetosti i stepena sloenosti mogu biti povoljne za
vozae. Tanije reeno da neke emocije imaju i pozitivan uticaj na vozae ali sve dok su
relativno maloga intenziteta. Tako naprimer radost moze imati povoljan uticaj na vozae tako to
su vozai oputeni nisu agresivni prema drugim uesnicima u saobraaju i potuju saobraajne
propise. Radost usmerna prema samome inu vonje takoe moe imati dobar uticaj tokom
obuke vozaa tako to su vozai eljni da naue vjetinu vonje i lake primaju nova znanja bez
straha. Strah ijako u veini sluajeva moe biti lo po vozae takoe u nekim granicama moe
imati i povoljan uticaj. Kada je naprime re o vozau poetniku on ima odreeni strah od rizinih
situacija i samim tim se ne uputa u njih, kao to i potuje saobraajne propise i druge uesnike u
saobraaju a sve to u strahu da ne pogirijei odnosno da napravi saobraajni prekraj. Kao to je
gore i navedeno emocije mogu da imaju veoma loe uticaje na vozae to moe da dovede i do
veoma kritinih situacija. Sada se postavlja pitanje kako reagovati da emocije ne utiu na vozae
ili pak kako se ponaati prema takvim vozaima. Prvi od naina je da okolina to jeste ljudi koji
se nalaze oko vozaa obrate panju na njegovo ponaanje i da mu skrenu panju u krajnjem
sluaju da mu ne dozvole da upravlja vozilom. Dok u samom saobraaju drugi uesnici moraju
da obrate panju na takve vozae i nain na koji sa njime komuniciraju. Oved se moe uzeti i u
obzir uloga koju imaju i sobraajni policajci, to jeste da prilikom redovne saobraajne kontrole
moe da utvrdi u kakvom je emocionalnom stanju voza i da skrenu mu panju na njegovu
bezbijednost kao i na bezbijednost drugih uesnika u saobraaju pa da se i u nekom sluaju
voza odstrani iz saobraaja. Koritenje gore navedenih instrumenata dobiveni su rezultati koje
smo i pokuali objasniti i tom prilikom naveli nekoliko karakteristinih primjera, a sve sa ciljem
lakeg razumevanja uticaja emocija na bezbijednost vozaa u saobraaju.

4.Grafiki prikaz dobivenih rezultata

Prilikom prikupljanj podataka i posmatranjem kao i anketiranjem odreenog broja
8

vozaa dobiveni su odreeni statistiki podaci koje e mo grafiki prikazati. Takoe e biti
prikazani odreeni statistiki podaci koje koristi Ministarstvo saobraaja i veza Republike
Srpske odeljenje za bezbijednost saobraaja.

10

11

12

5. Zakljuak
Na osnovu ovoga istraivanja odnosno seminarskoga rada moemo zakljuiti da emocije mogu u
velikoj mjeri uticati na ponaanje voza u saobraaju a samim tim na njegovu bezbijednost i
bezbijednost drugih uesnika u saobraaju. Dalje se moe vidjeti da uticaj emocija u nekoj
odreenoj mjeri zavisi od pola vozaa i starosne dobi vozaa. Ponaanje vozaa koji su pod
uticajem jakih emocija moe da bude razliito od sasvim prihvatljivih i poeljnih u saobraaju do
krajnje opasnih. Takoe postoje odreene emocije koje pozitivno utiu na vozae. Samim tim se
moe zakljuiti da nemoemo predvideti ponaanje takvih vozaa jer neznamo kako e neke
emocije uticati na vozae. Uzimajui u obzir emocionalno nestabilne vozae moemo imati
veoma agrsivna ponaanja u saobraaju. Stoga moramo delovati u cilju spreavanja takvih
ponaanja prvo okolina vozaa zatim drugi uesnici u saobraaju i saobraajna policija. Dalje
smo mogli vidjeti da se broj saobraajnih nezgoda sa povreenim licima iz godine u godinu
poveava a gde uea imaju i ovakvi vozai u odreenom procentu. Zbog toga je neminovnom
obratiti vie panje na uticaje emocija na vozae a o pri tome na njihovo ponaanje. Razilika u
polu vozaa nema veliku ulogu kad su u pitanj uticaji emocija, dok kod razlike u starosnoj dobi
postoje odreena odstupanja tako naprimer mlajdi vozai su podloni uticaju emocija nego stari
vozai. Ipak na kraju treba dodati da nijedan voza nemoe izbei uticaje emocija ali je potrebno
da svi vozai obraaju u toku vonje panju na saobraaj, saobraajne propise i druge uesnike u
saobraaju jer nikada nisu upitanj samo pojedinci kao vozai i da postoji itav niz drugih faktora
u saobraaju koje treba potovati da bi se osigurala bezbijednost u saobraaju.

6. Prilozi
Anketa koja je koritena u svrhu prikupljanja podataka o uticaju emocija na
bezbijednost vozaa. 1. Pol.
a) Muki, b) enski,
2. Starosna dob.
a) 20-30 godina, b) 31-44 godine, c) 45-60 godina.
3. Da li emocije utiu na vau vonju?
a) Da , b) Ne, c) Nemogu da procijenim.
4. Na koji naina emocije utiu na vau vonju?
a) Dobro, b) Loe, c) Nepromenjeno, g) Nemogu da procijenim.
13

5. Koje od ovih emocija imaju lo uticaj na vau vonju. Najvea ocjena za najvei uticaj.
Radost

Tuga

Srdzba

Strah

6.Koje od ovih emocija umaju pozivan uticaj na voznju. Najveca ocjena za najveci uticaj.
Radost

Tuga

Srdzba

Strah

14

7. Literatura
[1] Dr sc. med. Mili A. Saobraajna psihologija, 2007, SF Doboj.
[2] T. Stefanovi Stanojevi, Emocionalni razvoj linosti, 2004, Filozofski Fakultet, Ni.
[3] Ivii, M. Milinkovi, R.Rosandi, V. Smiljani, Razoj i merenje inteligencije, 2002, Zavod
za udbenike i nastavna sradstva Beograd.
[4] http:/www.scribd.com

15