I VEBE: Don Rols: Teorija pravde, 21-37 str.

Adam Swift: Politika filozofija 19 -63 str.

HAJEK I SOCIJALNA PRAVDA:

1. Kako Hajek vidi pravdu? 2. Hajekovo shvatanje pravde i socijalne pravde?
3. Hajekova dravna preraspodela resursa? 4. Katalaksija?

1. Kako Hajek vidi pravdu? 2. Hajekovo shvatanje pravde i socijalne pravde?

- Hajek smatra da sama ideja o socijalnoj pravdi predstavlja iluziju ili onu vrstu zabune koju
filozofi nazivaju pogrenom kategorijom. Tvrdio je da ideja da drutvo moe biti pravedno
ili nepravedno znai nerazumevanje pojma pravde. Pravda je svojstvo akcije, neto to pripada
initeljima. Za neku osobu se moe rei da dela pravedno kada ini pravedno delo. Ukupna
raspodela resursa koja je rezultat interakcije pojedinaca na tritu, ne predstavlja svesnu
nameru nijednog pojedinca, te ne podlae sudu da li je pravedna ili nepravedna. Pojam
socijalne pravde podrazumeva sutinsko zanemarivanje toga. Drutvo poto nije initelj,
nije neto to moe biti pravedno ili nepravedno. Hajek smatra da sama ideja nastojanja da se
ostvari socijalna pravda podrazumeva filozofsku greku, jer za nejednakost nije neophodno
davati obrazloenje.

3. Hajekova dravna preraspodela resursa?

Svaka dravna prisilna preraspodela koja prevazilazi okvirna zadovoljenja zajednika osnovnh
potreba, podrazumeva neopravdano zalaenje u domen linih sloboda. Prema Hajeku, elja
drave da da ostvari socijalnu pravdu, podrazumeva da centralizovana vlast prisiljava ljudi da
ine ono to moda ne bi eleli i da kri njihovu slobodu da svoje resurse koriste onako kako
oni ele. Hajek smatra da dravna politika u oblasti socijalne zatite preraspodele resursa
automatski podrazumeva da drava odluuje o kriterijumima za takvu preraspodelu.

4. Katalaksija?
Hajek smatra da e ako se drava ne umea i ceo taj proces poremeti, pojedinci, koji se
slobodno meusobno dogovaraju, doi do katalaksije ili spontanog poretka u kome se
kristaliziraju razliita znanja i mudrosti koje oni pojedinano poseduju. Slobodno trite
predstavlja takvu katalaksiju-cena je signal koji nudi onu vrstu znanja koja u naelu nije
raspoloiva nijednom centralnom planeru i upuuje pojedinca na ekonomske aktivnosti koje
vode optem dobru. Prema Hajeku, nastojanje da se ekonomija planira ili preraspodela resursa
obavlja u skladu sa konkretnim ciljevima distribucije ne predstavlja samo meanje u slobode
pojedinaca ve dovodi i do neefikasnih poremeaja na tritu, koji bi, ako bi im se dozvolilo da
deluju, dugorono posmatrano bili od koristi svima.
DON ROLS - TEORIJA PRAVDE:
1. Rolsov primarni subjekt pravde?
2. Osnovni drutveni subjekt pravde kod Rolsa?
3. Rolsov prvobitni poloaj?
4. Rolsov veo neznanja?
5. Za koja naela se ljudi opredeljuju iza vela neznanja?
6. Zato su graani racionalni i uzajamno nezainteresovani?
7. Teorija racionalnog izbora kod Rolsa?
8. Rolsov maksiminirajui stav?
9. Rolsova teorija pravde i Rusoov drutveni ugovor?
10. Javno shvatanje pravde kod Rolsa?

1. Rolsov primarni subjekt pravde? 2. Osnovni drutveni subjekt pravde kod Rolsa?
Primarni subjekt pravde je osnovna struktura drutva, tj. nain na koji glavne drutvene
ustanove rasporeuju temeljna prava i dunosti i odreuju raspodelu koristi iz drutvene
saradnje. Pod glavnim ustanovama Rols podrazumeva politiki poredak i glavna ekonomska i
drutvena ureenja. Primer osnovnih drutvenih ustanoda su: pravna zatita slobode miljenja i
slobode savesti, konkurenta trita, privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju i
monogamna porodica. Struktura obuhvata razliite poloaje i ljudi koji su roeni u razliitim
poloajima imaju razliito ivotna oekivanja, odreena delimino politikim sistemom kao i
ekonomskim i drutvenim okolnostima. Na te nejednakosti koje su u osnovnoj strukturi drutva
moraju se prvenstveno primeniti principi drutvene pravde. Ti principi reguliu izbor politikog
ureenja i glavne elemente ekonomskog i politikog sistema.

