SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU

FAKULTET INFORMACIJSKIH TEHNOLOGIJA

INFORMACIJSKE TEHNOLOGIJE

BENCHMARKING
SEMINARSKI RAD

Travnik, Maj 2017.g

 SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU
FAKULTET INFORMACIJSKI TEHNOLOGIJA

INFORMACIJSKE TEHNOLOGIJE

BENCHMARKING
SEMINARSKI RAD

IZJAVA:Ja Haris Begi student Sveuilita/UniverzitetaVitezTravnik,

Index broj:0316-15/RIT,odgovorno i uz moralnu i akademsku odgovornost izjavljujem da
sam ovaj rad izradio potpuno samostalno uz koritenje citirane literature i pomo profesora
odnosno asistenta.

Potpis sudenta:

STUDENT: Haris Begi,Ajdin Langi

PREDMET: Organizacije
PROFESOR: Doc.dr.Jagmila Jaganjac
ASISTENT: Vanesa Teka
SADRAJ

1. UVOD ................................................................................................................................ 4
1.2 SVRHA I CILJEVI ISTRAIVANJA ............................................................................. 4
1.3 RADNA HIPOTEZA I POMONE HIPOTEZE ............................................................ 4
1.4 ZNANSTVENE METODE .............................................................................................. 4
1.5 STRUKTURA RADA...................................................................................................... 4
2. BENCHMARKING ........................................................................................................... 1
3. ta je benchmarking? ...................................................................................................... 2
4. Kako je nastao benchmarking ? ...................................................................................... 4
5. Oblici banchmarkinga .................................................................................................... 6
a. Performanse benchmarkinga ....................................................................................... 6
b. Benchmarking proces ...................................................................................................... 8
c. Strategijski benchmarking ............................................................................................... 9
6. Tipovi benchmarkinga .................................................................................................. 10
a. Interni benchmarking .................................................................................................... 10
b. Konkurentski benchmarking ......................................................................................... 11
c. Funkcijonalni benchmarking ......................................................................................... 11
d. Generiki benchmarking ............................................................................................... 11
7. FAZE BENCHMARKINGA ........................................................................................... 12
8. POTREBE UVOENJA BENCHMARKINGA ............................................................. 13
a. Nedostatci benchmarkinga ............................................................................................ 13
9. ZAKLJUAK .................................................................................................................. 15
10. LITERATURA .............................................................................................................. 16
 1. UVOD
U ovom seminarskom radu u ta predtstavlja benchmarking i koji su njegovi nedostatci kao i
prednosti.
1.2 SVRHA I CILJEVI ISTRAIVANJA

Glavni cilj i svrha ovog seminarskog rada jeste objanjenje pojma Benchmarkinga.
1.3 RADNA HIPOTEZA I POMONE HIPOTEZE

Na temelju problema i predmeta istraivanja postavlja se glavna (radna) hipoteza:

Benmark je rije engleskog porijekla (izv. benchmark) i u bukvalnom prijevodu znai
standard, vrijednost ili reper prema kome se mjere ili uporeuju druge vrijednosti.
1.4 ZNANSTVENE METODE

U ovom seminarskom radu emo koristiti sljedee znanstvene (strune) metode:

Metoda analize i sinteze,
Metoda klasifikacije,
Metoda modeliranja.

1.5 STRUKTURA RADA

Struktura seminarskog rada je usklaena sa uputstvom za pisanje seminarskog rada na prvom

ciklusu studija kao i temi seminarskog rada. On sadri pet poglavlja. Prvo poglavlje, uvod,
sadri pet pod poglavlja:
Problem, predmet i objekt istraivanja,
Svrha i ciljevi istraivanja
Radna hipoteza i pomona hipoteza
Znanstvene metode
Struktura rada
 2. BENCHMARKING

Iako veina ljudi smatra da je savrenstvo nedostino, mali broj uspije da izbjegne
uporedjivanje i ugledanje na nekoga ko je bolji, uspeniji, posjeduje bolje i kvalitetnije
znanje, ili ak u materijalnom smislu posjeduje vie.1 Kompeticija je sastavni dio ljudskog
duha jo i pre nego to su prve civilizacije nastale. Kao socijalno bie koje ivi sa drugima i
ostvaruje svakodnevne kontakte, bilo je skoro za oekivati da se ovakav nain razmiljanja i
funkcionisanja prenese i na polje biznisa i sve njegove strukture. U uslovima estoke
konkurencije na tritu veina kompanija nailazi na probleme stagnacije i nazadovanja u
poslovanju. Ovi problemi se mogu smanjiti i otkloniti primjenom benmarkinga, gde
kompanije moraju raskrstiti sa dotadanjim nainom poslovanja i okrenuti se novim
postupcima i veim ciljevima. Benmarking je dinamina nauna disciplina od znaaja je za
preduzee, a svoju aktivnost obavlja u otvorenoj ekonomiji. Benamrking nije zamjena za
strategiju, ne poboljava rad sam po sebi, ali je najefikasniji nain ostvarivanja eljenog cilja.

Kao dio strategijskog menadmenta, benmarking daje kompaniji smernice u reavanju

problema i unapreenju funkcija. Predzea moraju saznati zato neke druge kompanije
funkcioniu bolje i teiti pokuajima da se nadmai konkurencija. Sprovodenje benmarkinga
se realizuje na osnovu jasno utvrdjenih ciljeva, putem studioznih istraivanja i odabirom i
primenom adekvatnih postupaka, u suprotnom posledice mogu biti pogubne po kompaniju 2.
Potrebno je naglasiti da je benmarking kontinualan proces koji se ne zavrava im se
primjete odredjena poboljanja, ve se granice stalno pomeraju i dostiu se novi ciljevi. U
literaturi se esto moe sresti konstatacija da je benmarking nain ivota, poslovanja i imida
jedne kompanije.

http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/DjuricicJovanovicD
juricic.pdf

1
 3. ta je benchmarking?

