Univerzitet u Tuzli

Filozofski fakultet

Odsjek: Pedagogija-psihologija

Naziv predmeta: Razvojna psihologija I

IZVJEŠTAJ

Razvoj govora

Mentor: Student:

Dr. Sc. Erna Emić, doc Ibrahim Jusić 10-11/16

Tuzla, decembar 2017. Godine

Sadržaj
1. Uvod .................................................................................................................................................... 1
1.1 Faktori za razvoj govora: ................................................................................................................... 1
1.2 Faze razvoja govora: .......................................................................................................................... 1
1.3 Funkcija govora.................................................................................................................................. 1
1.4 Teorije o povezanosti govora i mišljenja ........................................................................................... 2
2. Cilj vježbe ............................................................................................................................................. 4
3. Ispitanici............................................................................................................................................... 4
4. Postupak .............................................................................................................................................. 4
5. Instrumentarij ...................................................................................................................................... 4
6. Diskusija ............................................................................................................................................... 4
7. Zaključak .............................................................................................................................................. 8
8. Literatura ............................................................................................................................................. 9
1. Uvod
Govor je sredstvo komunikacije među ljudima upotrebom konvencionalnih glasovnih simbola
za označavanje predmeta, pojava i odnosa; govor ima i signifikativnu funkciju: reči su nosioci
značenja, pojmova, uopšteno odražavanje stvarnosti. Govor je samo jedan oblik jezika u kome
se upotrebljavaju artikulisani zvuci i reči da bi se saopštile misli i osećanja. Govor privlači
pažnju razvojnih psihologa i kao jedno od najvažnijih sredstava socijalizacije i podsticanja
psihičkog razvoja u celini. Pomoću govora dete identifikuje, diferencira i organizuje stvari i
svet oko sebe, proširujući ga i van opažajnog domena. Ovakvo određenje govora proizašlo je
iz nalaza sistematskih interdisciplinarnih proučavanja (razvojnih psihologa, lingvista,
psiholingvista, razvojnih psiholingvista ...) koja su otkrila sav opseg varijacija ljudskog
govora. Time je bila prevaziđena konvencionalna faza u kojoj je govor označavan samo kao
osnovna odlika koja čoveka razlikuje od životinja, a počelo je da se sagledava koliko je dubok
uticaj učenja jezika na ukupan razvoj onih koji ga usvajaju; tada je shvaćeno da je tok razvoja
govora i njegovi efekti značajno distinktivno svojstvo pri upoređivanju ljudi međusobno.
Kada u razvojnoj psihologiji analiziramo učenje govora kod dece onda se moraju upoznati
saznanja raznih disciplina o tom multidimenzionalnom procesu, ali ne samo o komponentama
od kojih se ti procesi sastoje, nego i o faktorima i uslovima u kojima se ti razvojni procesi
odvijaju (Furlan, 1984).

1.1 Faktori za razvoj govora:

- organski,
- psihički
- socijalni faktori.

1.2 Faze razvoja govora:

- Prelingvistička faza
- Lingvistička faza

1.3 Funkcija govora

Još je Vunt (Wundt, W., 1912) ukazao na ekspresivnu funkciju govora: izražavanje misli,
želja, raspoloženja. Drugi ističu instrumentalnu funkciju govora, njime se: moli, traži,
zapoveda, zabavlja.

1
Za Luisa (Lewis, 1951) govor ima tri funkcije: izražavanje emocija, reprezentativnu (stoji
umesto stvari i ukazuje na njih), evokativnu ili socijalnu (pobuđuje odgovore kod
sagovornika).

Pijaže i Makartijeva vrše podjelu na egocentrični i socijalizovan govor (Cudina, 1989).