3. Rolsov prvobitni poloaj?

Kod pravde kao nepristrasnosti, prvobitan poloaj jednakosti odgovara prirodnom stanju
tradicionalne teorije drutvenog ugovora. Shvata se kao hipotetina situacija okarakterisana
tako da vodi do izvesnog shvatanja pravde. U sutinske odlike ove situacije spada: da niko ne
zna svoje mesto u drutvu, svoj klasni poloaj ili drutveni status, svoju inteligneciju, snagu,
sposobnosti. Da strane ne znaju za svoje shvatanje dobra, niti svoje posebne psiholoke
sklonosti. Principi pravde se biraju iza vela neznanja. 4. Rolsov veo neznanja? Ovo obezbeuje
da niko nije u loijem ili boljem poloaju prilikom izbora principa pravde. Poto su svi u slinom
poloaju i niko nije u stanju da saini principe koji bi pogodovali njegovim posebnim uslovima,
principi pravde su rezultat nepristrasne saglasnosti ili pogodbe. Prvobitni poloaj je, moe se
rei odgovarajui poetni status quo, tako da su u njemu postignuti temeljini sporazumi
nepristrasni. Time se i objanjava naziv pravda kao nepristrasnost: izraava ideju da u
poetnoj situaciji koja je nepriastrasna postoji saglasnost o principima pravde.
5. Za koja naela se ljudi opredeljuju iza vela neznanja?
1. Naelo jednakih osnovnih sloboda. 2. Drutvene i ekonomske nejednakosti moraju biti tako
rasporeene da se a) najvie idu u korist najmanje privilegovanima i b) princip jednakih
mogunosti. Pravedno drutvo obezbeuje svim svojim lanovima iste osnovne slobode i
prava- slobodu izraavanja, rada, udruivanja, veroispovesti... U uslovima ekonomskih i
drutvenih razlika, obezbedie se da svi graani imaju jednake mogunosti u procesu kome
ostvaruju (ili izbegavaju) nejednako nagraivane poloaje. Drutvo e tolerisati takve razlike
jedino ako one, s vremenom, vode poboljanju poloaja njegovih najugroenijih lanova.

6. Zato su graani racionalni i uzajamno nezainteresovani?

Jedno obeleje pravde kao nepristrasnosti je da se razmilja o stranama kao o racionalnim i
uzajamno nezainteresovanim. To ne znai da su strane egoisti, tj. pojedinci sa samo
odreenjim vrstama interesa, recimo bogatstvo, presti, dominacije. Oni se samo zamiljaju
tako da se ne brinu za tue interese. Pojam racionalnosti mora da se protumai u to je mogue
uem smislu, standardnom u ekonomskoj teoriji, u znaenju prihvatanja najefikasnijih sredstva
za date ciljeve. Poetno stanje moraju da karakteriu pogodbe koje su iroko prihvaene.

7. Teorija racionalnog izbora kod Rolsa?

Mi treba da utvrdimo koje bi principe bilo racionalno usvojiti u datoj ugovornoj situaciji. Principi
pravde se mogu zamisliti kao principi koje bi izabrale racionalne osobe. Jedno shvatanje pravde
je razlonije od drugog ili se moe opravdati u odnosu na njega, ako bi racionalne osobe u
poetnom stanju izabrale njegove, pre neko neke druge principe za ulogu pravde. Prvobitan
poloaj jednakosti i veo neznanja (ve objanjeno). Ti uslovi definiu principe pravde kao one za
koje bi se racionalne osobe, zainteresovane za unapreenje svojih interesa, dale pristanak kao
jednake i kada ni jedna ne zna da li ima prednost ili tetu od drutvenih i prirodnih sluajnosti.

