ПРВИ ДЕП:

МЕТПДИКА ЛИКПВНПГ ВАСПИТАОА И ПБРАЗПВАОА - ТЕПРИЈА И ПРАКСА

1. На кпје теприје се пслаоа метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа кап интердисциплинарна

наушна пбласт?

• теприју ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа (кпјима се бави ликпвна педагпгија)

• теприју ликпвне уметнпсти и
• ликпвнп-уметнишку праксу.

2. Чиме се баве ликпвна педагпгија и метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа? За кпје будуће
кадрпве метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа представља кљушну наставу?

Ликпвна педагпгија се пслаоа на тепретска сазнаоа и практишна искуства разлишитих

друщтвених наука, па се мпже дефинисати кап ппсебна наушна дисциплина, кпја заједнп са
метпдикпм ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа прпушава фенпмен дешијег ликпвнпг стваралащтва.
Бави се прикупљаоем, пписиваоем, критишким преиспитиваоем и систематизацијпм шиоеница п
ппјавама у пбласти ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, кап и фактпра кпји утишу на ликпвни развпј
деце и младих. Оихпва пснпвна функција јесте да утврде правилнпсти у ппменутим ппјавама, да
их тумаше, пткривају пбјективне закпнитпсти, кап и узрпшнп-ппследишне пднпсе кпји оима владају.
Старају се п пренпщеоу наушних и уметнишких сазнаоа и дпстигнућа у актуелну праксу, пратећи
резултате кпји се у опј ппстижу, щтп им пбезбеђује ппвратну инфпрмацију за унпщеое кпрелација и
даље унапређиваое теприје и праксе. Метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа представља
кљушну наставу за припрему будућих:
• ликпвних педагпга - наставници предметне наставе ликпвне културе у пснпвним и средоим
щкплама и струшни сарадници за ликпвнп васпитаое предщкплске деце
• ушитеља - наставници разредне наставе ликпвне културе у нижим разредима пщ
• васпиташа у предщкплским устанпвама.

3. Шта су предмет, пснпвни циљеви и задаци метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа?

Предмет метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се пднпси на прпцес стицаоа ликпвне

културе на свим нивпима васпитнп-пбразпвнпг рада, па је предмет метпдике ликпвне културе прпцес
ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, при шему се пплази пд искуства теприје ликпвне педагпгије и
дпсадащое праксе васпитнп-пбразпвнпг рада у пвпј пбласти.
Циљ метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се пднпси на систематизацију сазнаоа из
теприје разлишитих наука, уметнпсти и ликпвнп-уметнишке праксе и псппспбљаваое студената за
сампсталан рад кап будућих ликпвних педагпга у актуелнпј васпитнп-пбразпвнпј пракси.
Задаци метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа су да пбезбеди пптребан фпнд тепретских
знаоа и практишних веза из пбласти ликпвнпг стваралащтва деце предщкплскпг узраста, кап и ушеника
пснпвне и средое щкпле.

1
3/2. Кпја је пснпвна ппдела метпдика ликпвнпг у систему васпитаоа и пбразпваоа?

Метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа се мпже пднпсити на разлишите пбласти, ппдрушја

уметнпсти и нивпа пбразпвнпг система, у зависнпсти пд узраста деце и врсте щкпле, па ппстпје:
• Метпдика ликпвнпг васпитаоа деце предщкплскпг узраста - кпја се пднпси на рад са
децпм у јаслицама и дешијим вртићима;
• Метпдика наставе ликпвне културе за пснпвну щкплу - кпја се бави наставпм ликпвне
културе и нижим и вищим разредима пснпвне щкпле.
• Метпдика наставе за средоу щкплу - кпја се бави наставпм ликпвне културе кап
ппщтепбразпвним предметпм.
• Ппсебне метпдике кпје се баве наставпм у средоим струшним уметнишким щкплама,
виспким струкпвним щкплама и уметнишким факултетима.

4. Кпји су пснпвни ппјмпви метпдике ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа, и оихпвп знашеое?

Likovno vaspitanje - sistem postupaka kojima se bude i aktiviraju svi psihofizički potencijali
vaspitanika u domenu likovnog stvaralaštva i izražavanja. Ono takođe podstiče i usmerava pozitivne
tendencije u opštem razvoju, stvarajudi uslove za usavršavanje sposobnosti likovnog izražavanja, proširivanjke
iskustva u domenu likovne umetnosti, izgrađivanje etičkih i estetičkih stavova, oplemenjivanje emocija,
menjanje stavova i ponašanja u skladu sa ciljevima likovnog vaspitanja i obrazovanja.
Likovnim obrazovanjem - se podstiče sticanje, usavršavanje, uobličavanje i proširivanje iskustva iz
likovne kulture kod dece i mladih. Ono ima za cilj prenošenje odabranih znanja iz oblasti likovne umetnosti,
koje je čovečanstvo prikupilo u toku svog razvoja i uobličilo kao vrstu umetnosti i vizuelni medij.
Najopštiji ciljevi likovnog vaspitanja i obrazovanja - su uvođenje dece i mladih u složeni svet likovne kulture,
vaspitanje putem likovne umetnosti (razvijanje pozitivnih osobina ličnosti, kreativnosti i sposobnosti za
komunikaciju likovnim medijima), osposobljavanje za korišdenje likovnih tehnika i materijala u svakodnevnom
životu i rad u skladu sa estetskim načelima.
Likovna kultura - predstavlja kvalitet ličnosti koji se gradi i razvija likovnim vaspitanjem i
obrazovanjem u najširem smislu reči, putem vaspitnoobrazovnog rada u predškolskoj ustanovi, nastave u
osnovnoj i srednjoj školi, vannastavnih aktivnosti i ličnog angažovanja pojedižnca. Likovna kultura
podrazumeva: razvijen ukus i sposobnost komuniciranja likovnim i vizuelnim medijima, određeno osnovno
znanje o likovnoj umetnosti i teoriji umetnosti, sposobnost da se doprinese estetskom i kulturnom načinu
življenja u svojoj sredini, poznavanje likovnih tehnika i materijala…
Likovna umetnost - je sadržaj vaspitnoobrazovnog rada, likovno vaspitanje i obrazovanje dece i
mladih je proces usvajanja, a likovna kultura je cilj ovog procesa.
Настава ликпвне културе - се пдвија у пснпвним и средоим щкплама шијим се дидактишким
аспектима бави метпдика наставе ликпвне културе, дпк се у предщкплским устанпвама пдвија
васпитнп-пбразпвни рад.

4/2. Ппвезати следеће ппјмпве са оихпвпм функцијпм: ликпвна уметнпст, ликпвнп васпитаое и
пбразпваое, ликпвна култура, циљ, садржај, прпцес?

• Ликпвна уметнпст - се ппсматра кап садржај васпитнп пбразпвнпг рада

• Ликпвнп васпитаое и пбразпваое - кап прпцес оихпвпг усвајаоа
• Ликпвна култура кап - циљ пвпг прпцеса

2
5. Шта је разлика између васпитнп-пбразпвнпг рада у пбласти ликпвне уметнпсти у средоим
струшним уметнишким щкплама и васпитнп-пбразпвнпг рада у пснпвним и средоим щкплама?

У средоим струшним уметнишким щкплама врщи се прпфесипнална припрема за пбављаое

ппслпва кпји захтевају примеоиваое знаоа и сппспбнпсти из пбласти ликпвних и примеоених
уметнпсти у пдређенпј струци. За разлику пд пваквих щкпла, у кпјима су садржаји наставе ликпвне
културе прганизпвани крпз систем струшних уметнишких предмета, у пснпвнпј щкпли или некпј другпј
средопј щкпли настава ликпвне културе представља ппщтепбразпвни предмет, где се ушеник не
сматра будућим уметникпм. Циљ наставе ликпвне културе кап ппщтепбразпвнпг предмета јесте да
ушеници стекну ппщту ликпвну културу и псппспбе се за кпмуникацију ликпвним медијима.

6. Са кпјим наукама и наушним дисциплинама је ппвезана метпдика ликпвнпг васпитаоа и

пбразпваоа?

Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja je interdisciplinarna nauka koja polazi od rezultata mnogih nauka
i naučnih disciplina (filozofije, estetike, sociologije kulture, pedagogije, didaktike, psihologije, sociologije,
semiologije...).
Педагпгија - представља тепријску пснпву и систем наушних шиоеница п васпитаоу и
пбразпваоу деце и младих, пд кпје се пплази приликпм кпнституисаоа метпдике ликпвнпг
васпитаоа и пбразпваоа.
Метпдика пре свега представља тумашеое педагпщких импликација за неппсредну праксу пних кпји
струшнп пстварују циљеве ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа. У великпј мери се пслаоа на ппщте
ппставке педагпгије из кпје је изведен и разрађен систем ппщтих преппрука, захтева, упутстава и
других пслпнаца за пбављаое ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа. Усппстављаоем пднпса између
педагпгије и метпдике тепријске ппставке и наушнп-уметнишка сазнаоа налазе свпју примену у пракси.
Дидактика - свпјим закпнитпстима везаним за садржаје наставнпг прпцеса пружа метпдици
темељну пснпву за елементе наставнпг прпцеса. Та ппвезанпст је лпгишна, ппщтп метпдика ликпвнпг
васпитаоа и пбразпваоа прпизилази из дидактике кап ппщте науке п настави.
Психплпгија - је наука п ппјавама у психишкпм живпту, шијим се истраживаоима утврђују
прирпда, карактеристике и трансфпрмације тих ппјава. Захваљујући оеним резултатима мпгуће је
испитивати стратегије усппстављаоа тих прпмена, щтп је задатак метпдике ликпвнпг васпитаоа и
пбразпваоа у сфери развпја ликпвнпг изражаваоа и стваралащтва. Пдгпвпре пд интереса за наставу
ликпвне културе мпгуће је пптражити у развпјнпј педагпщкпј психплпгији, психплпгији ппажаоа,
психплпгији уметнпсти. Ппдаци дп кпјих се дпщлп психплпщким прпушаваоем знашајни су за теприју и
праксу ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа јер указују на специфишнпсти кпје ппстпје на разлишитим
узрастима кап и кпја се се врста ппнащаоа мпже пшекивати на свакпм нивпу. Тп је важнп за
пдређиваое циљева ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа кап и за пдређиваое нашина за оихпвп
ппстизаое.
Спциплпгија - кап наука кпја тежи да утврди закпнитпсти у друщтвеним системима и
прганизацији, знашајна је за метпдику ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа збпг тпга щтп се фенпмен
ликпвнпг васпитаоа, пбразпваоа и естетскпг развпја не мпже изушавати ван друщтва и
друщтвених пднпса. Унутар педагпщке спциплпгије и спциплпгије културе прпушава се утицај
друщтвених фенпмена на схватаое ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа.
Семиплпгија - кап наука кпја се бави прпушаваоем знакпва и знашеоа кпмуникације
симбплишким нашинпм изражаваоа, има вепма знашајну улпгу и ппвезанпст са метпдикпм у кпнтексту
прпушаваоа, анализираоа и тумашеоа прпцеса и прпдуката ликпвнпг стваралащтва деце и младих.

3
 Антрппплпгија - кап наука п шпвеку и оегпвпј сущтини, бави се физишким и расним
карактеристикама људске врсте, кап и развпјем људскпг друщтва. Оена ппвезанпст са метпдикпм се
пгледа у пним тепријама кпје уважавају лишнпст младпг шпвека. Антрппплпщка истраживаоа дају
мнпгп ппдатака п тпме какп средина утише на развпј, да ли га ппдстише или пгранишава. Нарпшитп
културна антрппплпгија мпже да ппмпгне метпдици да сазна вище п култури и оенпм утицају.
Филпзпфија - је наука из кпје се метпдика ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа издвпјила у
једнпм тренутку свпг развпја. Васпитни системи се темеље на филпзпфским ппставкама, а филпзпфски
ппстулати налазе свпју пптврду у педагпщкпј пракси. Пд схватаоа шпвека, етике и мпрала, естетике и
лпгике зависи какп ће се третирати смисап и циљеви ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа.
● Estetika - filozofska disciplina, nauka o lepom, pruža podršku metodici u istraživanjima,
analiziranjima i tumačenjima procesa i produkta likovnog stvaralaštva dece i mladih.

7. Кпје пбласти ликпвне уметнпсти представљају пснпвне садржаје метпдике ликпвнпг васапитаоа и
пбразпваоа?

Ликпвна уметнпст ппдразумева:

• теприју пбликпваоа - теприја фпрме у свим ликпвним ппдрушјима
• истприју уметнпсти и ликпвну критику - естетскп прпцеоиваое
• визуелне кпмуникације и интермедијалне уметнпсти
• технплпгију ликпвних материјала
• ликпвнп-уметнишку стваралашку праксу
Једнп уметнишкп делп има разлишите аспекте кпји утишу на оегпвп креираое и кпји су
међуспбнп ппвезани и услпвљени: друщтвени - спцијални, психплпщки, естетски, педагпщки аспекти.

ДРУГИ ДЕП
ДППРИНПС ЛИКПВНПГ СТВАРАЛАШТВА ППЈЕДИНИМ АСПЕКТИМА РАЗВПЈА ДЕЧЈЕ ЛИЧНПСТИ

8. Шта је креативнпст и прекп кпјих пспбина се исппљава?

Креативнпст је ппщтељудски пптенцијал кпји треба ппдстицати и усмеравати на пдгпварајући

нашин. Креативнпст је супрптна кпнфпрмизму, а кпнфпрмизам или пппртунизам је пдсуствп лишнпг
става и мищљеоа, преузимаое затешених вреднпсти. Креативнпст је пп мнпгим аутприма тещкп
разликпвати пд интелигенције, па се стваралашки пптенцијали ппсматрају и са пвпг станпвищта. Кап
пснпвне пспбине креативне пспбе Е. Каменпв издваја следеће:
Флуентнпст - сппспбнпст ствараоа идеја и хипптеза кпја се сагледава крпз кплишину кпју је
некп у стаоу да ствпри у јединици времена или оегпву укупну прпдуктивнпст за рещеое једнпг
прпблема.
Флексибилнпст - еластишнпст мищљеоа, сппспбнпст брзпг и лакпг прелажеоа на пптпунп
другашије идеје, сппспбнпст да се нпва сазнаоа брзп ппвежу са претхпдним искуствпм.
Пригиналнпст - сппспбнпст да се запажају ствари у нпвим пднпсима, да се прпнађу ретка и
непбишна рещеоа.
Неукалупљенпст - птвпренпст за нпва искуства, пријемшивпст за неппзнатп.
Прпницљивпст - сппспбнпст пдвајаоа пнпга щтп је у једнпм прпблему специфишнп пд
неспецифишнпг, пренпсивпг на друге пбласти, сналажеое унутар щирпке скале мпгућнпсти.
Дивергентнп мищљеое - прилажеое једнпм прпблему из вище аспеката щтп захтева щирпк,
разгранат тпк мисли, а не усмерен у једнпм правцу.

4
 Интелектуална иницијатива - прпдужаваое мисапне делатнпсти прекп граница кпју пдређује
практишна пптреба

9. Шта је функција стваралащтва у дешијем развпју?

Stvaralaštvo nije priprema dece za bavljenje umetnošdu, ved se njome unapređuje opšti dečiji razvoj.
Za razliku od prevaziđenog stava da su stvaralačke sposobnosti privilegije pojedinaca nagrađenih talentom,
verujemo da je kreativnost opšteljudski potencijal prisutan u svakom detetu. Najvažnija funkcija stvaralaštva
u dečijem razvoju je da pomogne ličnosti da izgradi sopstveni estetski senzibilitet, da oplemenjuje svoje
emocije, stiče raznovrsna čulna iskustva, izgradi trajnu potrebu za stvaralačkim delovanjem u sopstvenoj
prirodnoj i društvenoj sredini i oformljava ličnost u celini. U produktima svog izražavanja dete čini jasnim
svoje odnose iprema okolini i samom sebi, ono prerađuje iskustva koja ne može stedi niti izredi na drugi način,
naročito ne preko reči i objašnjavanja. Zato je stvaralački čin nezamenljiv način razumevanja sebe i okolne
stvarnosti, humanizacije ličnosti, upoznavanje svojih mogudnosti i stvaranje pozitivne slike o sebi.

10. Шта мпжемп да сазнамп из прпдуката дешијег стваралащтва?

Iz produkta dečijeg stvaralaštva možemo saznati više stvari, jer dete nije ograničeno stidom i strahom.
Njegovi proizvodi stvaralaštva otkrivaju vrste i kvalitet dečijih emocija, intelektualne procese i stečena
iskustva psihofizičke sposobnosti, vrednosne stavove posebno estetski ukus, moralna svojstva, socijalnu
angažovanost i odnos sa sredinom, način na koji dete doživljava svet oko sebe. Mogude je pratiti i promene u
svakoj od navedenih sfera. Iskusan vaspitač preko dečijeg produkta stvaralaštva može da o deci sazna i stvari
koje ona nisu u stanju verbalno da saopšte, da otkrije njihove unutrašnje konflikte i probleme kojih ni sama
nisu svesna. Psiholozi preko crteža vide dečiju inteligenciju, kliničari prema bojama i dimenzijama likova
tumače odnose u porodici i slično.

11. Защтп са узрастпм дплази дп ппадаоа стваралащтва?

Резултати истраживаоа ппказују да ликпвни развпј ппказује тенденцију усппна све дп 7. гпдине,
а затим настаје нагли пад са ппласкпм у щкплу, щтп се пбјащоава сметоама у кпнтинуитету развпја
лишнпсти присутним у систему васпитаоа и пбразпваоа. Dete se fokusira na proces, a odrasli na produkt.
Sa polaskom deteta u školu dolazi do opadanja stvaralaštva jer školstvo podržava intelektualistički pristup
vaspitnoobrazovnom sistemu, ne podržava kreativnost ved učenje proverenih pojmova. A razvoj
intelektualnih sposobnosti dovodi do opadanja estetskog senzibiliteta i stvaralaštva. Broj časova likovne
kulture u školi je mnogo manji u odnosu na vreme koje se u predškolskim ustanovama posveduje likovnom, a
i ne postoji usklađenost kontinuiteta sadržaja i metoda između ove dve ustanove.

12. Кпји су васпитнп-пбразпвни циљеви ппвезани са стваралащтвпм?

Развпј менталне сппспбнпсти, сппспбнпст улажеоа у пднпс са другима и изражаваоа свпјих

мисли, сппспбнпст прилагпђаваоа ситуацијама у кпјима се пдвија кпмуникација, сппспбнпст
експлицираоа ппрука у кпмуникацији, сппспбнпст да се слуща и схвати ппрука упућена ппјединцу
или оегпвпј групи, развпј стваралащтва кап пспбине и става лишнпсти кпја је кпнструктивна и
прпдуктивна, развијени квалитети еманциппване и стваралашке лишнпсти, сппспбнпст дпживљаваоа и
разумеваоа уметнишких медија, флексибилна структура мищљеоа и ппнащаоа, развијена шулна
псетљивпст, сппспбнпст ппажаоа разматраоа и кприщћеоа ппзнатих предмета на нпве нашине,
сппспбнпст пткриваоа естетских знашеоа прекп рукпваоа материјалима техникама и изражајним
5
средствима, развијенпст мптиваципних кпмппненти стваралащтва радпзналпсти, сппспбнпст за
превладаваое тещкпћа и неуспеха и птппрнпсти према манипулацијама, критишкп мищљеое кпје је у
стаоу да прерађује и прпверава пнп щтп шује, смисап за групну сплидарнпст и сарадоу…

13. Кпје услпве треба пбезбедити и ппступке примеоивати за развпј стваралащтва кпд деце и
младих?
Услпв за настанак стваралащтва је да се непрекиднп смеоују креативнп-емпципналне и
интелектуалнп- ликпвне кпмппненте. Такпђе је самп кпнтинуитетпм садржаја и метпда ликпвнпг
васпитаоа и пбразпваоа у васпитнп-пбразпвнпм систему мпгуће пбезбедити кпнтинуитет у развпју
ликпвних сппспбнпсти. Прганизпвани утицаји су неппхпдан услпв оегпвпг успещнпг развитка. Пд
ппсебне важнпсти је да се свакпм детету пружи мпгућнпст за стваралашке активнпсти уз
пптимистишну хипптезу да се у свакпм детету крије нпсилац надпрпсешних квалитета. Стваралащтвп
зависи пд култивисаоа целпкупне лишнпсти и равнпмернпг развпја свих сппспбнпсти. Темељнп
ппзнаваое карактеристика и специфишнпсти детета је пд пресуднпг знашаја какп би се мпглп усмерити
према пптпунијем развпју. Правилан пдабир ппдстицаја и метпдишких ппступака кпји дппринпсе
развпју кпгнитивне свере су неппхпдан услпв за развпј стваралащтва.

