SAVREMENI OBAVETAJNI SISTEMI

1. Sa kojim naukama je bliska disciplina Savremeni obavetajni sistemi?

Nacionalna i meunarodna bezbednost; Politike nauke; Politiki sistemi; Politika sociologija; Spoljna
politika; Spoljni odnosi; Istorijske discipline; Nacionalna istorija; Vojne,diplomatska i pravne nauke;
Ustavno pravo, upravno pravo, kriminologija, kriminalistika, krivino pravo; Vojne nauke; Ratne
vetine, strategija, tehnike nauke; Fizika i elektronika.

2. Koji su najznaajniji autori literature o obavetajnim slubama u Srbiji?

Anderja Savi, Mladen Bajagi, Saa Mialkovi, Obren orevi, Vojin Dimitrijevi.

3. Koje su najznaajnije knjige o obavetajnim slubama i obavetajnim sistemima u Srbiji?

- Radomir Milainovi- CIA mo i politika.
- Dragutin Luki- Savrena pijunaa.
- Obren orevi- ta je to pijunaa.
- Leksikon bezbednosti.

4. Koji su razlozi slabe izuenosti obavetajnih slubi?

Postoje dve vrste- subjektivne i objektivne.
Objektivne : Tajnost, nemogunost upotrebe metoda neposrednog posmatranja, neophodnost
multidisciplinarnog pristupa, fenomen savremene obavetajne slube kao pojave suigeneris,
terminoloke nejasnoe.

Subjektivne: Pozitivistiki pristup, praksa nekih autora univerzalnog karaktera.

5. Kako definiu pojam INTELLIGENCE Kirkpatrik i Tarner?
Pema miljenju Kirkpatrika, INTELLIGENCE je sastavljen i izveden iz celokupnog znanja o ma kojoj
datoj oblasti ili stvari, dok ga Tarner definie konkretnije kao politiki znaajne informacije prikupljene
od vladinih slubenika, podvrgnute obradi i analizi i konano ustupljene kljunim donosiocima odluka
unutar vlade.

6. Kako Rielson gleda na INTELLIGENCE?

On smatra da je INTELLEGENCE svrhovita nabavka bilo kojih informacija koje mogu biti eljene od
analitiara korisnika ili onih koji rukuju njima.

7. ta je intelidens kao znanje?

Intelidens kao znanje je zavrni obavetajni proizvod, sintetizovano obavetajno znanje koje se u
razliitim formama obavetajnih dokumenata ustupa krajnim korisnicima- stvarnim subjektima spoljno-
politikog odluivanja, kao i onima koji neposredno uestvuju u sprovoenju spoljno-politikih ciljesva
i utvrenih pravaca spoljno-politike akcije.
8. ta se podrazumeva pod intelidensom u sferi spoljne politke?
Podrazumeva se sposobnost uoavanja, spoznaje, razumevanja i suoavanja sa promenama u
meunarodnom okruenju, za svaku konkretnu zemlju i njene nacionalne interese.

9. Kako se definisala obavetajna sluba u socijalistikoj Jugoslaviji?

Pod pojmom obavetajne slube , podrazumevaju se najoptija delatnost organizacija, odnosno aparat
koji tu delatnost sprovodi. Na prostoru Bive Jugoslavije, obavetajna sluba se definisala u formalnom

1
 smislu kao organizacija, a u materijalnom smislu kao aktivnost, odnosno poistoveena je sa
obavetajnom delatnou.

10. Kako se gleda na obavetajnu slubu u novijoj ruskoj teoriji?

Prema novijim ruskim shvatanjima polazi se od toga da je obavetajna sluba organ drave i da njena
delatnost prvenstveno ima politiki sadraj. Ona ima tri osnovne funkcije: informativnu, sudejstvujucu i
bezbedonosnu, iz koje proizlaze vidovi obavetejne delatnosti.

11. U emu je razlika izmeu ranijih i novih engleskih pristupa obavetajnoj slubi?
Prema ranijim engleskim shvatanjima, dravna obavetajna sluba je neprekidno prikupljanje i procena
obavetenja o stavu, mogunostima ili verovatnim politikim odlukama drugih zemalja koje bi mogle
uticati na spoljne interese date zemlje. Najnoviji pristupi tretiraju obavetajne slube kao vanu
komponentu nacionalne vlasti i osnovni element u donoenju odluka u vezi sa nacionalnom bezbednosti
i inostranim poslovima. Naglaavaju se nivoi strateke, taktike i kontraobavetajne slube.

12. Kako se obavetajna sluba uglavnom poima u stranim enciklopedijama?

Njeno tretiranje kao dela dravnog aparata kao i stav da prikuplja informacije o stranim dravama.

13. Kako se definie obavetajna sluba u Opoj enciklopediji Jugoslovenskog leksikografskog

zavoda?
Obavetajna sluba je specijalizovana profesionalna organizacija ili organ, koja kao relativno samostalan
sistem deluje u sastavu dravnog aparata, politike partije ili pokreta, a zadaa joj jeda vlastitoj dravi,
partiji ili pokretu osigura uvid u tajne podatke i stanje u drugim dravama, partijama ili pokretima, radi
stvaranja i voenja politike i preduzimanja odreenih postupaka u miru i ratu. Ona samostalno ili u
saradnji sa drugim organima i organizacijama provodi i realizuje deo dravnih, odnosno politikih
ciljeva, primenom tajnih metoda delovanja, a u svojoj zemlji titi vitalne tajne i objekte od obavetajne
druge subverzivne delatnosti strane drave ili organizacije.

14. Kako Hetl i Farago gledaju na obavetajne slube?

Hetl- Pojam obavetajne slube se vezuje za pojam tajne: tajna sluba e biti neophodan instrument svih
drava, dokle god samo tajna bude sredstvo politike.
Farago- Smatra da je obavetajna aktivnost plansko i organizovano delovanje na pribavljanju podataka,
njihovom procenjivanju i postepenom koncipiranju u jednu celinu, dok se ne ostvare krupnije i jasnije
slike koje omoguavaju da se sagledaju konture stvari koje treba da nastupe.

15. ta je obavetajna sluba po Levkovu i Rodiu?

Lekovu, obavetajna sluba je organizacija odreene drave ija se struktura i delatnost dre u tajnosti, a
bavi se prikupljanjem i izuavanjem podataka iz raznih oblasti, drugih drava.
Rodi smatra da je obavetajna sluba dravni organ koji ima osnovni zadatak da informie o tajnama
protivnika.

16. Kako definie obavetajnu slubu Obren orevi?

Obavetajna sluba je organizovana aktivnost ili organizacija koja po zahtevu i intencijama vodeih
politikih snaga , prikuplja , procenjuje i prezentira vodeim politikim strukturama.

17. Kako M. Deli definie obavetajnu slubu?

2
 Kao organizaciju klasnog karaktera iji su predmeti rada tajne u meuljudskim odnosima i vitalni
interesi protivnika u cilju realizacije vitalnih interesa klase kojoj pripada, koristeci pri tom specifine
metode i sredstva.

18. Kako A. Savi definie obavetajnu slubu?

Obavetajna sluba je drutveno-istorijski i klasno uslovljena specijalizovana organizacija koja u okviru
svog delokruga rada sprovodi tajne obavetajne, kontraobavetajne i subverzivne sadraje prema
vitalnim interesima protivnika, koristei pri tome specifine metode i sredstva sa ciljem ostvarivanja
odrenih politikih interesa i zatite unutranje i spoljne bezbednosti zemlje.

19. U emu je razlika izmeu obavetajne aktivnosti i obavetajne slube?

Koreni obavetajnih slubi potiu jo iz starog veka, mada nemamo dokaza das u tada I nastale.
Obavetajna aktivnost predstavlja iri pojam I ona je nastala pre obavetajnih slubi. Obavetajna
aktivnost je proces prikupljanja znaajnih informacija i snabdevanja njima politike odluioce radi
donoenja vitalnih odluka, dok je obavetajna sluba je deo dravnog aparata koja ima zadatak da
posmatra , izvetava procenjuje i rezimira, i da stalno obnavlja taj proces.

20. Kakvo je, generalno gledano, mesto obavetajne slube u politikom sistemu?
Obavetajna sluba je uvek klasnog karaktera, a obim, metod rada i njen karakter su u direktnoj
zavisnosti od prirode datog drutvenog poretka, odnosno od samih ciljeva dravne politike, tj.
ostvarivanje interesa klase na vlasti. Obavetajna sluba je od dana formiranja pa do danas, zapravo
sluzilo kao jedno od sredstava koje se koristi da bi se osvojila, odrala ili povratila politika vlast.

21. Na emu se zasniva uticaj obavetajne slube na politiku strukturu?

Na drutveno-politike kategorije klasnog karaktera i ukazuje na zavisnost karaktera date obavetajne
slube , od karaktera drutvenog bia date drave.

22. Na ta se svodi odnos dravne politike i obavetajne slube?

Svodi se na odreivanje delokruga I predmeta rada obavetajne slube od strane zvaninih politikih
institucija sa jedne strane, dok obavetajna sluba svojim informacijama utie na pokretanje ukupne
politike aktivnosti, sa druge strane.

23. Koje funkcije ima obavetajna aktivnost u procesu stvaranja spoljne politike?
Obavetajna aktivnost ima etiri odvojene ali povezane funkcije koje mora ostvarivati. To su:
1) Praenje vanih dogadjaja u inostranstvu i izvetavanje o njima u cilju da se politiki kreatori
pobude i upozore na aktuelne pretnje i probleme;
2) Procena buduih dogadjaja u drugim delovima sveta da bi se smanjila iznenadjenja i rizici sa
kojima se susreu politiki kreatori;
3) Procene u posebnom kontekstu koje podrazumevaju procene stvarnih reakcija od strane
politikih kreatora kao alternativa politike tokom razmatranja;
4) Nadgledanje uslova koji mogu uticati na prihvatanje politike ili toka operacije od drugih
subjekata medjunarodnih odnosa.
5)
24. Koje zadatke moraju da izvre obavetajni rukovodioci?
1) Obezbeivanje i ostvarivanje vostva u procesu prikupljanja;
2) Usklaivanje obavetajnih aktivnosti sa zahtevima politikih kreatora, ime se obezbeuje da
obavetajni analitiari mogu izraditi zavrne obavetajne studije, neophodne i znaajne za donoenje
politikih odluka;
3) Izrada visoko kvalitetnih i objektivnih obavetajnih izvetaja i procena;

3
 4) Izrada tih izvetaja i procena u prihvatljivom obliku to je znaajno s obzirom na nastajanje zavrni
obavetajni podaci ostvare uticaj u procesu odluivanja.

25. Koje zadatke moraju da izvre politiki kreatori u vezi sa obavetajnim strukturama?
Su procenjivanja vrednosti utvrenih globalnih spoljno politikih programa, ocene uloenih napora i
efikasnosti, realizacije celokupnog procesa odluivanja, rasporeivanja odgovornosti svih uesnika za
posebne faze odluivanja i realizaciju pravaca utvreno spoljno-politike akcije koja sledi.

26. Od ega zavisi uspenost delovanja obavetajnih slubi u kreiranju politike?

U zavisnosti je od kvaliteta odnosa izmeu politikih kreatora i obavetajnih struktura, pri emu ti
odnosi moraju biti utemeljeni na iroko prihvaenom sporazumu oko zadataka koji imaju obavetajni
rukovodioci.

27. Kako politiki kreatori mogu da narue standard institucionalnog ponaanja?

U pojedinim situacijama vre pritisak na obavetajne strunjake da kreiraju svoje odluke ili procene tako
da podravaju postojeu politiku. Takoe, ne uspevaju uvek da izbegnu izazovselektivnog korienja
rezultata obavetajne aktivnosti u cilju osiguranja podrke za svoju politiku od strane javnosti ili
meunarodnih aktera.