Benmark je rije engleskog porijekla (izv. benchmark) i u bukvalnom prijevodu znai

standard, vrijednost ili reper prema kome se mere ili uporeuju druge vrijednosti. Sama rije
je sloenica sastavljena iz:
Bench- eng- klupa (sedite)
Mark- eng - znak, oznaka, potrebni standard, nivo
Benchmark: standard, referentna taka, geometrijski znak, prethodno determinisana pozicija,
reper, referentni okvir, model.

U privrednom smislu benmarking je koncept posveen unapreenju rada i kvaliteta koju

najee koriste uspene kompanije. Kao tehnika, benmarking je osmiljeni sistematski
pristup unapredjenja procesa i aktivnosti u organizaciji, koji se odvija kroz njihovo
uporedjivanje sa istim ili slinim procesima, koji se objektivno smatraju najboljim, bilo da se
ti procesi odvijaju u drugim delovima organizacije ili van nje. Benmarking se sastoji u
otkrivanju, utvrdjivanju i razumevanju procesa i poslova koji se na nekom drugom mestu
obavljaju na bolji ili najbolji nain i njihovom prenoenju i prilagodjavanju na druge, (iste ili
sline) procese u organizaciji. Cilj benmarkinga je da se u organizaciji unaprijede procesi i
poslovi, postave novi standardi rada koji e doprinjeti da se i sama organizacija razlikuje i
izdvoji od konkurencije. U sutini bencmarkinga lei jasna, prirodna i razumljiva elja: da se
ui od onih koji su u neemu bolji od nas.
Ciljevi moraju biti dovoljno visoko postavljeni, jer se u suprotnom nee se izai iz okvira
prosenog, blagog i neznatnog poboljanja poslovanja.
Benmark objekat jeste objekat kompanije koji je potrebno unaprediti. Proces, aktivnost,
funkcija, podsistem ili ak cijela kompanija mogu se javiti kao benmark objekat. Odluku o
izboru benmark objekta donosi menadment kompanije.
Postupak bencmarkinga obuhvata studiozno uenje, sutinsko razumevanje procesa u
sopstvenoj i u izabranoj kompaniji, kao i prenoenje steenih znanja i iskustava u sopstvenu
kompaniju. Danas postoje mnogobrojne definicije i tumaenja pojma benmarking. Uslovno
reeno, benmarking se moe posmatrati kao kopiranje, neka vrsta pijunae i otkrivanje
strogo uvanih tajni konkurenata.

Osamdesetih godina prolog vijeka definicija benmarkinga dobija u irini i fokusu. Razliiti
autori daju razliite definicije, pri emu sve imaju zajedniku crtu - unaprediti poslovanje
prema reenjima najboljih i postati bolji od najboljeg.
Neke od znaajnijih definicija benmarkinga dali su sledei autori:

Robert C: Camp, (menader Xerox korporacije, autor knjige: Potraga za najboljim

industrijskim praksama):
Benmarking je potraga za najboljim praksama u industriji koje vode superiornijim
performansama.

Philip Kotler:
Benmarking je umee utvrdivanja kako i zato neki pojedinci ili preduzea posluju bolje od
drugih.

2
Schwartz:3
Benmarking je, jednostavno reeno, sofisticirana metoda odredjivanja podruja koja emo
unaprediti od jednostavnih, kao slanje narudbe i razvoj proizvoda, do sloenijih, kao
osiguranje kvaliteta, zadovoljstvo potroaa i upravljanje sredstvima.

Greengard:
Benmarking vam ne kae uvek ono to biste eleli uti, on se nee uvek odvijati onako kako
biste vi eleli i veto reavati vae probleme. Mogue je da napravite sve vrste istraivanja,
koristite najbolje raspoloive modele i jo ne identifikujete najbolja reenja i naine kako ih
primeniti. Benmarking je jednaina vieg reda.

U uslovima estoke konkurencije na tritu veina kompanija nailazi na probleme stagnacije i

nazadovanja u poslovanju. Ovi problemi se mogu smanjiti i otkloniti primjenom
bencmarkinga, gdje kompanije moraju raskrstiti sa dotadanjim nacinom poslovanja i okrenuti
se novim postupcima i vecim ciljevima. Sprovodenje bencmarkinga se mora realizovati na
osnovu jasno utvrdenih ciljeva, putem studioznih istraivanja i odabirom i primenom
adekvatnih postupaka, u suprotnom posledice mogu biti pogubne po kompaniju.

3
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/DjuricicJovanovic
Djuricic.pdf

3
 4. Kako je nastao benchmarking ?