14. На кпји нашин је ликпвнп стваралащтвп ппвезанп са развпјем шула, физишким развпјем,
кпгнитивним развпјем, развпјем интелигенције, спцип-емпципналним развпјем и развпјем
стваралашке кпмуникације?

Развпј ппажаоа мпгуће је пратити у дешјем ликпвнпм изражаваоу на пснпву стешенпг перцептивнпг
искуства и оегпвпг кприщћеоа у цртаоу, сликаоу и трпдимензипналнпм пбликпваоу. Нарпшитп
је важнп визуенп искуствп захваљујући кпјем се развија сппспбнпст упшаваоа бпја, пблика и
прпстпрних пднпса.
Телесни развпј - се у дешјем ликпвнпм изражаваоу пгледа у кпрдинацији пка и руке,
ппстигнутпј кпнтрпли ппкрета и физишкпј спретнпсти уппщте.
Псим квалитета телесне активнпсти, кап ппказатеља физишкпг развпја, индикативнп је приказиваое
сппственпг тела на цртежима, кап представе кпју дете има п себи.
Интелектуални развпј - се најбпље сагледава крпз нарастајућу свест п себи и пкплини. Нивп пвпг
развпја се пгледа крпз искуства кпјима пнп активнп распплаже приликпм цртаоа и сликаоа.
Kognitivan - razvoj je bitan faktor u procesu likovnog stvaralastva, razvoj stvaralackog ponasanja
licnosti je sastavni deo kognitivnog, socijalnog I moralnog razvoja deteta.
Емпципналнп стаое детета - се пгледа крпз ликпвнп изражаваое у степену оегпвпг унпщеоа
себе у ликпвнп пствареое.
Развпј свести п спцијалнпм аспекту - стварнпсти пгледа се у представљаоу ликпва и занимаоа
кпја, у дететпвим пшима, имају друщтвени знашај. Слике детета у игри представљају оегпвп ушещће и
везу са емпципналнп блиским пспбама. Дете кпје има тещкпћа у спцијалнпм и емпципналнпм развпју
црта неппвезане и разбацане фигуре пд кпјих је пнп издвпјенп.
Intelektualni razvoj - se najbolje sagledava kroz svest deteta o sebi I svojoj okolini. Kako se dete
razvija tako se menja I njegova svest o svetu koji ga okruzuje.
Ппјава и развпј симбпла у ликпвним радпвима деце - пткрива специфишне знаке дешије сппзнаје
живпта и света кпји га пкружује.
Цртеж је један пд најзнашајнијих пблика дешијег индивидуалнпг изражаваоа. Изграђиваое визуелнпг
језика кап универзалнпг језика за сппразумеваое је за педагпщки рад вепма знашајнп, па је у прпцесу
ликпвнпг васпитаоа пптребнп негпвати изражаваое и саппщтаваое ппрука путем визуелних знакпва.

6
15. Шта су карактеристике стваралашкпг, дивергентнпг насупрпт ригиднпм и
кпнвергентнпм мищљеоу?

Мищљеое мпже бити кпнвергентнп (лпгишкп закљушиваое, тражеое ташнпг рещеоа) и дивергентнп
(ствараое нпвих идеја, уживаое у прпцесу тражеоа, трагаое за щтп већим бпјем ташних рещеоа).

Divergentno misljenje - imaju kreativne osobe, karakteristicno za njih je stvaranje novih ideja,
uzivanje u procesu trazenja , traganje za sto vecim brojem resenja. Divergentna misljenja su redefinicija,
osetljivost na probleme, fluentnost uma, izrazajna fluentnost,asocijativna fluentnost, originalnost,
fleksibilnost (spontana i adaptivna)…
Konvergentno misljenje - imaju inteligentne osobe, one mogu biti ne tolerantne, koriste iskljucivo
logicko zakljucivanje, trazenje tacnog resenja.
Rigidnost predstvalja - је пре свега кпгнитивне прирпде, пднпснп ригиднп ппнащаое лишнпсти
зависи пд нивпа развпја пдређених кпгнитивних карактеристика. Психплпзи дефинищу ригиднпст кап
несппспбнпст прпмене усмеренпсти мищљеоа у тпку рещаваоа прпблема, несппспбнпст
прилагпђаваоа лишнпсти у измеоеним и нпвим ситуацијама, кап и истрајнп ппнављаое
непдгпварајућих активнпсти. Ппстпји ппвезанпст између ригиднпг ппнащаоа и пдређених пспбина
лишнпсти: низак нивп интелигенције, мала развијенпст спцијалне интелигенције, затвпренпст, пдсуствп
мптивације и пптшиоенпст аутпритету.

16. Кпје су врсте стваралащтва према Ирвингу Тејлпру?

Тејлпр разликује генеративнп и кпнструктивнп стваралащтвп.

• Генеративнп - стваралащтвп диференцира на експресивнп, прпдуктивнп и инвентивнп.
• Кпнструктивнп - стваралащтвп је инпвативнп и емергентнп.
• Експресивна креативнпст - прва и примарна креативнпст, карактеристишна за децу,
квалитет је пд маоег знашаја, нема пдређенпг циља, плана рада и ради се на принципу првпг пптеза.
• Прпдуктивна креативнпст - вищи нивп стваралащтва где је прпизвпд фпрмиран са већпм
техникпм и вещтинпм, при шему ппстпји пгранишаваое прпизвпљнпсти и кпнтрпле слпбпдне впље, јер
се ради пп плану и са пдређеним циљем.
• Инвентивна креативнпст - пдлика врхунскпг стваралащтва јер се базира на кпнтинуитету
развпја. Дплази дп пптпунпг и свепбухватнпг разумеваоа пснпвних принципа неке пбласти.
• Инпвативна креативнпст - карактерище се дпсетљивпщћу у рукпваоу и кпмбинпваоу
материјала, техника, метпда и флексибилнпсти ппажаоа.
• Емергентна креативнпст - врхунска, ревплуципнарна креативнпст сппспбна да превазиђе
старе и фпрмулище сасвим нпве, дубље, свепбухватније принципе.

7
ТРЕЋИ ДЕП

ПСНПВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И СПЕЦИФИЧНПСТИ РАЗВПЈА ДЕЧЈЕГ ЛИКПВНПГ ИЗРАЖАВАОА И

СТВАРАОА У ПДНПСУ НА УЗРАСТ

17. Навести ппделу развпјних стадијума(фаза) дешјег ликпвнпг израза?

На пснпву пптишкп-тематскпг развпја ликпвнпг израза деце и оихпвих пспбенпсти В. Левенфелд

издваја:
• стадијум щкрабаоа - слушајни реализам пд 2-4 гпд.
• прещематски стадијум - неуспели реализам пд 4-6 гпд.
• стадијум щеме - интелектуални реализам пд 6-9 гпд.
• стадијум ппшетнпг реализма - физип-пластишни цртеж пд 9-12 гпд.
• стадијум визуелнпг реализма - псеудп-натуралистишки цртеж пд 12-14 гпд.
• стадијум свеснпг пбликпваоа - ппсле 14 гпд.

18. Защтп се предщкплски узраст назива златнп дпба дешијег стваралащтва?

Predškolski uzrast naziva se zlatnim dobom dečijeg stvaralaštva jer upravo skromno iskustvo, ne velik
obim znanja, čini da dete na stvarima i ljudima primeduje ono što odrasli ne primeduju, jer se ono orijentiše
prema spoljnjem izgledu predmeta i slobodno uspostavlja asocijacije, što može izgledati vrlo originalno.
Neizgrađenost šema i šablona kojima se odrasli služe, omogudavaju detetu da pronalazi neobične ideje i
uglove posmatranja, zapaža detalje koji drugima promaknu.
Deca su okrenuta procesu, a odrasli produktu stvaralaštva. Dete zanima sam proces kreativnog
izražavanja (plesanja, pevanja, slikanja) i svoje aktivnosti može shvatiti kao igru, najčešde nemajudi kritičan
stav prema onome što je uradilo. Za razliku od deteta, odrasla osoba čak i kada uživa u procesu stvaranja,
ipak de biti okrenuta rezultatu. Proces odraslog stvaraoca prolazi kroz određene etape, od zamisli,
razmišljanju o načinu ostvarenja, izboru materijala, do konačne realizacije i ocene urađenog, a dete, naročito
mlađe, isprva je obuzeto samim procesom rukovanja nekim materijalom, a odluka šta rad predstavlja može i
naknadno biti donešena, ili se kasnije i promeniti (tako dobija značenje Roršarhove mrlje).

19. Кпје су пснпвне пдлике стадијума щкрабаоа? Шта се све пгледа у дешијим ликпвним
радпвима на пвпм узрасту? Кпје су пснпвне карактеристике линије, бпје и прпстпра у радпвима деце
у фази щкрабаоа?

Стадијум щкрабаоа или стадијум слушајнпг реализма је фаза кпја ппшиое пкп 2. гпдине и траје
дп 4. гпдине живпта. Шкрабаое на пвпм узрасту представља вепма знашајан прпцес кпји ће даље
утицати на кпнтинуитет дететпвпг укупнпг развпја. Шкрабаое је карактеристишнп за сву децу и
представља рефлексију оихпвпг физишкпг, интелектуалнпг и емпципналнпг развпја. Дете крпз свпј
кинетишки развпј, ппступнп усппставља визуелну кпнтрплу над свпјим щкрабптинама. Пнп је
рефлексија какп физишкпг такп и емпципналнпг развпја. Развпј щкрабаоа мпже да буде индикатпр
укупнпг развпја и развпја интелигенције. Ране щкрабптине су записи кинетишке активнпсти, а
симбплишкп знашеое за дете дпбијају тек ппсле 3.гпдине. На пвпм узрасту дете ппшиое да усппставља
пднпс са пкружеоем и развија дпживљај себе кап бића. Сва сензпрна искуства представљају пснпву за
ликпвнп изражаваое. Стадијум щкрабаоа се дели на три фазе:

8
 • некпнтрплисанп щкрабаое - пкп 2. гпдине и представља слушајне трагпве плпвке, кпју дете
држи целпм щакпм. Шкрабптине немају неппсредне везе са ппјавама из реалнпсти већ су
емпципнални и динамишан пднпс према пкружеоу.
• кпнтрплисанп щкрабаое - пкп 2,5 гпдине када дете пткрије ппвезанпст сппствених ппкрета са
трагпвима на ппдлпзи кпје пставља плпвка, линије нису круте и пщтре, пднпси између щкрабптина се
развијају, круг је први прганизпвани пблик, а владаое плпвкпм је пнп щтп дете интересује.
• именпваое щкрабптина - је ппследои стадијум щкрабаоа и јавља се на узрасту пд пкп 3-4,5
гпдине, ппвезује сппствени цртеж са предметима из пкружеоа иакп нема визуелне ппвезанпсти,
вербални кпментар кпји даје дпк црта је вище кпмуникација са самим спбпм, бпје су кпмплементарне
али се кпристе вище механишки, мада цртеж има преднпст.
Не мпже се гпвприти п сппспбнпсти критишкпг мищљеоа и естетскпг критеријума јер је пвп рана фаза
дешјег стваралащтва. Интеракција са оегпвим пкружеоем је пснпвни елемент усвајаоа знаоа, а нашин
на кпји ствара щкрабптине је важнп средствп кпмуникације.

20. Кпје су пдлике прещематскпг стадијума? Пбјаснити какп дете рещава линију, бпју и прпстпр у
ликпвнпм раду?

Ппшиое пкп 4 и траје дп 6 гпдине а представља перипд најинтензивнијег и најпрпгресивнијег

развпја детета уппщте. Ликпвнп стваралащтвп детета на пвпм узрасту је директна рефлексија оегпвпг
укупнпг развпја. Пвп је ппшетак свеснпг, намернпг, пдређенпг дефинисаоа пблика. Симбпл кпје дете
измисли пмпгућава му да представи стварнпст ппмпћу једнпг елемента. Ппщтп цртаое ппдстише
целпвит развпј детета, већ на пвпм узрасту се јављају разлике у нашину цртаоа, избпру пблика, смислу
за пбликпвану структуру и нивпу креативнпсти. Прави ппкущаје приказиваоа, а щтп су ти
ппкущаји ушесталији и разлишити тп је кпд детета развијенији интелектуални прпцес. Перцептуална
дискриминација се брзп развија, при шему је изражена перцепција кпд кпје су укљушена сва шула. Први
симбпл кпји се ппјављује пкп 4.гпд је главпнпжац где дете нема намеру да кппира пбјекат, већ црта
пнп щтп зна п оему. Бпја се кпристи експресивнп и нема мнпгп везе са реалнпщћу. Пбјекти су
разбацани пп прпстпру без тежищне линије и међуспбнпг пднпса јер на пвпм узрасту јпщ нема јасне
прпстпрне пријентације. Изражен је дешји егпцентризам и дете себе ставља у центар свпг пкружеоа.
Важан је утицај средине где дете стише прва искуства. Ппстпји ппвезанпст између разлишитих видпва
кпмуникације. Креативни развпј на пвпм узрасту је најинтензивнији аспект дететпве лишнпсти. На пвпм
узрасту је ликпвни језик ппвпљније средствп кпмуникације, а ликпвна кпмуникација је првенственп
усмерена на стицаое искуства. Ппјављују се мптиви људи, живптиоа, кућа, дрвећа, цвећа и псталпг
из дететпве блиске пкплине, теме везане за ппрпдицу, теме у кпјима изражавају свпј емпципнални
пднпс.

21. У шему се пгледа креативнпст деце у фази щкрабаоа и прещематскпм стадијуму? Кпји су
мптиваципни фактпри важни за ппдстицаое дешје креативнпсти у фази щкрабаоа и прещематскпм
стадијуму?

Kreativnost se u ovom uzrastu ogleda kroz detetove slobodne i fleksibilne pokušaje da kroz
stvaralačku aktivnost predstave nešto. Ovaj period je period najintrenzivnijeg krestivnog razvoja, kada dete
nesputano šablonima i informacijama koje de tek kasnije dobiti pronalazi svoje, originalne načine prikazivanja.
Uloga odraslog je da stvaralaštvo podrži i ohrabri.
Dete treba ohrabriti da koristi sva čula kako bi upoznalo razlike između osobina materijala, kao što je
toplohladno, gletkohrapavo, svetlotamno, itd. Podsticaji i ohrabrivanje odraslog su važni, kao i sugestije koje
detetu daju podršku u stvaranju. Kada dete počinje da imenuje svoje škrabotine, ono time uspostavlja vezu
9
između njih i okruženja i to je potrebno stimulisati i podsticati imaginativno mišljenje kroz dijalog, pitanjima o
nacrtanom (koje je boje, veličine, koliko je brzo, kako se čuje...). U ovom uzrastu potrebno je obezbediti
dovoljno adekvatnog materijala i prostora za rad i ohrabrivati dete da se slobodno upusti u kreativnu
aktivnost. Dete ne treba ometati i prekidati dok radi, samo de najbolje znati kada je njegov rad gotov, a
prekidanje kada se vaspitaču učini da je rad gotov i on u njemu prepozna kvalitete savremene umetnosti, deci
nede biti jasno. Bilo koju temu koje dete predloži treba ohrabriti, da bi dete proširilo svoje granice mišljenja.

22. Кпје су пснпвне пдлике стадијума щеме?

Стадијум щеме или интелектуални реализам је фаза пд пкп 6 do 9. гпдине где се јављају пблици
пбпгаћени детаљима, пднпсима и специфишним карактеристикама. Фпрмирају се щеме за пблике,
свакп дете фпрмира свпју щему кпја није заснпвана на неппсреднпм ппсматраоу пбјекта или
ппјаве кпју црта. Пна се пднпси на кпнцепт дп кпг је дете ппстепенп дпщлп, при шему щема трпи
пдређене прпмене и варијације. Представља менталне слике кпје дете кпристи у прпцесу мищљеоа.
Такп је ликпвни прпдукт ппказатељ нашина на кпје дете схвата инфпрмације. Једна пд идикација
дететпвпг интелектуалнпг развпја је разумеваое света кпји га пкружује. Дете приказује свпје виђеое
пбјеката кап визуелнп, кинетишкп и тактилнп искуствп. Пснпвне щеме за приказ шпвека су
гепметријски пблици, а пнп щтп се запажа јесте симетрија тела кпјпј дете придаје велики знашај.
Пдећа је такпђе щема за телп. Људски ппртрет се бпгати детаљима, а фигуре су статишне. Ппсле
људске фигуре најзаступљеније кап фпрма с у кућа, дрвп, цвеће, живптиое. Шему за прпстпр
карактерище ппјава пснпвне линије, кпја псим тла мпже да представља и небп. Пбјекти у пшетку нису
ппвезани али их дете временпм ппвезује путаоама, травпм,...Карактеристика кпја се јавља у радпвима
кап резултат неппзнаваоа закпнитпсти перспективе, а у жељи да се све ппдједнакп прикаже, је
преваљиваое. Предмети се представљају кап прпвидни щтп је резултат дететпвпг знаоа п пнпме щтп
представља, а не пптишки ппдатак. Емпципнална непрпппрципналнпст је резултат дететпве селекције
важнпг и маое важнпг. Приказ дпгађаја кпји имају пдређенп трајаое дете рещава приказиваоем вище
сцена на једнпј слици. Пппуоава празан прпстпр ппнављаоем шиме задпвпљава пптребу за
динамикпм. У ппшетку бпју кпристе мпнпхрпмнп а касније бпју јакпг интензитета. На пвпм узрасту
јпщ увек немају јасан критишки став нити кпристе правила естетике. Смаоује се егпцентризам, себе
укљушује у пкружеое и на тај нашин се развија кппперативнпст, емпатија и разумеваое за друге.
Пптреба за сампидентификацијпм је изражена. Свежина, сппнтанпст и пригиналнпст су карактеристике
пве фазе. Дете бира тему на пснпву пнпга щтп је оему у тпм тренутку најважније.

23. Кпје су пдлике стадијума ппшетнпг реализма?

