Angina pektoris i intermedijarni koronarni sindrom - patogeneza i posledice

Koronarna insuficijencija podrazumeva smetnje u koronarnom krvotoku, a manifestuje se kao:

1. Angina pektoris
2. Intermedijerni koronarni sindrom
3. Akutni infarkt miokarda

Angina pektoris - je kliniki sindrom koji se manifestuje napadima bolova u grudnom kou, a
izazvanim prolaznom i reverzibilnom ishemijom sranog miia, ali bez znakova nekroze. Odlike
bola treba treiti u: njegovoj lokalizaciji, trajanju, kvalitetu i nainu neposrednog izazivanja.
Angina pektoris moe da se ispolji kao :
1. stabilna hronina angina
2. nestabilna angina pektoris
3. Prinzmetalova angina pektoris

1. Stabilna angina pektoris

Predstavlja bolove u sredini grudnog koa, iza srednjeg ili gornjeg dela grudne kosti koji mogu da
se ire u levo rame i du unutranje strane leve ruke, sve do malog prsta. Ree se moe iriti i u
desnu ruku, donju vilicu i epigastrijum. Bol kod angine pektoris traje 2-5 minuta ree due od 15
minuta.
Kvalitet bol je veoma subjektivan, kod nekih bolesnika je blag, a kod drugih je nepodnoljiv.
Opisuje se kao stezanje, peenje, razdiranje, pritisak i po pravilu je stalan za vreme trajanja. Obino
je dui i jai bol odraz teeg oteenja. Bol kod stabilne angine pektoris nastaje kod poveanih
metabolikih potreba miokarda - na pr. nastaje u fizikom naporu, nakon uzbuenja, nakon
izlaganja hladnoi ili posle obilnijeg obroka. Izazvana je suenjem lumena i otvrdnuem arterijskih
zidova, pa pogoeni arterijski zidovi ne mogu da se proire kao odgovor na povean zahtev
miokarda za kiseonikom
Zbog kratkog trajanja ne dolazi do znaajnijih hemodinamskih poremeaja. Kada su napadi angine
pektoris uestaliji i kada ponu due da traju znak su da koronarna bolest napreduje i da moe da
pree u tee klinike oblike, nestabilnu anginu pektoris ili infarkt miokarda.
2. Nestabilna angina pektoris
Ranije je nazivana i preinfarktnom anginom, akutnom koronarnom insuficijencijom ili kreendo
anginom.
Nastaje kada koronarni krvotok nije u stanju da zadovolji metabolike potrebe miokarda ni u
mirovanju, ali je jo uvek dovoljan da sprei nekrozu miokarda. Moe da nastane naglo kao
novonastala pektoralna angina, moe da nastane zbog pogoranja ranije postojee stabilne angine
pektoris, kada napadi bolova postaju uestaliji, dui i javljaju se i u mirovanju. Ishemiju izaziva
kombinacija vazospazma i aterosklerotine lezije, to prouzrokuje neadekvatno snabdevanje
kiseonikom u mirovanju
Ponekad nema paralelizma izmeu klinike slike i evolucije anatomskih promena.
3. Princmetalova angina pektoris
Bol kod ovog oblika angine pektoris se razlikuje od prethodnih po tome to nije posledica
poveanog rada miokarda, ve se obino javlja u mirovanju, ak i u toku sna.
Nastaje zbog spazma koronarnih arterija sa transmuralnom ishemijom. Bol se javlja iznenada i
gotovo uvek u mirovanju. Nastaje zbog vazospazma jedne ili vie koronarnih arterija, sa
aterosklerozom ili bez nje. Ovaj vazospazam nastaje usled hiperaktivnosti simpatikog nervnog
sistema.
Manifestuje se elevacijom tj. podizanjem ST segmenta na EKG-u, dok kod drugih oblika angine
pektoris dolazi do depresije ST segmenta.