GRADSKE SAOBRAAJNICE

Vangradski putevi i
Gradske saobraajnice
Po funkcionalnom znaaju i ulozi u prostornoj organizaciji grada, putna mrea u gradu se deli na
primarnu i sekundarnu:
Elementi primarne putne mree Elementi sekundarne putne mree
- gradski auto-putevi................. (GA) - pristupne ulice ................... (PU)
- gradske magistrale................. (GM) - parkiralita ........................ (P)
- gradske saobraajnice............ (GS)
- sabirne ulice............................. (SU)
Funkcionalne karakteristike:
Dva osnovna zadatka saobraajnica su
- Da omogue daljinska kretanja i
Da obezbede neposredan pristup lokaciji
-

 GRADSKE SAOBRAAJNICE
SISTEMI PUTNE MREE I PRINCIPI U PLANIRANJU

- radijalno koncentrini
- ortogonalni

Kod formiranja sistema putne mree neophodno je potovati sledee principe:

- Putna mrea mora biti uskladjena sa urbanistikom nadgradnjom.
- Saobraajnice koje ine putnu mreu organizuju se po hijerarhijskom principu.
- Potrebe organizovanja JGS su bitan kriterijum za komponovanje putne mree.
- Moraju se potovati prirodni uslovi odnosno ogranienja.
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
- Magistralne saobraajnice (GA-GM) treba voditi uz ivice radnih zona proizvodnih delatnosti.
- Prostorne skupine homogenih namena treba da budu povezane saobraajnicama koje su
tangencijalno poloene u odnosu na njih.
- Saobraajnice primarne putne mree treba da budu namenjene iskljuivo protonom saobraaju.
- Kod svih saobraajnica sa povrinskim raskrsnicama neophodno je utvrditi ritam raskrsnica.
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
TEHNIKI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU: NIVO USLUGE
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
MERODAVNE BRZINE
OSNOVNA BRZINA

RAUNSKA BRZINA

PROJEKTNA BRZINA
Primenjuje se kao i kod vangradskih saobraajnica, ali samo na saobraajnicama ranga GA
i GM, gde postoji potpuna kontrola pristupa.
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
PROJEKTNI ELEMENTI I KRITERIJUMI U TRASIRANJU
IZBOR I DIMENZIONISANJE POPRENOG PROFILA
Popreni profil predstavlja polaznu projekciju saobraajnice.
Sastoji se od zbira funkcionalnih i konstruktivnih elemenata koji zavise od
- kategorije saobraajnice
- strukture korisnika i
- eksploatacionih pokazatelja
 GRADSKE SAOBRAAJNICE

ELEMENTI KOLOVOZA ZA KOLSKI SAOBRAAJ:

Trake za kontinualnu vo
vonju ts = 250 + Vr (cm) n = Qm/Qi
vonju ( GA, GM ) tsp = 250 + 50 + Vs(cm)
Trake za sporu vo Vs - brzina sporog vozila u km/h
Trake za ubrzanje i usporenje tad = 3,50 m,uz obavezno vizuelno razgranienje od glavnog kolovoza
Trake za prestrojavanje tm = 3,00 m, osim kod krunih raskrsnica gde je tm= ts
Ivi
Ivine trake ti = 0,50 1,00 m samo na saobraajnicama ranga GA i GM
Trake za zaustavljanje
Slue za poslovno i prinudno zaustavljanje vozila.
tz = 2,50 m za saobraajnice ranga GA i GM
tz = 1,50 m za dugake mostove i tunele
tz = 2,00 m za saobraajnice sa ivinom izgradnjom
Trake za parkiranje
Predstavljaju uslovno doputen element kod saobraajnica lokalnog dometa (SU)
tp = 2,00 (2,50) m
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
ELEMENTI KOLOVOZA ZA JGS
Tramvajske trake - tT
Kao poseban funkcionalni elemenat javljaju se kod samostalnih traka za tramvajski saobraaj. Sastoje se iz
kolovoznog dela za gornji stroj i obostranih ivinih zatita, to sve zavisi od primenjenog tipa i irine
tramvajskih kola.
Poeljno je da se kod novogradnji predvidi irina normalnog koloseka od 1,435 m i konforna kola irine 2,80
m, kao i da tramvajski kolovozi budu projektovani sa irokim zatitnim trakama, na kojima se mogu
organizovati stajalita.
Tramvajske stanice TRAM
Organizuju se ili kao posebno uredjen deo tramvajskog kolovoza u okviru jedinstvenog prostora za tramvaj ili
kao njegova delimina proirenja.