Представљаое стадијум пблика и ппјава ппшиое пкп 9 do 12.гпдине, при шему је развпј
ликпвнпг израза кпнстантан, али спприји. Једна пд најважнијих карактеристика је дететпвп пткриће да
је шлан спцијалнпг пкружеоа и да мпже да уради вище у групи негп сам. Врлп је изражена пплна
карактеристика. Шема вище није карактеристика приказа људске фигуре и тежи се приказиваоу
разлика међу пплпвима. Пдећа се представља кпнтурпм, дпбија се псећај за детаље, а губи псећај за
акцију. Ппдстицаое сензибилитета за перцепцију је пд виталнпг знашаја за стицаое ликпвнпг
искуства. Натурализам није нужнп циљ, дете види ствари крпз сппственп искуствп и свпју презентацију
дпживљавају кап реалнпст па су критишна према другима кпји се не прилагпђавају оихпвпм
представпм. Прпппрције су вище реалне, а емпципнална непрпппрципналнпст се пгледа крпз ппсебну
пбраду детаља кпји су им емпципналнп најважнији. Пснпвна карактеристика ликпвнп-пбликпвнпг и
естетскпг развпја је тежоа за реализмпм. Дете ппстаје свеснп бпје, али јпщ није рафинисалп свпју
визуелну псетљивпст, не указује на прпмене карактера бпје на светлу. Усппставља се пднпс међу
10
елементима цртежа, ппјава преклапаоа испред-иза и приказ планпва. Симбплишки приказ пснпвне
линије прелази на натуралистишки, небп такпђе вище није линија уз гпрои лист папира већ је
ппврщина. Ппшиоу јавнп да изражавају свпје ставпве и критике. Дете ппшиое да уважава мищљеоа
других, али разумеваое међуљудских пднпса је тек на ппшетку. Важан је развпј ппзитивне слике п
себи, јер је на пвпм узрасту ппд великим притискпм да задпвпљи критеријуме врщоака, па је шестп
присутна и имитација услед недпстатка сампппуздаоа. На разлике у ликпвнпм изражаваоу утишу и
фактпри кап стп су интелигенција и мптивација. За мптивисаое кппперативнпсти и сарадоу ппстпје два
нашина:
• субјективни метпд - представљаоем индивидуалнпг искуства сарадое и
• пбјективни метпд - идентификација се вище пднпси на рад са группм.
Блиске су им теме у кпјима приказују индивидуалну правду, ппзитивне или негативне емпције.

24. Навести пдлике стадијума визуелнпг реализма?

Стадијум визуелнпг реализма или стадијум псеудп-натурализма ппшиое пкп 12. и траје дп
14.гпдине. Представља стадијум ппшетка свеснпг расуђиваоа и крај сппнтаних активнпсти. Фаза
преласка са несвеснпг, сппнтанпг цртежа пнпга щтп дете зна, ка свеснпм ппвезиваоу и
интерпретацији пнпга щтп види. Ппшиое да развија критишки пднпс према себи и сппственим
радпвима, а ппјава реализма представља индикатпр сазреваоа. Перипд великих индивидуалних
разлика щтп се пгледа у психишким прпменама, менталнпм, емпципналнпм и спцијалнпм развпју.
Дплази дп развпја апстрактнпг мищљеоа. Ппсервација бпја и пблика је развијенија, па самим
тим и ташнпст у приказиваоу мптива. Рад је заснпван на ппсматраоу. Пбјективнпст је све већа у
приказу фигура, ппкрета, прпстпра и пбјеката. Упшава се ппраст интереспваоа за цртаое људске
фигуре са израженим пплним карактеристикама и инсистираоем на разликама. Ппвећаое свести се
пгледа и у приказу набпра на пдећи и ппкущајима приказа светлпсти и сенке. Лице дпбија карактер и
бпгати се израз. Бпје су реалније, ппјављује се лпкални тпн, валер, текстура и пластишнпст у приказу
мптива. Паралелнп са визуелним мищљеоем развија се и сппспбнпст за приказпм перспективних
скраћеоа смаоиваоем пбјеката у даљини прпстпра, стварајући илузију прпстпра. Пднпси велишина у
кпмппзицији су реалнији и већа је технишка спретнпст у реализацији мптива. Слика за дете дпбија
вреднпст не збпг интереспваоа у прпцесу рада негп збпг изгледа. Јпщ увек није развијена пптпуна
кпнтрпла над емпцијама. Ликпвни радпви рефлектују оихпве реакције на свет кпји их пкружује, кап и
оихпв унутращои свет. У ликпвнпј мптивацији је важнп ппјашати оихпвп индивидуалнп мищљеое.
Честе теме су анимирани ликпви из цртаних филмпва или видеп игрица, кап и приказиваое људске
фигуре крпз сатиришне и карикатуралне цртеже. Најтежа тема је аутпппртрет, збпг слпженпсти нашина
ппвезиваоа са сппственим идентитетпм.

25. Кпје су пдлике фазе свеснпг пбликпваоа?

Стадијум свеснпг пбликпваоа се ппјављује ппсле 14. гпдине и представља фазу пунпг ликпвнпг
израза. Ликпвнп васпитаое и пбразпваое је вище усмеренп на стицаое знаоа и вещтина, изграђиваое
ставпва, при шему је уметнпст или пдвпјена пд струшних усмереоа или ппстаје циљ. У фази
адплесценције млади стишу нпву независнпст и у великпј мери трагају за сппственим идентиетпм.
Свесна упптреба усвпјених знаоа у ликпвнпм изражаваоу при шему на пвпм узрасту маое дпминира
пригиналнпст и креативнпст, а вище се запажа знаое и нивп ликпвнпг искуства. Ушеник има пптребу да
свпја знаоа кпнкретизује крпз стваралашки рад и пслпбпђеое пд интелектуализације. Ппажаое је на
тпм узрасту у пднпсу на раније фазе у знашајнијпј мери развијенп, али је ликпвни израз шестп на
нивпу претхпдне натуралистишке фазе изражаваоа. Спретнпст и вещтина је једна пд пснпвних
11
карактеристика ликпвнп пбликпвнпг развпја. Линија је прецизнија, детаљи су наглащенији, а приказ
прпстпра и ппкрета је зрелији. Ппстпји свесна упптреба ликпвних елемената и примена принципа
кпмппнпваоа, па се у пвпј фази дешији цртеж ппстепенп утапа у ликпвнп изражаваое пдраслих. Збпг
знашајне развијенпсти критишкпг мищљеоа, ушеници имају снажну пптребу да пкружеое пптврди
вреднпст оихпве активнпсти. Ушеник ппсле 14. гпдине је сампкритишан, интрпспективан,
идеалистишан и има изражен спцип-емпципнални пднпс према свпм пкружеоу. Шанса да изрази
емпције крпз ликпвнп изражаваое има снажну спцијалну функцију и пд знашаја је за оегпв развпј.
Ппстпји пптреба за спцијалнпм укљушенпщћу и ствараоем прпмена. Тежоа ка реалистишнпм приказу.
Ппстпји напредпваое на пптишкп-тематскпм плану, а дплази дп стагнираоа креативних сппспбнпсти. У
ликпвнпј мптивацији се мпра пплазити пд ушеника, а не пд пкружеоа. Теме-креираое предмета кпји
имају изражену функцију, савремени медији.

ЧЕТВРТИ ДЕП
РАЗВПЈ СХВАТАОА П ВАСПИТАОУ

26. Какп су се развијале пснпвне идеје п васпитаоу крпз истприју? Кп су оихпви главни
представници?

Васпитаое је делатнпст стара кпликп и шпвешанствп, па је развпј идеја п васпитаоу ппшеп јпщ у
перипду антике. Дпк се у Атини у васпитаоу пплазилп пд људске сущтине у циљу хармпнишнпг развпја
лишнпсти, са извеснпм превагпм духпвних над физишким сппспбнпстима, у Спарти је пбразпваое
кприщћенп у сврху пбликпваоа људи према пптребама друщтва, у складу са нпрмама и вреднпстима
света пдраслих. На тај нашин су ппстављени темељи два приступа васпитаоу:
• бихејвипристишкпг - функципналнпг
• хуманистишкпг - фенпменплпщкпг

Платпн - је први указап на васпитни знашај игре, литературе и пних кпји се брину п деци.
Кпменски - се рукпвпди хуманистишким приступпм и пн је први указап на знашај предщкплскпг
систематскпг васпитаоа. Сматрап је да се васпитаое и пбразпваое мпрају прилагпдити дететпвим
специфишним карактеристикама, кпје се разликују пд пдраслих (насупрпт ср. веку). Велики знашај даје
шулнпм ппажаоу и преради ппаженпг, кап и ппступнпсти и систематишнпсти у раду са децпм.
Русп - даље дппринпси хуманистишким схватаоима, сматрајући да је дете центар према кпме се
равнају сви захтеви и сва настпјаоа у педагпщкпј делатнпсти. Васпитаое и пбразпваое треба да буде
угледаое на прирпду (натурализам). Детету треба пмпгућити развпј према оегпвим прирпдним
инстинктима и не треба га присиљавати ни на щта.
Пестплпци - је сматрап да детету не треба пружати гптпва знаоа негп му треба дати
прилику да самп сазнаје крпз лишну активнпст. Људски дух не креира оегпва пкплина негп га самп
ппдржава и пптппмаже у развпју. Пснпвни васпитни циљ је ппмпћи развијаое сппспбнпсти кпје имају
прирпдну тежоу сампразвпја.
Фребел - схвата васпитаое кап развијаое урпђених инстинката кпд деце. Са тпм идејпм је
пснпвап и први вртић, у кпме је разрадип систем васпитаоа кпји укљушује коиге за децу, предметне
играшке и ппкретне игре. Пн ппсматра дешију игру кап незаменљивп наставнп средствп. Фребелпв
материјал је примеоиван такп да ппдстише децу на активнпст и стваралащтвп, али ппщтује оихпву
сппнтанпст и слпбпду изражаваоа.
Дјуи - је главни представник прагматизма. Прагматизам је фпрсирап прпфесипналну припрему
за живпт и рад, занемарујући ппщте пбразпваое и мпралнп васпитаое.

12
 Мпнтеспри - је била инспирисана прагматизмпм, и верпвала је да свакп дете у себи нпси
мптивацију за сампизграђиваоем, кап и да су за развпј детета пптребни пдређени средински услпви
кпји служе кап ппдстицај за развпј менталних сппспбнпсти. Схватила је да деца кпја бправе у
пкружеоу псмищљенпм да ппдржава оихпв прирпдни развпј имају мпћ да сама себе пбразују
(самппбразпваое). Деца ће на пдгпварајућем степену развпја лакп ушити пнп за щта су тренутнп
спремна, акп им се пмпгући пдгпварајуће пкружеое. Такпђе је јакп битнп искуствп кпје дете самп
стише, па је битнп да пнп самп исправља свпје грещке а не да му васпиташ даје гптпве пдгпвпре.
Нил - је педагпг кпји је пснпвап щкплу демпкратскпг типа, Самерхил, кпју карактерищу слпбпда,
игра, дпгпвараое, ппвереое и ппщтпваое, пднпснп кппперативан рад. Нил је кретап пд става да је
дете пп свпјпј прирпди мудрп и реалнп, дпбрп биће. Акп му се пмпгући да буде слпбпднп и
сампсталнп, тј. да се развија на прирпдан нашин, пнп ће максималнп развити свпје пптенцијале.
Пијаже - је биплпщки пријентисан тепретишар кпји сматра да је кпгнитиван развпј аутп-
регулаципни прпцес, и да утицаји средине нису фпрмативни, већ мпгу самп да убрзају или усппре
развпј. Пн је спрпвеп низ експеримената п менталнпм развпју деце и сматра да сазнаоа нису ни
резултат ушеоа, ни биплпщкпг сазреваоа, већ интеракције прганизма и средине.
Вигптски - сматра да је ппреклп знаоа друщтвенп, тј. прпдукт дететпвпг делпваоа у друщтву.
Каменпв - мисли да је за развпј лишнпсти пптребан и спцијалитет и индивидуалитет. Препреке
за развпј мпгу бити спцијалитет кпји впди у кпнфпрмизам и гущеое индивидуалнпсти, кап и
индивидуалитет кпји прпизвпди егпцентризам, при шему се не развијају друщтвена псећаоа и пптребе.

27. Пписати стилпве васпитаоа настале на пснпву хуманистишкпг и бихејвипристишкпг приступа?

Ппјам бихејвипризам је свака акција ппјединца (укљушујући и психплпщке прпмене,

фантазије, емпције). Пва теприја сматра да су сва ппнащаоа наушена. Чпвек је ппсматран кап пасиван
прганизам кпји се налази ппд сталним утицајем пкплине кпја утише на оега и пд оега мпже да
креира билп щта. Шкпла треба да науши дете вреднпстима и вещтинама типишним за културу
пдраслих. Пснпвни принцип васпитаоа бихејвиприста се базирап на сппљащоим ппдстицајима, а
пбразпвна устанпва је ппткрепљивала жељене врсте ппнащаоа, дпк је васпиташ кпнтрплисап средину и
награђивап дете за жељенп ппнащаое. Касније је на пвпј теприји базиран кпгнитивнп-академски
прпграм за васпитаое младих.
У хуманистишкпм приступу васпитаоу нарпшитп се цени дешија аутентишнпст, оихпв
развпјни пптенцијал, при шему се васпитаое пслаоа на пнп щтп дете мпже, за щта је сппспбнп
кап биће у развпју, а васпитни утицаји су искљушивп ппзитивни и кпнструктивни. Приликпм делпваоа
на развпј детета треба се пслпнити на оегпве унутращое снаге, дпк средина треба на сваки нашин да
ппдстише исппљаваое тих снага. Хуманисти имају пптимистишан ппглед на људску прирпду кпји
прпизилази из става да ппстпје сви унутращои предуслпви за здрав и креативан развпј лишнпсти.
Касније су на пвпј теприји базирани спцијализацијскп-матурацијски и кпгнитивнп-развпјни прпграм.

28. Кпје су пдлике матурацијскп-спцијализацијских, кпгнитивнп-академских и кпгнитивнп-развпјних

прпграма? У шему се разликују наврдени прпграми?

У хуманистишке (фенпменплпщке) прпцесе спадају:

• спцијализацијскп-матурацијски и кпгнитивнп-развпјни
Дпк у бихејвипристишке (функципналне) прпграме спада:
• кпгнитивнп-академски
Спцијализацијскп-матурацијски прпграми - дају преднпст игри и „прирпднпм“ спцип-
емпципналнпм развпју, над прпграмираним активнпстима. Деца су „прирпдни“ извпр щкплскпг
13
прпграма у кпме је нагласак стављен на оихпву сппнтанпст, независнпст и иницијативу. Преднпст
пваквпг прпграма је тп щтп је прилагпђен детету, јер се рукпвпди оегпвим интереспваоима,
сппспбнпсима и већ стешеним искуствима. Пснпва за свакп ушеое је унутращоа мптивација да се
сазнаје кпја ппстпји кпд свакпг детета. Пригпвпри пваквпм приступу су да не мпже адекватнп
припремити дете за живпт у друщтву, да се не ппстижу васпитнп-пбразпвни циљеви и да васпиташи
нису у дпвпљнпј мери припремљени за такп сппнтани нашин рада.

Кпгнитивнп-академски прпграми - имају функцију пбезбеђиваоа академскпг успеха, и задаци се

пстварују према унапред прпписанпм плану лекција. Иницијатива је у рукама васпиташа а пд детета се
пшекује ппслущнпст, јер је пнп ппсматранп кап пасивнп биће.

Кпгнитивнп-развпјни прпграми - су ппсвећени щирим, самп приближнп пдређеним аспектима

кпгнитивнпг и ппщтег развпја детета кап целине. Васпиташу су дата самп ппщта упутства какп да
пбпгати средину и активнпсти и презентује садржаје такп щтп ће их усклађивати са кпнкретнпм
ситуацијпм и децпм кпја ушествују. За разлику пд спцијализацијскп-матурацијскпг, пвај приступ
кпристи метпде кпје гарантују услпве за дететпв најсаврщенији развпј, шувајући при тпм слпбпду
детета. Представници пщтрп критикују препущтаое детета себи, а цене васпитаое (намернп
делпваое на развпј детета).
Да би васпитни прпцес бип ефикасан, мпра да се пбавља плански и систематски.
Најбитније разлике између прпграма су да виспкпструктурирани прпграми, кпји су заступљени у
щкплама, најшещће нису у складу са нашинпм на кпји деца дпживљавају свет, пптребпм да међуспбнп
интегрищу свпја сазнаоа, кап ни са целпвитим дешијим искуствпм. Пни не уважавају специфишнпсти
услпва и ситуација кпје се јављају у раду, кап ни индивидуалне карактеристике деце, шиме је васпиташ
стављен у ппдређен пплпжај кап изврщилац прпграма. Супрптнп пвим прпграмима, други се
задпвпљавају самп нашелним ставпвима п васпитаоу, пдређујући щта се не сме шинити а препущтајући
васпиташима све псталп, за щта је пптребнп рещити прпблем структуриранпсти прпграма. Пвп се нуди у
кпгнитивнп-развпјним прпграмима кпји су делимишнп структурирани.

29. Пписати какп су се развијала схватаоа п ликпвнпм пбразпваоу у прпщлпсти?

Дпк је негде дплазилп дп ппјаве препущтаоа деце себи, на другпм месту је билп превище усмераваоа,
ушеоа технике ради ое саме, кап и неадекватне синтезе нпвих и старих нашина рада. Ликпвнп
васпитаое се мпже ппсматрати са станпвищта прпфесипналнпг пбразпваоа стваралаца, струшнпг
пбразпваоа кадрпва, и ппщте-пбразпвнпг васпитаоа деце.
Прпфесипналнп ликпвнп пбразпваое је ппстпјалп јпщ пд старпг века, када је рад бип
несистематишан и пднпсип се на естетскп пбразпваое бпгате деце кпд приватних ушитеља. У средоем
веку и у дпба ренесансе су ппстпјали неки елементи ликпвнпг васпитаоа деце. Знашај ликпвнпг
васпитаоа, ппсебнп цртаоа, истицали у Лпк и Русп. Са рађаоем хуманистишких идеја Руспа,
ликпвнп васпитаое се дефинище кап активнпст кпја треба да буде у складу са идејпм слпбпде и
ппщтпваоа унутращоих пптреба деце, и да васпиташ не сме давати гптпва правила, већ дете мпра самп
да их прпналази. Пестплпци затим увпди цртаое у щкпле, какп би се деца псппспбила за писаое, али и
развијала духпвне и физишке снаге. Фребел сматра да дете ппседује уметнишки инстинкт и да треба да
слика, црта и мпделује папир, кап и прирпдне материјале, и да је тп пснпвна кпмппнента уметнишкпг
васпитаоа. Ппщте-пбразпвнп ликпвнп васпитаое са децпм наглп се развија ппшеткпм 19. века кап
пптреба грађанскпг друщтва за пбразпванијпм раднпм снагпм. Прве анализе дешијег цртежа,
нашина цртаоа и оихпве прецепције ппјављују се у 18. и 19 веку. Карлаварис је псамдесетих гпдина
дефинисап фазе развпја ликпвнпг васпитаоа кпје су карактеристишне за развпј щкплскпг система. Тада
14
је већ актуелна нпва тенденција да се деци пмпгући слпбпдан ликпвни израз и да се пдгпварајућим
ппступцима ппдстишу оихпве стваралашке сппспбнпсти. Пцеоенп је кап ппгрещнп свакп преранп
наметаое визуелнпг реализма и виђеоа пдраслих, а кап најважнији уведен је индивидуални приступ.

30. Навести пп Бпгпмилу Карлаварису фазе развпја ликпвнпг васпитаоа?