Govorei o istorijskom razvoju benmarkinga, potrebno je vratiti se u daleku prolost i

korijene razvoja ovakvog naina utvrdivanja kvaliteta pronai jo u periodu postojanja Adama
i Eve. Iako deluje udno i sama pomisao da bi se ova metoda mogla nai u jednoj od
biblijskih pria, nailazimo ipak na podatak da Adam ne bi li bio siguran da mu je Eva dala
najbolju jabuku, vri njeno poreenje sa ostalim jabukama na drvetu. Postoje saznanja koja
ukazuju da su neki od vidova benmarkinga bili aktuelni i u antikim drutvima (staroj
Grkoj, Egiptu i Kini). Na primjer, u IV veku p.n.e. u staroj Grkoj, Aristotel je uporedjivao
atinske novie sa noviima iz drugih zemalja. Takoe, smatra se da su stari Egipani bili
prva civilizacija za koju se moe rei da je koristila benmarking u svom osnovnom obliku.
Tokom gradnje piramida oni su koristili metalne ipke koje bi zaglavili izmedju kamenih
blokova, i koje su im sluile kao standard i mera za gradnju.
Sa aspekta privrede i trita benmarking je u upotrebi od poetka XX veka, sa ciljem da se
shvati konkurencija, njen nain rada i funkcionisanje konkurentskih proizvoda. Benmarking,
u obliku koji je danas poznat, razvija se u Japanu, polovinom XX veka. Radi unapreenja
sopstvenog poslovanja, predstavnici japanskih kompanija poinju da poseuju najbolje
kompanije Amerike i Evrope i prikupljaju znanja i ideje o uspenom poslovanju, kako bi ih po
povratku primjenili u sopstvenim kompanijama i unapredili dotadanje poslovanje. Njihova
ideja vodilja bila je dantotsu, tj. pokuaj da se bude najbolji medju najboljima.
Japanske kompanije u ovom periodu sprovode postupak koji se sastojao iz sledeih koraka:4

- istraiti objavljene podatke i definisati najbolje

- kontaktirati najbolje kompanije i ugovoriti posete
- organizovati posete, paljivo analizirati i oceniti informacije
- da bi postigli konkurentnu prednost, pri povratku prisvojiti naueno i prilagoditi ga
japanskim kompanijama.

Implementacija prikupljenih saznanja ne samo da je unapredila dotadanje poslovanje, ve

japanske kompanije postaju vodee na svetskom tritu. Razvoj i formiranje benmarking
metode, od nastanka ideje u Japanu pa do dananjeg koncepta, najvei zalet dobija u Americi.
Prvobitno se primenjivao u industrijskim kompanijama, da bi danas na njegovu primenu
nailazili kako kod privrednih, tako i kod neprivrednih subjekata (kole, bolnice, dravni
organi, i dr). Na benmarking kao tehniku strategijskog upravljanja danas nailazimo u
vodeim svetskim kompanijama kao to su Xerox, Gillete, Excel Logistics, i dr.
Poetkom ezdesetih godina prolog vijeka International Business Machines (IBM) konstatuje
velike razlike u poslovanju svojih organizacijskih jedinica rasporedjenih po raznim
lokacijama. Logino, pretpostavljaju da je poslovni proces u jednom delu organizacije mnogo
efikasniji u odnosu na druge delove kompanije. Reavaju da utvrde interne standarde
poslovanja kompanije, utvrde najbolje poslovanje i prenesu ga u druge delove organizacije, tj.
na druge lokacije. Menaderi su jednom godinje izvjetavali glavnu upravu o poslovanju po
lokacijama, pri emu su se suoavali sa brojnim problemima. Najvei problem, izmedju
ostalog, bio je veliki utroak vremena potreban za definisanje zato su razliiti od drugih
delova organizacije i kako su mogli napredovati. Ovo je dovelo do odredjenih poboljanja, ali
nisu ostvareni svi ciljevi zbog nedostatka komunikacije izmedu menadera na lokalnim

4
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/DjuricicJovanovic
Djuricic.pdf

4
nivoima i glavne uprave. Krajem ezdesetih, IBM zakljuuje da su trokovi proizvodnje
smanjeni i da je kvalitet na viem nivou, i to sve zahvaljujui prihvatanju najboljih iskustava
iz celog sveta, odnosno IBM postie znaajnu meunarodnu konkurentnu prednost.
IBM-ov primer slijedi i Xerox krajem sedamdesetih godina prolog vijeka, tako to poredi
svoj proizvod sa proizvodima japanskih kompanija. Bilo je potrebno utvrditi na koji nain
japanski proizvodja prodaje pouzdanije fotokopir aparate po ceni koja ne pokriva ni
Xeroxove proizvodne trokove. Xerox kupuje japanske maine, rastavlja ih sa ciljem da utvrdi
na koji su nain proizvedeni. Analizom trokova svake faze proizvodnje, ispitivanjem
trokova prodaje i poredjenjem mnogih drugih aspekata svoga poslovanja u odnosu na
poslovanje konkurenta, Xerox je nauio kako da pobolja sopstveni proizvod, odnosno kako
da smanji trokove proizvodnje, pa tako i cenu gotovog proizvoda. Uspeh ovog projekta
dovodi do toga da se Xerox smatra preteom benmarking projekta.5
Pouene iskustvom IBM-a i Xeroxa danas mnoge kompanije u svetu primenjuju benmarking
u svom poslovanju. Neke od njih su: Boeing, Johnson & Johnson, L. L. Bean,
Procter&Gamble itd.

5
https://www.tutor2u.net/business/reference/what-is-benchmarking

5
 5. Oblici banchmarkinga

Oblik benmarkinga koju e odreena organizacija primjeniti u svom domenu poslovanja,

zavisie od: ciljeva, strukture, kao i od okruenja u kome ona deluje. U osnovi postoje tri
oblika: benmarking performanse, procesa i strategijski benmarking. Meutim, u novije
vrijeme, organizacije koje su stekle iskustvo u korienju benmarkinga ukljuuju sve
domene svog poslovanja u njegov proces. Benmarking na svim nivoima organizacije naziva
se globalni benmarking, a ukljuuje strategijski i operativni nivo.
Cristopher Bogan i Michael English u svojoj knjizi Benchmarking for best practices:
winning through inovate adaption definiu tri tipa benmarkinga u zavisnosti od toga na ta
e biti fokusirana benmarking aktivnost:

- benmarking performansi,
- benmarking procesa i
- strateki benmarking.