1.4 Teorije o povezanosti govora i mišljenja

Pijaže polazi od odnosa jezika i mišljenja i razmatra ga sa tačke gledišta obrazovanja
inteligencije i, naročito, logičkih operacija. Pijaže je zaključio da mišljenje prethodi govoru, a
govor temeljno preobražava mišljenje, preko razvijenije shematizacije i pokretljivije
apstrakcije. Nalazi ukazuju na uzajamno dejstvo jezičkih mehanizama i operacionih
mehanizama. I ovde je jezik neophodan ali ne i dovoljan uslov. Neophodan (1) za simboličko
sažimanje - da integriše skup uzajamno zavisnih transformacija; (2) društvenu regulaciju - da
obezbedi interindividualnu razmenu i saradnju. Zaključak: između jezika i mišljenja postoji
genetički krug, uzajamno zavisno delovanje - obrazovanje i napredovanje. No, oba člana
zavise od same inteligencije koja prethodi govoru i nezavisna je od jezika. Jezik je sredstvo u
službi same inteligencije. Većina razvojnih psihologa smatra da kognitivni procesi leže u
osnovi mnogih uspeha u usvajanju jezika. Nalazi ispitivanja potvrđuju i da pri usvajanju
raznih pojmova i kognitivnih veština jezik igra značajnu ulogu. Preko govora deca usvajaju
socijalne odnose i socijalne pojmove. Verbalno posredovanje - pomaže da se zapamti i ponovi
doživljaj, olakšava rešavanje problema: reči su sredstva misaone aktivnosti, rečima se
formuliše problem i principi rešavanja (Hwang i Nilsson, 2000).

Bruner naglašava da je jezik instrument mišljenja. Međutim, razvoj jezika ne omogućuje

samo reprezentovanje iskustva već i njegovo transformisanje. Jezik je medijum za
oslobađanje od neposrednog. Kako jezik biva interiorizovan? Proces interiorizacije zavisi od
drugih, od potreba da se razviju odgovarajuće interakcije i transformacije za zajedničku
akciju. To je potreba za kognitivnom razmenom sa onima od kojih zavisimo. Bruner nalazi da
jezik kao oblik simboličke reperezentacije ima tri funkcije: a. ostenzivnu (ukazivanje,
pokazivanje na objekt), b. označavanja (verbalna etiketa), v. rečeničku (oznaka je uključena u
rečenicu). Neškolovani koriste (a) a sa uzrastom je u porastu (b); školovani koriste (b) a sa
uzrastom raste (v). Pisani jezik je udaljavanje od pokazivanja (Vigotski) a nije ni prosto
označavanje - pisanje je upotreba jezičkog konteksta nezavisno od neposredne stvarnosti. U

2
školi se jezik usavršava i postaje snažan faktor u kognitivnom razvoju (Hwang i Nilsson,
2000).

Tragajući za razvojnim osnovama mišljenja i govora Vigotski otkriva da je značenje pojava

koja pripada i govoru i mišljenju. Otuda govoru treba pripisati ne samo komunikativnu već i
signifikativnu funkciju. Vigotski nalazi da mišljenje i govor imaju različite razvojne korene.
U filogenezi mišljenja i govora možemo pouzdano utvrditi predgovornu fazu u razvitku
intelekta (začetke upotrebe oruđa kod šipanza) i predintelektualnu fazu razvitka govora
(fonetika govora - emocionalni govor i začeci socijalne funkcije govora kod šipanza). I u
razvitku deteta (ontogenezi) pouzdano se može utvrditi predgovorni stupanj mišljenja
(praktično mišljenje, upotreba sredstva) i predintelektualni stupanj govora (ime je sastavni
deo stvari). Do izvesnog trenutka oba razvoja teku nezavisno da bi se u jednom trenutku linije
razvoja ukrstile posle čega mišljenje postaje govorno, a govor postaje intelektualan. Vigotski
jedinstvo mišljenja i govora nalazi u značenju reči. On ukazuje (1) da reč sadrži uopštavanje i
(2) na razvojnost reči i njenog značenja. Odnos misli i reči je proces: od misli ka reči i od reči
ka misli. Međutim, jedinica misli i jedinica govora se ne podudaraju. "Misao se ne izražava
rečju nego ostavruje u reči". Na taj način je spoljaš- nji govor materijalizacija misli. Ono što
je u misli sadržano simultano u govoru se izražava sukcesivno. "Misao je oblak koji izliva
kišu reči". U unutrašnjem govoru u prvi plan dospeva semantika, smisao, a ne fonetika. To je
naročiti unutrašnji sloj govornog mišljenja. Ujedno to je misaoni koncept za pisani govor. Za
Vigotskog pisani i unutrašnji govor su monološke vrste govora. U pisanom govoru se sve
mora rečima saopštiti i zato je on "najrečitiji, najtačniji i najrazvijeniji vid govora". On je od
početka povezan sa svesnošću i namernošću. Teorija Vigotskog o nastanku unutrašnjeg
govora od egocentričnog glasnog govora poslužila je sledbenicima kao osnova za teoriju o
etapnom formiranju umnih radnji. Vigotski prethodna tumačenja zasniva na svojoj kulturno-
istorijskoj teoriji razvoja, a nastanak govora je najneposredniji izraz istorijske prirode ljudske
svesti. Govor je nastao na najvišim stupnjevima čovekovog razvitka - "reč je konac koje delo
krasi". Pismo je veštačko pamćenje čovečanstva (Vasta i su., 1997).