Технишкп-имитативна фаза пбухвата - 19. век када је била ппвећана пптреба за радницима са
развијеним технишким и визуелним сппспбнпстима. У наставу је уведенп цртаое технишкп-практишне
прирпде кап щтп је развијаое вещтине руке, кппираоа и имитираоа гптпвпг узпра. Пве активнпсти
искљушивале су креативнпст, щтп је пгранишилп наставу цртаоа да развија самп имитативнпст и
прецизнпст. Спутавале су иницијативу, индивидуалнпст и стваралашки развпј ушеника.
Ппкрет за уметнишкп васпитаое - је настап крајем 19. века када се на тржищту јавља пптреба
за естетским пбликпваоем прпизвпда. Тада су ппстпјале две пријентације. Кпд једне се цртаое у
щкплама пслаоалп на систем пбуке ликпвних уметника – деца су цртала мртве прирпде или
скулптуре, дпк је друга щкпла пплазила пд ппзнаваоа декпрација и прнамената кпје су ушеници
израђивали. Негативна страна академскпг реализма и декпративнпсти била је неприлагпђенпст
развпјним пптребама и мпгућнпстима ушеника. Али, ппзитивнп је щтп су се ипак наглащавали
елементи уметнпсти у настави.
Психплпщка фаза представља - перипд развпја дешије психплпгије, у 20. веку. Васпиташи ппшиоу
да уважавају дешије активнпсти при шему се придаје све већи знашај ликпвнпм стваралащтву.
Дешије интереспваое и активнпст су били пплазна ташка у васпитнп-пбразпвнпм раду. Рад у
щкплама
је ипак бип несистематишан јер се пплазилп искљушивп пд детета, па је ппстпјап известан недпстатак
васпитнп- пбразпвних циљева.
Педагпщка фаза - се развија пплпвинпм 20. века, између два светска рата, ппд утицајем теприја
Баухауса и Херберта рида. Карактеристишна је пп нпвим тенденцијама кпје су заступале ставпве да се
ликпвнп васпитаое мпже ушити, јер ппстпје пдређене закпнитпсти пбликпваоа. Сматра се да уметнпст
треба да буде пснпва васпитаоа, а не да се васпитава за уметнпст.
Спциплпщка фаза - представља тенденције савременпг дпба где уметнпсти има спциплпщки знашај,
кпмуникацијску функцију и идеплпщки аспект.

30/2. Какп се развијалп ликпвнп васпитаое у Србији пд 19. века дп данас?

У прпщлпсти па дп данас су се у нащим щкплама и вртићима мпгла срести два супрптна

приступа у пствареоу задатака ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа – дпк је негде дплазилп дп ппјаве
препущтаоа деце себи, на другпм месту је билп превище усмераваоа, ушеоа технике ради ое саме,
кап и неадекватне синтезе нпвих и старих нашина рада. Прве предщкплске устанпве птвпрене су у
Впјвпдини срединпм 19. века, у кпјима се прпграм пдвијап на мађарскпм и немашкпм. Малп касније
птвара се и првп српскп забавищте у Спмбпру. Тада се већина деце јпщ увек васпитавала кпд куће,
а рпдитељи су мпгли да прате прирушнике кап щтп је „Ппуке п васпитаоу деце у рпдитељскпј
кући“ В. Бакића. Крајем 19. века птвара се све вище предщкплских устанпва у Впјвпдини, а у оима
се истицап знашај умнпг васпитаоа, али крпз игру, а не путем щкплске наставе. Прпграм је предвиђап
цртаое и рушни рад (ређаое дрвених щтапића, зрневља, плетеое, низаое ђинђува). Сматра се да
ппшеткпм 20. века ппшиое прганизпван васпитнп-пбразпвни рад са децпм кпд нас, кап и щиреое
забавищта пп шитавпј Србији.
Када гпвпримп п щкпли, у наставним прпграмима за наставу цртаоа је билп предвиђенп да се
ппсматрани предмети цртају на табли, какп би их ушеници кппирали у свпјим цртанкама. Садржаји
15
предмета су се пднпсили углавнпм на пснпве цртаоа линија, гепметријских слика и
прнамената, сеншеое мпдела дрвених предмета, зграда, мпстпва. Крајем 19. века цртаое је уведенп
кап пбавезан предмет у нарпдним щкплама. Није се придавап велики знашај припреми васпиташкпг
кадра, па су наставници били претежнп усмерени самп на пружаое инфпрмација. Цртаое се ппјављује
у гимназији у Крагујевцу већ срединпм 19. века, али је пва настава дугп имала технишкп-имитативни
карактер.
Између два рата су настали први учбеници за цртаое, а тада настаје и први званишни прпграм кпји
никада није примеоен у пракси, збпг тпга щтп је загпварап хуманистишке принципе, дпк је наставни
кадар бип врлп кпнзервативан. Пд псниваоа вртића и щкпла па дп ппшетка Другпг светскпг рата
ликпвнп васпитаое кпд нас је углавнпм ппдразумевалп цртаое и мпделпваое, а рушни рад је била
ппсебна пбласт. Карактеристишна за пвај перипд је тежоа да се кпд детета развију радне сппспбнпсти
(ташнпст, прецизнпст, уреднпст), па су се и метпде рада пднпсиле на механишкп увежбаваое и рад пп
щаблпну. Рад је бип кплективан, а пд деце се пшекивалп да ппстигну приближнп исте резултате
(технишкп- имитативна фаза).
Какп се временпм меоала структура наставе, тп се пдражавалп и на пбласт цртаоа и
сликаоа. Педесетих гпдина дплази дп снажнпг утицаја дешије психплпгије и нпвих педагпщких теприја,
а самим тим и дп нпвпг, савременпг приступа у ликпвнпм васпитаоу, и раскида са класишнпм
традицијпм (експериментална или психплпщка фаза). Ппшелп је све шещће прганизпваое
југпслпвенских, па шак и међунарпдних дешијих излпжби. Такп се фпрмирап и заинтереспван тим
струшоака кпји су се бавили питаоем стваралащтва деце, кпји су сугерисали ппвременп унпщеое
нпвина у важеће прпграме. „Нпва кпнцепција ликпвнпг васпитаоа“ Б. Карлавариса је рефпрмисала
ликпвнп васпитаое, са тенденцијпм да се деци пмпгући слпбпдан ликпвни израз, кап и да се
пдгпварајућим педагпщким ппступцима ппдстишу стваралашке сппспбнпсти кпд деце. Најважнији циљ
је индивидуални приступ детету. Тада дплази дп ствараоа нпвпг щкплскпг прпграма кпјим се
дефинищу ппдрушја пбласти ликпвнпг васпитаоа и први пут се издвајају задаци и садржаји за сваки
узраст у складу са развпјним сппспбнпстима детета.
Тпкпм 20. века је дпщлп дп прпдпра идеја карактеристишних за хуманистишке прпграме рада са
предщкплскпм и щкплскпм децпм, а деведесетих гпдина су се нащи васпитни прпграми
разгранали на спцијализацијскп-матурацијске и кпгнитивнп-развпјне прпграме. Спцијализацијскп-
матурацијски приступ карактерище увереое да је дете рпђени стваралац и да се сва улпга васпиташа
свпди на уклаоаое препрека оегпвпм стваралащтву. Кпгнитивнп-развпјни приступ сматра да је сваки
шпвек пптенцијални стваралац, али да се креативнпст развија и пплемеоује низпм ппступака, без шега
је у стаоу да закржља.

31. Кпје су ппследице разлика међу прпграмима на схватаое ликпвнпг стваралащтва деце и младих?

У Србији се мпгла пратити ппјава сва три супрптна приступа ликпвнпм стваралащтву. Наставу
„цртаоа“ у щкплама пре и ппсле Другпг светскпг рата карактерище имитативни приступ. Улпга
наставника је била да децу науши какп се цртају предмети, какп да их бпје и ушине щтп ближим
„реалнпсти“. Такп је изазиванп ппадаое експресивнпсти и стваралашке снаге кпд деце, а узрпк је
управп у васпитнп- пбразпвним прпграмима и тенденцијама усмераваоа деце ка практишнпм живпту и
кприщћеоу гптпвих щема и щаблпна.
Фактпри кпје Карлаварис навпди да негативнп утишу на ликпвни развпј деце су ппгрещна естетска
пријентација наставника и васпиташа, неппзнаваое закпнитпсти ликпвнпг развпја деце, неппщтпваое
оихпве индивидуалнпсти, па шак и неппзнаваое педагпщких ппступака у развијаоу ликпвних
сппспбнпсти. Пдређени пблици интервенција пдраслих представљају вид пметаоа
стваралащтва кап щтп су цртаое деци и исправљаое дешијих пблика, кап и вреднпваое и
16
прпцеоиваое радпва пред сампм децпм, кпментарисаое и пригпвараое, пренаглащаваое уреднпсти
и прецизнпсти, кап и кприщћеое бпјанки кпје щтеде дете пд мащтаоа.
Пплазећи пд дешијих стваралашких мпгућнпсти, васпитни ппступци се мпрају темељити на
дпживљајима деце, култивисаоу естетскпг квалитета и креативних сппспбнпсти, шиме се пмпгућава
бпгатији ликпвни израз. Најважнији је индивидуални приступ настап применпм нпвих психплпщких
сазнаоа и ппзнаваоа специфишнпсти ликпвне материје, и тп је најбитнија пдлика нпве кпнцепције
ликпвнпг васпитаоа.

32. У шему се пгледа знашај „Нпве кпнцепције ликпвнпг васпитаоа“ Бпгпмила Каралавариса?

Карлаварис је први креатпр кпгнитивнп-развпјнпг прпграма ликпвнпг васпитаоа деце кпд

нас, кпји је креирап метпдику ликпвнпг васпитаоа кап сређени систем метпдишких упутстава са
ппступцима за ппдстицаое и развијаое дешијег ликпвнпг стваралащтва, а са циљем развпја целпкупне
лишнпсти детета. Пн сматра да ликпвнп васпитаое треба естетски да васпитава, дпк се пстали
циљеви пднпсе на васпитаое у щирем смислу (интелектуалнп мпралнп, технишкп). Пнп треба да
пмпгући развпј дпживљајних и стваралашких сппспбнпсти, јер управп цртеж пмпгућава да се на
најприрпднији нашин ангажују сппспбнпсти детета. Јединп такп се дете мпже фпрмирати у активну,
слпбпдну и стваралашку лишнпст.
Такпђе је битнп да дете свпје дпживљаје искренп и слпбпднп изражава крпз цртеж, јер се такп
дешије психа прпјектује на цртежу. Истп, у пбрнутпм смислу, дпбрп ппстављени задаци и изабран
материјал мпгу ппзитивнп да делују на васпитаника. Карлаварис је сматрап да је у васпитнпм прпцесу
вепма важан кпнтинуитет у делпваоу на свим узрастима и да развпј интелекта и искуства мпра бити
праћен сталним усппнпм ликпвнп-изражајних сппспбнпсти.
„Нпва кпнцепција“ истицала је улпгу наставника и васпиташа. Сматра се да је ликпвнпм педагпгу
дпвпљнп указати на циљ рада, задатке и технике кпје на ппјединпм узрасту мпже упптребити, а да пн
треба сам стваралашки да их примени. Пд васпиташа и наставника се захтева виспка струшна спрема са
щирпкпм културпм, дпбрп ппзнаваое дешије психплпгије, а изнад свега развијен укус. Исте теме се
мпгу давати деци свих узраста, а разлика је у ликпвним прпблемима кпји се ппстављају.
Карлаварис загпвара став кпји је избалансиран између две крајнпсти, ппкущавајући да дефинище
ппјам слпбпде ликпвнпг израза, али не анархишне, већ васпитнп усмеравајуће са циљем правилнпг
развпја шитаве дешије лишнпсти. Rазвпјни степен детета, пдређујући евентуалне сметое у развпју или
ппвећане сппспбнпсти, у пднпсу на ппщте катактеристике пдређенпг узраста.
Спциплпщки аспект се пднпси на дететпвп пкружеое, средину у кпјпј пдраста, нивп пбразпваоа и
спцијални статус рпдитеља, утицај традиције, културе, друге деце, медија и слишнп. Пвпм анализпм
указујемп на пптребе детета да кпмуницира са пкружеоем, да искаже став, мисли и псећаоа ппмпћу
једнпставних знакпва – симбпла.
Педагпщки аспект представља утицај васпитнп-пбразпвнпг прпграма, оегпвих циљева и
слпженпсти задатака, утицај наставника или васпиташа, кап и утицај васпитнп-пбразпвнпг прпцеса
у целини. Акп су ппдстицаји ппзитивни пни дппринпсе развпју дешијих сппспбнпсти, пднпса према
средини, креативнпсти, пригиналнпсти, лишнпм изразу итд.
Естетски аспект ппдразумева нивп ликпвних сппспбнпсти детета, сппспбнпст визуелне кпмуникације,
кприщћеое ликпвнпг језика, нашин грађеоа ликпвне структуре. Кпд естетске анализе Карлаварис
навпди следеће критеријуме: степен креативнпсти, пбликпвне сппспбнпсти (кпмппнпваое елемената),
пптишкп-интелектуалне сппспбнпсти (степен дпстигнуте истинитпсти), технишкп-изражајне сппспбнпсти
(мптприка, владаое техникама), семиптишки аспект (кприщћеое визуелних знакпва), дпследнпст у
метпдплпщкпм смислу (стилскп јединствп) и индивидуалне специфишнпсти израза.

17
ПЕТИ ДЕП
ЕЛЕМЕНТИ ВАСПИТНП-ПБРАЗПВНПГ РАДА У ПБЛАСТИ ЛИКПВНПГ ВАСПИТАОА И ПБРАЗПВАОА

33. Кпји су ппщти васпитни и пбразпвни циљеви ликпвне културе?

Циљеви се дефинищу на пснпву исхпда кпји се пгледају крпз сппспбнпсти, ставпве и знаоа детета и
мпрају увек пстати флексибилни. Ппстпје ппщти циљеви, кпји изражавају друщтвене пптребе и
интересе и специфишни, кпји изражавају индивидуалне пптребе и интересе.
Ппщти васпитни циљеви:
Razvoj ličnosti i njenih kvaliteta, razvoj kreativnosti kao komponente ličnosti, socijalizacija ličnosti, razvoj
empatije, tolerancije i humanih stavova, sposobnost komunikacije vizuelnim sredstvima, kultivisanje likovnih
sposobnosti, sposobnost doživljavanja i izražavanja kroz likovno stvaralaštvo, sposobnost kritičkog izražavanja,
procenjivanje kvaliteta, vrednosti i značenja, razvijanje posmatranja, opažanja, vizuelnog mišljenja, inteligencije,
motorike, mašte, emocija,
koordinacije oka i ruke, apstraktnog mišljenja...preuzimanje odgovornosti i učenje na greškama, razvijanje volje, pažnje,
doslednosti u redu, radnih navika, posobnost da se doprinese estetskom i kulturnom načinu življenja u svom okruženju
Opšti obrazovni ciljevi:
Sticanje teoretskih znanja iz svetske i nacionalne tradicije i umetničkog nasleđa (autori, epohe, stilovi),
sposobnosti razumevanja umetničkih dela kroz vreme i različite kulture i razumevanje konteksta vremena i
sredine u kom su ta dela nastala. Sticanje teorijskih znanja iz teorije likovne umetnosti, različitih područja
likovne umetnosti i tehnologije likovnih materijala. Razumevanje kulture svog društva i zajednice i različitih
drugih kultura i korišdenje istih kao informacije za sopstveno kreiranje i stvaranje
Likovno opismenjavanje, usvajanje osnova likovnog jezika i unapređenje likovnog jezika kroz samostalan
praktičan rad. Osposobljavanje dece za istraživanje i eksperimentisanje sa različitim vizuelnim, taktilnim i
ostalim senzornim iskustvima. Osposobljavanje za samostalno likovno izražavanje u tradicionalnim i
savremenim tehnikama, medijima, materijalima Formiranje estetskih kriterijuma i osposobljavanje za
samostalnu analizu i procenu estetskog u prirodi, umetničkim delima, sopstvenim i tuđim likovnim radovima
Podsticanje na multidisciplinarnost, transfer znanja iz jedne oblasti u drugu, kroz povezivanje stečenih znanja
sa ostalim nastavnim sadržajima Podsticanje na samostalno pronalaženje informacija iz različitih izvora
Osposobljavanje za primenu stečenih znanja i praktičnih veština u svakodnevnom životu.

34. Шта су задаци наставника, васпиташа и ушитеља у ликпвнпм васпитаоу и пбразпваоу?

Omoguditi deci sticanje znanja iz umetničkog nasleđa i teorije umetnosti i primene istih kroz
samostalno likovno izražavanje i stvaranje. Omoguditi deci da kroz samostalni umetnički rad otkrivaju osobine
različitih likovnih materijala i tehnika i načine njihovog korišdenja. Podsticati kroz različite zadatke vizuelno
opažanje, vizuelno mišljenje, kreativnost, sposobnost opažanja, doživljavanja i estetskog procenjivanja u
prirodi, umetnosti, tradiciji, svom likovnom radu i radovima drugih. Razvijati partnerski odnos između deteta,
nastavnika, učitelja, vaspitača i roditelja. Omoguditi transfer znanja, povezivanjem različitih
obrazovnovaspitnih oblasti, posebno govornog, muzičkog i likovnog stvaralaštva. Razvijati kod dece opštu
spretnost, vizuelnu i motornu koordinaciju, posebno oka i ruke. Razvijati kod dece sposobnost izražavanja
svojih ideja i tema, predstavljanja svog odnosa prema svetu, drugim ljudima i sebi. Razvijati radoznalost,
istraživačko mišljenje, čulnu osetljivost. Razvijanje sklonosti ka traganju za rešenjem pre nego prihvatanje
gotovog rešenja, spremnost za inovacije pre nego prilagodljivost. Razvijanje stvaralaštva kod dece kao
osobine ličnosti koja je konstruktivna, produktivna, osetljiva, odgovorna. Zadovoljiti potrebe dece za
otkrivanje osobina i svojstva stvari negujudi njihove istraživačke težnje, posmatranje, analizu i upoređivanje.

18
Uvoditi decu u sistematsko posmatranje izgleda različitih predmeta i pojava, sa posebnom pažnjom za oblik,
liniju, boju, teksturu, prostorne odnose,...Doprinositi razvijanju vizuelne i likovne kulture kod dece,
osposobljavajučdi ih za nova, raznovrsna traganja u predstavljanju njima bliskih tema i motiva. Svakim
postupkom razvijati stavove, fleksibilnost mišljenja i ponašanja, prenositi im znanja ali ne kao konačna, ved
kao izazov i podsticaj za kritičku proveru i dalja znanja. Osposobljavanje dece da postanu uspešni učenici koji
uživaju u učenju, napreduju i postižu ciljeve, kao odgovorni građani koji doprinose društvu.

35. Кпји је смисап, знашај и функција пствариваоа циљева ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа?

Smisao, značaj i funkcija likovnog vaspitanja i obrazovanja je u postepenom uvođenju dece u likovnu
kulturu, zavisno od uzrasta dece, potreba i individualnih mogudnosti, omogudavajudi im da kroz likovno
stvaralaštvo komuniciraju sa svojim okruženjem.
Ликпвнп стваралащтвп игра круцијалну улпгу у дешијем развпју, па је вепма знашајна и улпга васпитнп-
пбразпвнпг рада на свим узрастима у пвпј пбласти. Пд кљушнпг знашаја је дефинисаое васпитних и пбразпвних
циљева ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа кпји су карактеристишни за вспитнп-пбразпвни рад. У вези са
циљевима фпрмулищу се задаци наставника кпјима се пдређује щта пни трба да шине какп би се пстварили
циљеви васпитаоа и пбразпваоа. Циљеви треба да буду дефинисани на пснпву исхпда кпји се пгледају крпз
знаоа, вещтине, сппспбнпсти и ставпве детета. У прпцесу ликпвнпг стваралащтва је специфишнп да је тп
кпнтинуирани прпцес, па ликпвни рад не мпра бити заврщен и увек се мпже наставити рад на једнпм делу кпје
мпже ппнпвп да се рущи и гради, щтп и јесте пдлика креативнпсти кпјпј се тежи у ликпвнпм васпитаоу и
пбразпваоу. У циљевима ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа на свим нивпима пптрбнп је исказати намере, щта
се
жели ппстићи прпгрампм ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа. Самим тим, циљеви мпгу бити ппщти (изражавају
друщтвене пптребе и интересе) и специфишни (индивидуалне пптребе и интересе). Пп свпм карактеру циљеви
се мпгу ппделити и на пбразпвне, функципналне (стицаое знаоа и вещтина) и васпитне (фпрмираое ставпва).
Циљеви мпрају да се пдређују у складу са сврхпм пбласти и мпрају да буду фпрмулисани јаснп и прецизнп.

36. Кпји су пснпвни ппјмпви ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа и щта је оихпвп знашеое?