a. Performanse benchmarkinga

Predstavlja najjednostavniji, a time i najee korieni oblik benmarkinga. Objekat analize

performansnog benmarkinga su mere performansi. Mjere performansi (standardi) su mjere
koje propisuje vlada, da bi se obezbedio kvalitetan proizvod po razumnoj ceni. Mjere
performansi se koriste u privatnom i javnom sektoru, radi izvetavanja o poslovanju.
Benmarking koristi podatke, koji su prikupljeni kao mere (merila) performansi, radi
uporeivanja poslovanja preduzea sa drugim organizacijama, koje obavljaju sline procese,
ili pruaju iste usluge. Uporeujui se sa drugim organizacijama kroz benmarking, mjere
performansi postaju vie od obinog naina raunanja.
Predmet analize performansnog benmarkinga moe biti:

-Tehniki kvalitet,
-Karakteristike proizvoda/usluga,
-Povraaj ulaganja,
-Profitne mare,
-Procentualne greke,
-Trokovi po jedinici proizvoda/usluga,
-Vreme ciklusa i sl.

Primarna tehnika kojom se koristi ovaj oblik benmarkinga je komparativna analiza. Ovaj
univerzalni metod nije novina, a svoju primenu nalazi i u domenu teorije i prakse
menadmenta, strategijskog i operativnog. Komparativni metod je jedan od osnovnih metoda
naune i praktine analize, ija je sutina da se do zakljuaka o nekoj pojavi dolazi kroz njenu
komparaciju sa drugim pojavama, na osnovu koje se utvruju zajednike karakteristike ili
karakteristike koje ih razdvajaju.
Benmarking akcenat stavlja na uoavanje komparativnih razlika, koje se manifestuju u svom
kvantitativnom i kvalitativnom aspektu.
Upotrebom benmarkinga performanse vri se preispitivanje realnosti u postavljanju ciljeva,
odnosno standarda poslovanja putem komparacije sa drugim segmentima ili preduzeima.
Prva dimenzija benmarkinga performanse, odnosi se na sagledavanje internih performansi.
Uvid u sopstvene performanse dobija se na osnovu informacija o indikatorima performansi.

6
Informacionu bazu ine fizike veliine, odnosno vrednosti u vidu koeficijenata ili relativnih
vrednosti. Te informacije su, uglavnom finansijske i potiu iz informacionog sistema,
finansijskog ili upravljakog raunovodstva i analitikih knjigovodstava. Osnovna obiljeja
ovih informacija, relevantnih za komparativnu analizu, treba da budu: tanost, pouzdanost i
uporedivost.
Vrsta mjerila (mere, sistema) koja bude izabrana, trebala bi biti uporediva sa sistemima
odabrane interesne organizacije. Uporedivost informacija omoguava njihovu komparaciju,
odnosno omoguava da se identifikuju slinosti i razlike izmeu kljunih ekonomskih
veliina, odnosno kategorija.
Pored finansijskih informacija, ne manji znaaj imaju informacije o nefinansijskim merilima
performansi, kao to su: kvalitet proizvoda, imid preduzea, imid marke proizvoda iz
proizvodnog programa, vreme usluivanja, vreme uvoenja novog proizvoda, inovativnost,
satisfakcija zaposlenih i sl.
Interna analiza, usmjerena je na ocjenu jakih i slabih strana preduzea. U njenom fokusu je
analiza kritinih faktora uspeha.
Druga dimenzija benmarkinga performanse je njegova eksterna dimenzija. Prikupljene
informacije o sopstvenom potencijalu koriste se kao informativna baza za sprovoenje
benmarkinga performanse. U postupku komparativne analize ove informacije e se
uporeivati sa konkurentima, kako bi se utvrdilo u kojoj meri preduzee sa svojim resursima
prednjai, ili je slabije u odnosu na konkurente. Kroz komparativnu analizu, utvruju se
odstupanja u performansama izmeu preduzea i njegovih konkurenata. Svako uoeno
odstupanje, predstavlja potencijalnu oblast za poboljanje. Na ovaj nain, ostvaruje se spoljni
fokus na unutranje aktivnosti, funkcije ili operacije koje su vezane postizanje kontinuiranog
poboljanja.
Benmarking performanse se najee koristi u svrhu pozicioniranja preduzea na tritu.
Njegovom primenom se moe tano odrediti koliko je neka kompanija dobra u odnosu na
ostale. Sa druge strane, sistematsko prouavanje konkurencije omoguava preduzeu da
prikuplja i koristi informacije o konkurentima, kako bi moglo da ide u korak sa glavnim
liderima, da se uspeno diferencira u odnosu na konkurente, da identifikuje konkurente koji
mogu bitno uticati na pomeranja u postojeoj grani i eventualno stvaranje novih industrija.
Prouavanje konkurencije je poetni korak za preduzimanje novih poslovnih poduhvata, kao i
za promene u oblasti strategijskog planiranja.
Drugi oblik benmarkinga u praksi se esto naziva ''dijagnostikim benmarkingom''.
Ukoliko komparativna analiza pokazuje da je kompanija u dobrom stanju, njene ambicije e,
verovatno, biti smanjene. Ali, ukoliko se preduzee nalazi u obrnutoj poziciji, verovatno e
biti probueno ovim saznanjem i poee da sprovodi analize: da li su planovi realno
postavljeni, i u tom sluaju, koji su razlozi propusta u performansama? U ovom sluaju, treba
poeti razvijati proces benmarkinga, kroz diskusije o dijagnozama na svim nivoima
organizacije i za sve operacije.
Benmarking performanse moe dovesti do poboljanja, ali je esto samo idealan pokazatelj
specifinih procesa koji mogu biti poboljani kroz temeljno prouavanje, korienjem
procesnog benmarkinga.