8. Rolsov maksiminirajui stav?

Nejednakosti su isravdane kao su u skladu sa naelima za koja su se opredelili ljudi u
prvobitnom poloaju, od kojih je najsporniji princip razlike prema kome nejednakosti trebaju da
slue, dugorono posmatrano, maksimalno moguem poboljanju situacije najugroenijih
lanova drutva. - Ako je najbolji mogui poloaj najugroenijih u drutvu ono to je bitno, onda
bi trebalo da budemo spremni da podrimo svu nejednakosti koje doprinose poboljanju tog
poloaja. Nema potrebe mariti za jaz izmeu bogatih i siromanih- panja treba da se usmeri
jedino na to da li je ekonomija tako organizovana, da to, dugorono posmatrano, ide u prilog
siromanima. Nejednakosti su opravdane samo ako slue maksimizaciji poloaja najugroenijih
u drutvu. Kopanje odozgo nije dovoljno za zadovoljavanje tih naela. Bitno je da li je poloaj
najugroenijih najbolji mogui a ne da li je bolji nego to je bio.
9. Rolsova teorija pravde i Rusoov drutveni ugovor?
Rols se poziva na znaajnu tradiciju drutvenog ugovora, olienu u delima Tomasa Hobsa, Dona
Loka i an-aka Rusoa. Kod Rosla sadraj saglasnosti nije izlazak iz prirodnog stanja i stupanje u
dato drutvo ili usvajanje datog oblika vlasti, nego prihvatanje izvesnih moralnih principa. Nije
samo Rolsov ugovor hipotetian- itava tradicija teorije drutvenog ugovora treba shvatiti kao
postuliranje hipotetikog ugovora jer to pomae naem razmiljanju o tome ta moemo
oekivati od ljudi da prihvate. Hipotetian ugovor prema Rolsu postaje aktuelan samo zato to
predstavlja ispravan nain razmiljanja i utvrivanja ta pravda zahteva. Nije re o tome da su
ljudi obavezni da se povinuju ishodu zato to su se sa njim sloili. Hipotetini ugovor je samo
sredstvo navoenja na razmiljanje o tome koja su naela zaista pravedna i ljudi su u obavezi
da im se povinuju zato to su pravedna, ne zato to su se sloili da tako ine.

10. Javno shvatanje pravde kod Rolsa?

Drutvo je dobro ureeno ako je ne samo usmereno ka unapreenju svojih lanova nego i kada
je delotvorno ureeno javnim shvatanjem pravde. Radi se o drutvu u kome:
1. Svako prihvata i zna da drugi prihvataju ista naela pravde i
2. Osnovne drutvene ustanove uglavnom zadovoljavaju i uglavnom se zna da zadovoljavaju
ova naela.
U ovom sluaju dok ljudi mogu ispostavljati prekomerne zahteve jedan drugom oni ipak dele
zajednicko gledite na osnovu koga mogu da se procenjuju njihovi zahtevi. Ako sklonost ljudi ka
sopstvenom interesu ini nunom njihovu opreznost jedan prema drugom, njihov javni oseaj
za pravdu ini moguim njihovo bezbrino uzajamno udruivanje.

NOZIK- PRAVDA KAO OVLAENOST:

1. Naelo Nozikove pravde?
2. Koje vrste stvari poseduju ljudi?
3. Nozikovo tree naelo pravde?
4. Razlika izmeu ablonskog i istorijskog principa?

1. Naelo Nozikove pravde?

Nozik smatra da kod pravde nije re o postizanju dogovora o pravednim naelima, uz
zamiljanje da nam nije poznato koliko smo sree imali ili nismo imali na lutriji koju ini priroda i
drutvo. Pravda se sastoji u potovanju prava ljudi da budu svoji i njihovog prava na svojinu,
ostavljajui im slobodu da sami odluuju ta e sa onim to je njihovo. Zastupa naelo
posedovanja sopstvenog bia koje ljudima ostavlja slobodu da sa svojom imovinom postupaju
prema sopstvenim nahoenjima. Drava ne treba da se mea u raspodelu resursa, kako bi
obezbedila da ta rapodela bude idealno pravina. To bi znailo neopravdano zadiranje u
legitimnu oblast privatnog vlanitva. Njena uloga bi trebalo da se ograniava na zatitu ljudi od
takvih zadiranja. On je desniarski liberal, zagovornik ideje vlasnitva nad samim sobom , i
zalae se za leissez-faire dravu koja ima ulogu nonog uvara.

2. Koje vrste stvari poseduju ljudi?

Ljudi mogu da rade ta im je volja sa onim to je njihovo:
1. sopstveno bie- sopstveno telo i um.
2. prirodni svet- zamlja, rude...
3. stvari koje ljudi prave korienjem prirodnog sveta- automobil, hrana, raunari.
Moje telo i moj um su moji i sa njima mogu da postupam po sopstvenom nahoenju. A kada
ljudi poseduju deo prirodnog sveta i poseduju sebe, spajanjem tih stavova se vidi kako dolazimo
do zakljuka da oni poseduju ono to proizvode.