Kreativnost i divergentno mišljenje – podrazumevaju da deca pokazuju kreativnost u igri medijima,

stvarajudi različite prilaze i odgovore na određene zadatke, na maštovit i lični način, i tako stvaraju originalne
likovne radove.
Istraživanje i ekspreimentisanje – podrazumeva istraživanje i eksperimentisanje sa idejama,
materijalima, alatkama, tehnikama, pri čemu dete ima svesnu nemaru i može da vrednuje svoj uspeh ili
neuspeh
Preuzimanje odgovornosti i učenje na greškama – dete treba da bude sigurno u preuzimanju rizika,
trudi se da unese nove ideje, bez straha od greške.
Kompetencije – sticanje potrebnih veština u likovnom stvaralaštvu
Analiziranje – ključni element razvoja ideja, kritičkog mišljenja i praktičnih istraživanja
Dizajniranje – oblikovanje formi različitih svrha i namena i povezanost sa praksom.
Evaluacija ili procenjivanje – uključuje procenu ličnih izbora ideja, tehnika i materijala, napredovanje
u radu i rezultate koje postiže.
Medijumi – manipulisanje klasičnim medijumima i novim tehnologijama
Razumevanje kulture – sposobnost da se istražuje kultura svog naroda i prepoznavanje karakteristika
različitih kultura i korišdenje istih kao informacija za sopstveno stvaranje
Kontekst ili značenje – praktično povezivanje značenja koje se ogleda u kreativnoj i kulturnoj
industriji, i razumevanje uloge umetnika, zanatlije i dizajnera u različitim kulturama i vremenima.
Kritičko razumevanje – analiziranje i kritička evaluacija u odnosu prema svetu, ličnom stvaralaštvu
19
 Razvoj spostvenih pogleda – razvoj i usvajanje jezika za izražavanje ideja
Istraživanje i kreiranje – sposobnost deteta da razvija ideje i namere kroz razne oblike posmatranja,
iskustva, inspiracije, imaginacije (inspirisanje radovima drugih ili na osnovu svoje mašte)
Еманципација и спцијализација – псампстаљиваое, укљушиваое у друщтвени живпт
Empatija, tolerancija, humani stavovi – razvoj sposobnosti saosedanja sa tuđim mišljenjem.
Култивисаое ликпвних сппспбнпсти – пплемеоиваое и усаврщаваое ликпвнпг језика.

Ппјмпви кпји се пднпсе на предмет и пбласт прпушаваоа и делпваоа. Пднпсе се на истраживаое

медија, прпцеса и техника у двпдимензипналним, трпдимензипналним и нпвим технплпгијама и
разумеваоу уметнишких, занатских и дизајнерских техника и прпцеса.

● Занат – савремене и традиципналне фпрме изражаваоа крпз разлишите културе

● Примеоеонп се пднпси на прпдукте у уметнпсти кпји су пнпликп дпбри кпликп су раднп ппвезани
● Двпдимензипналнп – цртежи, слике, фптпграфије, инфпрматишкп-кпмуникацијска технплпгија итд.
● Трпдимензипналнп – пбликпваое текстила, скулптуре, накита, керамике, инсталација итд.
● Нпве технплпгије – анимација, филм, видеп, веб дизајн
● Ушеое ппсега уметнишких дела – уппзнаваое са щирпким ппсегпм уметнишких дела из наципналне и
светке уметнпсти, истраживаое оихпве функције и везе са пптребама друщтва.

Ппјмпви кпји се пднпсе на курикулум. Зависнп пд узраста курикулум треба да пружи разлишите
мпгућнпсти у пднпсу на знаоа, вещтине и сппспбнпсти, прпцесе и садржаје пбласти ликпвнпг
васпитаоа и пбразпваоа.

● Радна сарадоа – развпј псетљивпсти и вещтина пптребних за закљушиваое, прпцеоиваое и

ушествпваое у сараднишким прпцесима креираоа и израде
● Ушествпваое у ликпвнпј уметнпсти – ппсете ликпвних атељеа и студија, рад на разлишитим
лпкацијама, ушеое у виртуелнпм пкружеоу, ушествпваое у савременпј уметнпсти
● Мултидисциплинарнпст – кпмбинпваое визуелних слика са звукпм, гпвпрпм, ппкретпм и
пренпщеое на прпдукте стваралащтва

37. Кпји се ппщти дидактишки принципи примеоују у ликпвнпм васпитаоу и пбразпваоу и кпја им је
функција?

Наставни или дидактишки принципи представљају нашела пд кпјих се пплази у извпђеоу наставе и
пствариваоу оених циљева и задатака, и битнп утишу на тпк предаваоа и ушеоа. Пни имају улпгу
пријентације и не мпгу да замене стваралашки приступ наставника у пракси.
Принцип квалитета и васпитне усмеренпсти – Сваки рад у ликпвнпм васпитаоу и пбразпваоу
треба да дппринпси развпју лишнпсти и оеним квалитетима, па свака ликпвна активнпст треба да има
свпју васпитну усмеренпст. Тп знаши да је неппхпднп да ппступци наставника, кап и садржаји и
активнпсти треба да буду у функцији развпја ликпвних сппспбнпсти и лишнпсти детета у целини.
Принцип систематишнпсти и ппступнпсти - У ликпвнпм раду стваралашка активнпст детета треба
да буде свесна, а не шистп репрпдукпвана. Затп наставник треба пажљивп да пдреди ликпвни прпблем
уважавајући претхпдна знаоа, какп би дете ппступнп изграђивалп систем знаоа и вещтина у пвпј
пбласти. Пдрасли у тпку рада треба кпнтинуиранп да прати прпцес и резултате.
Принцип индивидуалнпсти и пдмеренпсти према узрасту – Ппдразумева прилагпђаваое
метпда, пблика рада и педагпщких ппступака индивидуалним пспбенпстима свакпг детета,
уважавајући разлике међу децпм и оихпв индивидуални темпп развпја. Наставник мпра да ппщтује
20
индивидуалнпст, и захтеве ппставља такп да стимулище наппр у рещаваоу прпблема какп би дете
напредпвалп у развпју.
Принцип слпбпднпг ликпвнпг изражаваоа – Задатак наставника је да ппдстише слпбпдни и
креативни израз деце без наметаоа гптпвих щема и щаблпна, али уз благп усмераваое и уважаваое,
какп прирпде ликпвних уметнпсти такп и индивидуалних специфишнпсти детета.
Принцип спцијализације – Кплективни рад деце дппринпси развпју друщтвенпсти, међуспбнпм
разумеваоу и ппщтпваоу разлишитпсти. Принцип спцијализације ппдразумева пвладаваое и
сппразумеваое визуелним средствима, шиме се развија псетљивпст за щирпк круг ппјава у друщтвенпм
живпту, уметнписти и стваралащтву.
Принцип свеснпсти и активнпсти – Наставник мпже свпјим ппступцима да пнемпгући да се
активнпст и свеснпст детета у ликпвнпм раду исппље акп намеће гптпве узпре и мпделе или захтева
иста рещеоа пд све деце. Неппхпднп је псппспбити дете да има активан пднпс према знаоима и
вещтинама кпје стише, да их свеснп кпристи и да мпже сампсталнп и плански да рещава пдређене
ликпвне прпблеме.
Принцип пшигледнпсти и апстракнпсти – Вепма је важнп у раду са децпм пмпгућити бпгата
шулна и сазнајна искуства, при шему је пптребнп активнп и свеснп ушещће детета. Дете се у
стваралащтву у ппшетку не пслаоа на неппсреднп ппсматраое, већ на раније виђенп, дакле на лишнп
искуствп. Какп се мищљеое детета не би задржалп самп на перцептивнпм нивпу, неппхпднп је
развијати сппспбнпст да се са кпнкретнпг прелази на апстрактнп мищљеое.
Принцип ппвезанпсти теприје и праксе – пмпгућава да дете развија сппспбнпст стваралашкпг
мищљеоа и лпгишкпг ппвезиваоа тепретских ппставки са актуелнпм пракспм. Дете крпз практишан рад
мпже да примеоује и прпверава истинитпст усвпјених знаоа, кап и да дубље уђе у сущтину тепретских
ппставки.
Принцип интеграције са псталим васпитнп-пбразпвним пбластима – Дете дпживљава
стварнпст интегралнп, а не ппдељену на пбласти, такп да и оегпви нашини изражаваоа треба да
представљају јединствп. Наставник треба да прганизује ликпвне активнпсти такп да се преплићу и
ппвезују са псталим садржајима.

38. Шта су метпде васпитнп пбразпвнпг рада и кпја им је функција? Шта су преднпсти и евентуална
пгранишеоа приликпм примене ппјединих метпда васпитнп-пбразпвнпг рада?

Метпде су плански, систематски ппступци у пбради садржаја вапитнп-пбразпвнпг рада. Пне указују на
тп какп пстварити планиране циљеве и задатке у пквиру пдређене васпитнп-пбразпвне пбласти. Један
пд задатака наставника јесте и правилан пдабир и примена адекватних метпда у складу са садржајима
пдређене пбласти. Наставник у раду не сме кпристити непрпверене метпде кпје су прпизвпљне и
субјективизиране.

У васпитнп-пбразпвнпм раду ппстпје три пснпвна медија пренпщеоа знаоа:

• реш - усмена и писана реш,

• ппсматраое - слика и други визуелни материјал,
• практишан рад -експерименталнп-лабпратпријски радпви, практишне ликпвне активнпсти.

Метпде мпжемп их ппделити у шетири пснпвне целине:

• вербалнп-текстуална метпда,
• ппказивашка метпда,
21
• метпда сазнаваоа крпз праксу
• пткривашка и прпблемска метпда.
Вербалнп-текстуална метпда:
Вербална кпмуникација је најприступашније средствп за размену инфпрмација међу људима. У
васпитнп-пбразпвнпм раду се најшещће кпристе вербалнп-текстуалне метпде кпје се деле у три
групације: мнплпщка метпда, дијалпщка метпда и метпда рада са текстпм.
Мпнплпг - пблик излагаоа у кпме наставник сампсталнп излаже пдређене инфпрмације.
Мпнплпг се кпристи на сампм ппшетку ликпвне активнпсти у виду увпђеоа када натавник мптивище
децу за рад, када истише задатак, предлпг мптива, пбјащоава упптребу материјала итд. Важнп је да
излагаое буде щтп краће јер тада има ппдстицајну улпгу.
• Пписиваое - Примеоује се ппвезанп са илустрпваоем и демпнстрираоем. Кпристи се у свим фазама
рада при шему наставник треба да ппјасни неки прпблем, да укаже на лпгишку ппвезанпст и
закпнитпсти. Пнп мпже бити фактпграфскп (навпђеое шиоеница) или аналитишкп (живпписнп,
сликпвитп)
• Пбјащоаваое - усмерава пажоу на пнп щтп је битнп, ппмаже пткриваоу знашеоа предмета, ппјава и
прпдубљиваоу знаоа. Без усмеравајућег утицаја пбјащоаваоа, гледаоа, слущаоа, дпдириваоа и
других перцептивних радои запаженп се не би ппвезалп са другим искуствима.
• Пришаое или приппведаое - излагаое пдређених инфпрмација у фпрми прише са радопм или
хрпнпглпгијпм. Делује мптиваципнп на слущапца будећи у оему радпзналпст, заинтереспванпст,
мащту и дпживљај.
• Предаваое или тумашеое - тумашеое неппзнатих термина и ппјмпва, а пснпвна карактеристика му је
систематишнпст и лпгишка структура градива. Важнп је да се издвпје и акцентују битни елементи
прпблема да се дете не би презаситилп инфпрмацијама кпје би га удаљиле пд пснпвнпг прпблема.
Дијалпг - прдставља двпсмерну кпмуникацију између ушесника. Заснпван је на размени
инфпрмација, мищљеоа и ставпва крпз систем питаоа и пдгпвпра. Кап наставна метпда разликује се
пд пбишнпг разгпвпра јер је усмерен на пствариваое дидактишких циљева. Преднпст метпде је щтп је
динамишна и пмпгућава активнп ушещће деце.
• Хеуристишки разгпвпр - наставник ствара прпблемску сиуацију кпјпм усмерава дете да буде активнп
и да сампсталнп путем трагаоа дплази дп рещеоа прпблема и извпди закљушке.
• Пппуларнп предаваое - наставник има впдећу улпгу и разгпвпр впди према унапред псмищљенпм
систему питаоа и пдгпвпра. Најшещће се примеоује за увпђеое у радне активнпсти.
• Дискусија - размена ставпва и мищљеоа сагпвпрника на пдређену тему. Ппдстише критишкп
мищљеое, демпкратишнпст, тплеранцију, емпципналну културу. Наставник мпра бити припремљен за
дискусију у материји кпја је предмет разгпвпра, а сваки ппјединац је равнпправан у дијалпгу.
Дијалпг са децпм треба впдити пажљивп, уважити оихпв израз, псећаоа и мисли. Акп се
ппстигне дпбра вербална кпмуникација са децпм , пшекује се и таква ликпвна кпмуникација кпја их
ппдстише на бпгатије представљаое садржаја и искренпст у казиваоу. Наставник не сме да буде
дпминантан већ мпра бити спреман да слуща и прпщирује видпве ппступаоа кпје ушеници примеоују.
• Рад са текстпм - има функцију пренпса инфпрмација, дпк деца усвајају нпве ппјмпве, шиоенице,
уппзнају се са нпвим закпнитпстима у ликпвнпм изражаваоу и слишнп. Литерарни текст мпже да
ппслужи за илустрпваое, да се нещтп пбјасни, или да се ппјаша дететпва емпција и дпживљај.
Наставник треба вище да препришава текст, а не да шита, јер такп ппстиже бпљи кпнтакт са децпм.

Ппказивашка метпда:
Кпристи се за илустрацију и демпнстрацију пдређених предмета, ппјава и прпцеса, и пслаоа се на
шулнп ппажаое. Мпгу се ппказати прирпдни пблици и бпје, дпгађаји, ппступци у кприщћеоу
материјала, рукпваое прибпрпм, уметнишка дела, дешији радпви итд. Ппказиваое пбјеката кпје треба
22
насликати, ппказиваое деци какп се нещтп црта и исправљаое дешјих пблика спада у вид наметаоа
индивидуалних ликпвних критеријума наставника и дпвпди дп пметаоа дешјег ликпвнпг стваралащтва.
Треба ппказивати све щтп мпже да ппдстакне сппствене наппре детета да нађе свпје рещеое ликпвнпг
прпблема, а никакп пнп щтп би мпглп да ппслужи кап гптпв узпр за прецртаваое.
Ппсебан пблик ппказивашке метпде је демпнстраципни експеримент, кпји извпди пдрасли да
би ппказап неки прпцес пп фазама, пратећи га пбјащоеоима. Такп ппдстише децу да ппажају и
закљушују. Пвп се мпже применити у ппдстицаоу деце да уппзнају и истражују разлишите ликпвне
технике, материјале и медије. Важнп је да визуелни садржаји кпји се демпнстрирају деци буду
правилнп пдабрани и у функцији пнпга щтп се жели ппстићи. Акп наведене врсте ппказиваоа ппдстишу
децу да имитирају прирпду, радве друге деце или уметника, или удпвпљавају укусу наставника, тп
щтети развпју дешјег ликпвнпг стваралащтва.

Метпда сазнаваоа крпз праксу:

Пбишнп се кпристи накпн пбраде пдређене целине или пбласти за ппнављаое и уппщтаваое усвпјених
знаоа, пднпснп за примену тепријских сазнаоа у пракси. Када гпвпримп п деци предщкплскпг и
млађег щкплскпг узраста, пва метпда ппдразумева игру и експериментисаое ликпвним материјалима,
при шему деца истражују, пткривају, стишу искуствп кпје касније успещнп примеоују у ликпвнпм
изражаваоу. Технике се не уше, већ се техника усваја у прпцесу практишнпг рада. Дете мпже да кпристи
материјале на себи свпјствен нашин. Мнпгп је важније да дете стише искуствп сппственпм активнпщћу
негп сам резултат таквпг шина.

Пткривашка и прпблемска метпда:

Пткривашка метпда ппставља ушеника у ппзицију да сам истражује и пткрива рещеое на задати
прпблем. Заснпвана је на развијаоу сппспбнпсти стваралашкпг, дивергентнпг мищљеоа. Применпм
пткривашке метпде ушеници се псппспбљавају за сампсталан рад и ушеое. Да би пбразпваое билп
развпјнп, пптребнп је да се ппвећа ушещће сампг детета, а задатак пдраслпг је да прганизује и усмерава
дешију активнпст.
Вреднпст пве индиректне метпде јесте у тпме щтп пмпгућава активну улпгу детета у сппственпм
развпју и задпвпљаваоу оегпвих аутентишних пптреба. Вербалне или ппказвашке метпде у
кпмбинацији са пткривашкпм мпгу активирати дете на превазилажеое препрека и рещаваое
прпблема. Ппстпји прпблем у пракси да се пткривашка метпда свпди на тп да деца пткривају самп пнп
щтп је наставник предвидеп, шиме се губе мнпги ппзитивни ефекти пве метпде.
Прпблемска метпда представља прпцес кпји впди дп сазнаваоа путем рещаваоа прпблема.
Кап прпблем мпже да се пдреди свака ситуација кпју дете мпже рещавати уз извеснп усмераваое, ппд
услпвпм да дп рещеоа дпђе уз ппмпћ неке пперације кпја није аутпматска радоа или ппнављаое
наушенпг пдгпвпра, већ увиђаое.
Први кпрак у примени пве метпде је пдеђеое прпблема, тј. препреке за ппстизаое пдређенпг
циља за задпвпљеое дететпве пптребе. Улпга наставника јесте да децу ушини свеснпм прпблема, да би
се у другпм кпраку фпрмулисале претппстваке шија истинитпст треба да се прпвери. Трећи кпрак је да
да се претппставке испрпбају тепријски и практишнп. Ппследоа фаза је резимираое стешенпг искуства,
шиме се пбезбеђује трансфер пнпга щтп је сазнатп.

23
39. Шта су пблици васпитнп-пбразпвнпг рада и какп се примеоују у ликпвнпм васпитаоу и
пбразпваоу?

Пблици рада представљају дидактишке категприје кпје зависе пд карактеристика васпитнп-пбразпвне

пбласти кпја се пбрађује. Пни ппдразумевају међуспбни пднпс између наставника и деце. Пснпвни
пблици кпји се примеоују су:
Индивидуални пблик рада - је најзаступљенији и примеоује се у свим фазама шаса, када се
врщи припрема за активнпст, прпушавају садржаји, материјали, израђују скице, реализују радпви или
се врщи естетска прпцена. Ппдразумева сампсталани рад ппјединца.
Фрпнтални (кплективни) - представља симултани рад наставника и деце у целпј групи или
разреду у тпку пдређенпг времена и у услпвима кпји су исти за све ушеснике. Пвај пблик рада ппдстише
спцијализацију кпд деце, развија сппспбнпсти за тимски рад, емпатију и критишки пднпс према себи и
другима, а пмпгућава и укљушиваое слабије деце щтп има мптиваципни знашај. Недпстатак је щтп
индивидуалнпст не дплази дп изражаја. Кпристи се при пбради нпвих садржаја, естетскпј анализи
уметнишких дела, ппсматраоу предмета, гледаоу филмпва и шитаоу текстпва и слишнп.
Рад у парпвима или тандем - маое се кпристи јер се збпг специфишнпсти ликпвне културе
истише знашај индивидуалнпг приступа прпблему. Мпже се примеоивати у зависнпсти пд садржаја и
ликпвних прпблема нпр. технишка припрема материјала и средстава за рад, експериментисаое
материјалима итд.
Групни рад - рад у групама има свпј педагпщки, спциплпщки и психплпщки знашај јер ппдстише
дпбре спцијалне пднпсе, сппспбнпст за рад у групи и слишнп. Мпже се кпристити у прганизацији
активнпсти кпје су слпженије пп карактеру, нпр. извпђеое мурала на зиду, ликпвнп пбликпваое
лутака, кпстима, декприсаое прпстпра итд.

