EGZEMPLARNA NASTAVA

EGZEMPLARNA (PARADIGMATSKA) NASTAVA

Pojam i definicij egzemplarne nastave

Faze u ostvarivawu egzemplarne nastave

Struktura asa egzemplarne nastave

Mogunost primene egzemplarne nastave

Aktivnosti nastavnika i uenika u egzemplarnoj nastavi

Prednosti i slabosti egzemplarne nastave

Primeri nastavnih jedinica

ematski prikaz egzemplarne nastave

 Pojam i definicija egzemplarne nastave

Egzemplarna nastava to je nastava za primer, za ugled, to je uzorna

nastava. Imenica egzemplarna (ehemplar) potie iz latinskog jezika i znai
primer, primerak, ugled. Ovaj nain, sistem nastave drugaije se naziva
paradigmatska nastava po grkoj rei paradigma to znai uzorak, obrazac,
primer za ugled.

Egzemplarna nastava se javlja posle Drugog svetskog rata i to najpre u

zemljama koje doivljavaju nauno-tehniku revoluciju, u Zapadnoj Nemakoj,
SAD, i dr. zemljama.

Ideja o paradigmatskoj nastavi nastaje u meu ratnom periodu. Teoriju

egzemplarizma formulisao je nemaki didaktiar Hans oeri. Ova teorija se
zasniva na egzemplarnom uenju u kome se obrazovni sadraji grupiu oko
tema koje su izabrane ili su pak tipine za ostale injenice, datu oblast ili
proces. Ukoliko nastavnik izabere adekvatne primere on moe uenike
upoznavati sa osnovnim oznakama I obelejima tipinih primera, preko kojih
se predstavljaju i upoznaju itave grupe, porodice. Egzemplarna nastva
predstavlja pokuaj da se linearni sistem nastave zameni skokovnim.

Povod za pojavu ideje o egzemplarnoj nastavin jesu opirni nastavni

planovi i programi prouzrokovani naun-tehnikom revolucijom. Nastala je i iz
kritike tradicionalne nastave u kojoj je nastavnik uvek aktivan, a uenik
veoma retko.

Za dobru obradu svih sadraja iz preobimnih nastavnih programa, u

koje ulazi masa nauni h injenica, potrebno je mnogo vremena, a to vreme
se ne moe poveavati. Dodavanje novih nastavnih asova jo vie bi
opteretilo i onako optereene uenike. Reenje ovog porblema zaetnici ovog
sistema vide u izdvajawu tipinih sadraja iz nastavnih programa za
odgovarajue tematske celine i obraivanju tih sadraja na najviem
didaktiko-metodikom novou.Obrada tih odabranih (egzemplarnih) sadraja
uenicima slui kao uzor (primer) za obradu slinih (analognih) sadraja.

Ovaj sistem nastave nastao je 1952. godine na skupu pedagoga u

nemakom gradu Tibingenu.
Faze u ostvarivanju egzemplarne nastave

Prva faza - selekcija sadraja

Prvi korak u koncipirawu egzemplarne nastave je selekcija sadraja.

Nastavnik detaljno prouava nastavni program i grupie sadraje u
tematske celine. Nakon toga se iz mase slinog izdvaja ono to je bitno,
osnovno reprezentativno (egzemplarno) kao to su slini literalni tekstovi,
biljne i ivotinjske vrste, geografske regije, istorijski dogaaji, matematiki
sadraji i dr. Prlikom izbora noseih sadraja, nastavnik mora stalno sebi da
postavlja pitanje: Da li odabrani sadraji mogu biti uzorno obraeni i
posluiti kao model uenicima? Na kraju ove faze celokupan sadraj
nastavnog predmeta je podeljen na dve grupe sadraja: egzemplarne (ue) i
analogne (ire).

egzemplarni sadraj

analogni sadraj

tematska egzemplarni sadraj

celina
analogni sadraj
Program
tematska
celina
nastavnog
egzemplarni sadraj
tematska
predmeta celina
analogni sadraj

tematska
celina
 egzemplarni sadraj
analogni sadraj
Druga faza obrada egzemplarnih sadraja

Nakon izvrene diferencijacije sadraja vri se obrada egzemplarnih

sadraja.
U ovoj fazi vri se obrada na najviem didaktikom nivou. Ona slui kao
model po kome e uenici kasnije raditi. Egzemplarni sadraji moraju biti
vrhunski obraeni kako bi uenici pred sobom imali odlian primer kada
budu samostalno radili. Egzemplarni sadraji obrauju se na uzoran,
primeran, egzemplaran nain.
Nastavnik mora dobro osmisliti artikulaciju asa, odabrati prikladne
metode, sredstva i dr. U tome dolazi do izraaja stvaralatvo nastavnika. Cilj
asa je ostvaren ako su uenici usvojili egzemplarni sadraj odnosno ako su
ih u potpunosti shvatili i ako su usvojili model obrade/sadrajni, metodiki,
metodoloki, logiki, misaoni, tehniki.
To praktino znaI kada nastavnik egzemplarno obradi biljnu vrstu kao
predstavnika odreene skupine biqljaka tada e uenici potpuno usvojiti
sadraje o toj biljci ali e ujedno usvojiti i model kako se pristupa
izuavanju te biljne vrste.