Koji procesi se odvijaju kod onih koji govore i onih koji slušaju i razumeju govor? Kako
nastaje proces formiranja poruke, ali i proces percepcije, usvajanja govornog sadržaja?
Postavljanjem ovih pitanja Lurija se opredelio za analizu govorne komunikacije: proučavanje
promena do kojih dolazi u procesu formiranja (kodiranja) govornog iskaza i u procesu
razumevanja (dekodiranja) govornog iskaza. Pri tome je pažnja usmerena ne samo na sastavne

3
komponente od kojih se ti procesi sastoje, već i na uslove u kojima se ti procesi odvijaju
(Vasta i sur., 1997).

2. Cilj vježbe
-Upoznati se sa zakonitostima razvoja govora kod djece predškolskog uzrasta

-Utvrditi razinu razvijenosti govora kod djece predškolskog uzrasta

3. Ispitanici
U ovoj vježbi ispitanici će biti dva dječaka predškolskog uzrasta. A.DŽ. ima 4 godine, K.DŽ.
ima 6 godina.

4. Postupak
Ispitanicima sam predstavio 8 predmeta koji svakodnevno upotrebljavamo te sam od njih
zatražio da imenuju te predmete i navedu njihovu svrhu. Ukoliko ispitanik uspješno imenuje
predmet i njegovu svrhu, smatrat će se da je uspješno odradio svoj zadatak u ovoj vježbi.

5. Instrumentarij
Kao instrumenti korišteni su slijedeći predmeti: češalj, stolica, lopta, čaša, mobitel, dugme,
kesa i daljinski upravljač.

6. Diskusija
U nastavku će biti prikazani odgovori djece odnostno naših ispitanika.

Interpretacija rezultata u tabeli ispod su od ispitanika M.M.. koji ima 4 godine:

4
 Kada sam mu pokazao češalj i upitao ga da li zna šta je to što držim u ruci,
ČEŠALJ jasno je odgovorio češalj. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li
zna šta radimo sa češljem, za šta nam češalj služi. Odgovorio da je s češljem
češlja kosa.

Kada sam prstom pokazao na stolicu i pitao ga da li zna šta je to, odgovorio
STOLICA je da je to stolica. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa stolicom, za šta nam stolica služi. Odgovorio je da na stolici
sjedimo.
Kada sam uzeo loptu u ruke i upitao ga li zna šta je to, odgovorio je da je to
LOPTA lopta. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta radimo sa
loptom, odgovorio je da se sa loptom igramo.
Kada sam mu pokazao mobitel i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da
MOBITEL je to mobitel. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa mobitelom, za šta nam mobitel služi. Odgovorio je da tako priča
sa bakom.
Kada sam mu pokazao dugme i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da
DUGME je to dugme. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa dugmetom, za šta nam dugme služi. Odgovorio je da dugme služi
da zakopča jaknu
Kada sam mu pokazao dugme i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da
KESA je to kesa. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta radimo
sa kesom, za šta nam kesa služi. Odgovorio je da u kesi mama donese
slatkiše.

Kada sam mu pokazao daljinski upravljač i upitao ga da li zna šta je to,

DALJINSKI odgovorio je da je to daljinski. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo
UPRAVLJAČ da li zna šta radimo sa daljinskim, za šta nam daljinski služi. Odgovorio je
da pomoću daljinskog gledamo TV.