7
 b. Benchmarking proces

Drugi oblik benmarkinga je benmarking procesa. U njegovom fokusu je proces koji

predstavlja objekat intervencije, analize i kontrole, odnosno objekat kojim se upravlja.
Kljuna karakteristika uspenog benmarkinga je sposobnost da se uporeuju samo oni
procesi koji su kritini za postizanje ciljeva. To ne moraju biti samo problematini procesi,
ve i procesi koji su kljuni, a oznaeni su kao ''jezgra ili sutinski'' procesi. To su procesi koji
daju najvei doprinos izgraivanju konkurentskih prednosti preduzea, pa time i imaju
znaajan uticaj na njegov uspeh na tritu. ta e predstavljati kljuni poslovni proces, zavisi
od mnogih specifinih faktora koji pokreu odreeni biznis. Zato je izuzetno dobro
poznavanje poslovnih procesa, kako se inae navodi u jednom izvetaju IBC-a, najvaniji
faktor uspenosti benmarking studija.
Konanu odluku o tome koji e se proces uporeivati, donosi top menadment preduzea, koji
na taj nain daje podrku implementaciji benmarkinga.

Sledei procesi mogu biti kandidati za studiju:

definisanje i razvoj proizvoda i usluga

performanse koje zadovoljavaju kupce
utvrivanje cene proizvoda
upravljanje proizvodnjom, zalihama, nabavkom itd.

Kada se jednom identifikuju ''kljuni poslovni procesi'', oni mogu postati predmet
benmarkinga prema bilo kojoj organizaciji, nezavisno od veliine, karaktera industrije ili
trita, s tim da su ovi procesi kompatibilni sa procesima kompanija, sa kojima se uporeuju.
Smisao analize sopstvenih procesa u okviru benmarkinga je u razumevanju i artikulisanju
koraka procesa kao celine, da bi se postiglo eljeno poboljanje procesa, kroz proces uenja
od ''najboljih meu najboljima''. Izabranom procesu pristupa se kao svojevrsnom projektnom
zadatku. Konceptualno, poboljanje procesa ide u pravcu smanjenja vremenskog trajanja
procesa, smanjenja trokova, poveanja kvaliteta, poveanja efikasnosti i sl. Meutim, sam
proces poboljanja poslovnih procesa je kompleksan zadatak, sa mnogobrojnim elementima,
kojima se mora posvetiti znatna panja. Poboljanje procesa moe biti u obliku: korekcije,
simplifikacije i reininjeringa.
Reininjering oznaava radikalne promene i esto u sebi sadri korekciju i simplifikaciju.
Reininjering poslovnih procesa se definie kao pristup ostvarivanju radikalnih poboljanja
performansi korienjem resursa na nain koji maksimizira aktivnosti koje stvaraju vrednosti i
minimizira aktivnosti koje stvaraju trokove.
Zato u realizaciji koncepta poboljanja poslovnih procesa, benmarking ima veoma vanu
ulogu. Ona, prije svega, proizilazi iz njegove definisanosti kao procesa koji se koristi za bolje
upoznavanje potroakih potreba ili vrednosti. U procesu poboljanja poslovnih procesa,
uloga benmarkinga se manifestuje kroz usmeravanje fokusa na one procese i aktivnosti koje
stvaraju vrednost za potroaa. Uvid u kljune potrebe kupca, omoguava da se identifikuju
ove potrebe. Kada je potreba kupca prepoznata, svi procesi koji direktno ispunjavaju ovu
potrebu, postaju ''kljuni'', odnosno ''kritini'' procesi za preduzee.
Izabrani proces zahteva mapiranje koje ima za cilj to detaljnije upoznavanje i skeniranje
procesa, radi to boljeg razumevanja, odnosno saznavanja o tome kako se proces trenutno
odvija. Mapiranjem procesa, dobija se dokumentovana verzija toka procesa, koja e
omoguiti njegovo uporeivanje sa poslovnim procesima benmarking partnera.
Uporeivanjem broja aktivnosti procesa, vremena izvravanja, kvaliteta i drugih atributa,
otkrivaju se nove dimenzije unapreenja. Propusti se saniraju kroz poboljanje znanja, praksi i

8
procesa. Kroz razvoj konkurentnosti i vetina, kroz promenu u stavu, obavljanje odreene
operacije moe postati efikasnije. Zato se procesni benmarking pored metoda i aktivnosti u
obavljanju procesa, koncentrie i na uslove koji mogu doprineti implementaciji potrebnih
metoda i aktivnosti u sopstvenoj organizaciji. Nakon jasnog definisanja ciljeva bie lake
uvesti organizaciju u nove, inovativne naine rada.
Benmarking moe rezultovati primenom kompletno novih ideja, slino reininjeringu.
Meutim, nove ideje esto zahtevaju samo poboljanje ve postojeih procesa.