28. Koji su strateki ciljevi obavetajnih slubi?

1. Drutveno-politiko ureenje jedne drave.
2. Poloaj i stavovi odreene drave u meunarodnim odnosima.
3. Geostrateki poloaj drave.

29. Koji su taktiki ciljevi obavetajnih slubi?

1. Dravna elita
2. Pripadnici administrativnog, vojnog i policijskog aparata.
3. Novinari
4. Naunici
5. Mladi i perspektivni strunjaci svih profila.

30. Koja su osnovna shvatanja o nastanku obavetajnih slubi?

Postoje dva shvatanja, i to:
1. Obavetajna aktivnost je prirodno ovekovo svojstvo, obavetajna sluba e postojati dok postoji i
ovek.
2. Bazira se na sagledavanju drutveno-ekonomskih okolnosti.

31. Ko je autor najstarijeg pisanog pijunskog izvetaja?

Najstariji pisani izvetaj o postojanju obavetajne aktivnosti datira iz perioda 4000 godina, odnosno
2000 godina pre nove ere, kada je na glinenoj poloici zapisan izvetaj pijuna po imenu Banum iz
drave Mavi na reci Eufrat.

32. Ko je bio Sun Cu Vu, i kako je on delio agente?

Sun Cu Vu- kineski vojskovoa, oko 500. godine p.n.e. Delio je agente na : MESNI; UNUTRANJI;
PREOBRAENI; RTVOVANI i PREIVELI.

33. ime je Vizantija obogatila istoriju obavetajnih slubi?

Prva je poela sa permanentnom upotrebom veeg broja obavetajaca, prva je koristila diplomate u
obavetajne svrhe, bila je pionir u dezinformacijama, zatim u infiltriranju u rukovodee strukture

4
 susednih plemena i njihovo zavaenje prema sopstvenim interesimauz razraen sistem korupcije,
prevara i dezinformacija.

34. ime je Aleksandar Makedonski doprineo razvoju obavetajnih slubi?

Koristio se metodama tajne slube da bi doznao snagu neprijatelja pre nego to pokrene vojsku. Ostao je
upamen kao prvi vojskovoa koji je tajno nadgledao prepisku svojih oficira, da bi osetio borbeni moral,
to je mnogo kasnije dobilo naziv cenzura.

35. Po emu su Mongoli Dingis Kana ostali poznati u istoriji obavetajnih slubi?
Organizovali su efikasno sistem vojne obavetajne slube preko trgovaca za snimanje podruja, tumaa
i osoba obuenih da mogu odmah nakon vojnikog osnivanja da preuzmu upravu. Posebno je bio
interesantan sistem prenoenja obavetenja: organizovali su koniko- kurirsku slubu Jamsa 10 000
pristaja na svakih 25 km i kuririma sa 300 000 konja.

36. Ko je bio Kardinal Vulzi, a ko Rielje?

- Kardinal Vulzi (1475.-1530.) najmoniji ovek u Engleskoj, prvi stareina o. slubi kralja
Henrija VIII. Vulzijevi ljudi su otvarali potu koju su diplomate primale iz Venecije i drugih
drava. Kako bi zatitili svoje tajne, ambasadori su pisali ifrovana pisma.

- Kardinal Rielje (1585.-1642.) je bio biskup u jednom francuskom gradu, 1622. godine postao
je kardinal. Od 1624. do smrti bio je svemoni ministar Luja XIII. Osnovao je prvo ministarstvo
spoljnih poslova. Ograniio je i uticaj rimskog pape, katolike crkve i plemia na dravne
poslove. Njegov cilj bio je uiniti Francusku prvom silom u Evropi. Izgraujui apsolutnu
monarhiju sredio je administraciju, podigao poljoprivredu, trgovinu, obrt, prosvetu. Godine 1635.
osnovao je Francusku akademiju. Napisao je "Politiki testament", delo koje se smatra zaetkom
diplomatologije. Je ustanovio Crni kabinet, tajnu policiju francuske. Njegovi pijuni su
pijunirali plemike porodice.

37. Kako je Henri VII definisao tajnog agenta, dounika i pijuna?

Tajni agent je ovek dobrog poloaja koji radi za nas, a ivi u drugoj zemlji, dounik je bilo ko, makar
i niskog porekla koji nam daje informacije za novac, a pijun je obavetajac po profesiji koji ima veze
sa javnou kao svetenik, redovnik, kaluer, berberin-hirurg, notar ili inovnik, koji nema stalno mesto
boravka.

38. ta su italijanske drave-gradovi unele u obavetajnu praksu?

Oni obavetajnu praksu obogauju ekonomskom i trgovinskom pijunaom, uvode ifru radi ouvanja
tajnosti obavetajnih podataka, a u primeni novih metoda slue se korienjem ena, intrigama,
propagandom, likvidacijama i dr.

39. Ko je bio Frensis Volsingem?

Glavni pijun britanske kraljice Elizabete I, Frensis Volsingem izaziva divljenje svojim strpljenjem i
profesionalnom vetinom, koji su mu omoguili i njegov najvei pijunski uspeh. Elizabeta je odbijala
da Mariju Stjuart, kraljicu kotske, osudi bez dokaza o zaveri, te je Volsingem Stjuartovoj poslao svog
agenta, koji se predstavio kao prijatelj katolik i predloio joj tajni sistem komunikacije, preko poruka
skrivenih u buradima za pivo. Kasnije je ovaj sistem iskoristio da bi dobio njen pristanak za zaveru

5
 Antonija Bebingtona za invaziju uz podrku panije. Bebington je uhapen i muen do smrti, a Elizabeta
je pristala da Marija Stjuart bude pogubljena

40. Za koga se vezuje prvo korienje pete kolone?

Peta kolona je grupa ljudi koja deluje tajno i subverzivno protiv vee grupe. Pri tome se pretpostavlja da
bi trebala toj veoj grupi biti lojalna. Drugim reima pripadnici pete kolone su izdajnici. Termin je
nastao za vreme panskog graanskog rata (1936 1939). Termin je upotrebio frankistiki general
Emilio Mola za vreme opsade Madrida 1936. godine. On je napadao grad sa etiri kolone ali je rekao da
se njegova Peta kolona nalazi u samom gradu i da e ona pomoi brem padu grada.

41. Kada i gde je ozakonjena prva obavetajna sluba?

Sa buroaskom revolucijom u Engleskoj (1640.-1660.), institucijalizuju se prve moderne obavetajne
slube. Godine 1647. , engleski parlament je ozakonio prvi dravni organ takve vrste.

42. Ko je bila Mata Hari?

Mata Hari je bila zanosna igraica, Margareta Meklaud, zabavljala je nemake oficire u francuskoj
tokom I svetkog rata. Tako je postala jedna od najuvenijih imena u istoriji pijunae, zavrbovala je
nemaka obavetajna sluba, ali nije u potpunosti uivala njeno poverenje, pa je ponudila svoje usluge
saveznicima. Nemaka je Matu Hari izdala Francuskoj, a 15. oktobra 1917. ju je pogubio francuski
streljaki vod.

43. Koji obavetajac je imao pseudonim Apis ?

Dragutin T. Dimitrijevi Apis bio je generaltabni pukovnik vojske Kraljevine Srbije. Roen je 5.
avgusta 1876. u Beogradu, a na osnovu presude vojnog suda streljan je 26. juna 1917. u Solunu. U I
svetskom ratu je rukovodio obavetajnom slubom. Potom je bio naelnik taba Uike i Timoke
vojske. Zatim, pomonik naelnika taba III armije. Apis je u decembru 1916. uhapen na solunskom
frontu kao lan tajne organizacije Ujedinjenje ili smrt. Optunica ga je teretila za "prevratniko
delovanje" s politikim ciljem u samoj zemlji.

44. Ko je bio Don Edgar Huver, i po emu je ostao posebno poznat?

Don Edgar Huver je bio prvi direktor Federalnog istranog biroa (FBI), Sjedinjenih Amerikih Drava.
Godine 1924. je postavljen je za direktora Istranog biroa, koji je bio pretea FBI, i uestvovao je u
osnivanju FBI 1935. godine, ostavi na njegovom elu do smrti 1972. Godine. Uspeno je obavljao
podvige FBI u praenju i hvatanju poznatih kriminalaca. Istraivao je stranu pijunau u SAD i
aktivnosti kominista i faista. esto je koristio kapacitete FBI za praenje i sakupljanje informacija da bi
prikupio kompromitujue podatke o politiarima irom zemlje, i bio je u stanju da zastrauje ak i
aktuelne politiare pretei im da e objaviti tetan materijal o njima. Dobitnik je Medalje Mihajla Pupina
koju dodeljuje Univerzitet Kolumbija svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim
interesima Amerike. Dok je bio iv, Huvera je vei deo amerike javnosti veoma potovao, ali nakon
smrti (do 1972. god) su se pojavile razne optube koje su umanjile njegov ugled i da je slubu
zloupotrbljavao da bi se grevito drao moi, koje su umanjile njegov ugled. Ono po emu je ostao
poznat je da je bio direktor FBI tokom ak osam predsednikih administracija, u dugom periodu koji se
protezao od prohibicije, Velike depresije, Drugog svetskog rata, do Korejskog rata, Hladnog rata, i
Vijetnamskog rata. Godine 1947. osnovana je CIA, i tako je obuzdana sluba FBI na elu sa Huverom.

45. Ko je bio Gari Pauers, i za koga je bio razmenjen?

Amerikanac Frensis Geri Pauers (1929-1977) je bio pilot uvenog pijunskog aviona U2, koji je bio
oboren 1960. godine, dok je preletao teritoriju iznad SSSR-a. Godine 1962. u Berlinu razmenjen za
sovjetskog obavetajca Rudolfa Abela.

6
46. Po emu je poznat Rihard Zorge?
Rihard Zorge (1895.-1944.) smatra se najboljim sovjetskim pijunom u Japanu pre i tokom Drugog
svetskog rata. Bio je novinar, koji je radio u Nemakoj i Japanu. Uspostavio je pijunsku mreu u
Japanu. Zorge je za Sovjetski Savez sakupljao bitne podatke o paktu protiv Kominterne, o nemako-
japanskom paktu i upozorio je da predstoji napad na Perl Harbur. Moskvi je dostavio taan datum
nemakog napada na Sovjetski Savez, tj. poetak Operacije Barbarosa. Staljin je ignorisao tu
infpormaciju.Dok je bio politiki savetnik nemakog ambasadora, odavao je tajne Rusima. (Branko
Vukeli)

47. Ko je bila Stela Remington?

Britanija je bila prva zemlja koja je imenovala jednu enu za direktora neke velike obavetajne slube.
Stela Remington je do 1995. godine bila direktor MI5, takoe poznate kao sluba bezbednosti koja je
osnovana 1906. godine. Odluila se na ovaj korak zbog toga to su ene pogodne da budu dobri
obavetajci.

48. Ko je nosio pseudonim Cicero, i za koga je radio?

Ilijaz Bazna (tajno ime Cicero), sobar britanskog ambasadora u Turskoj za vreme Drugog svetskog rata,
otvarao je sef ambasade,fotografisao je njihova dokumenta i prodavao ih Nemcima, ali oni njegov
materijal nisu iskoristili onoliko koliko su mogli. Kada je posle rata pokuao da potroi ono to je na taj
nain zaradio, Bazna je otkrio da su mu Nemci platili falsifikovanim novcem.