Ппред пснпвних ппстпје и пстали пблици рада кпји се примеоују у васпитнп-пбразпвнпм раду:
Дпмаћи рад - ппвезан је са радпм у щкпли. Циљ дпмаћег рада је псампстаљиваое,
прпдубљиваое и прпщириваое знаоа и вещтина, фпрмираое радних навика. Пбухвата реализпваое
задатака за кпје су ушеници псппспбљени да их сампсталнп реализују. Деца мпгу радити индивидуалнп
или у групи нпр. израде табела, мапа итд. Важнп је дати упутства за реализацију и истаћи кпје су
мпгуће пптещкпће.
Екскурзије – прганизпване ппсете музејима, галеријама, ппзприщним и другим представама,
пдлазак у прирпду итд. Настава се мпже пдвијати ван ушипнице на свим местима где ушеници мпгу
прпнаћи инспирацију кпја касније пмпгућава реализацију ликпвнпг рада у ушипници. Екскурзије треба
да имају дефинисане задатке.
Ваннаставне активнпсти – пбишнп ппдразумевају дпдатни рад са пбпгаћеним васпитнп
пбразпвним садржајима, кпји се реализују са заинтереспванпм децпм. Приступ пвим групама треба
пмпгућити свакпм детету кпје ппказује иницијативу а не самп ''талентпваним'' ппјединцима.

40. Какп се прганизују ликпвне активнпсти у дешјем вртићу, а какп шаспви ликпвне културе у пснпвнпј
щкпли?

Likovne aktivnosti u vrtidu i nastavni čas likovne kulture u osnovnoj školi su različite vrste organizacije
vaspitnoobrazovnog procesa u oblasti likovnog vaspitanja i obrazovanja. Likovne aktivnosti imaju karakter
igre bez strogo definisanog vremenskog ograničenja , dok su nastavni časovi ograničeni deo nastavnog
procesa u trajanju od 45 minuta i ne oslanjaju se na igru ved imaju osmišljen nastavni sadržajkoji ima za cilj
sistemsko usvajanje određenih znanja i veština. Likovne aktivnosti imaju karakter igre bez strogo definisanog
vremenskog ograničenja. Organizuju se u korelaciji sa ostalim oblastima za koje je isto osnovni oblik
24
organizacije igra, odnosno vaspitanje i učenje putem igre. Tip likovne aktivnosti zavisi od procesa razvoja
deteta, njegovih likovnih i opštih sposobnosti. Zavisno od glavnog nastavnog cilja određuje se i tip časa, a
osnovni tipovi časa su
Obrada gradiva - čas uvođenja u novu oblast i prenošenje novih znanja i veština. Odnose se na oblasti
likovne tehnike i materijali, teorija umetnosti, umetničko nasleđe.
Praktičan rad - čas utvrđivanja znanja, realizacije kreativne ideje kroz stvaralački rad. Odnosi se na iste
oblasti.
Procena rezultata - čas kontrole teorijskih znanja i praktičnih veština i procena razultata. Ocenjuje se
trud deteta, a ne da li se nastavniku rad dopada ili ne.

ЗНАЧАЈ ЛИЧНПСТИ И КПМПЕТЕНЦИЈА НАСТАВНИКА И ВАСПИТАЧА У ПРПЦЕСУ ЛИКПВНПГ

ВАСПИТАОА И ПБРАЗПВАОА

41. Какп гласи типплпгија наставника и щта су пдлике ппјединих типпва у пднпсу на прпцес ликпвнпг
васпитаоа? Кпје пспбине лишнпсти и кпмпетенције треба да ппседује ликпвни педагпг да би успещнп
пстваривап свпју функцију?

Аутпритарни тип - се преппзнаје пп тпме щтп се на шасу пн највище шује, деца мпрају оегпве
предлпге да прихватају без ппгпвпра, за време свих активнпсти мпра бити тищина. Пваквп ппнащаое
не захтева креативнпст у раду, нити индивидуални приступ детету. Пн даје упутства кпја важе за све, и
стрпгп пдређује када ће се цртати, тему, материјал, бпје. Честп је незадпвпљан щтп гласнп изражава, и
мисли самп на прпдукте кпји ће репрезентпвати оегпве успехе у раду. Кап резултат пвпг рада настају
радпви кпји међуспбнп лише, крути су у изразу и пткривају спутанп дете.
Анархишни тип - апсплутнп све препущта слушају и импрпвизацији, не планира нити припрема,
није са децпм или у тп време пбавља друге ппслпве. (дплази за 5 минута.. ;) Деца за тп време галаме,
прпсипају материјал и слишнп, па се оегпва улапга свпди на рещаваое таквих прпблема. Радпви су
ппврщни, без дпживљаја и кпд деце се не запажа напредак. Пн је равнпдущан према пнпме щтп су
ствприли.
Демпкратски тип - ствара пријатну, ппущтену атмпсферу уз дпбру и псмищљену прганизацију у
кпјпј ушествују и деца. Са децпм се дпгпвара пкп активнпсти, предлаже материјале кпје је брижљивп
припремип и пставља им слпбпду у оихпвпм кприщћеоу у складу са индивидуалним мпгућнпстима
кпје ппзнаје. Пн ппщтује ппщте нпрме развпја, али темпп је индивидуалан.
Када гпвпримп п лишнпсти наставника, ушитеља и васпиташа мпжемп издвпјити кап најбитније
пспбине: дпбре прганизаципне сппспбнпсти, сппспбнпст за тимски рад и усппстављаое партнерских
пднпса, дпбрп ппзнаваое савремене теприје и праксе, ппзнаваое прпграма ликпвнпг васпитаоа и
пбразпваоа, ппзнаваое дешије лишнпсти и сппспбнпсти; ппседпваое људских квалитета (љубазнпст,
тплеранција, пбјективнпст, да буде ентузијаста и да впли свпј ппзив).

42. На кпје пблике пметаоа прпцеса дешјег ликпвнпг стваралащтва указује Д. Беламарић?

Д. Беламарић каже да дп пметаоа дешијег ликпвнпг изражаваоа дплази збпг неппзнаваоа и

неразумеваоа улпге стваралащтва у развпју детета.
Пблици мещаоа и интервенисаоа су:
Цртаое деци и исправљаое дешијих пблика, кприщћеое бпјанки, излагаое самп неких дешијих радпва
и щиреое щематскпх пблика међу децпм, вреднпваое радпва пред сампм децпм, кпментарисаое и
пригпвараое, уреднпст и прецизнпст.

25
43. Шта су пснпвни ппщти ппступци за ппдстицаое дешјег ликпвнпг изражаваоа?

Пви ппступци узимају у пбзир пптребе и мпгућнпсти детета, зависнп пд узраста и специфишнпсти.
• Ппрпбаваое разних материјала и сппствених средстава изражаваоа (цртаое, сликаое,
мпделпваое, пришаое, прерађиваое пдређених збиваоа)
• Прпналажеое непбишних, изузетних, парадпксалних детаља или углпва ппсматраоа
свакпдневних дпгађаја и предмета (замищљаое ствари и акција и оихпвп представљаое решима,
сликпм, гестпм)
• Унпщеое прпмена у ппстпјећа стаоа, ситуације, пблике, оихпвпм рекпнструкцијпм, пбртаоем
редпследа, придаваоем нпвих знашеоа и кпнтекста (цртаое грптескних ликпва и дпдаваое детаља)
• Упшаваое, фпрмулисаое и разјащоаваое прпблема и развијаое стратегије прпналажеоа
рещеоа (загпнетаое, надмудриваое, прпналажеое разнпврсних пдгпвпра)
• Ствараое, дпвпђеое у везу удаљених идеја и ппјмпва, целина и кпнтекста (игре решима,
идејама, претппставкама и оихпвим аспвијацијама, ппвезиваое пбјеката у смисапне целине на пр. у
кплажу)
• Упшаваое целине и детаља, уппређиваое и анализа предмета и ппјава, дпврщаваое
непптпуних целина на разне нашине (настављаое прекинуте прише, замищљаое детаља кпји недпстају)
• Уппзнаваое са ствпреним уметнишким благпм (сусрети са уметницима и стварапцима,
тумашеое пствареоа и дпживљаваое на свпј нашин, прерађиваое, дппуоаваое, прпцеоиваое)

43/2. Кпји су ппщти задаци пдраслпг у ппгледу ппдстицаоа дешјег ликпвнпг стваралащтва?

• Да прганизује прераду и истраживаое искустава и сазнаоа кпје деца стишу тпкпм разних
активнпсти, јер су сирпви утисци деце шестп неупблишени
• Задпвпљава дешију пптребу да пнп щтп дпживи и ппази изрази на пдређен нашин. Дете такп
кпмуницира са пкплинпм и стваралашки изражава себе
• Ппдржава пву дешију пптребу за изражаваоем и пмпгућава му щтп већу слпбпду у тпм ппгледу
• Утише на дешије стваралашкп изражаваое такп да пнп ппстане бпгатије, садржајније,
испуоеније смислпм за дете
• Ппдржава склпнпст детета да стваралашки упблишава свпје искуствп и негује свпј естетски укус
• Да кап критеријум вреднпсти стваралашкпг изражаваоа негује схватаоа да је дпбрп самп пнп
щтп је искренп, аутентишнп, щтп је пптеклп пд детета, а не пнп щтп је у складу са укуспм пдраслих.
• Пбезбеди услпве за сппнтанп и искренп препущтаое детета занпсу ствараоа и негује
дивергентнп мищљеое, щтп ће дете пслпбпдити стерептипа у мищљеоу, устаљених щема,
кпнфекцијскпг укуса...
• Дпвпди дете у дпдир са материјалима и прибпрпм кпји буде интереспваое и ппдстишу мащту
• Да пптенцира индивидуалне приступе у мищљеоу и истише разлишитпст кап ппсебну вреднпст
• Пружа детету мпгућнпст да бира између алтернатива, импрпвизује, варира и прпналази нпве
нашине ппступаоа са већ ппзнатим материјалпм (инвенција, кпмбинатприка, трансфпрмација)
• Свпди кпнвенципналне захтеве и рутинске ппступке на пну меру кпју захтева безбеднпст деце
• Ппуши дете у слушајевима када му технишка невещтина и непбавещтенпст представљају
препреку у изражаваоу, али без наметаоа сппственпг укуса. Упутства треба да буду щтп уппщтенија, и
да пстављају деци прпдтпр за оихпву разраду и дппуну
• Да унапређује дешију аутпнпмију, иницијативу и независнпст, уз щиреое мпгућнпсти за
делпваое у складу са оегпвим тежоама и замислима
• Да негује хумане ставпве, емпатију и разумеваое за људе и оихпве емпције

26
44. Шта су карактеристике аспеката на кпје ппсебнп треба пбратити пажоу приликпм анализе
прпдуката дешјег ликпвнпг изражаваоа?

Ликпвни израз кпд деце услпвљен је разним унутращоим фактприма, па при анализи дешијих радпва
ппстпје разни аспекти кпји се мпгу сагледавати, при шему су најбитнији:
Психплпщки аспект - кпји се пднпси на индивидуалне психплпщке пспбенпсти детета и оегпве
развпјне мпгућнпсти (тпк развпја је увек исти али је темпп индивидуалан). Психплпщкпм анализпм
указујемп на развпјни степен детета, пдређујући евентуалне сметое у развпју или ппвећане
сппспбнпсти, у пднпсу на ппщте катактеристике пдређенпг узраста.
Спциплпщки аспект - се пднпси на дететпвп пкружеое, средину у кпјпј пдраста, нивп
пбразпваоа и спцијални статус рпдитеља, утицај традиције, културе, друге деце, медија и слишнп.
Пвпм анализпм указујемп на пптребе детета да кпмуницира са пкружеоем, да искаже став, мисли и
псећаоа ппмпћу једнпставних знакпва – симбпла.
Педагпщки аспект - представља утицај васпитнп-пбразпвнпг прпграма, оегпвих циљева и
слпженпсти задатака, утицај наставника или васпиташа, кап и утицај васпитнп-пбразпвнпг прпцеса у
целини. Акп су ппдстицаји ппзитивни пни дппринпсе развпју дешијих сппспбнпсти, пднпса према
средини, креативнпсти, пригиналнпсти, лишнпм изразу итд.
Естетски аспект - ппдразумева нивп ликпвних сппспбнпсти детета, сппспбнпст визуелне
кпмуникације, кприщћеое ликпвнпг језика, нашин грађеоа ликпвне структуре. Кпд естетске анализе
Карлаварис навпди следеће критеријуме: степен креативнпсти, пбликпвне сппспбнпсти (кпмппнпваое
елемената), пптишкп-интелектуалне сппспбнпсти (степен дпстигнуте истинитпсти), технишкп-изражајне
сппспбнпсти (мптприка, владаое техникама), семиптишки аспект (кприщћеое визуелних знакпва),
дпследнпст у метпдплпщкпм смислу (стилскп јединствп) и индивидуалне специфишнпсти израза.

45. У шему се разликује вреднпваое ликпвних радпва у дешјем вртићу и щкпли? Пд кпјих
критеријума треба пплазити приликпм вреднпваоа и пцеоиваоа дешјих ликпвних радпва, а кпје
критеријуме избегавати?

Прпцеоиваое и вреднпваое пмпгућава евалуацију пстварених резултата, какп кпд деце такп и
кпд наставника. Ликпвни израз за децу представља нашин кпмуникације, прпцес кпјим дете пзнашава и
рекпнструище свпју пкплину, и кпји садржи вище пд пукпг ппкущаја визуелнпг представљаоа нешега.
Затп треба избећи евалуацију пп критеријумима кпји важе за пдрасле уметнике. У предщкплским
устанпвама кпд нас се не врщи пцеоиваое резултата деце, већ евалуација кпја ппдразумева
ппсматраое и праћеое дешијег развпја. Ликпвни израз је у пвпм петипду индикатпр ппщтег развпја
детета, па је праћеое вепма важнп, и за дете и за целпкупни васпитнп-пбразпвни рад. У щкпли се
прпцеоиваое верификује пценама кпје представљају пднпс између пнпга щтп се жели и щтп је
ппстигнутп.
Пнп мпже бити нумеришкп или пписнп. Нпрмативи за пцеоиванје су следећи: ппсвећенпст раду,
улпжени труд и активнпст на шасу, нивп усвпјенпсти садржаја наставне јединице у складу са
индивидуалним сппспбнпстима ушеника и нивп креативнпсти ушеника. Не смеју се вреднпвати самп
финални прпдукти, ппгптпвп према лишнпм укусу наставника, фавпризпвати прецизнпст и уреднпст кап
ни слушајна искривљеоа тумашити кап савремена уметнпст.

27
46. Какп изгледа скала нумеришкпг пцеоиваоа дешјих ликпвних радпва пд 1 дп 5 и щта је оенп
знашеое?

У щкпли се прпцеоиваое верификује пценама кпје представљају пднпс између пнпга щтп се
жели и пнпга щтп је ппстигнутп. Нумеришкп пцеоиваое скалпм пд 1 дп 5 представља класификацију
резултата, при шему свака пцена има впју симбплишку вреднпст кпја дефинище нивп знаоа и
сппспбнпсти ушеника. У пвпм прпцесу наставници шестп имају субјективан приступ и развијају
сппствени систем вреднпваоа, пднпснп знашеоа пцене (јединица кап дисциплинска мера, петица кап
награда дпбрих ђака). Пцеоиваоем се вреднује рад кпји је прпизащап из сппја нивпа интелигеније,
впље и уппрнпсти, ппсебних интереспваоа, дарпвитпсти и слишнп, па је пцеоиваое пдгпвпран прпцес
кпји захтева пбјективан и непристрасан приступ, тплерантнпст, флексибилнпст и креативнпст
наставника у раду.

47. Какп се примеоују прпдукти дешјег ликпвнпг стваралащтва и у шему су знашај и смисап пве
примене?

Примена прпдуката деце је јакп знашајна, јер је успещнп пбликпван предмет, кпји нещтп знаши и
кпји се мпже кпристити у игри или раду снажан ппдстицај за даљи развпј стваралащтва и култивисаоа
спцип- емпципналне сфере дешије лишнпсти. Дете кпје је направилп играшку кпју мпже да кпристи у
игри, или неки предмет кпји ће служити у другим активнпстима, да украси прпстпр у вртићу, ушипници
или хплу щкпле, биће испуоенп ппнпспм и псећаоем да се пстварује кап стваралашкп биће. Када су
прпдукти пд трајније вреднпсти, мпгу да ппслуже кап ппклпн, щтп кпд деце изазива ппнпс и
задпвпљстп јер су пбрадпвала некпга кпга впле.
Акп кпристи неки рад за укращаваое прпстпра, васпиташ не сме да заппстави пстале, већ свима
треба да упути ппхвалу, и да свакпм детету пмпгући да псети ппдрщку оегпвпм стваралащтву. Битнп је
да деца узму активну улпгу у избпру радпва за излагаое. Излпжене радпве треба шещће меоати јер
дете губи лишну ппвезанпст са радпм.

48. Шта је васпитна, дидактишка и естетска функција излпжби дешјих ликпвних радпва?

Васпитна функција излпжбе се пгледа у тпме щтп се деца ппнпсе пниме щтп су урадила и желе
да пстали тп виде, па је оихпвп стваралащтвп и пблик кпмуникације, а излпжба ппдстише даљу жељу за
ствараоем. Радпви кпји шине целину или су групни за дете симбплизују припаднпст кплективу.
Дидактишка вреднпст је у тпме щтп се излпжбама афирмищу савремени ппгледи на дешије
ликпвнп изражаваое, и такп се усаврщава рад наставника и васпиташа кпји их ппсећују.
Естетска функција се пгледа у тпплпј атмпсфери кпју стварају излпжени дешији радпви, кпји такп
најадекватније декприщу прпстпр щкпле и дешијег вртића. Рпдитељима служе да прате развпј свпје
деце, а деци да виде разлишите ликпвне технике и нашине изражаваоа, и граде критеријуме.

48/2. Шта је пснпвна намена излпжби дешјих ликпвних радпва пп врстама?

Дневне излпжбе - се пбишнп прганизују у раду са предщкплскпм децпм ппсле сваке ликпвне
активнпсти и ту се излажу радпви све деце у групи. Оихпва пснпвна намена је да деца мпгу да
ппсматрају свпје и туђе радпве, кап и да дете псети да васпиташ ппдржава оегпв труд.
Дидактишке излпжбе - се пдржавају у вртићима, щкплама, центрима за струшнп усаврщаваое
ликпвних педагпга, устанпвама културе и слишнп. Пптребнп је да ппстпје јасна писмена пбјащоеоа п
карактеру и кпнцепцији излпжбе.
28
 Репрезентативне излпжбе - се прганизују тематски и на оима не мпрају да ушествују сва деца.
Ту се приказују радпви деце из једне или вище васпитнп-пбразпвних устанпва и тп за щиру јавнпст, а
избпр радпва врще струшне кпмисије.
Излпжбе ппвпдпм празника - су тематски везане за пдређени празник и прганизују се у щкпли,
вртићу или другпј устанпви културе. Деца приказују свпје виђеое друщтвених дпгађаја. Намеоене су
деци, рпдитељима и щирпј публици.

ШЕСТИ ДЕП
ТЕХНПЛПГИЈА ЛИКПВНИХ МАТЕРИЈАЛА У ПДНПСУ НА ЛИКПВНА ППДРУЧЈА

49. Кпје су специфишнпсти кприщћеоа ликпвних материјала и техника у пднпсу на узраст?

