Ovoga puta je to bila snežna mečava u koju je sa svojim sinovcem upao jednog hladnog zimskog dana, pred

samo spuštanje noći.koščatog i krupnog čoveka, nakostrešenih obrva i malog, nežnog dečaka. Nije se Relja
uplašio ni snega, ni vetra, ni mraza. U njemu se rasplamsala divlja snaga i sve živci su mu bili napregnuti. Želeo
je da se izbori sa prirodom i pobedi je. Mećava je jačala, sneg je bio gušći, vetar oštriji, a Reljina snaga i
izdržljivost sve slabiji. Posrtao je, padao i ponovo ustajao. Bio je umoran, iznemogao i malaksao, ali i dalje
prkosan i jake volje. Nije želeo da se preda iako je imao osećaj da se bori s nečim strašnim i nevidljivim, nečim
što ga guši i polako ubija. U svojim mislima vraćao se u prošlost i sećao se svoje mladosti kada je njegova kuća
bila bogata i puna zdravlja. Sada je imao samo sinovca Vuju i nije želeo da mu se nešto loše desi. Bio je snažan i
izdržljiv, velikog i hrabrog srca. Svom sangom se suprotstavio mećavi, vetru i snegu, ali ta surova snežna stihija
je bila za njega prejaka. Bojao se da neće uspeti da spasi svog sinovca i sebe samog. U njemu se odvijala velika
psihološka drama. Gajio je crne slutnje i osećao je veliki nemir u svojoj duši. Izjedale su ga briga, neizvesnost i
strah zbog mogućeg kobnog završetka. Šalom je omotavao dete,davo mu svoju odeću. Bio je brižan i izuzetno
nežan prema njemu i time pokazao da je i pored surovosti života kojim je živeo u njegovom krupnom i
koščatom ostalo mnogo nežnosti i dobrote. Na kraju, iako je to mnogo želeo Relja nije uspeo da se izbori sa
prirodom. Njegova upornost u toj bezuspešnoj borbi i želja da pobedi nepobedivo nam pokazuju koliku snagu
čovek može da ima u najsurovijom životnim dešavanjima. Književna vrsta:Pripovetka Književni rod: Epika
Mesto i vreme radnje: Bosansko selo u zimsko veče

Početak: „Već se poče i smračivati, a oni ne mogaše krave prodati”. – Zima je, palo je veče i Relja Knežević

sa sinovcem Vujom kreće na put.

Zaplet: „Sve mu je napredovalo, bujalo, množilo se i širilo u nedogled”. Počela je jaka mećava i Relja na sve

načine pokušava da se izbori sa olujnim vetrom i dubokim snegom.

Vrhunac: „Sneg poče gušće lepršati kad uđoše u planinu koju im je valjalo prijeći i spustiti se u polje”. –

Mećava je postajala sve jača i jača, a Reljina snaga i izdržljivost sve slabiji. Bio je snažan čovek, spreman da

se uhvati u koštaca sa svim životnim preprekama, ali priroda je neprdiviva, ima čudnu ćud i teško ju je pobediti.
Rasplet: „Evo ti ovo moje aljine, pa se dobro umotaj – reče starac, skide haljinu, i ostade skoro upola go”.- Relja

je svestan da će ga priroda pobediti, Gaji crne slutnje. Njegov odnos prema sinovcu je pun nežnosti. Zabrinut

je za njega. Pokušava da ga spasi od hladnoće tako što mu daje mu svoju odeću.

Epilog: „Ideš li, rode? – viknu opet i nesvesno se obrnu, ali ne bijaše ni krave ni Vuje”. – Vujo je nestao u

mećavi. Naslućuje se tragičan kraj dečaka i starca.

Radnja pripovetke se dešava u jednom bosanskom selu u smiraju zimskog dana, pred samo
spuštanje noći. Pisac nam daje bogatu sliku pejzaža u kojoj postoji mnogo elemenata koji
potkrepljuju akustične i vizuelne senzacije. Izražajnost slika prirode pisac je iskoristio da nam ukaže
na ono protiv čega se glavni junak Relja bori. Njegova borba sa prirodnom stihijom prepuna je
simbolike. Uvod u radnju pripovetke je upečatljiv, jer pisac odmah uvodi čitaoce u samu srž radnje.
Ovaj postupak je u književnosti poznat kao IN MEDIA RES (u središtu stvari). Pripovetka u sebi
sadrži dijalog i monolog, naraciju i deskripciju. Od stilsko izražajnih sredstava pisac je upotrebio
gradaciju i personofikaciju. Borba za goli život, neizvesnost i strah gradacijski rastu. Od početka do
kraja pripovetke stalno se oseća rast dramske napetosti. Relju ''divovske snage'' fizički pobeđuje
mećava, a iznutra ga izjedaju psihicki očaj i tuga. U pripoveci takođe postoji i kontrast. Pobesnela
snežna priroda je u kontrastu sa dva iznemogla i namučena bića. Vetar, sneg i studen su nemani
koje nasrću na njihove živote. Priroda je nemilosrdna, moćna, nepokorna i surova.