49. Ko su bili Oleg Penkovski i Oleg Gordijevski?

- Pukovnik Oleg Penkovski, je bio oficir sovjetske obavetajne slube (GRU). Svoje usluge je najpre
ponudio Amerikancima (1960), ali ga je CIA odbila. MI6 je poverovao u autentinost njegove ponude, a
on mu je zauzvrat obezbedio detalje o sovjetskim raketama i sistemima navoenja, koji su otkrili da
Sovjeti nisu uznapredovali onoliko koliko je Zapad mislio. Njegove informacije su se pokazale kao
presudne prilikom smirivanja raketne krize na Kubi. Izdan je i uhapen u oktobru 1962, nakon ega je
pogubljen. Njegov ovek za vezu, britanski biznismen Grevin Vajn, takoe je uhapen, da bi kasnije bio
osloboen prilikom razmene pijuna.
- Oleg Gordijevski kao oficir KGB, Gordijevski je postao najvaniji britanski agent u poznoj fazi
hladnog rata. Njegovo hapenje omoguilo je upozorenje na aktivnosti agenta MI5 koji je slao tajna
dokumenta Sovjetskoj ambasadi. Godine 1983, kada su sovjetski lideri pogreno protumaili vojnu
vebu NATO saveza kao pripremu za nuklearni udar, upozorenje koje je Gordijevski uputio Zapadu
omoguilo je da se situacija smiri. Konano je postao sumnjiv pa je pozvan da se vrati u Moskvu, gde su
ga ispitivali pod dejstvom droga, pre nego to mu je polo za rukom da pobegne preko finske granice.
-
50. Koje su karakteristike obavetajnih slubi buroaskih revolucija, po S. Rodiu?
- Obavetajna sluba je poseban, stalan, specijalizoan organ drave sa obavetajnom funkcijom.
- Obavetajna delatnost postaje obimnija, a metodi raznovrsniji.
- Domet obavetajne slube iri se i na ekonomsku i druge sfere tako da se u praksi sreemo sa
podelom obavetajnih slubi na vojnu, politiku i ekonomski.
- Razvijaju se metodi i sredstva obavetajne prakse.
- Obavetajna sluba poinje da obavlja i ne obavetajne zadatke.

51. Koji su bili glavni ciljevi obavetajnih slubi za vreme II svetskog rata?

7
 - Prikupljanje podataka o vojnim tajnama I namerama sa druge strane
- Prikupljanje informacija o novim naucnim I tehnickim otkricima I akcije koriscenja ppokreta
otpora u okupiranim zemljama.
- Akcije dezinformisanja protivnika
-
52. ta je to hladni rat, i kakva je bila uloga ubavetajnih slubi u njemu?
Hladnim ratom naziva se period medjunarodnih odnosa posle Drugog svetskog rata koji je oznaio
krajnju zaotrenost u odnosima izmedju velikih sila. U njegovoj osnovi stajali su suprodstavljeno
odnosi SAD i SSSR. Hlatni rad je sprovodjenje politike sa " pozicije sile" radi ostvarivanja politikih
ciljeva a da ipak ne dodje do opteg ratnog sukoba. Hladni rat su obeleili obostrano nepoverenje,
sumnjiavost i nesporazumi. Pojam hladni rat vezuje se britanskog premijera Vinstona erila koji je
skovao krilaticu o "gvozdenoj zavesi" koju su komunisti spustili svog i slobodnog sveta. On je 1946.
godine pozvao na krstaki rat protiv komunizma podseajui na obavezu odbrane atlanske zajednice i
vojnog zbliavanja ugroenih drava. Ta istupanja bila su znak da svet ulazi u tzv. Hladni rat. pijuni su
imali dosta posla u uslovima nepoverenja do kojeg je doveo Hladni rat. Imali su mnogo posla je su se
Istok i Zapad utrkivali u pravljenju najveih bombi i slanju pijuna sa zadatkom da otkriju ta smilja
druga strana. pijunaa u doba Hladnog rata bila je najivlja u Berlinu.

53. Koje su osnovne karakteristike savremenih obavetajnih slubi?

1. Drutveno- istorijska i klasna uslovljenost;
2. Sadraja rada;
3. Ciljevi obavetajne slube;
4. Metodi rada;
5. Organizacija obavetajne slube;
6. Tajno delovanje;
7. Preventivna funkcija;
8. Sve vea primena javnih metoda i sredstava;
9. Sve vea primena subverzivnih aktivnosti.

54. ta je sutina principa zakonitosti u radu obavetajnih slubi?

Prinip koordinacije je u neposrednoj vezi sa principom zakonitosti, obezbedjenjem stavljanja
nacionalnog obavetajno bezbednosnog sistema u funkciju instrumenata politike volje nosilaca vlasti,
zbog prisutne tendencije jaanja samostalnosti i preuzimanja prerogativa kreiranja politike. Postojanje i
delovanje institucija kontrole utie da same bezbednosno obavetajne organizacije vode rauna o
zakonitosti svojih aktivnosti. Ovakva drutvena kontrola ima pre svega preventivnu funkciju

55. Kakav je znaaj principa koordinacije?

Princip koordinacije koji je uslovljen postojanjem vie obavetajnih organozacija, nametnuo je potrebu
za stvaranjem tela- organa koji planira, rukovodi i usmerava aktivnosti. Takvo telo je politikog
karaktera i njega ine kljuni nosioci politike vlasti u odreenoj dravi.

56. ime je uslovljen princip razgranienja nadlenosti?

Princip razgranienja nadlenosti uslovljen je postojanjem veeg broja organizacija i neophodan je iz
razloga ostvarivanja to vee efikasnosti i svrsishodnosti sistema. Uslovljen je i naglaenom potrebom
specijalizacije i profesionalizacije. Posledica nepotovanja ovog naela u praksi znaila bi da se dve ili
vie slubi istovremeno usmeravaju prema identinim ciljevima, to moe dovesti do ometanja u radu.

57. ta znai princip tehnologije rada?

To je objektivno dato jer je prakticno nemoguce organizovatiobavestajnu aktivnost nepostujuci njene
faze kao relativno zasebne celine: planiranje prikupljanje analiziranje, objedinjavanje izrada zavrsnih

8
 obavestajnih dokumenata I njihovo ustupanje krajnjim korisnicima kao I druge aktivnosti vitalnih
interesa.

58. Kako veina autora definie integralnu bezbednost?

Organizacija koju ine pojedini elementi ili delovi od kojih svaki ponaosob obavlja svoju linu
bezbedonosnu funkciju a sve one zajedno rezultiraju optom funkcijom kojom se efikasno tite osnovne
vrednosti dravne i drutvene zajednice.
59. ta je to nacionalni obavetajni sistem?
Propisima definisan delokrug nadlenosti i meusobnih prava svih obavetajnih organizacija i drugih
ustanova date drave koje su angaovane na prikupljanju proceni i prezentiranju obavetajnih podataka i
informacija kao i na izvravanju drugih zadataka koji im se stave u dunost.

60. ta su to nadnacionalni obavetajno-bezbednosni sistemi?

Institucionalni oblik vojno politikog udruivanja u okviru koga se ostvarauje zajedniki rad I saradnja
obavetajnih slubi I slubi bezbednosti drava lanica.

61. Koji su pristupi subnacionalnom nivou obavetajno-bezbednosnog delovanja?

Postoje dva pristupa :
- Supranacionalno organizovanje obavetajnih slubi politikih partija koje su u opoziciji,
oslobodilakih pokreta, secionistikih I slinih pokreta I organizacija.
- Supranacionalno organizovanje kao fenomen prostiranja van same obavetajne slube .

62. Na koje naine se vri specijalizacija savremenih obavetajnih slubi?

Vri se na dva naina :
- Unutar obavetajnih sistema kada su obrazovane posebne grupe strunjaka za odgovarajue
oblasti obavetajnog istraivanja oruanih snaga protivnika. Tipian primer predstavlja razvoj
obavetajne sluzbe SAD.
- U okviru obavestajne organizacije kada se izdvajaju oblasti istrazivanja I istrazivaca koji su
organizaciono podeljeni po linijama koji su faktiki prerasle u posebne sluzbe. Tipian primer je
predstavljao obavestajni siste SSSR-a.

63. ta je to spoljna obavetajna sluba?

Je deo obavestajnog aparata data drzavi koja je svojim obavestajnim radom poznata drugim zemljama.

64. ta je to unutranja obavetajna sluba?

Bavi se obavestajnim radom unutar date zemlje ili obavestajna sluzba ima deo za suprostavljanje

65. ta je to strateka obavetajna sluba?

Predstavlja neku vrstu specijalizovane naucne istrazivacke institucije u ovoj oblasti drustveno-politickih
odnosa.

66. ta je to taktika obavetajna sluba?

Organizacija koja realizuje kratkoricne obavestajne zadatke prikupljanja podataka o privredi, odbrani
unutrasnjim politikim zbivanjima idr.

67. ta je ofanzivna obavetajna sluba, a ta defanzivna obavetajna sluba?

Ofanzivna obavestajna sluzba - vrsi obavestajne aktivnosti na protivnickoj teritoriji gde stvara
obavestajno uporiste izvore.

9
 Defanzivna obavestajna sluzba - vrsi obavestajne I kontraobavestajne aktivnosti na svojoj teritoriji ali
I nad svojim objektima I drzavljanima I u inostranstvu.

68. Kako se definie kontraobavetajna sluba?

Specijalizovana organizacija pokreta ili drzave koja otkriva ili onemogucava delovanje obavestajne
sluzbe protivnika organizacije I radi na zastiti sopstvenih tajni I sistema kao I na dezinformisanju
neprijatelja.

69. ta su politike obavetajne slube i gde su locirane?

Sluzbe ovog tipa uglavnom su locirane pri ministarstvima inostranih poslova posto se obavestajne
aktivnosti odvijaju oreko diplomatsko konzularnih I pseudo diplomatsko konzularnih prestavnistava.

70. ta se podrazumeva pod politikom policijom?

Specijalizovana organizacija u drzavnom aparatu koja otkriva namere I onemogucava delatnost
protivnika vladajuce klase obavestava I obezbedjuje vodece strukture. Pojavila se u drugoj polovini
17.veka.

71. ime se bavi strateka vojno-obavetajna sluba?

Karakterie je prikupljanje podataka svim taspoloivim sredstvima i na neogranienoj dubini protivnika
za razradu ratnog plena u vezi sa: koncepcijom upotrebe oruanih snaga, ratnih i mobilizacijskih
planova; ciljeva, zadataka i pravca upotrebe glavnih snaga; geografsko- topografskim podacima;
sveukupnim potencijalima za vodjenje rata i dr.

72. emu je namenjena operativna vojno-obavetajna sluba?

Operativnom komandovanju pri cemu svim raspolozivim sredstvima prikuplja podatke o : planovima I
namerama neprijatelja, formacijskom sastavu, opremljenosti I obucenosti reonima razvoja I koncentacije
vojnog potencijala , rezervama, pravcima dejstava ,odbrambenim pojasevima, rasporedu jedinica
pozadinskim ustanovama, infrastrukturi, izvodjenju psiholosko-subverzivnih dejstava idr.

73. ta je to ekonomska obavetajna sluba?

U pitanju je specificna obavestajna sluzba koja prikuplja obavestajne podatke o ekonomskom stanju ,
resursima, potencijalima I planovima odredjene drzave.

74. ta je to elektronska obavetajna sluba ?

To je najmladje obavestajna sluzba u obavestajnim sistemima savremenih drzava. Njen znacaj proizilazi
iz tehnoloskog razvoja savremenog sveta u kome se mnostvo imformacija putem elekronsko-magnetnih
talasa prosledjuje kroz etar sto pruza siroke mogucnosti obavljanja ekonomskog rada.

75. Kakva je to autonomno-centralna obavetajna sluba?

Autonomno - centralna obavetajna sluba je nezavisna od dravnog aparata, ali za njegove potrebe
istrauje one oblasti koje su joj zakonskim aktom drave stavljeni u nadlenost. Ona je samostalna u
odnosu na druge dravne organe; izvrava obavetajne, strategijske i ofanzivne zadatke; obavlja
vrhovne analitike poslove; planira, priprema i realizuje subverzivna dejstva.

76. ta su resorske obavetajne slube?

Ona ima funkciju obavetavanja odreenog organa u dravnoj organizaciji u cijem je sastavu npr.u
ministarstvima inostranih poslova, odbrane I sl.