Trea faza samostalni rad uenika

Sledei korak u izvoewu egzemplarne nastave je uenika samostalna

obrada analognih sadraja. Uenici mogu dobiti isti zadatak za samostalni
rad/ samostalni rad je nediferenciran, a mogue je i odeljenje podeliti na
grupe pa svakoj grupi dati drugaiji zadatak/ diferenciran rad.
O tome da li e samostalni rad biti diferenciran ili nediferenciran odluuje
nastavnik na osnovu opirnosti analognih sadraja, pristupanosti izvora za
samostalni rad uenika, vanosti sadraja koji se obrauju i dr. Samostalni
rad u~enika moe se kombinovati i smenjivati sa radom u koli i kod kue

etvrta faza ponavljanje i sistematizacija svih sadraja

Nastavnik u ovoj fazi dobija povratnu informaciju o usvojenosti

egzemplarnih i analognih sadraja. U ovoj fazi dolazi do logikog povezivanja
gradiva u tematske celine i izgraivanja sistema znanja. Uenici i nastavnici
vre samoocenjivanje svog dosadanjeg rada, uoavaju slabosti i otklanjaju
ih

selekcija sadraja

obrada egzemplarnih sadraja

ponavljanje i sistematizacija
obrada svih
analognih sadraja
sadraja
 Struktura asa egzemplarne nastave

Struktura asa egzemplarne nastave zavisi od obima sadraja koji se obrauje. Nastavnik moe
na poetku asa da obradi egzemplarni sadraj, a uenici posle obrauju analogne sadraje. Ako
je sadraj koji nastavnik obrauje obiman pa ga nastavnik obrauje na celom asu, onda uenici
na sledeim asovima ili za domai zadatak obrauju analogne sadraje. Uenici mogu raditi
individualno, u paru ili po grupama.
Struktura asa na kome nastavnik prvo obradi egzemplarne sadraje, a nakon toga uenici
obrauju analogne sadraje je sledea:

Prva etapa obrada egzemplarnih sadraja

Nastavnik na najviem didaktko metodkom nivou obrauje deo

sadraja. U toku ove prve etape nastavnik uspostavlja povoljnu radnu
atmosferu i maksimalno motivie uenike za samostalan rad.

Druga etapa provera usvojenosti egzemplarnih sadraja

Posle obrade nastavnik proverava koliko su uenici usvojili egzemolarne

sadraje, a samim tim i model obrade sadraja.

Trea etapa Obrada analognih sadraja

 Uenici obrauju analogne sadraje po ugledu na obradu egzemplarnih
sadraja. U ovoj fazi uenici koristei udzbenike, enciklopedije, renike,
posmatrajui slike, gledajui film odgovaraju na postavljene zahteve, pitanja.

etvrta etapa ponavljanje analognih sadraja

U ovoj etapi nastavnik dobija povratnu informaciju o usvojenosti analognih

sadraja.

Peta etapa povezivanje egzemplarnih i analognih sadraja

Nastavnik u ovoj etapi nastoji da pogodnim pitanjima povee analogne i

egzemplarne sadraje u odgovarajue tematske celine i na taj nain izgradi
sistem znanja. U ovoj etapi uenici pod vostvom nastavnika uspostavljaju
misaone veze i odnose izmeu egzemplarnog i analognih sadraja.Na kraju
dolazi jo i proveravanje tako da je ovaj sistem kompletan .

ematski prikaz artikulacije asa egzemplarne

nastave

obrada egzemplarnih sadraja

provera usvojenosti sadraja i modela

samostalan rad uenika

(obrada analognih sadraja)

utvrivanje analognih sadraja

povezivanje analognih
domaii egzemplarnog
zadatak sadraja
 Mogunost primene egzemplarne nastave

Iako je teko nai objektivne kriterijume za utvrivaer tipinih sadraja,

egzemplarna nastava moe da ima iroku primenu.
Vladimir Poljak navodi primere za egzemplarne i analogne sadraje za
biologiju, knjievnost i istoriju.
Egzemplarna nastava treba postepeno da se uvodi. Uitelji ve u niim
razredima treba da osposobljava uenike da sami stiu znanja, da koriste
udzbenike i druge izvore. Ovaj vid nastave moe se primenjivati u nastavi
maternjeg jezika (obrada teksta), matematike, poznavanja prirode i drutva.
U starijim razredima uenici mogu samostalno da obrauju analogne
sadraje iz gografije, istorije, biologije, matematike, fizike, maternjeg jezika i
dr..