c. Strategijski benchmarking

Dakle osnovnu kompetentnost dananjeg preduzea predstavlja sposobnost primene strategije,

odnosno transformacija strategije u akciju. Nikad do danas, strategija nije bila tako vana
odluka. Tome u prilog govori i lanak, koji se 1999. godine pojavio u asopisu ''Fortune'', a
koji daje podatak, da se manje od 10 procenata formulisanih strategija uspjeno primjenjuje.
Ovaj podatak ukazuje na ''efekat inflacije strategijskog planiranja'', ukoliko ono nije praeno
odgovarajuim akcijama. Formalizovanje benmarkinga pokazuje se vrlo znaajnim za proces
strategijskog menadmenta, kojeg ine: strategijska analiza, strategijski izbor, odnosno
razvijanje strategije, i strategijska implementacija i kontrola. Meuzavisnost procesa
strategijskog upravljanja i benmarkinga, ogleda se upravo kroz fazu strategijske analize, koja
obuhvata analizu i predvianja opteg i konkurentskog okruenja.
Interna i eksterna strategijska analiza su znaajan informacioni put za efektivno usmjeravanje
i sprovoenje projekta benmarkinga. Ako se benmarking posmatra kao strategijski i
operativni, doprinos strategijskom planiranju i meupovezanost s njim, ogleda se upravo
preko strategijskog benmarkinga. Strategijski benmarking podrazumeva uporeivanje
strategije preduzea, sa strategijama direktnih konkurenata na tritu.
Strategijski benmarking upuuje na vana pitanja i probleme, kao to je: organizaciona
infrastruktura, postavljanje ciljeva, izbor kljunih poslovnih procesa za poboljanje,
identifikovanje kritinih tehnolokih podruja za razvoj i sl. Ovaj oblik benmarkinga
preduzea treba da koriste, kako bi prilagodila, odnosno uskladila svoje ciljeve sa eksternim
standardima. Vrijednovanje i procenjivanje sopstvenih kvantitativnih i kvalitativnih
performansi preduzea i njegovih segmenata, izolovano od performansi ostalih uesnika na
tritu je znaajno, ali ne i previe korisno za razvijanje buduih strategija.
Strategijski benmarking prua osnovu za utvrivanje izazovnih, ali pre svega realnih i
dostinih ciljeva, potpomae strategijsko razmiljanje i olakava strategijski izbor. Uz pomo
informacija strategijskog benmarkinga, obezbeuje se razvijanje vizije o promenama u
preduzeu.
Benmarking studija giganta ''General Electric''-a, pokazala je kako i ta treba initi, da bi se
odrao status konkurenta ''svetske'' klase:

-poznavanje svojih procesa bolje nego to konkurenti poznaju svoje procese,

-upoznavanje granskih konkurenata bolje nego to konkurenti poznaju vas,
-poznavanje sopstvenih potroaa bolje nego to konkurenti poznaju svoje tj. zajednike
potroae,
-mnogo bre reagovanje na zahteve potroaa u odnosu na konkurenciju,
-koristiti zaposlene efektivnije od konkurencije,
-boriti se za trino uee na osnovu pristupa ''potroa po potroa''.

9
Organizacije koje tee kratkoronim koristima opredeljuju se za benmarking procesa, jer on
daje rezultate mnogo bre. Organizacije koje ele da unaprede svoje ukupne performanse
ispitivanjem dugoronih strategija opredeljuju se za strateki benmarking, koji podrazumjeva
razvoj novih proizvoda i usluga, promena balansa aktivnosti i unapredjivanje sposobnosti za
suoavanje sa promenama u okruenju. Promjene koje nastaju ovim tipom benmarkinga
mogu biti teke za realizovanje, a takodje potreban je dui vremenski period pre nego to se
beneficije materijalizuju.

6. Tipovi benchmarkinga

Postoji nekoliko tipova benmarkinga, a svaki od njih je definisan ciljem i objektom koji
istrauje. U tom smislu, najznaajnija podjela benmarkinga je na:

-Interni benmarking
-Konkurentski benmarking
-Funkcionalni benmarking
-Generiki benmarking

a. Interni benchmarking

Interni ili unutranji benmarking sve se vie koristi u savremenoj praksi. Preduzea, posebno
velika, imaju sloenu organizacionu strukturu. To moe biti niz geografski dislociranih
filijala, servisnih grupa i sl. U veini ovakvih preduzea postoje sline funkcije u razliitim
poslovnim jedinicama. Interni benmarking je uporeivanje internih operacija.
Cilj internog benmarkinga je definisanje objektivnih internih standarda za mjerenje
performansi organizacije. Na primjer, uporeivanje poslovnih performansi jednog hotela u
odnosu na drugi koji posluje u sastavu istog lanca hotela.
Interni benmarking doprinosi poboljanju rezultata obuhvaenih jedinica i smanjuje razlike u
nivoima njihovih performansi. Koristi su i u tome to je esto lake identifikovati anse za
unapreenje poslovanja, prouavanjem sopstvenih operacija.
Glavne prednosti internog benmarkinga se ogledaju u brem i lakem pristupu osetljivim
informacijama, standardizovanim podacima kao i manjem utroku vremena i sredstava. Pored
toga, obezbeena je i visoka preciznost u prenoenju najbolje prakse, pa se prepreke u
implementaciji mogu pojaviti samo ukoliko razlike u kulturi ograniavaju objektivno
poreenje. U mnogim multinacionalnim kompanijama, polazna taka za izvoenje
benmarkinga je upravo iscrpno interno preispitivanje, odnosno interni benmarking. Ovo
unutranje znanje moe postati osnova za kasnija ispitivanja i merenja kada doe do
ukljuivanja spoljnih benmarking partnera.
Osnovni nedostatak internog benmarkinga je to dovodi do introvertnog sagledavanja stvari.
Naime, benmarking moe da se postavi u odnosu na neki interni standard, koji ne mora da
bude standard kome treba teiti. Drugo, anse za iznalaenjem performansi svetske klase u
sopstvenoj organizaciji su manje, nego ukoliko se istrauju spoljne alternative.