77. ta se podrazumeva pod horizontalnom organizacijom obavetajnih slubi?

10
 Horizontalnim principom se zadovoljava nacelo tehnologije rada. Obavestajne sluzbe horizontalni nacin
organizovanja ostvaruju u funkciji zadovoljavanja problemskih celina uz eventualno dodavanje
teritorijalnog principa.

78. emu slui vertikalna organizacija obavetajnih slubi?

Vertikalno organizovanje obrzbedjuje postizanje koordinacije, razgranienja nadlenosti, odnosno
subordinacije. U cilju zadovoljenja objektivnih potreba rada po teritorijanom principu, organizacija ne
moe biti locirana na jednom mestu, ve rairena, ne samo po teritoriji cele drutvene zajednice, ve i
van njenih granica. Delovi obavetajne slube locirani u pojedinim mestim i gradovima unutar zemlje i
inostranstvu, shodno njohovoj nameni i funkcijama, mogu se u svim savremenim slubama uoiti isti
nivoi vertikalnog organizovanja.

79. Kakvo je to prostiranje savremenih obavetajnih slubi?

Organizaciono se u obavetajne slube mogu svrstati i neke institucije koje formalno ne pripadaju
obavetajnoj organizaciji, ali se iz njih odvija obavetajna i subverzivna delatnost. U pitanju je fenomen
prostiranja savremenih obavetajnih slubi, odnosno izvravanja obavetajnih i subverzivnih zadataka
od strane institucija, organizacija, grupa ili pojedinaca u kojima ne postoji obavetajna organizacija.

80. ta je centralna obavetajne slube i gde se ona obino locira?

Centrala predstavlja deo organizacije iz kojeg se rukovodi radom celokupne slibe, planira delatnost,
objedinjavaju podaci, informie politiki vrh, odnosno obavljaju sve funkcije znaajne za finansiranje,
kolovanje kadrova, materrijalnu i tehniku podrku, saradnju sa drugim slubama itd. Ona je "vrh
piramide" svake obavetajne slube. Iz nje idu svi zahtevi niim nivoima i u nju se, ujedno, stiu sva
znanja tih organizacionih delova. Od funkcionisanja centrale zavisi rad svih ostalih nivoa, tj rad
obavetajne slube u celini.Centrale obavetajne slube su uglavnom locirane u nekim od ministarstava.

81. Kakva je struktura centrale?

Strukturu centrale ine:
1. Rukovodei organ ili telo (kolegijum, komitet, inspektorat, direkcija)- to je rukovodni tab
obavetajne slube kiji ine neposredni rukovodioci organizacionih jedenica centrale;
2. Organizacione jedinice centrale obavetajne slube (uprave, sektori, odeljenja, biroi) a najvanije
su: jedinica za operativne poslove, jedinica za analitike poslove, jedinica za dokumentaciju,
jedinica za tehnike poslove i jedinica za kadrovske poslove.

82. Koje su najvanije organizacione jedinice centrale?

Postoje brojne organizacione jedinice, a najvanije su:
jedinica za operativne poslove (sastavljena od najkvalitetnijih kadrova obavetajne slube;
neposredno prati i planira realizaciju obavetajnog istraivanja);
jedinica za analitike poslove (vri selekciju, obradu, analizu i zavrnu procenu prikupljenih
podataka na niim instancama i izradjuje obavetajna dokumenta);
jedinica za dokumentaciju (banka podataka; vodi rauna o korienju podataka koje je
obavetajna sluba sakupila dugogodinjim radom);
jedinica za tehnike poslove (planira i izradjuje operativno tehnika sredstva za obavetajno
istraivanje);
jedinica za poslove veza (zaduena je za interni i eksterni sistem veza obavetajne slube);
jedinica za kadrovske poslove.

83. ta je obavetajni centar u uem, a ta u irem smislu?

Obavetajni centar u uem smislu posrazumeva telo koje stvara obavetajne slube van svoje central u
zemlji i inostranstvu, koje sainjava profesionalni obavetajni kadar.

11
 U irem smislu mogao bi da podrazumeva telo koje sainjavaju ne samo profesionalni obavetajci, ve i
druga lica agenti ili druga angaovana lica.

84. U emu se razlikuju centar i centrala?

Centar ima gotovo sve funkcije kao i central. Koordinaciju podinjenih, finansiranje, objedinjavanje
podataka, meutim ne raspolae funkcijama kolovanja kadrova i saradnje sa drugim slubama i
razlikuje se po broju pripadnika. Ako je u centralama odnos operativnog i neoperativnog sastava 30%
prema 70%, onda je u centrima taj broj obrnut. Centar obavetajne slube je najee u funkciji
twritorijalne specijalizacije. U centrima je prisutan horizontalni nivo organizovanja, kao i u centrali, s
tim to je obim aktivnosti ogranien na odredjenu teritoriju. Centar ima gotovo sve funkcije kao i
centrala, meutim ne raspolae funkcijama kolovanja kadrova i saradnje sa drugim slubama, a
razlikuje se i po broju pripadnika (50 do preko 200 ljudi), ali i po tome to predstavlja osnovu
operativnog delovanja svake slube.

85. Koje su primarne funkcije obavetajnog centra?

1) Realizacija programa prikupljanja obavetajnih podataka definisanih u centrali.
2) Izvravanje drugih zadataka pored osnovnog istraivanja na odreenom pravcu (npr. subverzivna
dejstva).

86. ta je obavetajni podcentar u inostranstvu i kakav moe biti?

Ovo je najvaniji podtip centra koji bitno poboljava ukupnu efikasnost jer se radi o isturenim
jedinicama u zemlji objektu napada. Uobiajena je podela podcentara prema vremenskom kriterijumu
gde zavisno od duine korienja mogu biti: stalni i primarni, i zavisno od znaaja i statusa ustanova u
kojima se formiraju: Primarni i manje znaajni podcentri.

87. Gde se najee lociraju obavetajni podcentri u inostranstvu?

Obavetajni podcentri u inostranstvu se najee mogu locirati u diplomatsko-konzularnim
predstavnitvima, generalnim konzulatima i konzularnim agencijam, predstavnitva u okviru tenike
pomoi, trgovinska predstavnitva i agencije raznih vrsta.

88. ta je to obavetajni punkt?

Pod obavetajnim punktom se podrazumeva privremeno izdvojenu grupu obavetajaca koja je ofrmljena
radi izvrenja konkretnog zadatka. Mogu biti pod komandom centra a njihov rad moe bitu usmeravan
direktno iz centrale. Najee se lociraju duboko zakamuflirani u dravi ili inostranstvu.

89. ta je to detairani obavetajac?

Detairani ili istureni obavetajac je pripadnik obavetajne slube , profesionalac , izmeten iz
obavetajnog centra ili centrale legendiranog na mesto sa kog ima bolje uslove za obavetajni rad bilo
u zemlji ili inostranstvu. On moe biti ugradjen u bilo koju instituciju u zemlji ili inostrasnstvu i po
pravilu izvrava specijalizovane obavetajne zadatke.

90. ta su to metod i metodologija obavetajne slube?

- Metod je skup karakteristinih postupaka kojima se prikupljaju obavetajni podaci od interesa za
bezbednost ustavnog poretka.
- Metodologija je skup specifinih metoda kojima obavetajna sluba ostvaruje svoju funkicju , ijim se
izuavanjem polje i podrobnije istrauju i analiziraju naini pomou kojih se obavlja celokupna
obavetajna delatnost.

91. Kako je jugoslovenska teorija klasifikovala metode obavetajne slube?

12
- Metode tajnog prikupljanja podataka;
- Metod prikrivenog prikupljanja podataka;
- Metod legalnog prikupljanja podataka.
-
92. Kako su teoretiari Instituta bezbednosti u Beogradu delili metode obavetajne slube?
-Metod obavetajne delatnosti.
-Metod ne obavetajne delatnosti obavetajnih slubi.

93. Koji su osnovni naini prikupljanja podataka po amerikoj teoriji?

Poseban naglasak se stavlja na znaaj prikupljanja obavetajnih informacija putem: elektronskih
obavetajnih aktivnosti; merenjem, dimenzioniranjem, identifikacijom i popisom oruanih sistema,
borbenih hemijskih jedinjenja, kao i procenom mogunosti korienja tih materijala u vojne svrhe;
ljudskih izvora; i iz otvorenih izvora. SAD: 1. prikupljanje podataka; 2. analiza izvetavanja; 3.
kontraobavetajna delatnost; 4. tajne akcije.
1. Obavestajno operativni ili agenturni rad (human intelligence-HUMINT)
2. Elektronsko izvidjanje (signal intelligence- SIGIND)
3. Obavestajno snimanje (imagery intelligence-IMINT)
4. Obavestajno merenje (measurement and signature intelligence MASINT)
5.
94. Ko je odgovoran za sprovoenje HUMINT metode u SAD?
Uprava za operacije Centralne obavetajne agencije, ali u njemu uestvuje i Odbrambena obavetajna
agencija, Ministarstvo inostranih poslova i obavetajne slube vidova oruanih snaga.

95. Kako se po ruskim izvorima dele metodi obavetajnog rada?

Prema ruskim izvorima metodi obavetajnog rada su specifini, tajni i legalni, a osnovna klasifikacija je
na neagenturne i agenturne metode.

96. Kako se definie agent?

Agent je lice koje rukovodjeno odredjenim motivima , tajno organizovano i neprofesionalno po zahtevu
i na racun obavestajne sluzbe drzave ili pokreta u strukturama protivnika tajno prikuplja zasticene
podatke i na taj nacin ih dostavlja nalogodavcu.

97. Koji su najei motivi za agenturi rad?

Patriotizam kao motiv, idejno politicka opredeljenost , patriotska osecanja kompromitujuci materijal i
ostali motivi kao sto su ljubav, meznja, osveta, avanturizam itd.

98. Od kada se upotrebljava radio-veza i kakva moe da bude?

U upotrebi je jo od Prvog, a naroito posle Drugog svetskog rata kada dobija na znaaju u obavetajnoj
praksi. Radio veza u obavetajnom komuniciranju je jednosmerna (agent samo prima poruke) ali ee i
dvosmerna (kada agent i prima i alje poruke).

99. ta je to rezident, a ta zamrznuti agent?

Rezident je agent koji tajno, po zadatku i za raun obavetajne slube, odrava vezu sa agentima i
koordinira njihov rad, postavlja im ili prenosi zadatke i prima izvetaje od njih. Ubraja se u
najpouzdanije agente u agenturnoj mrei.
Zamrznuti agent je od stratekog znaaja, njegova veza sa obavetajnom slubom miruje da bi se
sakrio od otkrivanja, a oivljava u sluaju rata ili izuzetne situacije, na unapred utvren nain i tada
predstavlja najznaajniji izvor podataka.

100. ta je to mrtva javka ?

13
 Mrtva javka ili potansko sandue predstavlja prethodno dogovoreno mesto (u otvorenom ili zatvorenom
prostoru) kontakta agenta i obavetajca, bez neposrednog fizikog susreta, ime se izbegava rizik od
"provaljivanja". Na dogovorenom mestu ostavlja se ili prima poruka u unapred utvreno vreme.Agent
veznik, posrednik preko koga se realizuje posredna veza izmedju obavestajne sluzbe I u principu samo
jednog agenta ili izmedju odredjenih punktova u sistemu postedne veze-mrtva javka (on je u stvari tajni
kurir).

101. Koje su osnovne faze agenturnog rada?

Iznalazenje lica pogodnih za obavestajni rad; proucavanje lica; vrbovanje; odrzavanje veze; obuku;
proveravanje I nagradjivanje.

102. ta je to tehniki mentor u uem smislu rei?