Didaktiari pak tvrde da je ova nastava reproduktivnog karaktera i da

ne doprinosi razvoju stvaralakog miljenja kod uenika. Meutim, uenici
iako ue po modelu, oni moraju da utvrde slinosti i razlike izmeu
egzemplarnog i analognih sadraja, a tu ima elemenata stvaralakog.
 Egzemplarna nastava moe da nae i nalazi iroku primenu u radu
kombinovanih odeljenja i u nepodeljenim kolama.
Tu uenici starijeg razreda nakon obrade egzemplarnih sadraja samostalno
obrauju analogne sadraje, a uitelj ih po potrebi obilazi , daje instrukcije,
potrebnu literaturu.
Egzemplarnu nastavu treba primenjivati u obradi onih tematskih celina
u kojima ima opirnih sadraja sa tipinim slinostima.

Aktivnosti nastavnika i uenika u

egzemplarnoj nastavi

Aktivnosti nastavnika nastavnik detaljno prouava nastavni program,

vri selekciju sadraja, uoava slinosti, klasifikuje, vri poreenje; bira
nastavne tehnike, principe, metode rada, sredstva, opremu, postavlja
pitanja, zahteve; motivie uenike podstie radoznalost i saznajnu glad kod
uenika, podstie i odrava deja interesovanja; on je procenjiva i evaluator
analizira individualna postignua uenika, uoava i prati intelektualne i
saznajne promene kod uenika.
Nakon obrade analognih sadraja on zajedno sa uenicima vri
povezivanje sadraja i izgr|uje sistem znanja uenika
.
Aktivnosti uenika uenici temeljno usvajaju egzemplarne sadraje;
usvajaju model za savladavanje drugih (srodnih) sadraja/sadrajni
metodoloki, metodiki, logiki, misaoni, tehniki, samostalno primenjuju
model na novim sadrajima; u procesu usvajanja analognih sadraja uenici
izvode raznovrsne aktivnosti slue se renicima i enciklopedijama, stiu
nova znanja, priaju line doivljaje (analogno onome iz obraenog
knjievnog teksta); piu domai zadatak; uoavaju slinosti i razlike izmeu
egzemplarnih i analognih sadraja.

Vrednovanje egzemplarne nastave

Vrednost ovog didaktikog sistema:

omoguava da se opirne nastavne celine u kojima ima dosta tipinih
slinosti savladaju uspeno uz manji utroak vremena;
uenici su poveano angaovani
 ovaj vid nastave doprinosi osamostaljivanju uenika navikavajui ih da
sami stiu znanja, koristei razne izvore udzbenike, renike, film i dr.
izvore;
uenici usvajaju metode i tehnike uenja
nastavnici se maksimalno pripremaju za as, kvalitet nastave;
uenici uoavaju slinosti i razlike izmeu analognih i egzemplarnih
sadraja; na taj nain razvijaju mo zapanja i uoptavanja i razvijaju
stvaralako miljenje.

Slabosti ovog sistema:

uenici ue po tu|em modelu, a u ivotu e morati da reavaju zadatke
koji se nee moi reiti po obrascu;
da bi se odredili tipini sadraji teko je nai objektivne kriterijume;
za izbor egzemplarnih sadraja iz skupa tipinih sadraja potrebno je
dobro prouiti sutinu materije;
poistoveivanjem egzemplarnih i analognih sadraja postoji opasnost
da e se izjednaiti raznoliki delovi.

PRIMER PRIMENE EGZEMPLARNE NASTAVE

Nastavna jedenica: Biljke iz naih vonjaka
razred: 3

Uvod:
- itanje pesme : udna voka

Jei Bocko ogladneo

vonjaku se priunjao.
Nju, nju, trai njuka:
Uh da mi je zrela kruka!
Kad u nekoj gustoj travi
spazi neto da se plavi.
ta je ovo? udan plod!
iji li je ovo rod?
Neznanku na lea stavi
pa se prvoj kruki javi:
Draga kruko, dobar dan
izvinite, da pitam:
zbunjena je moja njuka
da l je ovo vaa kruka?
O jeiu zar ne vidi
trebalo bi da se stidi?!
Kruka ti je duguljasta
pa je uta, pa je slasna.
Je se lepo zahvalio,
do jabuke nastavio.
Jabukice, dobar dan,
Izvinite, da pitam:
Naao sam udan plod,
jel od vae grane rod?
O , jeiu , zar ne vidi,
trebalo bi da se stidi?!
Jabuka je

- razgovor o vou:
[ta je vo}ka? (Biqka koja daje vo}e) -[ta je vo}e (plod vo}ke)
Koje se vo}ke gaje u na{em kraju? (jabuke, {qive, kru{ke, maline, kupine,
jagode,vi{we, tre{we I dr.)