Veliki je broj materijala koji se koriste u likovnom stvaralaštvu, ali je bitno materijal prilagoditi uzrastu dece da
taj materijal ne bi naneo štetu u razvoju likovnog stvaraštva.
• Na uzrastu od 2 do 4 godine, dete je u fazi škrabanja. Tada je bitno sticanje kinestetičkog iskustva,
dete se izražava linijom i za njega je bitno da materijal koji koristi ostavlja neki trag na podlozi (kreda, cigla,
olovka, flomaster). Dete tada ne pokušava svesno nešto da predstavi, ved spontano ostavlja tragove kao
rezultate psihomotorne aktivnosti. Ova deca se najradije odlučuju za flomaster zbog intenziteta traga koji on
ostavlja. Za njih je posebno pogodan debeo i taman flomaster koji lako klizi po podlozi. Za decu ovog uzrasta
takođe je zanimljiva tečna boja, ali je radije nanose prstima nego četkicom. Treba im omoguditi da zamoče u
boju prste i šake, da boju razmazuju i tako prenose na podlogu. Decu treba osloboditi straha od toga da de se
uprljati i ohrabriti ih jer taj proces igranja sa bojama, ostavljanja raznih tragova, mrlja i tačkica izaziva veliku
radost kod njih. Boju koriste uglavnom samo kao crtačko sredstvo, često koriste samo jednu boju, a ukoliko
kombinuju boje to rade čisto da bi suprotstavili boje jednu drugoj, a ne kao način likovnog izraza. Pogodno je
da te boje budu tempere i akrilne boje, a najbolje je unapred pripremiti gustinu boje da bude pogodna i laka
za nanošenje. Najbolje je da podloga stoji horizontalno kako bi mu dete lako prišlo sa svih strana, a četkice da
budu široke sa dugim drškama. Vodena boja i akvarel nisu zanimljiv materijal za decu ovog uzrasta zbog svoje
transparentnosti, ova deca više vole jake kontraste i intenzivne boje na podlozi. Takođe, ova deca još nemaju
dovoljno razvijene psihomotorne sposobnosti, pa korišdenje boje koja se razliva, klizi i vremenom nestaje sa
četkice može da deluje obeshrabrujude na njih. Plastično oblikovanje se javlja paralelno sa grafičkim izrazom i
ono je često lakše za decu jer ne zahteva toliko umešnosti i iskustva kao crtanje i slikanje. Deca veoma
prirodno oblikuju forme, oduzimaju i dodaju pri formiranju oblika, kao neki način igre, što je veoma bitno za
tu uzrast. Tako se kod dece radedi sa glinom razvija fina motorika. Obrada gline može se uporediti sa fazama
dece pri škrabanju, pravljenje kuglica i malih namotaja od gline može se poistivetiti s kontrolisanim
škrabanjem, a kasnije dete počinje da imenuje komade gline, kao kod crteža, iako ti oblici nemaju vizuelne
sličnosti sa stvarnim objektima.
• Na uzrastu od 4 do 6 godina dete je u prešematskoj fazi. Dete u ovom uzrastu nema nikakvih
estetkih težnji, ved likovnim izražanjem prevenstveno komunicira. Zato je bismisleno deci davati bilo kakve
dekorativne materijale (šljokice, perlice, ukrasne ili dezenirane papire), to može samo da im nametne
stereotipne kvazi estetske modele i može imati samo negativan uticaj na razvoj deteta i njegove kreativnosti.
Najvažnije je decu upoznati klasičnim likovnim materijalima i njihovim izražajnim mogudnostima kako bi ona
stekla samopouzdanje i iskustvo u njihovom korišdenju. Dete počinje da zapaža da različiti likovni materijali
ostavljaju različite tragove na podlozi (npr. olovka- tanku liniju koja menja intenzitet pri pritisku,
flomasterravnu, montonu deblju liniju itd.). Sa uzrastom deca više cene iizražajnu snagu linije, pa se zato
kasnije rado opredeljuju za olovku i drvene bojice kojima mogu više detalja da prikažu i urade analitičnije
radove. Kroz igru tečnim bojama dete počinje da slaže površine i šare različitih boja na osnovu nekog ličnog
osedanja,što je način likovnog izražavanja. U početku dete uopšte ne obrada pažnju na to da objekti budu kao
29
u stvranosti, ved koristi boje koje mu se sviđaju. Do shvatanja realne boje dete dolazi postepeno. Često
roditelji insistiraju da deca koriste realne boje, odnosno lokalne tonove, pa deca do toga dolaze pod pritiskom
roditelja. Međutim, autentičnost razvojnih i estetskih vrednosti dečje slike je upravo u tome što je rađeno
bojama koje je dete izabralo. Detetu treba dati što više mogudnosti boja jer mnoštvo boja stimuliše dete na
maštovita i originalna rešenja, a manji izbor dovodi do uniformnosti. Najpogodnije su tempere i horizontalno
postavljena podloga. U radu sa decom prednosti ima sam stvaralački proces, zanimljivo može biti otiskivanje i
tehnike visoke štampe. Akcenat u radu treba da bude na tome da dete samostalno rešava likovni problem. Pri
oblikovanju trodimenzionalnih formi, dete u ovom uzrastu prvo oblikuje manje delove, pa ih spaja u vede
celine. Za figuru pravi sve pojedinačno, a onda ih spaja pri čemu može imati poteškoda u postizanju
stabilnosti. U ovom uzrastu dete kao i kod crtanja, i kod modelovanja često pravi neproporcionalne figure, što
može biti lični pokušaj da se nešto naglasi ili istakne, a nešto zanemari.
• Na uzrastu od 6 do 9 godina dete je fazi šeme. U ovom uzrastu se polako izgrađuju veštine deteta u
rukovanju različitim materijalima. Veoma je bitna podrška nastavnika svakom detetu da razvije sopstvenu
individualnu tehniku korišdena materijala. Podučavanje u vidu "korak po korak" i nametanje "ispravnog"
način korišdenja materijala mogu da budu samo od štete. Deca se izražavaju na jedan više intuitivan način, a
ne racionalan. Materijale treba uvoditi postepeno, da se dete ne bi zbunilo sa previše tehnika i materijala.
Boja se sada koristi realistično, pa je treva zelena, nebo plavo itd, ali se dete uglavnom izražava čistim bojama
bez svetla i senki. I dalje su više koncetrisani na sadržaj, a vizuelni stimulusi su sekundarnu. Zato su im bliži
materijali za crtanje bilo suvi ili tečni - olovka, drvene bojice, tuševi u boji i dr.. Glina je elastična i omogudava
detetu veliku slobodu izražavanja, pa zato ima veliki značaj za decu ove uzrasti. Glina daje mogudnost
građenja i rušenja forme. U ovom periodu razvoja izražen je istraživački duh deteta i zato mu treba davati i
poluoblikovane, prirodne i otpadne materijale.
• Na uzrastu od 9 do 12 godina dete počinje da dovodi u vezu svoje okruženje sa sobom. Veoma je
bitno stimulisati dečje mišljenje i podsticati ga da uspostavi harmonijski odnos sa prirodnom. Dete treba da
otkrije vezu između prirodnih materijala i da upozna bogatstvo koje može da se nađe u prirodi (kamenje,
šljunak, školjke, lišde, mahovine, kora drveta itd). Kod dece treba razvijati svest o očuvanju životne sredine.
Pored prirodnih materijala treba istraživati i otpadne materijale kao što su otpadi koji su korodirali, zarđali ili
ubuđali se, to se naravno samo posmatra, a ne dira, a bitno je da bi se deca upoznala sa raznim procesima
koji se odvijaju u prirodi. Dete sada ima potrebu da doživi prostor, u tome mu pomažu plakatne boje. Sada
ved mogu i sami da mešaju boje, a pored debelih četkica koriste i tanke da bi mogli da oslikaju i detalje. Ne
treba detetu davati široku paletu boja, jer što manje boja ima, imade vedu želju i potrebu da ih meša i sam
stvara nove boje. U ovom uzrastu je dobro prihvadena vodena boja jer omogudava razne eksperimente koji su
zanimljivi za ovu decu. Kolaž tehnika je veoma pogodna za ovaj uzrast jer uči decu raznim varijacijama u
teksturi i oblicima. Deca vole da rukuju raznim alatkama i razvijaju razne veštine, zato im je ova tehnika bliska.
Takođe, u ovom uzrastu je bitno da deca usvoje znanja o preklapanju što im kolaž omogudava. Glina je
pogodna kao materijal za istraživanje forme, teksture i sl. Dete je sada ved povezano sa svojim likovnim
radom zato je bitno da ga samo izvede do kraja bez intervencije nastavnika. Kreativnosti dece šteti sve što je
šablonki, korak po korak, ili što namede da gotov rad mora da bude lep. Deca ovog uzrasta svesno dekorišu
(ukrašavaju) radove, ali treba insistirati na iskrenosti dizajna i sklanjati se veštačkih formi.
• Na uzrastu od 12 do 14 godina učenici ved imaju donekle formiran estetski ukus. Na ovom uzrastu
deca imaju razvijenu motoriku i spretnost pa se od njih očekuje kreativniji pristup. Likovnu inspiraciju i
motivaciju ova deca mogu nadi u prirodi pa im može biti zanimljiva šara kornjačinog oklopa, krljušt ribe i
gmizavaca, školjke, mahovine i dr. Dete treba da ima prethodno iskustvo i da zna koji predmet kakve je boje i
teksture da bi ga kasnije znalo prikazati. Bitna je uloga nastavnika da podstakne dete koje nema dovoljno
samopouzdanja u likovnom izražavanju. Nastavnik treba da uloži mnogo strpaljenja i ljubavi i da se potrudi da
kod ove dece probudi želju za stvaranjem davanjem pogodnih materijala (kolaž, glina) i oslobađanjem od
straha od ocene i nezavršenog rada. Oblici iz prirode mogu da budu stimulativni u učenjima dizajna. Teoriju
30
forme dete ovog uzrasta najlakše može da razume istraživanjem prirodnih formi, sagledavanjem,
fotografisanjem jezgra jabuke, insekata, kapljice vode, skelet ribe, krljušt gmizavaca i dr. Dete treba podsticati
da koristi razne različite materijale i tehnike (crtež, slika, skulptura, fotografija, animacija...) da bi steklo
iskustvo i izgradilo svoj likovni izraz. Razumevanje gotovih produkata je u ovom uzrastu bitno, zato nastavnik
treba da prodiskutuje sa učenicima o radovima, a treba i da im omogudi rad u grupama kako bi međusobno
diskutovali.
• Na uzrastu posle 14. godina jedan od važnijih elemenata na času je slikanje, jedno od
najekspresivnijih tehnika u umetnosti. Formalno učenje zakonitosti slikanja nije toliko bitno koliko je bitno
savladati izazov belog platna. Ova deca su kritična prema sopstvenom radu, kao i radu drugih, i imaju
definisan stav o tome šta žele da realizuju. Učenik u srednjoj školi treba da bude spreman da primi
informacije o svojstvima materijala koje nastavnik predaje. Zbog velikih mogudnosti i različitih medija koji su
pritupačni umetniku treba podstadi eksperimentalni pristup kroz istraživanje fotografije, filma, digitalne
umetnosti, svetlosti i dr.

50. Шта шини пснпву прпграмске грађе ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа? Шта ппдразумевају
ппјмпви, “ликпвна уметнпст”, “примеоена уметнпст”, “ликпвне технике” и “ликпвни материјали”?

Osnovu programske građe - likovnog vaspitanja i obrazovanja čine sadržaji preuzeti iz likovne
umetnosti, teorije likovne umetnosti, tehnologije likovnih materijala i istorije umetnosti. Likovno vaspitanje i
obrazovanje je proces usvajanja likovne kulture, taj proces određuju i vaspitni faktori, pa zato likovno
vaspitanje i obrazovanje ima i funkciju vaspitanja ličnosti. Sticanje likovne kulture je stalan proces koji počinje
na predškolskom uzrastu, a traje ceo život. Deca stiču elemente likovne kulture bavedi se različitim likovnim
aktivnostima, ali i drugim aktivnostima kao što je igra ili bilo koje praktično delovanje pri kojem se angažuju
tehnička znanja i stvaralačke sposobnosti i pri kojem ona teže da naprave nešto praktično i lepo.
Likovna umetnost - podrazumeva klasične vidove vizuelnog izražavanja kao što su: crtnja, slikanje,
vajanje i grafika...
Primenjena umetnost - podrazumeva one vidovi vizuelnog izražavanja koji imaju definisanu primenu:
fotografija, keramika, scenografija, kostimografija, dizajn, arhitektura.
Likovne tehnike - podrazumevaju specifičan način upotrebe različitih materijala od čega zavisi i sama
forma likovnog izražavanja i njena funkcija (ako se radi o primenjenoj umetnosti). Likovne tehnike mogu biti
crtačke, slikarske, vajarske, elementi grafike i premenjene umetnosti.
Likovni materijali (medijumi) - odlikuju se specifičnim mogudnostima izražavanja, fizičkim svojstvima,
karakterom, lepotom i ograničenjima. Dete pri manipulisanju, opipavanju, istraživanju i oprobavanju različitih
materijala vrši određeno tehnološko istraživanje njegovih izražajnih oblikovnih mogudnosti. Zato detetu treba
ponuditi razne materijale i tako ga podsticati na kreativno i istraživačko razmišljanje i aktivnost. Deca tako
stiču razna čulna iskustva koja mogu da primene kreativno u svom stvaralaštvu i životu. Različiti likovni
materijali, od kojih do neka deca dolaze slučajno, predstavljaju snažan izazov da se dotaknu, probaju, ispituju,
a produkti koji nastaju kao rezultat tog istraživanja predstvaljaju za dete veliku radost. Dete u igri različitim
materijalima otkriva sve bitne likovne elemente kao što su linija, boja, oblik, površina, smer, veličina, tekstura,
svetlost i dr. Postoje određene tehnike i materijali koji dopuštaju individualan doživaljaj deteta, pa tako dete
može da pronađe neki svoj stil u korišdenju nekog materijala, npr. vodene boje i tempere de neko nanositi u
debelim slojevima intenzivnih boja, a neko lazurno akvarelski. Međutim, postoje materijali i tehnike koje
imaju jasno propisane procedure (kao što je mozaik ili linorez) u koje treba uputiti dete. Pri ovakvim
tehnikama najbolje je demonstrirati detetu kako bi se olakšalo korišdenje materijala, ali to upudivanje ima
smisla samo ukoliko je dete zainteresovano za likovno izražavanje. Treba obratiti pažnju da određeni
materijali i alati nisu prikladni za manju decu, na primer oštre stvari kao šestar ili šiljate makaze.

31
51.П шему ппсебнп треба впдити рашуна при избпру прибпра, ликпвних техника и материјала у раду
са децпм? Кпје врсте прибпра се кпристе у ликпвнпм васпитаоу и пбразпваоу деце?

Bitno je detetu davati što više mogudnosti i što se tiče materijala, i tehnika i u izboru pribora.
Povremeno treba menjati materijale da bi se u rad deteta unela svežina i da bi se dete podstaklo da
kontinuirano istražuje materijale, upoznaje se novim mogudnostima i da u korišdenje ved poznatih materijala
unosi kreativnost i razna druga iskustva. Materijali treba da budu što dostupniji deci, ali važno je da imaju
odgovornosti prema materijalu i proboru koji koriste i da znaju da treba da održavaju svoj radni prostor.
Treba obratiti pažnju da za svaki uzrast dece postoji adekvatni materijali i tehnike koje doprinose razvoju
kreativnosti i to treba poštovati. Uvek treba imati u vidu prethodno stečena iskustva dece i razvijenost
njihovih psihomotornih sposobnosti. Takođe, iako se deci daje sloboda da istražuju i sami upoznaju
materijale, neke tehnike likovnog izražavanja zahtevaju neko predznanje, koje je najbolje da nastavnik
demonstrira, ali samo ukoliko je dete zainteresovano da se stvaralački izražava.
Izbor određenih materijala ukoliko se ne koristi na adekvatan način može izazvati posledice po
zdravlje deteta. Nastavnik treba da bude uveren da je dete dovoljno zrelo i vešto da rukuje određenim
priborom (npr. uljane boje, terpentin, nitro razređivači, skalpeli, oštro staklo, lepila i dr.). U radu sa
predškolskom i manjom decom nije preporučljivo da koriste šestar, šiljate makaze i razne oštre predmete.
Pored osnovnih crtadih materijala koristi se i razni pribor: gumica, rezač, makaze, lenjiri, trska, pero, posude
za vodu i boju, četkice, špahtle, paleta za boje itd.

51/2. Кпје су врсте ппдлпга за цртаое, сликаое и пбликпваое и оихпва свпјства?

Natron (pak) papir - je papir prirodno smeđe boje, može biti tanji i deblji. Pogodan je za crteže
ugljenom, tušem i slikanje temperama.
Akvarel papir - je pogodan za slikanje skoro svim materijalima i može da bude mekše ili grublje
strukture.
Paus papir - je proziran i masan i služi za preslikavanje, ali je interesantan i kao podloga. Salvet papir
se može zalepiti na čvršdu podlogu i lakše ga oslikati.
Pergament papir - je toniran i zanimljiv kao podloga, ali je skupocen, pa može da se zameni i akvarel
papirom.
Hamer papir - se proizvodi u više boja, a koristi se za grafičke crteže, slikanje plakata, a može služiti i
kao paspartu.
Tripleks karton - je tanji karton pogodan za crtanje, slikanje i grafiku, ima dva lica, jedno sirovo i jedno
sa glazurom.
Lepenka - se koristi za pakovanje i pogodna je za trodimenzionalno oblikovanje. Novinska hartija je
zanimljiva podloga za razne likovne intervencije, naročito za kolaž i oblikovanje.
Tekstilna platna - se koriste za uljano slikarstvo, ali je mogude oslikati ih i temperama ili akrilnim
bojama. Pogodna su za slike, oblikovanje tkanine i za kostime.
Daske - od drvnih prerađevina mogu da posluže kao odlična podloga za slikanje
Drvo - zbog svoje prirodnosti odiše toplinom i odločno je za slikanje i oblikovanje. Drvena daska treba
da bude suva da bi mogla da se oslika. Pruža razne mogudnosti oblikovanja trodimenzionalnih formi, može se
oblikovati raznim alatkama (za koje je potrebna određena veština), a vezuje se lepilima.
PVC - podloge kao što je klirit, pleksiglas, čaše i flaše imaju specifičnu strukturu i ne upijaju boju, ali se
po njima može slikati flomasterima za PVC i staklo, akrilnim bojama i mogu se kolažirati i preoblikovati.
Staklo - je odlična podloga za vitraž i oslikavanje akrilnim bojama.
Keramika - kao gotov proizvod može biti odlična podloga za oslikavanje - saksije, vaze, činije...
Potrebno je nakon oslikavanja lakirati, što je poželjno da uradi nastavnik.
32
 Gips - je dobra podloga za slikanje, ali se koristi i za oblikovanje, izradu kalupa i kao vezivo za mozaik.
Veoma brzo upija boju, zato je najbolje oslikavati ga akrilnim bojama koje su elastičnije i zadržavaju sjaj.
Beton - je pogodan za izradu velikih murala, zidnih slika u eksterijeru i enterijeru, a može se oslikati
akrilnim ili disperzivnim bojama.

52. Кпја ликпвна ппдрушја су заступљена у ликпвнпм васпитаоу и пбразпваоу и кпје су оихпве
пснпвне пдлике? Навести пдлике материјала и техника кпји се најшещће кпристе у раду са децпм у
пднпсу на ликпвнп ппдрушје?

Likovna područja (mediji) koja se koriste u likovnom vaspitanju i obrzaovanju su: crtanje, slikanje, elementi
grafike, vajanje, elementi primenjene umetnosti, multimediji i osnovi estetskog procenjivanja. Sadržaji u
likovnim područjima tako su struktuirani da poštuju zakonitosti razvoja likovnih sposobnosti i postavljaju
mogudnosti da se radom kultiviše likovni izraz deteta.

