Odgovor na zadatak 1:

Junak prie, Relja Kneevi je bio dobroduni ovek koji je, i pored svega onoga to je u svom
ivotu doiveo, zadrao unutranju snagu i nepokolebljivost. ak, moglo bi se rei da su ga te nedae i
osnaile; u tolikoj meri da je nalazio volje i hrabrosti da ne posustane u borbi i sa samom prirodom koju
je teko savladati. On je, od bogatog i uvaenog seljaka, zbog nesrenih ivotnih okolnosti, postao puki
siromah koji je jedva preivljavao. I u toj situaciji ga i zatiemo na samom poetku dela kada nas pisac
uvodi u samo sredite prie, kada on sa svojim sinovcem, bezuspeno pokuava da proda svoju kravu u
selu. Na taj statiki motiv se nadovezuje cela pria o njegovom prethodnom ivotu koji je vodio pre nego
to je doao u ovu situaciju. I ona zapravo predstavlja uvod za predstojea deavanja kada Relja sa svojim
sinovcem pokuava da se probije kroz nevreme koje ih je zateklo na planini. Tu pisac veoma ivopisno
odslikava itav ambijent oko njih: predeo kroz koji su prolazili, surove planine, ledeni vetar, sneg i
hladnou koja im se uvlaila u kosti. I te strane okolnosti najbolje oitavaju karakter i unutranju snagu
samog Relje koji, i pored svih tih neugodnosti nalazi snage da im prkosi do samog kraja. Dok oluja traje,
njegova borba i odlunost ne jenjavaju. ta vie, moglo bi se rei, da kako vreme prolazi, on osea sve
jau odlunost da savlada ono to se teko savladati moe. U njemu se javlja snaan inat i nepokornost; i
to ne samo zbog njega samog koji hoe da izae kao pobednik iz te teke situacije, ve i zbog svog
sinovca Vuje, koga voli i koga eli da izbavi. On se bori sa stihijom i ne odustaje ni jednog trenutka. U
njemu se odigravala snana psiholoka drama zbog straha da nee uspeti da pobedi stihiju. Moglo bi se
rei da se pored borbe sa samom olujom, borio i sa brigom da li e uspeti da se izbore, jer je postajalo sve
gore kako su ili dalje. Od samog poetka, u prii se osea rast dramske napetosti: strah i borba za ivot
gradacijski rastu. Do kulminacije dolazi u trenutku kada se Relja okree i dotrava do svog sinovca
zatrpanog snegom. Mali Vuja je bio krhki deak, nespreman na nedae ovakve vrste, ali i njega samog,
Reljina nepokolebljivost podstie da nastavi borbu sa meavom, bez koje bi moda i slabije od njega
obuzela malodunost. Na kraju, pria se tragino zavrava, ali ipak nosi snanu poruku: koliku snagu i
upornost ovek moe da pokae u najteim ivotnim okolnostima.

Odgovor na zadatak 2:

Ukratko, Pilipenda je bio hrabri seljak iz Dalmacije koji je iveo u velikom siromatvu u kojem
su on i njegova supruga jedva sastavljali kraj sa krajem. Na slian nain iveo je i vei deo stanovnitva
njihovog malog sela koje je dobilo priliku da to teko materijalno stanje ublai prelaskom u drugu veru,
jer bi time dobijali odreene povlastice. Neki su to i uradili jer su ih glad i oaj na to naterali. On je to
smatrao izdajom njihove vere i velikom sramotom. I vie je voleo da umre od gladi nego da izda svoju
veru i proda svoju ast. To uverenje je delila i njegova ena koja je u jednom trenutku pokazala
malodunost zbog tekog stanja u kojem su se nalazili; ali je brzo ustuknula pred njegovom
nepokolebljivou. Kasnije je Pilependa sreo starca koji se ve bio upisao u drugu veru i koji ga je
pokuao uveriti da bi i za njega to bio najbolji nain da se spasi od gladi. Meutim, Pilipenda je oterao
starca i tom reakcijom pokazao snagu svog karaktera i pobonosti.

U prii je uglavno zastupljena deskripcija. Pre svega, autor je veliku panju posvetio opisivanju
portreta svojih likova: Pilipenda, njegova supruga Jela Pilipova, magarac Kurijel, Jovan Kljako.
 Takoe, stavio je naglasak na opisivanje unutranjeg prostora (enterijera): dva-tri lonca,
naherena polica sa nekoliko komada posua, razboj i nekoliko vrsta haljina, dva-tri tronona stoia,
krevet ispunjen slamom, mrana kuica itd., a manje spoljanjeg (eksterijera): slamni krov, cepanice,
panjevi

Takoe, dat je opis odnosa dvoje suprunika: Ponekad, trenutno, sukobili bi se njihovi prazni,
tuni pogledi, ali bi ih brzo odvratili. Tako izgledahu kao dva kipa koja oitavaju glad i nemo. Taj
kratak opis pokazuje njihovu nemo da daju podrku i ohrabre jedno drugo zbog tekih uslova u kojima
su iveli.

Opisi enterijera i eksterijera su u funkciji opisa siromatva u kojem su iveli Pilipenda i njegova
ena Jela. To bi se isto moglo rei i za njihove portrete, kao i za opis magarca Kurijela.

Opis malih, sirotinjskih kua i stare pravoslavne crkve koja se jedva videla meu njima,
odslikava uglavnom siromanu populaciju koja je tu ivela, a crkva kao simbol pobonosti koja je
opstajala uprkos pritiscima druge vere. Nasuprot njoj, stajala je velika gospodska zgrada, koja
simbolizuje tu drugu veru zbog koje se itelji tog mesta stavljaju u poniavajui poloaj.

Moglo bi se na kraju rei da je itava deskripcija likova, kao i statinih motiva u ovoj prii
stavljena u funkciju opisa jednog tekog vremena u kojem je siromaan pojedinac bio postavljan pred
veliku dilemu i iskuenje. Da li da se odrekne vere radi ivota, ili da ga se lii zarad onog venog u koji
je verovao. Junak prie je pravi arhetip takvog uverenja.