U uzem smislu sustina ovog metoda se sastoji u tajnom ogradjivanju tehnickog sredstva preko
obavestajca ili agenta u cilju prikupljanja odredjenih podataka o protivniku.
103. ta je to di-pi-es (GPS) i emu slui?
Satelitski sistem za globalno pozicioniranje, njime su omogucena jednovremena i brza odredjivanja
trodimenzionalnog polozaja brzine i smera kretanja na bilo kojoj tacki zemljine povrsine, kao i
raspodela jedinstvenog vremena. Jedna od mogunosti je i automatsko lociranje i praenje vozila. Ovi
sistemi su privilegija malog broja velikih sila.
104. ta je optoelektronika?
Predstavlja spregu optike i elektronike i proucava generisanje prostiranje i detekciju optickog zracenja.
105. ta se koristi za odravanje tajne pismene veze?
Sredstva nevidljivog tajnog pisanja se u obavestajnom radu koriste od postanka sluzbe od tih sredstava
najcesce su u upotrebi mastilo i indiga za tajne pisane veze.
106. Koja su osnovna foto-sredstva za tajno dopisivanje?
U okviru foto-sredstava tajnog dopisivanja razlikuju se dva tipa sredstva foto smanjivanja i
kriptografska sredstva.
107. Koje su prednosti, a koje mane SIGINT metoda?
Prednosti: povecana pouzdanost u prikupljanju obavestajnih informacija , otpor na napad, permanentne
vrste poboljsavanje tehnickih karakretistika , superiopnost u brzini i blagovremenosti omogucava
obavestajnoj sluzbi da prethodi dogadjajima .
Mane su: stvaranje osecaja preterane sigurnosti , nedovoljna preciznost informacija, akomuliranje viska
podataka, ogromna izdvajanja iz budjeta za nove tehnologije itd.
108. Kako se u amerkoj teoriji tretiraju prikrivene akcije ?
U Amerikoj literaturi tretiraju se kao proces navoenja jedne vlade na odreen kurs putem tajnih
operacija na vojnom, politikom, ekonomskom, propagandnom, i nauno- umetnikom podruju, uz
totalno ignorisanje pravnih i etikih standarda proizilazi da je njihova osnovna karakteristika
prikrivenost, odnosno realizacija akcija preko nevladinih organizacija, privatnih fondacija i drugih
institucija iza kojih stoji vlada, ali je njena uloga u javnosti nevidljiva ali se iskljuiju svaka njena
odgovornost.

14
109. Kakav je odnos obavetajnih slubi i subverzivnih akcija?
Ukupna delatnost obavetajnih slubi je sastavni deo jednog sveobuhvatnijeg delovanja u kojem
uestvuju sve dravne i drutvene institucije, organizacije i pojedinci, tako da obavetajne slube nisu
jedini i iskljuivi nosioci subverzivne aktivnosti. One su nosioci prvenstveno tajnih subverzivnih
delatnosti i u sadejstvu sa drugim nosiocima koji u svom delokrigu sprovode ostale vidove subverzija.
Obavetajne slube su se pokazale kao najpogodnija specijalizovana organizacija za realizaciju veine
subverzivnih aktivnosti
110. Koji je najei sinonim za agente od uticaja ?
Ideoloski agent; marionete ili lutke; institucije od uticaja; kolektivni agent od uticaja; i politiki agent.
111. ta se podrazumeva izazivanjem drutvenih kriza?
To su subverzivne aktivnosti zasnovane na pretpostavci da je svaki drustveni problem moguci izazivac
krize razlicitog stepena i intenziteta.
112. Koja prevratnika dejstva najee organizuju obavetajne slube?
Dravni udar, pu i oruane pobune.
113. emu slui plasiranje informacija i dezinformacija?
Plasiranje informacija i dezinformacija je najpogodnije sredstvo da se neko diskredituje , proturanjem
informacija koje sugerisu da je nelojalan prema sefu drzave ili partije.

114. Koje vrste nasilja koriste obavetajne slube?

Terorizam, diverzija i sabotaza.
115. ta se podrazumeva pod izrazom OSINT?
Prikupljanje podataka Iz otvorenih izvora.
116. ta razlikuje funkciju obavetavanja diplomatskih slubenika od obavetajnog rada?
Obavestajna praksa ukazuje na bliskost osnovne funkcije diplomatsko konzularnih predstavnika I
obavestajne delatnosti, diplomata se moze obavestavati svim dozvoljenim stedstvima, funkcija
obavestavanja zapravo predstavlja obavezu DK misije da obavestava vladu svoje zemlje o svim
dogadjajima u zemlji.
117. Koji su glavni aspekti odnosa obavetajnih slubi i nacionalnih institucija?
Izmeu obavetajnih slubi i naunih institucija postoji specifian odnos jer je nemogue da
obavetajna sluba u potpunosti razvija sopstveni nauno- tehniki potencijal, posebno u sferi visoke
tehnologije i naunih otkria. Jednu od osnovnih karakteristika savremenih obavetajnih slubi
predstavlja primena nauke i tehnologije. Drugi aspekt odnosa obavetajnih slubi i naunih institucija je
obavetajna aktivnost koju naune institucije sprovode za potrebe obavetajno- bezbednosnih sistema
zemalja iz koje potiu.
118. Kakav je odnos obavetajnih slubi i multinacionalnih kompanija?
Odnos multinacionalnih komapanija i obavetajnih slubi sastoji se u sledeem : stvarnu vlast imaju
vlasnici krupnoga kapitala koji utiu na voenje dravne politike u ijem kontekstu je obavetajna
delatnost ; esti su primeri prelivanja funkcionera uz dravne slube u multinacionalnu kompaniju i
obrnuto ; zajednicki ciljevi multinacionalnih kompanija i obavetajnih slubi proilaze iz injenice to
multinacionalne kompanije imaju filijale po celom svetu, to olakava rad bezbednosno obavetajnim
sistemima vodeih zemalja ali i bezbednosno obavetajni sistemi su u funkciji ouvanja interesa
multinacionalnih kompanija.
119. ta je to anketa i kako se ona koristi u obavetajnom radu?
Re anketa potie od latinske rei inquestia to znai istraga koja se pokree za ispitivanje injenica i
okolnosti samo za jedan sluaj. Anketa odnosno intervju u pisanoj formi sve vie pronalazi primenu u
delovanju raznih institucija s obzirom na neke prednosti kao to su tednja vremena i novca,
komunicirane sa vie saradnika i dr. Primenjuje se radi ispitivanja ljudi gde se trae njihovi stavovi o
odreenim pojavama.
120. Prema kome se primenjuje isledni metod?

15
 Ovaj metod podrazumeva prikupljanje informacija iz ljudskih izvora a odnosi se na isleivanje ,
ispitivanje razlicitih kategorija obavestajno-interesantnih lica, kao to su strain agenti, emogranti, putnici
I ratni zarobljenici..
121. U emu je razlika izmeu policije za strance i imigracionog ureda?
Policija za strance se stara o sprovodjenju zakona o kretanju I boravku stranaca koji su upuceni na
kontakte s njom. Uredi za emigraciju predstavljaju specijalizovane sluzbe za useljavanje stranih lica u
neku zemlju, a imaju ih one zenlje gde je priliv doseljenika veliki (SAD, Kanada).
122. ta znai izraz dezerter u obavetajnoj teoriji SAD?
Izraza dezerter ima specifino znaenje, pojedinac postaje dezerter kada se utvrdi njegova " bona fide "
tj. da je pokazao da poseduje znaajne tajne informacije.
123. Koja tela Kongresa SAD se bave obavetajnom problematikom ?
U Senatu:
-Izabrani komitet za obavetajne aktivnosti (SCI) osnovan je 1976.;
- Izabran komitet za procenu vladinih operacija u pogledu obavetajnih aktivnosti i
U Predsednikom domu:
- Stalni izabrani komitet za obavetajne aktivnosti (HPSCI).
124. Koja je uloga Predsednika SAD u obavetajno - bezbednosnom sistemu SAD?
S obzirom na mo koju poseduje, predsednik ima neposrednu vlast i kontrolu nad radom obavetajnih
ustanova koja se ogleda u diskrecionom pravu da:
1. Donosi izvrne naredbe o nainu realizujue obavetajne aktivnosti i drugim znaajnim pitanjima
vezanim za obavetajne aktivnosti uopte
2. Samostalno bira linosti na funkcije savetnika predsednika za nacionalnu bezbednost i direktora CIA
3. Predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost i drugim telima zaduenim za nadzor i kontrolu rada
obavetajne zajednice IC.
125. ta je Savet za nacionalnu bezbednost i ko su njegovi lanovi?
Predstavlja centralni deo izvrne vlasti i najuticajnije telo izvrnog ureda, ovlaeno da se bavi
spoljnopolitikim pitanjima. Zadueno je za utvrivanje spoljnopolitikih ciljeva, odnosno pruanje
saveta predsedniku u pogledu objedinjavanja domae, spoljne i vojne politike, vezane za nacionalnu
bezbednost.
ine ga:
-Predsednik;
-Podpredsednik;
-Dravni sekretar;
-Sekretar za odbranu.
126. Kada je osnovan savet za unutranju bezbednost SAD i koji su njegovi lanovi?
Savet za unutranju bezbednost (HSC) osnovan 08. 10. 2001., a lanovi su:
-Predsednik i podpresednik SAD;
-Sekretar dravnog trezora;
-Sekretar odbrane;
-Vrhovni tuilac;
-Sekretar slube za zdravlje i socijalnu pomo;
-Sekretar transparenta;
-Direktor FMA;
-Direktori FBI, DCI;
-Pomonik predsednika za unutranju bezbednost i dr.
127. Ko je neposredni rukovodilac Obavetajne zajednice SAD?
U okviru temeljne reforme obavetajno bezbednosnog sistema i obavetajne zajednice SAD 2005.,
ustanovljena je funkcija direktora za nacionalni obavetajni rad - DNI koji je neposredni rukovodilac
obavetajne zajednice SAD.
128. Kako se dele lanice Obavetajne zajednice SAD?

16
 Dele se u tri grupe.
U prvu grupu spadaju obavetajne ustanove nacionalnog nivoa (Centralna obavetajna agencija CIA;
Nacionalna agencija za bezbednost NSA; Nacionalna bezbednost za geoprostorni obavetajni rad NGA;
Nacionalni ured za izvianje NRO).
U drugu grupu spadaju obavetajno - bezbednosne ustanove civilnih ministarstava, osim onih koji
deluju u okviru DOD (Sekretarijat unutranje bezbednosti DHS, Tajna sluba SAD (Secret Service),
Obalska Straa (Coast Guard), Biro za obavetajni rad i istraivanje dravnog sekreterijata HNR, ured za
obavetajnu podrku ministarstva finansija, obavetajne ustanove ministarstva energije i FBI u okviru
ministarstva pravde).
Treu grupu ine agencije obavetajne i bezbedonosne slube i ustanove ministarstva odbrane; Sluba
bezbednosti odbrane DSS; kopnene vojske; ratne mornarice; Ratno vazduhoplovstvo; Obavestajna
sluba pomorsko-desantnih snaga i obavetajni elementi objedinjenih i specijalizovanih komandi.
129. Kada je i sa kojim ciljem osnovana CIA?
Osnovana je 1947. Godine kao glavna obavetajna i kontraobavetajna agencija u SAD. Njoj je
zabranjeno da skuplja obavetajne podatke na tlu SAD, jer je to nadlenost FBI. Odgovorna je za
pripremanje analize za nacionalni savet bezbednosti. Njen glavni cilj je prikupljanje obavetajnih
podataka.
130. Koje su osnovne organizacione jedinice CIA?
Organizacione jedinice CIA su veoma sloene i moe se podeliti na dva osnovna elementa:
1. Kabinet direktora i;
2. etri direkcije CIA.
- Direkcija za obavetajne poslove;
- Direkcija za administraciju;
- Direkcija za nauku i tehnologiju;
- Direkcija za operacije.
131. Koje vrste dokumenata proizvodi CIA?