3. Nozikovo tree naelo pravde?

(ovde se trai odgovor na tree, da bi se dolo do njega, morate objasniti i prva dva)
Tri naina na koje ljudi stiu legitimo vlasnitvo:
1. prvobitno prisvajanje.
2. dobrovoljan prenos vlasnitva.
3. ispravljanje nepravdi.
- 1. Prvobitno privajanje se odnosi na sluaj kada neko prisvaja- ini svojim vlasnitvom do tada
neposedovane delove sveta. (primer: ljudi koji naseljavaju do tada nenaseljen kontinent. Nozik
smatra da svet, u svom prvobitnom stanju niko ne poseduje i da on prelazi u privatno vlasnitvo
pojedinaca legitimnim inom prvobitnog prisvajanja.
- 2. Dobrovoljan prenos vlasnitva - kada vam neko ko ima prava na to, da to. Kada neko neto
poseduje, on s tim moe postupati po sopstvenom nahoenju, ukljuujui i to da nekome to da,
pod bilo kojim uslovima o kojima se postigne dobrovoljan dogovor. To se deava na tritu.
(radna snaga- sredstva).
Istoriju oveanstva bi trebalo da ine legitimni inovi prvobitnog prisvajanja i legitimni prenos
vlasnitva posredstvom dobrovoljne razmene, to dovodi do pravednog ishoda da ljudi
poseduju samo ono to je njihovo. Nozik zna da to nije tako i:
- 3. Trei nain na koji neko moe polagati pravo na neku imovinu- zamiljeno je kao reenje tog
problema. To je naelo ispitivanja nepravdi, prema kome se nepraveni prenosi vlasnitva mogu
ispravljati prenosima vlasnitva u cilju naknade, ime se isto tako dolazi do ovlaenja.
(Kako ne moemo znati ime bi ko raspolagao kao u sluaju da nije bilo nepravednih prisvajanja,
ne moemo ni da na odgovarajui nain ispravimo stvari. Nozik predlae da se, kao polazite
svakome da ista koliina imovine).
4. Razlika izmeu ablonskog i istorijskog principa?
Nozik svoja tri naela opisuje kao istorijska i bez uzora. Njegov saet slogan bi glasio:
Od svakoga po njegovom nahoenju, svakome po nahoenju drugih. Razlika postoji izmeu
konanog stanja i ablonizovanih principa- principa koji propisuju odreeno stanje koje
mora biti ostvareno (recimo, da nejednakosti idu u koris najugroenijima) ili zahtevaju
raspodelu dobara u skladu sa nekim konkretnim ablonom (kao to je svakom prema njegovim
potrebama ili svakom prema njegovim zaslugama). Nozik smatra da je bitno da ljudi
poseduju ono to im pravedno pripada, pa je samim tim pravedna svaka raspodela koja je
rezultat dobrovoljne razmene meu njima. Da li je neije polaganje prava na neto pravedno,
zavisi jedino od dogaaja koji su doveli do toga da se to nalazi u njegovom vlasnitvu.

PRVDA KAO ZASLUGA:

1. Tri stava zasluge, za koga je Nozik a za Koga Rols?
2. Nozik- Rols, pravda kao zasluga?

1. Tri stava zasluge, za koga je Nozik a za Koga Rols? 2. Nozik- Rols, pravda kao zasluga?
Shvatanje zasluge ima tri stava: konvenionalno, meovito i ekstremno.
1. Prema konvencionalnom stanovitu, neko moe zasluivati da zarauje vie ili manje od
drugih, ak iako je to rezultat dejstva inilaca koje ne zavise od njega. Konvencionalno
stanovite prihvata ideju da ljudi mogu zasluivati vie ili manje od drugih time to koriste
vetine i sposobnosti koje su srenim sluajem stekli, ili nisu imali sree da ih steknu.
2. Ekstremno stanovie kae da ljudi ne zasluuju da zarauju vie ili manje od drugih, ak iako
ulau- ili su ranije uloili razliiti trud. Neko ko naporno radi, ne zasluuje da zarauje vie od
onoga ko to ne ini. Prema ekstremnom stanovitu se smatra da je sam trud rezultat sree, ne
prihvata se ak ni da oni koji ulau veliki trud zasluuju da zarauju vie od onih koji to ne ine.
3. Meovito stanovite je na negde na sredini izmeu ova dva. Ljudi ne zasluuju da budu
razliito nagraivani za stvari ili okolnosti na koje objektivno ne mogu da utiu (da li se raaju
pametni ili glupi, bogati ili siromani). Ali zasluuju da budu tazliito nagraivani za ono to je
stvar izbora- to ukljuuje opredeljenje za ulaganje velikog truda ili izbor posla, meu onim
raspoloivim, kojim se bave.
I Rols i Nozik se slau da sutina socijalne pravde nije u obezbeivanju da ljudi, uz obrazloenje
da to zasluuju, dobijaju onoliko koliko vredi njihova proizvodna aktivnost. (Rols zbog primedbe
o moralnoj proizvoljnosti, Nozik zato to raspodela prema zasluzi predstavlja ablonski
princip).

-SOFIJA LAZAREVI