Autobuske trake - tB
Projektuju se na GS i SU, za vodjenje brzih linija
JGS (Q > 50 BUS/h).
tB = 3,50 m.

Autobuske stanice BUS

tBUS = 3,00 m (min 2,50 m)
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
ELEMENTI KOLOVOZA ZA BICIKLISTIKI I PEAKI SAOBRAAJ
Biciklistike trake - tb
Projektuju se kao sastavni deo protonog kolovoza na saobraajnicama manjeg znaaja (SU, PU), ukoliko je
400 < Qb < 1000 bic/dan. tb = 1,00 m.
Biciklistike staze bs
Predstavljaju samostalne puteve koji se rade u regulacionom pojasu znaajnijih saobraajnica (GS). Mogu biti
i potpuno nezavisne od njih.
Peake staze
ine obavezan sastavni deo poprenog profila kod svih kategorija gradskih saobraajnica. Mesto im je uz
urbanistike sadraje.
RAZDELNE TRAKE
- Srednje razdelne trake, standardni su element kod znaajnijih gradskih saobraajnica.
Kod GA i GM, kod kojih se oekuje saobraajno optereenje Q > 10000 PA/dan po smeru i reimom
kontinualnih tokova min tr = 2,00 m.
Kod GS i SU, da bi se u zonama povrinskih raskrsnica
formirale nie za leva skretanja i obezbedili prostori za zatitu
peaka i smetaj svetlosne signalizacije minimalna irina
razdelne trake iznosi:

tr = tm + 2,00 = 5,00 m (4,50 m)

- Ivine razdelne trake
tri = 2,00 m, za trake sa parternim zelenilom
tri = 4,00 m, za trake sa visokim rastinjem i drvoredima
 GRADSKE SAOBRAAJNICE

PROJEKTNI ELEMENTI SITUACIONOG PLANA

Krune krivine isto kao i kod vangradskih puteva
Prelazne krivine isto kao i kod vangradskih puteva

Preglednost u krivinama
Kod kolovoza sa jednosmernim saobraajem duina preglednosti je jednaka duini
zaustavnog puta za forsirano koenje.
Kod kolovoza sa dvosmernim saobraajem duina preglednosti je jednaka dvostrukoj
duini zaustavnog puta za forsirano koenje.

Proirenje kolovoza u krivinama a2

ts =
2R
Uzima se u obzir samo ukoliko je ukupno potrebno proirenje vee od 30 cm.
Ova potreba se javlja kod dvosmernih saobraajnica sa R < 150 m i kod praktino
svih fiziki oivienih kanala za leva i desna skretanja na povrinskim raskrsnicama.
Na jednosmernim saobraajnicama i veznim rampama proirenje obavezno treba
izvriti u krivinama R < 60 m, a u ostalim sluajevima samo ako je irina pratee
zaustavne trake manja od 2,00 m.
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
NIVELACIONI ELEMENTI U TRASIRANJU
Poduni nagibi: min iN = min ihid odnosno za savremene zastore normalne rapavosti = 0,5%.
max iN ima bitnog uticaja na eksploatacione efekte. Mogu se usvojiti sledee
granine vrednosti:

U zonama povrinskih raskrsnica mora se izvriti ublaavanje ovih nagiba.

Vertikalne krivine min Rv isto kao i kod vangradskih saobraajnica.