CIA je angaovana na izrada dnevnih, sedminih i mesenih publikacija za potrebe informisanja

spoljnopolitikih odluilaca:
U dnevne dokumente spadaju:
1. Predsedniki dnevni bilten
2. Ekonomski refererntni obavetajni bilten
3. Obavetajni bilten za najvie funkcionere izvrne vlasti
Periodini dokumenti su:
1. Regionalni pregledi;
2. Izvetaj o terorizmu;
3. Nadzor narkotika;
4. Pregled o proliferaciji naoruanja;
5. Izvetaj o meunarodnoj trgovini naoruanja.
132. Koje su glavne obavetajne slube Ministarstva odbrane SAD?
To su:
-Obavetajne agencije odbrane (DIA)
-Obavetajne slube odbrane za HUMINT aktivnosti (DAS)
-Obavetajne zajednica kopnene vojske (AIC)
-Obavetajna zajednica ratne mornarice (NIC)
-Obavetajne zajednice ratnog vazduhoplovstva (AFIC)
-Obavetajne slube pomorsko desantnih snaga (MCI)
-Obavetajne organizacije objedinjenih snaga amerike vojske (UCIO).
133. ta je NSA u SAD i gde je smetena njena centrala?

17
 To je agencija za nacionalnu bezbednost (National Security Agency) koja deluje u okviru ministarstva
odbrane i zaduena je za kriptologiju i presretanje komunikacija kao i izrade i otkrivanje ifri, poruka i
dr. Smetena je u Fort Midu.

134. ime se bavi DIA i ko joj je na elu?

DIA je obavetajna agencija odbrane, osnovana 1.8.1961.god. kao strateka obavetajna agencija
nacionalnog nivoa i centralno rukovodee telo svih vojnih obavetajnih i kontraobavetajnih struktura
SAD. Bavi se prikupljanjem i obradom obavetajnih informacija i izradom zavrnih obavetajnih
dokumenata, a na elu je Komandni element nadlean za usmeravanje aktivnosti obavetajne agencije
odbrane.
135. Koje podkomitete ima Savet za unutranju bezbednost SAD?
a) podsekretarijat za analizu informacija i zatitu infrastrukture
b) podsekretarijat za mere spreavanja hemijske, bioloke, radioloke i nuklearne opasnosti
c) podsekretarijat za bezbednost granica i transporta
d) podsekretarijat za pripremljenost i reagovanje u vanrednim situacijama.
136. Kakva je sluba FBI i koje su njene organizacione jedinice?
FBI predstavlja specijalizovanu agenciju obavetajno bezbednosnog karaktera unutar obavetajne
zajednice (IC) ovlaenu za ispitivanje i dokazivanje pravde. To je ustanova dravne i javne bezbednosti
koja semsuzbijanja organizovanog kriminalana saveznom nivou, vodi istrage za dela pijunae i
sabotae, izdaje i sl. Na elu FBI nalazi se direktor koga imenuje predsednik uz saglasnost Senata. Pored
centrale FBI je organizovan u regionalne urede, rezidualne agencije, posebne regionalne centrale i
slube i urede pravnih ateea. Organizacione jedinice su: za kontraobavetajni rad i za delatnost
politike i krivine policije.
137. ime se bavi Tajna Sluba SAD i kom ministarstvu pripada?
Tajna Sluba SAD se nalazi u okviru Ministarstva unutranjih poslova. Bavi se zatitom predsednika i
podpredsednika SAD, kao i lanova njihove ue porodice; zatitom predsednikih i podpredsednikih
kandidata; zatita bivih predsednika i njihovih supruga, kao i supruga udovica bivih predsednika do
eventualne udaje; zatita dece bivih predsednika koja su mlaa od 16 godina; zastitom specijalnih
izaslanika SAD tokom njihovih misija u inostranstvu; obezbeenjem Bele kue; obezbeenje stranih
diplomatskih misija u glavnom gradu ili drugim gradovima SAD i njihovih poseda; otkrivanje i hapenje
lica ukljuenih u sve prekraje protiv falsifikovanja dokumenata i pristupu zatienim kompijuterskim
bazama i dr. .
138. Kakve su slube bile NKVD i KGB i kada su delovale?
NKVD- Narodni komesarijat unutranjih poslova, bila je i javna i tajna policijska organizacija koja je
izravno vrila odluke donoene od vlasti ukljuujui i ubojstva politikih neistomiljenika u vrijeme
Staljina. Prethodno se zvala EKA to opet dolazi od skraivanja rijei Izvaredna komisija. Odgovarala
je ministarstvu unutranjih poslova. Sjedite NKVD-a bilo je u Lubjanki.U Jugoslaviji se ta sluba,
poslije Drugog svjetskog rata, zvala OZNA a kasnije UDBA.

KGB- Komitet dravne bezbednosti je bilo ime glavne sovjetske slube bezbednosti i obavetajne
slube, kao i glavne tajne policije od 13. marta 1954. do 6. novembra 1991. godine. Zaduenja KGB-a
se okvirno mogu porediti sa zaduenjima amerike Centralne obavetajne agencije (CIA), protiv-
obavetajne slube, odseka za unutranju bezbednost Federalnog istranog biroa (FIB), i bezbednosti
Savezne slube za zatitu i Tajne slube. Marta 1953, Lavrentij Berija je ujedinio MVD i MGB u jedno
telo, MVD. Nad Berijom je zatim izvrena smrtna kazna (ubrzo nakon Staljinove smrti), i MVD je
podeljen. Reformisani MVD je zadrao svoje funkcije unutranje bezbednosti (policija i pravosue), dok

18
 je novi KGB preuzeo funkcije unutranje i spoljanje bezbednosne funkcije. KGB je bio podreen
savetu ministara. 5. jula, 1978. KGB je preimenovan u KGB SSSR-a a direktoru KGB-a je dato mesto
u savetu. KGB je rasputen zbog uea njegovog efa, general-pukovnika Vladimira Krjukova, u
pokuaju pua u avgustu 1991. iji je cilj bilo svrgavanje Mihaila Gorbaova i sprevanje raspada
Sovjetskog Saveza. On je koristio znaajne resurse KGB-a da pomogne pu. Kriukov je uhapen, i
general Vadim Bakatin je postavljen za predsedavajueg 23. avgusta, 1991, sa mandatom da rasformira
KGB. 6. novembra 1991, Ruski KGB je zvanino prestao da postoji, mada je organizacija koja ga je
nasledila, Federalna sluba bezbednosti, ili FSB funkcionisala na nain vrlo slian KGB-u. Zadaci
KGB-a su bili pijunaa, kontra-pijunaa, likvidacija antisovjetskih i kontra-revolucionarnih formacija
unutar SSSR-a, zatita granica, i zatita voa partije i drave i kljune dravne imovine. KGB je takoe
istraivao i procesuirao one koji su krali dravnu ili socijalistiku imovinu. Za razliku od zapadnih
obavetajnih slubi, KGB (u teoriji) nije bio zainteresovan za otkrivanje namera neprijatelja, ve samo
njegovih sposobnosti. Koristei ideoloko privlaenje, Sovjeti su uspeno regrutovali veliki broj pijuna
na visokim funkcijama. Najznaajniji su uspesi KGB-a u sakupljanju amerikih atomskih tajni, i
Kembrid pet, posebno Kim Filbi u UK. Ova ideoloka metoda vrbovanja je zakazala nakon slamanja
Maarske revolucije, 1956. Umesto toga, KGB je morao da se osloni na ucene i podmiivanje kod
veine svojih pijuna. Ovaj metod je takoe doneo znaajne uspehe, poput krtice CIA, Oldriha Ejmsa i
krtice FIB, Roberta Hansena, ali su ovi uspesi bili znatno rei nego ranije.
139. Koji su osnovni zadaci Saveta Bezbednost Ruske Federacije?
a) razrada osnovnih pravaca strategije globalne bezbednosti Ruske Federacije i definisanje federalnih
programa za njihovo ostvarivanje;
b) razmatranje pitanja unutranje, spoljnje i vojne politike Ruske Federacije u oblasti bezbednosti,
ekonomske, socijalne i ekoloke politike;
c) koordinacija razrade strategije u oblasti unutranje, spoljnje i vojne bezbednosti Ruske Federacije;
d) Ostvarivanje uvida u vrenje analiza i obrada informacija o funkcionisanju sistema bezbednosti Ruske
Federacije;
e) realizacija zadataka iz oblasti ostvarivanja bezbednosti i zatite linosti, privrede i drave u celini od
unutranjih i spoljnih ugroavanja.

140. Koji su stalni lanovi Saveta Bezbednosti Ruske Federacije?

- Zamenik predsednika Republike
- Prvi zamenik predsednika vrhovnog saveza RF
- Predsednik Vlade Ruske Federacije
- Sekretar Saveta Bezbednosti
141. Gde se nalazi glavna tehnika uprava Ruske Federacije i ta radi?
U okviru Dravno - tehnike komisije nalayi se Glavna tehnika uprava RF. Koja deluje unutar
predsednikog ureda za oblast zatite tajnih informacija. Radi i utvrivanje prioriteta iz oblasti tehnike
zatite informacija i ostvarivanje meuresorske koordinacije i saradnje i odreivanje osnovnih pravaca
naunih istraivanja u oblasti tehnike zatite informacija.
142. Ko nadzire rad obavetajno - bezbednosnog sistema RF?
Rad obavetajno - bezbednosno slube Ruske Federacije nadzire komitet za bezbednost Dravne Dume
Federalne Skuptine RF, Komitet Vrhovnog Saveta RF za odbranu i bezbednost.
143. Kada je osnovan SVR i ime se bavi?
Osnovana je 18. 12. 1991., ukazom predsednika Ruske Federacije. Odgovorna je za prikupljanje i
obradu informacija o ugroavanju vitalnih interesa RF od stranih potencijalnih i stvarnih protivnika , o
delatnostima, planovima i namerama stranih drava, organizacija i pojedinaca.
144. Kakve su i ije su jedinice Barjak i Alfa?
- U okviru Spoljno obavetajne slube Ruske Federacije SVR deluje specijalna antiteroristika jedinica
Barjak, zaduena u vreme postojanja prvog glavnog direktorata KGB za realizaciju aktivnosti
infiltracija, sabotaa, drugih obavetajnih operacija na teritoriji drugih drava.

19
 - Alfa je u okviru FSB od 1995., a deluje kao elitna antiteroristika jedinica koju ine glavna udarna
formacija od 250 ljudi, i manji odredi locirani u Jekaterinburgu, Krasnodaru i Habrovsku.