10
 b. Konkurentski benchmarking

Za ovaj tip se koristi i naziv eksterni benmarking, jer se poredi jedna organizacija sa drugim
slinim ili identinim. Cilj konkurentskog benmarkinga je uporeivanje na istom tritu,
organizacija koje imaju konkurentne proizvode, usluge ili proizvodne procese. Svrha
konkurentskog benmarkinga je efikasnije pozicioniranje preduzea na tritu. Glavni
nedostatak je to su informacije o konkurentima, esto teko dostupne. Meutim, primjena
benmarkinga u praksi pokazala je fundamentalnu promenu u poslovnoj filozofiji, koja
podrazumeva promenu osnovnog principa, a to je da konkurenti nisu i ne mogu biti saradnici
u poslu.
Direktna konkurencija je najbolji izvor informacija za proces benmarkinga, meutim, mnogo
je lake ostvariti benmarking saradnju sa organizacijama, koja nisu direktna konkurencija na
istom tritu, tj. koje rade u drugim zemljama i opsluuju druga trita.
Pristup e se znatno razlikovati u zavisnosti od toga, da li se organizacije porede sa
konkurentima na sopstvenom tritu ili na drugim tritima. Uobiajeno je za kompanije, da
preduzimaju ovaj tip benmarkinga, posredstvom trgovakih asocijacija, ili tree strane, radi
zatite poverljivosti informacija.

c. Funkcijonalni benchmarking

Kompanije i organizacije koje su ekstenzivno radile sa benmarkingom smatraju da je

funkcionalna raznolikost ''sama sutina'' benmarkinga. Ovaj tip benmarkinga fokusira se na
najbolje procese rada, odnosno specifine funkcije u organizacijama. Neke funkcije biznisa ili
procesa su jednake uprkos razlici u industrijskim granama. Velika prednost ovog tipa
benmarkinga je to na laki nain identifikuje voljne benmarking partnere, poto
informacija ne dolazi direktno od konkurenta.
U fokusu su specifine aktivnosti ili funkcije u jednoj organizaciji, a cilj je da se identifikuje
''idealno ponaanje'' gde god je to mogue. Primjera u praksi za ovaj tip benmarkinga ima
mnogo. Na primer, kompanija Motorola je uspela da smanji vreme izmeu narudbe i
isporuke telefona, kroz benmarking saradnju sa ''Domino's Pizza'' i ''Federal Express''-om.
Osnovni nedostatak funkcionalnog benmarkinga su visoki trokovi kao i potencijalna
opasnost da benmarking studije dobiju oblik ''industrijskog turizma''.

d. Generiki benchmarking

Generiki benmarking je vrlo slian funkcionalnom benmarkingu. Razlika je u tome to se

ovde uporeuju kompanije, koje se ne nalaze u srodnim industrijskim granama 6. Termin
''generiki'' asocira na neto to nema poznatu marku, to je povezano sa idejom da se fokusira
na najbolje proizvodne procese, pre nego na poslovne prakse u nekoj odreenoj organizaciji.
Ovakav pristup moe biti primenljiv na sve funkcije poslovnog procesa, prema bilo kojoj
organizaciji, nezavisno od veliine, karaktera industrije ili trita, s tim da tamo postoje slini
generiki procesi. Ideja je da se uporeuju delovi biznisa koji pokazuju loginu slinost sa
drugim biznisima.
Generiki benmarking zahtjeva iroku konceptualizaciju i paljivo razumevanje generikog
procesa, ali podrazumeva i odreen nivo kreativnosti i inovativnosti. To otkriva injenicu, da
je benmarking tehnika menadmenta koja ima potencijal u otkrivanju praksi boljih ak i od

6
https://www.tutor2u.net/business/reference/what-is-benchmarking

11
najboljih. Potencijal u identifikaciji novih tehnologija ili praksi, koje bi dovele do proboja na
tritu je najvii domet koji se moe postii generikim benmarkingom.
Prednost ovog tipa benmarkinga je visok nivo razmene kvalitativnih informacija, to je
povezano sa injenicom da ne postoji konkurentnost izmeu organizacija. Generiki
benmarking podrazumeva svojevrsno stanje svesti top menadmenta, da se treba podsticati
stalno nastojanje za poreenjem funkcija i procesa sa onima koji su najbolji, bez obzira gdje
mogu da se pronau.

7. FAZE BENCHMARKINGA

Postoji mnogo verzija o tome kroz koliko faza ili koraka prolazi benmarking, koje su
koristile mnoge uspene organizacije: AT&T su imale 12, Xerox je koristio 10, Alcoa ima 6, a
ostali preporuuju sedam ili osam faza.
Posao koji je James Harrington vodio oko softverskog programa prolazio je tokom procesa
kroz ak 18 koraka.
Najjednostavniji proces koji je ono to se preporuuje sastoji se od pet koraka:

1. Planiranje- ko i ta se benmarkuje i na koji nain je potrebno prikupiti podatke.

2. Analiza- utvrdjivanje razlike izmedju postojee prakse i prakse benmarking partnera
3. Integracija- komuniciranje u cilju prihvatanja nove prakse i standarda
4. Akcija- izrada planova za akciju, implementaciju i praenje napredovanja
5. Zrelost- najbolji generiki procesi su u potpunosti inkoroporirani u sve poslovne
procese i obezbjeena je pozicija superiornosti, odnosno lidera.

Etape benmarking procesa:

- Interno prouavanje i priprema konkurentske analize

- Razvijanje dugorone posveenosti benmarking projektu i srastanje sa timom
za benamrking
- Identifikovanje benmarking partnera
- Metode prikupljanja i deljenja informacija
- Preduzimanje akcija za takmienje ili premaenje benmarka.

Benmarking nije projekat koji kratko traje. To je neprekidan proces unapredjenja strategije i
promene menadmenta procesa.
Kada se jednom s tim pone nastavlja se sve dok ne dodje do znaajnog poboljanja u
poslovanju.