Kada sam mu pokazao čašu i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da je

ČAŠA to čaša. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta radimo sa
čašom, za šta nam čaša služi. Odgovorio je da u čašu sipa sok kada je žedan

5
 Kada sam mu pokazao češalj i upitao ga da li zna šta je to što držim u ruci,
ČEŠALJ odgovorio je češalj. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna
šta radimo sa češljem, za šta nam češalj služi. Odgovorio je da s tim
češljamo kosu.
Kada sam prstom pokazao na stolicu i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio
STOLICA je da je to stolica. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa stolicom, za šta nam stolica služi. Odgovorio je da na stolici
sjedimo kada jedemo, kada smo za računarom, da se na stolicu penjemo
kada ne možemo nešto dohvatiti.
Kada sam uzeo loptu u ruke i upitao ga li zna šta je to, odgovorio je da je to
LOPTA lopta. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta radimo sa
loptom, odgovorio je da se sa loptom igra fudbala i to nogama a ako igramo
rukama onda je to košarka.
Kada sam mu pokazao mobitel i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da
MOBITEL je to mobitel. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa mobitelom, za šta nam mobitel služi. Njegov odgovor je da na
mobitelu može da igra igrice, priča sa bakom i dekom koji su iz drugog
mjesta.
Kada sam mu pokazao dugme i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da
DUGME je to dugme. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna šta
radimo sa dugmetom, za šta nam dugme služi. Odgovorio je da dugme ima
na jakni, i da tako zakopča svoju jaknu kada mu je hladno.
Kada sam mu pokazao kesu i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio je da je
KESA to kesa. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li zna za šta nam
kesa služi. Odgovorio je da u kesu stavljalju namirnice kada ide s mamom u
kupovinu, ili otpatke za smeće.
Kada sam mu pokazao daljinski upravljač i upitao ga da li zna šta je to,
DALJINSKI odgovorio je da to daljinski. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo
UPRAVLJAČ da li zna za šta nam daljinski služi. Odgovorio je da pomoću njega pali i gasi
televizor, te pušta crtabe filmove koje želi gledati.
Kada sam mu pokazao čašu i upitao ga da li zna šta je to, odgovorio
ČAŠA je da je to čaša. Sljedeće pitanje koje sam mu postavio je bilo da li
zna šta radimo sa čašom, za šta nam čaša služi. Odgovorio je da u
čašu sipa sok kada je žedan.

6
U tabeli iznad navedeni su rezultati ispitanika A.M. koji ima 6 godina.

U ovoj vježbi oba ispitanika su uspješno odradili vježbu. Ono što razlikuje ova dva ispitanika
jeste upravo složenost rečenica. Ispitanik koji ima 4 godine nudio je uglavnom proste
rečenice, dok je nešto stariji ispitanik imao veći fond riječi i složenije rečenice.

7
7. Zaključak
Razvojem dječijeg govora stvara se veoma važan emocionalni kontakt s okolinom. Sa
godinom dana djeca govorljivih majki rasoplažu u prosjeku sa oko 130 riječi više, nego djeca
manje govorljivih majki. Razvojem djeteta ovaj jaz se povećava. Ukoliko se nervni centri ne
stimuliraju prije navršenih deset godina, a najkasnije prije puberteta, oni se nepovratno
inhibiraju. Iako mozak može usvajati nove riječi na bilo kojem uzrastu, točnije tijekom
čitavog života, usvajanje sintakse i gramatike traži specijalno vrijeme. Nakon desete godine
mozak nastoji uništiti sinapse koje ne koristi, ostavljajući one jake koje prerastaju u
iskustvo.Djeca predškolske dobi koriste i verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Znači da bi se
sporazumjeli sa ljudima koji ih okružuju moraju se koristiti gestom, mimikom i govorom. Što
su djeca starija, više će koristiti govor da bi izrazili svoja raspoloženja, želje, potrebe i sl.Malo
dijete u početku najviše producira različite vrste glasanja, dok nakon izvjesnog vremena
možemo razaznati samoglasnike i suglasnike. Gugutanje se sastoji od kombinacije
samoglasnika i suglasnika, zvuči kao pravi govor, ali mu nedostaje jezično značenje. Jezik
pomaže djeci da reguliraju svoje socijalne postupke, a svakodnevna socijalna interakcija jest
važna za razvoj jezika. Koliko će govor djeteta biti razvijen ovisi od uvjeta u kojima odrasta,
što podrazumijeva socio-ekonomski status roditelja, zdravlje djeteta, brigu roditelja za dijete,
motivaciju od strane ostalih koji su uključeni u odgoj djece (npr.odgajatelji) i drugo.

8
8. Literatura

Furlan, I: (1984): Čovjekov psihički razvoj; ŠK Zagreb

Hwang, Nilsson (2000): Razvojna psihologija; Dom štampe, Zenica

Vasta, Faith; Miller (1997): Dječja psihologija, Naklada Slap, Jastrebarsko

Andrilović – Čudina(1989): Osnove opće i razvojne psihologije; ŠK Zagreb