145. Kada je osnovan i ime se bavi FSB?

Aprila.1995. nastala je FSB (Federalna Sluba Bezbednosti) i predstavlja operativnu autonomnu
centralnu kontraobavetajnu slubu i slubu bezbednosti potinjenu predsedniku Ruske Federacije i
Vladi.
146. Kakva je sluba GRU i ime se bavi?
GRU (Vojna Obavetajna Sluba) odnosno glavna uprava za obavetajni rad generaltaba oruanih
snaga Ruske Federacije koja je zaduena za prikupljanje vojnih obavetajnih podataka, prikupljanja
obavetajnih podataka putem elektronskih sistema, osmatranje i izvianje aktivnosti oruanih snaga
zemalja iz neposrednog okruenja, objedinjavanje, procena i analiza informacija dobijenih preko
osmatranja putem satelita.
147. ta je FAPSI i kako je organizovan?
FAPSI - Federalna Agencija za Dravne Komunikacije i Informacije.
Na njenom elu je:
- direktror i njegova 3 zamenika,
- prvi glavni direktorat,
- operativni direktorat,
- glavni dravni administracioni direktorat,
- nauno - tehniki centar - ATLAS,
- sluba bezbednosti zaduena za fiziku zatitu i
- finansijsko ekononska uprava.
148. iji je naslednik FSO i ime se bavi?
FSO - Federalna Sluba Zatite, naslednica 9-te uprave KGB. Bavi se:
- Obezbeivanjem Kremlja i zatitom najznaajnijih federalnih organa dravne vlasti u sferi
ostvarivanja bezbednosti vitalnih dravnih objekata;
- Obezbeenje objekta, ustanova, prevoznih sredstava;
- Zatitu znaajnih privrednih objekata; i
- Utvrivanja kretanja lica, prolaska transportnih i drugih sredstava u objektima koji se tite.
149. Ko vri parlamentarni nadzor nad radom obavetajnih slubi Velike Britanije?
Vri ga predsednik Vlade koji rukovodi i predsedava Ministarskim komitetom za nadzor i upravljanje
obavetajnihm slubama.
150. Kakva je uloga premijera u britanskom obavetajno - bezbednosnom sistemu?
Premijer rukovodi i predsedava Ministarskim komitetom za nadzor i upravljanje obavetajnim
slubama (PSIS).
151. Ko je najvii kolektivni organ u britanskom obavetajno - bezbednosnom sistemu?
Ministarski komitet stalnih podsekretara za nadzor i upravljanje obavetajnim slubama(PSIS).ine ga :
- Premijer;
- Podsekretari MUP;
- Podsekretari ministarstva finansija;
- Podsekretari ministarstva odbrane.

152. Gde se nalazi Zdrueni Obavetajni Komitet i koja zaduenja ima?

20
 JIC - Zdrueni Obavetajni Komitet (Joined Intelligence Comitee), i on usmerava i nadzire
oraganizaciju i rad britanskih obavetajnih slubi u zemlji i inostranstvu; podnosi na odobrenje
ministrima izvetaje najmanje jednom nedeljno; koordinira zajednike planove rada razliitih odeljenja
u obavetajnim slubama; vri nadzor i daje rana upozorenja za razvoj direktnih i indirektnih pretnji iz
zemlje i inostranstva prema britanskim vojnim i politikim interesima; daje na osnovu saznanja procene
dogaaja povezanih sa spoljnim poslovima, odbranom, terorizmom, meunarodnim kriminalnim
aktivnostima; vri procenu pretnji bezbednosti u zemlji i inostranstvu; i odrava i nadgleda veze sa
Common Wealth - om i stranim obavetajnihm slubama.
153. Koji poloaj ima MI6 i ime se bavi?
Tajna obavetajna sluba MI6 (SIS) nalazi se u sastavu Ministarstva inostranih poslova i u odnosu na
ingerencije ministra, praktino je nezavisna i samostalna u svom radu. Osnovna uloga MI6 je
obezbeivanje tajnih obavetajnih podataka u vezi sa pitanjima koja se tiu vitalnih interesa Velike
Britanije na polju bezbednosti, odbrane, inostrane i ekonomske politike.
154. Gde se nalazi i kome odgovara Vladin tab za komunikacije?
Nalazi se u Ministarstvu inostranih poslova i praktino je u funkciji podrke MI6. Odgovara kabinetu
premijera i Komitetu stalnih podsekretara za usmeravanje obavetajnog rada PSIS. Specijalizovana
obavetajna organizacija (GCHQ) koja se bavi prikupljanjem podataka koristei iskljuivo elektronsko
opserviranje i prislukivanje.
155. Kada je MI5 dobio dananje ime i koje direkcije ima?
Sadanji naziv sluba je dobila 15. 10. 1931., ali je zbog svoje popularnosti i u Prvom Svetskom Ratu
zadrala naziv MI5. Ima sledee direkcije:
- za prikupljanje obavetajnih podataka, produkciju i rukovoenje informacija;
- za borbu protiv pijunae, organizovanog kriminala i preventivnu bezbednost;
- za borbu protiv meunarodnog terorizma i proliferaciju oruja za masovno unitenje;
- za borbu protiv tzv. Irskog terorizma;
- za obavetajni rad u Severnoj Irskoj;
- za personal, bezbednost, finansije i rukovoenje potencijalnim slubama; i
- Ured pravnog savetnika.
156. Kakav karakter ima i ime se bavi Specijalni ogranak Skotland Jarda?
Karakter politike policije i predstavlja odnovnu operativnu snagu na planu kontrasubverzivne
delatnosti i neposrednog izvrenja planova i aktivnosti MI5. Skotland Jard ima policijska ovalaenja i
preduzima radnje svojstvene operativnim slubama bezbednosti i policijskim institucijama. Ispostave
su locirane u policijskim stanicama, aerodromima, eleznikim stanicama, pristanitima i drugim
objektima od vitalnog interesa za funkcionisanje drave.
157. ta je DIS, a ta SAS u britanskom obavetajno - bezbednosnom sistemu?
DIS - Obavetajni tab Odbrane koji predstavlja centralnu obavetajno - bezbednosnu ustanovu koja
objedinjava rad operativnih i taktikih obavetajnih i bezbednosnih slubi vidova Britanske Armije.
SAS - Specijalna Antiteroristika Jedinica koja uestvuje u obavetajnim i operativno - taktikim
operacijama Britanske Armije. Spada u sam vrh svetskih antiteroristikih jedinica.

158. Kakve su i ije slube bile GESTAPO i TAZI?

GESTAPO - tajna policija - politika policija nacistilke Nemake koja je bila glavni oslonac
Hitlerovog obavetajno - bezbednosnog sistema na ijem je elu bio Hajnrih Himler. Naziv je dobila od
poetnih slogana Geheime Staatspolizei, to znai dravna policija.

21
 TAZI - obavetajna sluba koja je nastala posle Drugog Svetskog rata, po raspadu nacistike
Nemake, u okviru Demokratske Republike Nemake, koja je bila pod direktnim patronatom KGB.
Bila je glavna obavetajna sluba Nemake Demokratske Republike (NDR) i ujedno organizacija za
progon tzv.politikih prestupnika. tazi je bilo orue kojim je istononemaka partija SED nadzirala,
kontrolisala i vladala narodom. Sluila se raznim obavetajnim metodama, nasilnog i psiholokog
zastraivanja, terorom i slinim metodama u borbi protiv opozicije i kritiara reima.
159. Ko vri perlamentarnu kontrpolu Nemakog obavetajno - bezbednosnog sistema?
To vri PKG - Parlamentarni Kontrolni Odbor.
160. ta je BND i koje su njegove osnovne direkcije?
BND - Savezna Obavetajna Sluba, a direkcije su:
- za prikupljanje obavetajnih informacija u inostranstvu politikog, ekonomskog i nauno tehnikog
karaktera kao i za kontraobavetajni rad;
- za optu taktiko - tehnoloku podrku drugim delovima slube i tehnike protivmere;
- za analitiku;
- za psiholoko propagandne aktivnosti u inostranstvu;
- za bezbednost i odbranu;
- za centralne poslove.
161. Kakva sluba je BFV i gde joj je sedite?
BFV - Savezni Ured za Zatitu Ustavnog Poretka, to je klasina civilna kontraobavetajna sluba, sa
seditem u Kelnu.
162. ta je ANBW i koji su mu osnovni zadaci?
ANBW - je Obavetajni Ured Bundevera - Minstarstva Odbrane. Osnovni zadaci su joj:
- objedinjavanje, analiza i procena podataka i izrada zavrnih studija o stranim oruanim snagama.
Sluba ostvaruje dugoronu obavetajnu saradnju sa strukturama NATO-a i meunarodnim mirovnim
snagama u pojedinim regionima sveta.
163. ta je MAD i koje osnovne organizacione jedinice ima?
MAD - Vojna Kontraobavetajna sluba Nemake poznata i kao Sluba za bezbednost nemakih
oruanih snaga.
Direkcije:
- Centralno odeljenje za strune poslove;
- Odeljenje za borbu protiv ekstremizma;
- Odeljenje za kontrapijunau;
- Odeljenje za personalnu i materijalnu tajnu zatitu;
- Odeljenje za tehniku;
- Odeljenje za poslove vojne policije.
164. ta je BKA i gde joj je sedite?
BKA - Savezni Kriminalistiki Ured. Osnovan 1951., kao savezna kriminalistika policija. Sedite im
je u Visbadenu.

165. Kakva je to grupacija Manhajm, a kakva Grupa S?

Grupacija MANHAJM je posebna autonomna organizaciona jedinica odeljenja operativnih slubi
BKA koja u svom sastavu ima 3 odseka:
- za dravnu bezbednost
- za zatitu i pretnju
- za tehnike slube.
GRUPA S je posebna organizaciona jedinica vojne kontraobavetajne slube Nemake MAD, zaduena
za vojno podruje i poslove zatite vojnih objekata na podruju Bona kao i nadzor stranih vojnih
izaslanika i predstavnika NATO.

22
166. Kada je osnovan i ime se bavi BGS?
BGS - Savezne Granine Snage osnovane 1951. Kao prva nemaka policijska organizacija iji su rad
odobrile saveznike snage. Bave se zatitom nemakih granica prema istoku, odnosno prema SSSR-u i
ostalim istonoevropskim zemljama, fizikom zatitom saveznih organa kao i saradnjom i pruanjem
potrebne podrke policijskim organima saveznog i pokrajinskog nivoa. Organizovana je kao paravojna
formacija koja se bavi kontrolom i suzbijanjem veih graanskih nereda kao i zastitom aerodroma i
stambenih zgrada.
167. Koje je najvie telo u fransuskom obavetajno - bezbednosnom sistemu?
CIR - meuresorni komitet za obavetajno - bezbednosne poslove, kojim predsedava premijer, a
lanovi su ministri unutranjih poslova, nacionalne odbrane i direktor generalne direkcije za spoljnu
bezbednost.
168. Koje slube deluju u okviru ministarstva unutranjih poslova Francuske?
DCRG - Centralna direkcija za opta obavetenja; DST - direkcija za nadzor teritorije; Pravosudna
policija; i Kompanija za bezbednost Republike.
169. ta je DGSE i koje direktorate ima?
DGSE - Generalna direkcija za spoljnu bezbednost predstavlja obavetajno - bezbednosnu ustanovu
ministarstva nacionalne odbrane Francuske. Struktura:
- Streteki direktorat;
- Obavetajni direktorat;
- Tehniki direktorat;
- Direktorat za operacije;
- Direktorat za kontrapijunau;
- Direktorat za prouavanje i dokumentaciju.
170. ta je DRM i kako je nastao?
DRM - direkcija za vojno-obavetajne poslove Francuske, osnovana 1992. s ciljem otklanjanja
odreenih nedostataka i slabosti u radu vojnih obavetajnih slubi uoenih u vreme Zalivskog Rata.
Objavljivanjem DRM je objavljen rad CERM, CIREM, IMINT i Drugog biroa kopnene vojske i
vazduhoplova.
171. Koje su glavne misije DST (direkcija za nadzor teritorije)?
- borba protiv terorizma
- kontrapijunaa,
- zatita francuske ekonomije i naune infrastrukture

172. Kakva je sluba DCRG i pod kojim je jo skraenicama poznata?

DCRG - centralna agencija za opta obavetenja, nastala 1937. U javnosti je poznatija pod
skraenicama DRG ili RG. Uestvuje u odbrani stratekih vojnih interesa drave i prua podrku
unutranjim bezbednosnim aktivnostima. Pored toga ona i kontrolie granine prelaze posredstvom
Vazdune i Granine policije, takoe prikuplja i obavetajne podatke, vezane za unutranji politiki
ekstremizam i separatistiki terorizam.
173. Kakva slubs je Informacioni Ured Maarske?
IF - Informacioni Ured - predstavlja spoljnu obavetajnu slubu u okviru obavetajnog sistema
Maarske.
174. Ko postavlja direktora maarskog ureda za nacionalnu bezbednost?
Postavlja ga i razreava predsednik Vlade na predlog resornog ministra.
175. Kakva je sluba Ured Vojne bezbednosti Maarske?