12
 8. POTREBE UVOENJA BENCHMARKINGA

U uslovima kada je neophodno sagledati sopstvenu trinu poziciju, kompanije pribegavaju

benmarkingu. Tada izvode viestruke paralele u odnosu na druge kompanije kojim ocenjuju
svoje proizvode, usluge, pokazatelje u odnosu na konkurentske. Neophodno poznavanje
sopstvenih procesa i funkcionisanja svih podsistema kompanije je osnova na koju se
nadogradjuje analiza pokazatelja rada procesa i funkcija u kompaniji koja e ukazati na
promene koje bi unapredile poslovanje kompanije. Ovaj vid uporedjivanja e ukazati
kompaniji na slaba mjesta, a iskustvo steeno tokom istraivakog procesa e obezbediti ideje
za implementaciju u sopstvenoj kompaniji i dostizanje ciljnih poboljanja. Svaka kompanija
tei da postane najbolja, jer priznanje najboljeg sa sobom nosi: potroae, zadovoljne
zaposlene i upravu, priznanja, mo i novac.

Kljune komponente uspjeha jesu: posmatranje, uenje i prilagodjavanje. U tom smislu,

koraci koje je potrebno preduzeti da bi se postalo najbolji jesu:7

1. poznavati sebe, svoje snage i slabosti

2. razumeti kako posluju vodee kompanije na podruju na kojem se elimo
istaknuti
3. koristiti najbolje raspoloive postupke
4. kontinuirano usavravati te postupke
5. nikad ne prestati poboljavati poslovanje.

Prema istraivanjima benmarking je delotvoran kod kompanija svetske klase, kompanija

lidera na nivou drave, ali i kod kompanija koje su iznad proseka. Benmarking moe biti
rizian za problematine kompanije, tj. kompanije koje se fokusiraju na tekue probleme, a ne
na postajanje svetski priznate kompanije.
Osnovne prednosti benmarkinga bi bile: kontinualno poboljanje poslovanja, poveana
konkurentnost na tritu, prevazilaenje loih performansi, utede u trokovima poboljanja,
porast profita, bolje razumevanje konkurencije, postavljanje novih poslovnih ciljeva.

a. Nedostatci benchmarkinga

1. Zastarijevanje najboljeg reenja u periodu implementacije. Kada je benmarking u pitanju,

menaderi moraju biti spremni da prate proces puteva radi postizanja najboljih rezultata, a ne
samo krajnji cilj. Ne sme se koncentrisati samo na to ta danas rade najbolji, ve na to ta e
raditi i u budunosti.

2. Vrijeme potrebno za benmarking nekada je due od vremena koje kompanija ima na

raspolaganju za reavanje odreenog problema. Benmarking moe biti podjednako tetan i
koristan, pa ga treba primenjivati u situacijama kada je koristan.

3. Benmarking zahtjeva trokove koji su nekada veliki. Neophodno je staviti u odnos ukupne
trokove i prosenu moguu korist od ukupnog procesa i primeniti benmarking ako je vea
dobit od trokova.

7
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/DjuricicJovanovic
Djuricic.pdf

13
4. Posle uraenog benmarkinga koji je dao pozitivne rezultate, kompanija ga primjenjuje i
tamo gdje nije potreban. Tada dolazi do nepotrebnih trokova i demoralisanja zaposlenih.

5. Velika koncentracija kompanije na bemmarking moe dovesti do gubitka osnovnog

kontakta sa potroaima. Ukoliko se neprestano utrkuje sa konkurentima, gubi se predstava o
stvarnim potrebama potroaa.

6. Pouzdanost informacija dobijenih od stranih benmarking partnera. Na ovaj nedostatak

teko se moe uticati.

Paljivim posmatranjem nedostataka benmarkinga, moemo zakljuiti da isti proizilaze

iskljuivo iz nepravilne primjene ovog vida unapreivanja kompanije.

14
 9. ZAKLJUAK

Benmarking je proces koji podrazumjeva stalno mjerenje, praenje, analizu i komparaciju

relevantnih performansi. Potrebno je uvek imati u vidu, da se trenutni lideri na tritu vrlo
brzo menjaju, a kompanije ne mogu bukvalno da kopiraju najbolje u klasi. Za primjenu
najboljih reenja obino je potrebno due vremena. Uslijed brzog tehnolokog, a naroito
informatikog napretka, ta reenja u trenutku primene mogu biti ve zastarjela. Isto tako, neke
kompanije napreduju eksponencijalno, dok druge naprotiv, to poboljavaju svoje poslovanje,
zaostaju i kada dostignu prvobitno eljenu poziciju, konkurencija je ponovo daleko ispred.
Efekti benmarkinga znaajno variraju zavisno od stepena razvijenosti i zrelosti kompanije.
On moe biti i tetan za sistem koji loe i pogreno radi.
Moe se zakljuiti da je benmarking proces daleko vie od strategije kopiranja i imitacije.
Glavne koristi od benmarkinga ogledaju se u podsticanju inovativnih i kreativnih
sposobnosti. Doba u kojem ivimo je doba revolucionarnih kompanija i upravo e one da rue
postojee standarde u grani u kojoj obavljaju svoje poslovne i ire drutvene misije.

15
10.LITERATURA

https://en.wikipedia.org/wiki/Benchmarking
https://www.tutor2u.net/business/reference/what-is-benchmarking
http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/Djuri
cicJovanovicDjuricic.pdf
ORGANIZACIJSKO PONAANJE, Stephen P, Timothy A.
ORGANIZACIONA STRUKTURA I PROMENE, ivko Dulanovi, Ondrej Jako,
FON, Beograd
PREZENTACIJE SA PREDAVANJA

16