Jezik i obrazovanje

Veba: analiza jezika asa

Cilj: uoavanje strukture i funkcija jezika asa; osposobljavanje za pedagoku
analizu jezika asa.
ELEMENTI ZA PREPOZNAVANJE STRUKTURE JEZIKA ASA

Koji oblici jezika su zastupljeni na asu: govorni, pisani, pisani u govoru...

Koje drutvene upotrebe jezika su zastupljene na asu: struni jezik, narodni,
autentino deji, jezik o jeziku (metajezik), jezik instrukcija, zvanini / knjievni,
udbeniki...
Ko sa kim govori na asu: uenici u paru ili unutar manje grupe, uenik se obraa
celom odeljenju, uenik samo sa nastavnikom, nastavnik govori svim uenicima,
nastavnik govori sa jednim uenikom
Koliko ko govori na asu: broj reenica uenika; broj reenica nastavnika.
Koje govorne sekvence dominiraju na asu: govorenje kroz jednu re, govorenje kroz
jednu reenicu, govorenje kroz vie povezanih reenica...
Kakva je gramatika struktura reenica nastavnika: nedovrene i nepotpune,
proste, prosto-proirene i sloene.
Kakva je gramatika struktura reenica uenika: nedovrene i nepotpune, proste,
prosto-proirene i sloene.
Koje vrste rei preovlauju u reenicama uenika: imenice i glagoli ili zamenice i
glagoli?
Kakva znaenja izraavaju uenici: vezana za kontekst ili nezavisna od konteksta?
Kojim kdom govore uenici: razraenim ili ogranienim, ili oba?
Ima li autentino dejih reenica?

ELEMENI ZA PREPOZNAVANJE FORMI KOMUNICIRANJA NA ASU

U kom medijumu se komunicira: zvuni, vizuelni...

Ko inicira konverzaciju: nastavnik, uenik, grupa...
Koliko je uenikih obraanja u jednoj konverzaciji?
Koja je dominantna komunikacijska forma na asu: razgovor/govore jedni
drugima; instruktivni dijalog: nastavnik pita uenik odgovara nastavnik vrednuje,
nastavnik izlae uenici sluaju belee izvravaju naloge....
Da li na asu prevladava kolektivno (horsko) odgovaranje uenika?
Ima li prekidanja govornika i ko koga i zato prekida?
Kakva je opta atmosfera na asu: prijatna/oputena, zategnuta, neprijatna

ELEMENTI ZA PREPOZNAVANJE FUNKCIJA JEZIKA NA ASU

emu slui govor nastavnika: organizuje rad, podstie i usmerava, postavlja

kriterijume, vrednuje, disciplinuje, predaje gradivo, proverava meusobno
razumevanje, proverava nauenost, iznosi lino iskustvo, iznosi saznajnu dilemu...
emu slui govor uenika: predlae, organizuje rad, koriguje vrnjake u izlaganju,
trai ponavljanje naloga, postavlja pitanje saznajnog karaktera, iznosi lini stav ili
iskustvo, verbalizuje kako se osea, odgovara na pitanje/nalog nastavnika...
Postoji li tema asa: da ili ne; da li se razvija?
Kakav je kvalitet uea govornika u osvetljavanju novog znanja: ilustruje,
problematizuje, uvodi razliite perspektive...
ta nastavnik radi sa odgovorima uenika: vrednuje ih, ispravlja, proiruje i
dopunjuje, prevodi ueniki iskaz u knjievnu formu / formu kolskog jezika...
ta nastavnik pita uenike - broj pitanja, vrsta / funkcije pitanja
ta uenici pitaju nastavnika broj pitanja, funkcije pitanja.