23
 KBH - Ured Vojne Bezbednosti - je vojna kontraobavetajna sluba i sluba bezbednosti zaduena za
klasine kontraobavetajne poslove i bezbednosnu zatitu maarskih oruanih snaga i zemlje u celini.
176. Koje autonomno - centralne slube ima Rumunija?
1. Rumunska informativna sluba (CRI);
2. Spoljna obavetajna sluba (SIE); i
3. Sluba za obezbeenje i protokol (SPP).
177. Kada je osnovana spoljna obavetajna sluba Rumunije i ko imenuje njenog direktora?
SIE je osnovana nakon svrgavanja reima aueskog 18. 01. 1990., i predstavlja naslednicu DIE. Njom
rukovodi Direktor u rangu Ministra, koga imenuje Vrhovni savet odbrane zemlje na osnovu odluke
Predsednika drave.
178. Za ta je nadlena rumunska obavetajna sluba?
SRI je nadlena za obavetajni i kontraobavetajni rad u zemlji i za zatitu ustavnog poretka i
kontrarevolucionarnu borbu i za zatitu nacionalnih privrednih dobara i za borbu protiv terorizma.
179. Koje su obavetajne slube bugarskog ministarstva unutranjih poslova?
To su:
- Nacionalna sluba bezbednosti;
- Nacionalna sluba policije;
- Nacionalna sluba graninih jedinica;
- Nacionalna sluba za borbu protiv organizovanog kriminala;
- Nacionalna sluba andarmerija.
180. Ko vri nadzor nad radom obavetajnih slubi Bugarske?
Komisija za nacionalnu bezbednost Republike Bugarske.
181. Kako je nastala i ime se bavi Nacionalna obavetajna sluba Bugarske?
Nastala je objedinjavanjem bive informativno obavetajne slube ministrarstva spoljnih poslova i
obavetajnih delova bive slube dravne sigurnosti. Bavi se obavetajnim aktivnostima u inostranstvu
u cilju informisanja najvieg dravno - politikog rukovodstva o dogaajima iz neposrednog okruenja.
182. ta je Nacionalna Informativna sluba Albanije i kome je potinjena?
SHIK - Nacionalna informativna sluba, naslednica Sigurimija (Direkcija obavetajne slube i
direkcija dravne bezbednosti MUP) SHIK predstavlja autonomno - centralnu obavetajnu ustanovu
koja je neposredno potinjena predsedniku Republike. Njeno sedite je u Tirani.

183. Koja odeljenja ima Obavetajna sluba albanske armije?

To su:
- operativno agenturno delovanje;
- odeljenje trupne izviake slube;
- radio izviako dekriptorsko odeljenje;
- odeljenje za analitiku;
- odeljenje za kartoteku.
184. Ko su lanovi Saveta za nacionalnu bezbednost Slovenije?
Na elu SNAV je predsednik Vlade, a lanovi su:
1. Ministri odbrane, finansija, pravosua, unutranjih i spoljnih poslova;
2. Ministar bez portfelja odgovoran za evropske odnose;
3. Direktor ureda predsednika Vlade; i
4. Direktor slovenake obavetajno bezbednosne agencije SOVA.
185. Kada je formirana SOVA i ko postavlja njenog direktora?
SOVA je osnovana 17.06.1993., posle prvih demokratskih parlamentarnih izbora u Sloveniji. Direktora
postavlja i razreava Vlada.
186. Kakvo je telo VNS Hrvatske i ko ga ini?

24
 VNS - Vijee za nacionalnu sigurnost - je glavno rukovodee telo, koordinaciono i nadzorno telo
obavetajno - bezbednosnog sistema Republike Hrvatske. ine ga:
- Predsednik Republike;
- Predsednik Vlade;
- Savetnik predsednika republike za nacionalnu bezbednost;
- lan Vlade zaduen za nacionalnu bezbednost;
- Ministri odbrane, unutranjih i spoljnih poslova, pravde;
- Naelnik glavnog stoera oruanih snaga RH;
- Direktori sigurnosno-obavetajnih agencija (SOA), Vojno sigurnosna-obavetajna agencija
(VSOA) i rukovodilac UVNS.
187. ta je VSO, a ta ZSNS u Hrvatskoj?
VSO - Vojno sigurnosna-obavetajna agencija, naslednica vojno sigurnosne agencije (VSA);
ZSIS- je zavod za sigurnost informacionih sredstava i predstavlja centralno dravno telo zadueno za
obavljanje tehnikih poslova u oblast informacione bezbednosti svih dravnih organa Republike
Hrvatske.
188. Kakva sluba je hrvatska SOA i od ega je nastala?
SOA Sigurnosno-obavetajna agencija nastala od obavetajne agencije (OA) i protivobavetajne
agencije (POA). Za svoj rad je odgovorna politikom vrhu.
189. ta je SIPA i koje su njene osnovne organizacione jedinice?
SIPA - dravna agencija za istrage i zatitu koja deluje u okviru ministarstva bezbednosti BIH i
predstavlja samostalnu operativnu slubu sa politikim ovlaenjima. Organizacione jedinice:
- Kriminalistiko istrano odeljenje;
- Finansijsko obavetajnno odeljenje;
- Odeljenje za zatitu linosti i objekata;
- Odeljenje za zatitu svedoka;
- Jedinica za specijalnu podrku;
- Odeljenje za unutranju kontrolu;
- Nie organizacione jedinice uspostavljenne pravilnikom o unutranjoj organizaciji.
190. ija je sluba OSA i kako je nastala?
OSA - obavetajno - sigurnosna agencija BIH, civilna obavetajno - bezbednosna institucija, odnosno
autonomno centralna obavetajno bezbednosna ustanova BIH. Nastala je spajanjem civilnih
obavetajno - bezbednosnih slubi Federacije BIH i Republike Srpske (OSS i OBS).
191. Kako je nastala obavetajna agencija Makedonije i koje direkcije ima?
Nastala Zakonom o obavetajnoj agenciji usvojenoj aprila 1995. Direkcije su:
- Direkcija za operativni rad;
- Za prikupljanje obavetajnih saznanja o meunarodnomterorizmu i organizovanom kriminalu;
- Za analitiku;
- Za primenu tehnikog metoda i podrku;
- Za obezbeenje;
- Za opte poslove.
192. Kako su se zvale civilne obavetajne slube FNRJ/SFRJ (puni i skraeni nazivi)?
OZNA - Odeljenje za zatitu naroda, 13.maj.1944.god i tada je osnovana prava jugoslovenska
socijalistika sluba bezbednosti;
KNOJ - Korpus narodne odbrane Jugoslavije;
UDBA - Uprava drave bezbednosti (FNRJ). Ona je nastala 1946.god.iz prvog, drugog i nekih odreda
OZNE i postala je civilna obavetajna i kontraobavetajna sluba za zatitu ustavnog poretka;
MNO- Ministarstvo narodne odbrane, je postojalo odeljenje za obavetajne poslove na poetku
1946.god.;
GNSA - General tab. Ova uprava je postala obavetajna, a u okviru GNSA postoji KOS.;
KOS - Kontraobavetajna sluba. Ona je postojala u okviru GNSA.;

25
 DSIPA Dravni sekretarijat za inostrane poslove. U FNRJ je postojalo to obavetajno odeljenje
izmeu 1946. do 1963.;
SDB Sluba dravne bezbednosti. 1974.stvara se savet za zatitu ustavnog poretka. U MUP-u slube
dobijaju novi naziv, umesto Uprava drave bezbednosti (UDBA) sada dobija novi naziv Sluba dravne
bezbednosti (SDB), a umesto narodne milicije sada imamo slubu javne bezbednosti (SJB).
193. Ko je vrio zakonodavnu kontrolu rada obavetajnih i bezbednisnih slubi SRJ?
To su:
- Skuptina Srbije u Crne Gore nadlena za zakonodavnu aktivnost iz oblasti nacionalne bezbednosti;
- Odbor za odbranu i bezbednost Skuptine SCG;
- Vrhovni Savet odbrane SCG;
- Savet ministara;
- Narodna Skuptina Republike Srbije i Skuptina Crne Gore;
- Odbor za bezbednost i odbranu Skuptine RS;
- Vlada RS i Vlada RCG;
- BIA i ANB;
- Ministarstsvo unutranjih poslova RS i RCG.
194. Gde su prenete vojne obavetajne i bezbednosne slube posle razdruenja SRJ?
Preneti su na nivo Skuptine Republike Srbije, odnosno na Vladu RS. Obavetajno - bezbednosne
agencije izmetene su iz generaltaba Vojske RS i prenete u nadlenost ministarstva odbrane RS.

195. ta je VBA i za ta je nadlena?

VBA - vojno resornu kontraobavetajnu agencija, koja je nadlena za:
1. otkrivanje, praenje, spreavanje, suzbijanje i presecanje obavetajnih i drugih aktivnosti stranih
slubi, organizacija i lica usmerenih protiv Vojske i ministarstva spoljnih poslova;
2. za borbu protiv meunarodnog terorizma;
3. za subjektivne aktivnosti i KD iz nadlenosti vojnih sudova.
196. ta je VOA i kome je odgovorna?
VOA - vojno-obavetajne agencija. Odgovorna je:
1. Komisiji za kontrolu rada slubi bezbednosti;
2. Odboru za bezbednost i odbranu Skuptine Srbije;
3. Nadlenim sudovima i javnosti;
4. Savetu ministara i ministru odbrane;
5. Kao i Vrhovnom savetu odbrane.
197. Kakva je sluba BIA i kome je podreena?
BIA Bezbedonosna informativna agencija, je samostalna specijalizovana Vladina ustanova zaduena
za vrenje obavetajnih i kontrobavetajnih i drugih poslova bezbednosti. Neposredno je podreena
Vladi RS i za svoj rad odgovara direktno Vladi i Narodnoj Skuptini RS. Ustanovljena je 2002.god
sedite se nalazi u ulici Kraljice Ane u Beogradu. Predhodnik BIA je sluba dravne bezbednosti
(SDB). Trenutni direktor je Neboja Rodi koga je Vlada RS imenovala 3.avgusta.2012.god. U
obavezi je da Narodnoj Skuptini i Vladi dva puta godinje podnese izvetej o svom radu o stanju
bezbednosti RS...
198. Kakav je delokrug rad BIA?
- Delokrug rada podrazumeva kontraobavetajne poslove, obavetajne poslove, druge poslovne
bezbednosti kao to su suzbijanje organizovanog kriminala, k.d.sa elementima unutranjeg i
meunarodnog terorizma, krivina dela protiv ovenosti;
- Da vri zatitu bezbednosti Republike Srbije, otkriva i spreava sve delatnosti usmerene na
podrivanje ili ruenje ustavnog poretka;

26
 - Da istrauje, prikuplja, obrauje i procenjuje bezbednosne podatke i saznanja od znaaja za
bezbednost RS i informie nadlene organe o tome.
199. Kada je formirana ANB Crne Gore i kome je podreena?
ANB - Agencija za nacionalnu bezbednost, formirana 2005., iz SDB (Slube Dravne Bezbednosti).
Podreena je Vladi Crne Gore, a kontrolu zakonitosti vri Skuptina RCG.
200. U kojim sluajevima se dozvoljava nadzor nad komunikacijama u Crnoj Gori?
Na osnovu pisanog predloga Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) se odobrava odlukom
predsednika Vrhovnog Suda i RCG u sluajevima kada:
1. Postoje osnovi sumnje da je ugroena nacionalna bezbednost;
2. Priprema se oruani napad na Republiku;
3. Tajnim aktivnostima usmerenim protiv teritorijalnog integriteta;
4. Planiranjem i vrenjem pripreme za izvoenje unutranjih i meunarodnih teroristikih akcija;
5. Dostavljanjem dokumenata koji sadre dravnu tajnu neovlaenom licu iz inostranstva ili u
inostranstvu.

Stefan orevi

27