Potrebno je da znamo kako izgledaju i kakva je korist od vo}ki.

 1)Nastavnikova obrada egzemplarnog sadr`aja

Nastavnik prikazuje grafofoliju sa slede}im sadr`ajem:

JABUKA

Izgled:
Jabuka je vi{egodi{wa drvenasta biqka. Gaji se {irom sveta. Kod nas uspeva
u brdskim predelima, poluplaninskim.Pitoma jabuka poti~e od divqe jabuke.
Jabuka je listopadno drvo. Plodovi su okrugli, mesnati i sazrevaju od avgusta
do oktobra.

Zna~aj jabuke:
Koristi se u ishrani na razli~ite na~ine:
Jede se sve`a, su{i se, industrijskom
preradom se dobijaju vo}ni sokovi i
alcohol/rakija jabukova~a

b)Samostalna obrada analognih sadr`aja

U~enici na osnovu nastavnikovog modela obra|uju ostale vo}ke. Tokom

samostalnog rada koriste uxbenik, ~itanke, slike i dr. nastavna sredstva na
koja ih upu}uje nastavnik.

LJIVA

Izgled:

[qiva je bi{egodi{wa, listopadna biqka. Koren i stablo ove biqke su drvenasti.

Plod {qive je ko{ti~av, a seme ko{tica.
[qiva ima vi{e svojih srodnika: kajsija, breskva, xanarika. Koristi se u ishrani

Zna~aj {qive:

Koristi se u ishrani na razli~ite

na~ine:jede se sve`a, su{I se,
industrijskom preradom se dobijaju vo}ni
sokovi i yemovi; od we se pravi i rakija
{qivovica

TRE[WA

Izgled:

Tre{wa je listopadno drvo koje dosti`e visinu 10 12 m. Najboqe uspeva na

kre~nom zemqi{tu, a naro~ito na peskovitoj ilova~i. Plod tre{we je ko{ti~av
, a seme ko{tica.

.
Zna~aj tre{we :
Tre{wa se naj~e{}e koristi
u sve`em obliku, prera|uje se u
fabrikama.
Industrijskom preradom
se dobijaju sokovi i
rakija tre{weva~a.

.
ORAH

Izgled:
Orah je vi{egodi{wa drvenasta biqaka. Stablo mo`e da bude visoko do 25 m
sa pre}nikom od 1m. Plod oraha je ora{nica sa puno hranqivih sastojaka.
zna~aj:
Plod oraha koristi se za
ishranu. Iz ploda oraha
dobija se orahovo uqe koje
slu`i za jelo, fabri~ko
dobijawe sapuna, boja.
Orah je i lekovita
biqka. Za ovu svrhu obi~no
se koristi li{}e od kojeg
se spravqa ~aj. Stablo
oraha koristi se u
industriji name{taja.

MALINA

Izgled:

Malina je `bunasta biqka. U Srbiji se ova biqka gaji na ve}im povr{inama.

Najvi{e se gaji u okolini ^a~ka i Vaqeva. Plod je crvena bobica, vrlo ukusna i
sadr`i dosta {e}era.Qudi su uspeli da odabirawem I ukr{tawem stvore
razli~ite sorte malina. Svaka sorta ima svoje posebno ime: malbor. Malin
primajz i dr.
Zna~aj maline :
Malina je industrijska biqka jer se
wenom preradom dobijaju sirup I
malinov sok.
Malina je I lekovita biqka.
Pomo}U we le~I se I groznica. Za
ovu svrhu koristi se malinov
sirup koji se dobija iz plodova. Od
su{enog malinovog li{}a
spravqa se lekovit ~aj kojim se
.

JAGODA

Izgled:

Jagoda je vi{egodi{wa, zeqasta biqka. Pored pitomih jagoda postoje I

{umske, divqe jagodekoje se samostalno razmno`avaju. Jagoda ima `ili~ast
koren, tanko nadzemno stablo visoko od 5 do 20 cm. listovi su sa duga~kom
dr{kom. Cvet jagode je beo.
Jagoda se razmno`ava iz semena I stolona.
 Zna~aj:
Koristi se u ishrani u sve`em
stawu , industrijskom preradom od
we se dobija sok, sirup od jagoda,
slatko i marmelada.

VINOVA LOZA

Izgled:

Vinova loza je drvenasta vi{egodi{wa biqka poviju{a. Vodi poreklo od divqe

loze. Gaji se u Podravini, Posavini, Fru{koj gori, Banatu, Ba~koj i drugim
krajevima. Plod je bobica. Skupqene su u grozd.
Zna~aj:

Zna~aj:
Jede se usve`em stawu, kuva se
radi dobijawa slatkog,
ili se prera|uje u fabrici.
Industrijskom preredom
gro`|a dobija se vino.