Preporuene vrednosti za gradske saobraajnice su:
Za konveksne vertikalne krivine

Za konkavne vertikalne krivine

 GRADSKE SAOBRAAJNICE
VODJENJE NIVELETE
U gradskim uslovima niveleta je najee uslovljena urbanistikim nasledjem, odnosno potrebom da se
nivelacija prilagodi planiranim arhitektonskim i komunalnim sadrajima.
Na putnim potezima sa povrinskim raskrsnicama moraju se nivelaciono uskladiti odnosi ukrsnih
saobraajnica. Tada se vodjenje nivelete mora podrediti i uslovima za bezbedno obavljanje saobraaja u
konfliktnoj zoni raskrsnice.
GRADSKE SAOBRAAJNICE
ZBIRNI PRIKAZ PROJEKTNIH USLOVA
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
POPRENI NAGIBI I VITOPERENJE KOLOVOZA
Kao i na vangradskim putevima odredjuju se iz uslova bezbednosti i odvodnjavanja, qp = 2,0%
max qp = 6,0% - za brze gradske saobraajnice i denivelisane raskrsnice
max qp = 4,0% - za ostale saobraajnice
Primenljive vrednosti nagiba rampi vitoperenja kreu se do 0,5%, a na denivelisanim
raskrsnicama do max ir = 1,0%.

Primenu + qp treba usloviti samo za brze gradske saobraajnice GA i GM i to u rasponu do 3Rmin ,

kod ostalih saobraajnica do 2Rmin .
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
GEOMETRIJSKO OBLIKOVANJE RASKRSNICA
Izvodi se projektnim linijama odredjenih geometrijskih zakonitosti, iji oblici i tok treba da prate
strujanja vozila na irem podruju raskrsnice.
Direktni tokovi se vode u punoj irini i broju kroz podruje raskrsnice. Sve devijacije radi
proirenja kolovoza treba da budu obavljene kontinualnim linijama sa krivinama koje odgovaraju
raunskoj brzini glavnog toka. Manipulativne trake u zoni postrojavanja treba da budu izdvojene iz
protonog dela kolovoza po uslovima koji odgovaraju brzini Vs = 0,8 (0,7) Vr,Vr kako po linijama
vodjenja tako i po irini.

Mogui naini voenja osnovnih kolovoza u zoni raskrsnice

Principi vo
voenja direktnih i manipulativnih traka
kod trokrake raskrsnice
a) Kod raskrsnice u krivini
b) Kod etvorokrakih raskrsnica u pravcu
c) Kod trokrakih raskrsnica u pravcu
 GRADSKE SAOBRAAJNICE

Minimalne irine kolovoznih elemenata u kanalisanoj raskrsnici sa jednotranim kolovozima

Tm = 3 sec Ds = 3
3Vs/3,6 (m) Vs = (0,7 0,8)
0,8)Vr

Standardni elementi geometrije manipulativnih traka

 GRADSKE SAOBRAAJNICE
OIVIENJE KOLOVOZA
Kolovozne povrine u raskrsnicama se omeuju ivinjacima h = 12 cm, cm koji sem konstruktivne
funkcije imaju i funkciju fizikog i vizuelnog usmerivaa saobraaja.
Zbog toga geometrijski oblici ivinih linija treba da odgovaraju tragovima vozila koja vre
manevar promene pravca.
Oivienja kolovoza na poziciji levih i desnih skretanja izvode se trocentrinom krivinom, koja
najbolje aproksimira krivu tragova.
Konstrukcija ove krive je obavezna da bi se izvrilo pravilno markiranje vodee linije, proverila
irina kanala za leva skretanja i oblikovao kapljasti zavretak razdelnih ostrva.
R2 min = 7,0 m R2 max = 15,0 m preko toga A1 : R2 : A2 = 1 : 1 : 1
 GRADSKE SAOBRAAJNICE
OSTRVA ZA KANALISANJE