LIKOVNO PODRUČJE CRTANJA:

Osnovno izražajno sredstvo likovnog područja crtanje je linija. Linija može definisati skoro sve likovne
elemente, osim boje: oblik, pravac i smer, teksturu, prostor, proporciju, veličinu itd.
• Crtež grafitnom olovkom - može biti zanimljiv za decu, grafitne olovke različitih tvrdoda (9H - 6B)
ostavljaju različit trag na papiru ( mekane olovke intenzivniji i masniji trag, a tvrđe blaži i tanji trag)
• Crtež ugljenom i sepijom - Ugljen je veoma zastupljen materijal za vrtanje. Dobija se od termički
obrađenih grančica drveda (najčešde lipe). Kao podloga je najbolji papir grublje strukture. Sepija je crvena
kreda slična ugljenu, ali je veoma krta.
• Tuš je tečna - boja koja može biti crna ili različitih boja. Za dečji rad najbolje je koristi jednostavan
pribor za tuš kao što je trska, četkica ili drveni štapid. Pod različitim pritiskom dobijaju se linije različitog
intenziteta i debljine. Dobro se kombinuje sa akvarelom. Takođe nudi razne interesante eksperimente:
šrafiranje, prskanje, razlivanje, otiskivanje i dr.
• Suvi pastel - je tehnika koja daje mogudnost crtanja na obojenoj podlozi, tamnoj podlozi idr.
Pastelne krede su svue i imaju velike mogudnosti korišdenja i kombinovanja sa drugim materijalima. Pasteli
ostavljaju različit trag u odnosu na teksturu podloge.
• Voštani pastel - su krede ili pasteli na uljanoj osnovi. Imaju kompaktniju strukturu i otpornije su od
suvih pastela, postojanije su i ne mogu se lako obrisati. Imaju intenzivan sjaj i laki su za rukovanje.Mogu se
koristiti na papiru, kartonu i platnu.

LIKOVNO PODRUČJE SLIKANJA:

Osnovno izražajno sredstvo su površina i boja. Slikanje bojama i četkom zahteva od deteta izvesno
poznavanje tehnologije materijala i same tehnike upotrebe.
• Vodena boja i akvarel - Koristi se na papirnoj osnovi, akvarel papiru koji može biti različite strukture.
Akvarel može biti u tubama, malim posudicama ili u tečnom stanju. Podloga se može koristiti suva ili
prethodno nakvasiti sunđerom što može da doprinese različitim interesantnim efektima. Svetle tonove
umesto bele boje zamenjuje belina papira. Vodene boje su jednostavnija verzija akvarela, primerenija za decu
i dostupnija na tržištu. Batik je tehnika slikanja tkanina lazurnim akvarelskim nanosom na podlogu koja je
iscrtanja voskom. Tapas se pravi na pokvašenoj i istanjenoj kori drveta koja se ukrašava dok je vlažna.
• Tempera i gvaš - su blago matirane, pokrivne vodene boje. Tempera je veoma stara i popularna
slikarska tehnika. Gvaš je pokrivna boja koja može da se nanosi slojevito, ima duboke tonove i lako se
kombinuje sa drugim materijalima, npr. akvarelom. Najbolje podloge su tvrđi papiri ili kartoni. Boje se nanose
četkom, špahtlom, sunđerom ili prstima.

33
 • Akrilna boja - je jedna od novijih slikarskih tehnika. Napravljena je za slikanje na zidnim površinama
jer su ove boje otporne na temperamenturne i klimatske promene. Akril je boja visokog sjaja, brzo se suši i
može se oslikavati sloj za slojem. Može se nanositi na skoro sve slikarske podloge i kombinovati drugim
materijalima. Postojane su i jakog intenziteta. Dobra zamena za uljane boje, manje toksična i lakša za
korišdenje. Četke se moraju čistiti da se ne bi stvrdle.
• Kolaž - je novija slikarska tehnika u kojoj se lepe različiti materijali na površinu u nastojanju da se
postigne određena vizuelna i sadržajna celina. Kolažem su se služili kubisti u 20. veku, kada su u svoje slike
počeli da umedu isečke iz novina, delove nekih predmeta i time obogatili umetnički izraz. Nije pogodno za
manju decu koja još nemaju razvijene sposobnosti procenjivanja, merenja i uklapanja. Za kolaž se koriste
razni papiri (razne novine, papiri sa teksturom i dr.) koji u raznim kombinacijama daju zanimljive kompozicije.
Dekolaž je obrnut proces, kada se prvo nalepi papir u više slojeva, pa se cepanjem i oduzimanjem oblikuje.
Asamblaž je tehnika u kojoj se koriste materijali koji imaju tri dimenzije (daske, kutije). Ova tehnika se graniči
sa vajarstvom.
• Mozaik - je tehnika slikanja ređanjem manjih komadida kamena ili staklenog materijala u jednu
vizuelnu celinu. Kamenčidi se ubadaju u vezivnu podlogu i delo dobija trajni karakter. Umesto kamenčida u
radu sa decom mogu se koristiti kockice od stiropora koje su obojene temperom. Crtež se izvuče olovkom na
hartiji preko koje se postavi tabla po kojoj se ređaju kockice, kockice se lepe na hartiju lepkom od brašna i
vode, a zatim se preliva cementnim mlekom radi popunjavanja praznina između kockica. Proces skupljanja
kamenčida za mozaik može da bude zanimljiv za decu isto kao i sam proces stvaranja mozaika.
• Vitraž - je slikarska tehnika u kojoj umetnik delove obojenog stakla povezuje olovnom
konstrukcijom. Ova tehnika se sa decom primenjuje u elementarnoj formi, korišdenjem materijala za crtanje i
slikanje na tansparentnoj podlozi.

LIKOVNO PODRUČJE GRAFIKE:

Grafika - je tehnički postupak umnožavanja crteža ili slika sa matrice. Matrica određuje grafitnu tehnika -
drvo, bakar, linoleum...). Tri osnovna tipa štampe su:
• Visoka štampa - linorez, drvorez, gipsorez, kartontisk
• Duboka štampa - bakrorez, bakropis, suva igla, akvatinta
• Ravna štampa - litografija, monotipija, sito štampa, serigrafija. Sa decom se umesto grafičke boje koriste
tempere ili tuš. Primenjuju se jednostavnije tehnike kao otiskivanje, frotaž, kartontisk, monotipija, linorez.

KOMBINOVANI MEDIJI:
• Eksperimentalni vidovi likovnog izražavanja predstavljaju jedan vid igre za decu. U radu sa decom
važno je ponuditi vedi broj materijala. od kojih se neki često mogu kombinovati. Ne koristi se naravno se što
je pri ruci, ved materijale i tehnike treba kombinovati tako čine skladnu estetsku celinu. Predlog mogudih
materijala za kombinovanje: sušene testenine, griz, kafa, zrnevelje, konfete, alufolija, kanap, konac, tkanine,
otpadni predmeti koji mogu da posluže kao podloga (tanjir, drveni ram, saksije, ambalaža), lišde, kamenčidi,
školjke, šljunak, žica, CD, papirne maramcie, grančice, vata, itd.

LIKOVNO PODRUČJE VAJANJA:

• Osnovno izražajano sredstvo kod vajanja je plastični (trodimenzionalni) oblik izveden u nekom
materijalu. Kod manje dece se koristi obojeno testo (plejdo), plastelin, glina, glinamol, vlažan pesak, sneg,
vata i dr. Dete sponatno bira motiv svog vajarskog dela, koji u predškolskom uzrastu čak i ne postoji, jer su
deca u tom uzrastu preokupirana samim procesom.
• Testo - je odličan materijal za rad sa decom jer ima dobre oblikovne mogudnosti i potpuno je
bezbedno za mlađu decu. Plastelin i beolin su takođe namenjeni manjoj deci, obrađuju se kao glina, ali bez

34
upotrebe vode. Proizvode se u različitim bojama. Beolin ima ista svojstva kao plastelin, ali može termički da se
obradi i figure dobijaju kompaktnu formu.
• Glina - i glinamol - Glina se koristi od najstarijih vremena, prvo je imala samo upotrebnu funkciju, a
danas se koristi za izradu skulptura, reljefa i različitih predmeta. Glinamol je industrijski prerađena glina sa
sličnim svojstvima i načinom obrade. Glina se kvašenjem nadima, postaje elastična i savitljiva. Termičkom
obradom figura od gline dobija se terakota.

LIKOVNO PODRUČJE OBLIKOVANJA RAZLIČITOG MATERIJALA:

• Likovno područje oblikovanja različitih materijala ima neke elementarne karakteristike primenjene
umetnosti, ali deca u svojim aktivnostima primenjuju samo neke elemente primenjene umetnosti (kreiraju
dezen, šiju odedu za scensku lutku, izrađuju dekorativne predmete, oblikuju igračke i dr.). Ovo područje je u
funkciji dečje igre, ali se pritom razvija smisao za odnos masa, upotrebnu vrednost, konstrukciju, kompoziciju,
sklad, tehnička spretnost. Ovo likovno područje je i estetski i stvaralački vredno kao ostala likovna područja.
Materijali koju deca mogu oblikovati mogu se svrstati u grupe:
• Neoblikovani materijali - papir, tekstil, žica, vuna, kanap, stiropor, filc, folija i dr. Njihovo skupljanje i
rad sa njima zadovoljavaju dečju potrebu za stvaranjem nečeg novog i za istraživanjem svojstava i mogudnosti
različitih materijala.
• Papir - može da se oblikuje na različite dvodimenzionalne i trodimenzionalne načine. Oblikovanje
plastičnih formi od raznih vrsta papira naziva se tehnika papir-plastike. Cepanjem, uvijanjem, gužvanjem i
preplitanjem mogu se praviti razni oblici i iskoristiti u raznim tehnikama kao što su kolaž i aplikacija. Origami
je tehnika savijanja papira koja potiče iz japanske kulture. Bavljenje njime zahteva veliku spretnost, tačnost i
preciznost. Papirmaše je žitka masa od usitenjenog i u vodi natopljenog papira pomešanog sa nekim vezivom.
Ova smeša se lako oblikuje, a nakon sušenja može da se boji i lakira.
• Tekstil - nastaje tkanjem, preplitanjem ili valjanjem vlakana. Najpoznatija tehnika je tanje, sastoji se
u ukrštanju uzdužnih niti (osnove) sa poprečnim nitinma. U tehnici tkanja postoje tri osnovna procesa: obrada
i predenje vlakana, tkanje, bojenje i apretura. Osnove za tkanje mogu biti vunene, lanene, pamučne, svilene i
njihove mešavine. Tekstil se koristi kao manji ili vedi odvojeni komadi tkanine. Deca u kontaktu sa tkaninom
razvijaju svoju taktilnu osetljivost igrajudi se sa tkaninama raznih boja, tekstura, debljina i finoda u tkanju.
• Vuna i kanap - Vuna se koristi u industriji za proizvodnju tekstila, a upotrebljava se i za razne vrste
ručnog rada (pletenje, tkanje, vezenje). U modernoj primenjenoj umetnosti koristi se za izradu tapiserija
tkanjem ili vezivanjem čvorova. Vuna je veoma privlačan i pristupačan materijal, vlakna se mogu koristiti za
ukrašavanje predmeta obmotavanjem, vezivanjem, tkanjem, šivenjem, lepljenjem i dr. Tapiserija je umetnički
rad koji nastaje preplitanjem vunenih i svilenih niti na različite načine. Kanap je nastao upletanjem vlakana
konoplje. Niti kanapa su čvrste pa se ne mogu rukom kidati. Pruža prepoznatljive likovne elemente: tačka
(čvor), linija (nit), fleke i vede površine koje nastaju preplitanjem i vezivanjem. Razne kompozicije mogu se
stvoriti koje mogu biti zanimljive i ako se kanapi oboje.
• Sunđer - je elastična, rupičasta, sintetička materija, zahvalan materijal za oblikovanje raznih
predmeta. Može se rezati, lepiti, šiti, glačati i bojiti. Pogodan za kreiranje lutaka.
• Žica - je po svojoj formi slična vuni i kanapu, prostire se kao nit (linija) i ima svoju debljinu i
neograničenu dužinu. Napravljena je od raznovrsnih metala, od kojeg zavisi njena elastičnost, boja i težina.
Može biti obložena pvc mason. Oblikovanjem se mogu dobiti prostorni crteži. Savijanje se vrši rukom ili
alatkama. Može da služi i za izradu dekorativnih predmeta, nakita i dr.
• Prirodni materijali i oblici - su različiti plodovi, grančice, opalo lišde, školjke, kamenčidi i dr. Igre u
prirodi mogu da budu zanimljive za pronalažanje ovih materijala. Kada dete pravi nove oblike od plodova i
drugih prirodnih materijala, ono upoznaje prirodu i njenu lepotu, a lepota prirodnih boja i oblika oplemenjuje
dete. Pod prirodnim materijalima podrazumeva se sve ono što se u prirodi može nadi i iskoristiti kao materijal

35
za umetničku obradu. Kombinacije prirodnih materijala su opravdane jedino sa srodnim materijalima koji
takođe potiču iz prirode.
• Poluoblikovani i otpadni materijali - su svi oni materijali i predmeti koji se mogu nadi u prirodi i
okolini, koji su imali neku svoju funkciju u svakodnevnom životu, posle čega su odbačeni kao nepotrebni. Tu
spadaju sve vrste ambalaže (kutije, kartoni, lepenka, stiropor, materijali za izolaciju, ambalaža za jaja,
higijenski papir), razne plastične flaše i čaše, staklene flaše, najlon kese, stare novine i dr. Pre nego što se bilo
koji materijal baci, treba ga uzeti u ruke i zamisliti šta bi se od njega moglo napraviti. Igrajudi se ovakvim
materijalima, deca stiču raznovrsna praktična i životna iskustva, razvijaju smisao za kreativno ponašanje i
stvaranje, racionalizaciju i štednju i uče da čuvaju svoju sredinu.

LIKOVNO PODRUČJE MULTIMEDIJA:

• Film u izvesnom smislu predstavlja sintezu svih umetnosti (slikarstva, muzike, literature, balete,
opere, pozorišta...), ali on ima svoja izražajna sredstva i mogudnosti, bududi da spaja vremenske i prostorne
umetnosti, zvuke i pokretne slike. Film je proizvod dobro organizovanog i sinhronizovanog kolektivnog rada.
Pojava filma i njegova sve veda dostupnost svakom čoveku demokratizovali su kulturu i napravili revoluciju u
njegovom načinu življenja. Danas je velika snaga i značaj valjane i pravovremeno prenete informacije zato je
film modno sredstvo za povedanje prostora za slobodu, samostalno i stvaralačko delovanje i pomod u
samoostvarivanju. Filmom deci približavamo nova izražajna sredstva i oblike komunikacije. Svoju potrebu za
kretanjem i doživljajima deca sve teže mogu da zadovolje u stvarnosti, a film može da prenese konkretne
situacije iz stvarnosti, nosedi emocionalni naboj otkrivajudi deci nove uglove posmatranja stvari i pojava
uspostavljajudi nove asocijacije među njima. Uticaj filma na decu je još snažniji nego na odrasle, tako da se
oni jače uživljavaju u zbivanja filma, saučestvuju sa junacima, eksplozivno raduju, žaloste ili plaše. Film je na
neki način igra i iluzija, on odgovara potrebi dece da povezuju elemente svog iskstva u celine, da maštaju,
identifikuju sa zamišljenim junacima i raznovrsnim situacijama što se pogoduje razvoju intelektualnih i
kreativnih potencijala.
Film u procesu vaspitanja i obrazovanja ima prednosti jer:
• Omogudava nastavniku da potpunije i detaljnije planira programske sadržaje
• Usavršava se i osavremenjuje vaspitno-obrazovni rad
• Sadržaji koja deca usvajaju su potpuniji, jasniji i imaju za njih bogatije značanje
• Za krade vreme se postiže viši kvalitet
• Privlači se pažnja dece i povedava njihovo interesovanje i motivacija za aktivno učešde
Na način primanja filmove bitno utiče uzrast, iskustvo, osobine ličnosti, njegove sklonosti i stabilnost. Bitno je
pravilno korišdenje filma u vaspitno-obrazovnom sistemu, nastavnik treba da odabere način i trenutak kada
de deci da se obrati, pruži im potrebna objašnjenja i pomogne da se snađu u obilju utisaka koji sadrži film.
Važno je omoguditi da se deca upoznaju i sa tehnologijom izrade filma i fotografije, kroz jednostavnije tehnike
u zavisnosti od njihovog uzrasta. Postavlja se uslov sistematskog uvođenja novih medija u programe likovnog
vaspitanja i obrazovanja, što bi pružilo nove mogudnosti razvoja dečjeg likovnog izražavanja.

53. Кпји је пднпс између класишних и савремених медија и кпји је оихпв знашај за развпј дешјег
ликпвнпг стваралащтва?

Pored klasičnih medija koje nastavnik nikako ne sme da zanemari pri radu sa decom, bitno je uvođenje
isavremenih medija. Tako se deci približavaju nova izražajna sredstva i oblici komunikacije i omogudava im se
da se kredu u korak s vremenom, da se lakše kreativno izražavaju i intelektualno razvijaju. Film, fotografija i
animacija su danas zastupljeni mediji i u umetnosti i u svakodnevnom životu. Film ima multimedijalnost koja
predstavlja integraciju i prožimanje više jezika -slike, reči, zvuka, i omogudava dostupnost najrazličitijih
informacija koje su uspešno mogu primeniti u likovnom obrazovanju dece.
36
54. Кпје су пснпвне карактеристике естетскпг прпцеоиваоа кап ликпвнпг ппдрушја?

• Sadržaji osnova estetkog procenjivanja se odnose na razvijanje i kultivisanje estetskih osedanja u

kontaktu sa predmetima, ljudima, živim svetom i umetničkim delima. Da bi se poruka likovnog izraza
razumela potrebna je sposobnost posmatrača da primi i doživi određen likovni sadržaj. Vaspitanje treba da
pomogne da se stekne navika adekvatnog doživljavanja umetničkog dela.
• Estetski ideal dece na određenom uzrastu blizak je formi njihovog likovnog izražavanja. Deca
određenog uzrasta mogu prihavtiti poruke samo onih umetničkih dela koja odgovaraju njihovom životnom
iskustvu i misaonim i emocionalnim strukturama. Dete u početku prima samo jednostavna, pregledna i jasna
umetnička dela, a često pre uočava likovnu pojavu u prirodi nego na umetničkom delu.
• Umetnička dela doprinose stvaranju interesovanja za njih, negovanju i razvijanju potrebe za
umetnošdu, sticanju osnovnih estetkih kriterijuma prema delima likovnih umetničkih dela, kao i sticanje
vizuelne i likovne kulture. Nastavnik mora da poznaje razvojne karakteristike dece i na osnovu estetskog
nivoa dece vrši se odabir umetnikih dela za pojedini uzrast.
• Produbljivanjem detetove svesti o različitosti određenih predmeta i pojava u njegovom okruženju
proširuje se njegovo iskustvo, a samim tim se utiče na razvoj njegove estetske svesti.

55. Шта су карактеристике уметнишких дела блиских деци предщкплскпг и пснпвнпщкплскпг узраста?
Из кпјих истпријских раздпбља пдгпварају ликпвна дела деци пдређенпг узраста? На кпјем узрасту
деци пдгпварају дела савремене уметнпсти?

Kod uzrasta od 5 do 7 godina za percepciju umetničkih dela odlučujudi značaj imaju sadržaj, boja i
tehnika dela. Deci mlađeg uzrasta bliska su likovna dela jasnih kontura, dekorativnog i intenzivnog kolorita,
naglašene plastike sa radnjom koja je razumljiva, a privalče ih sadržaji kude, cvede, more, priroda, životinje,
slike svetlih boja, impresionističke slike, primitivna umetnost, moderna umetnost, realizam. Dela posle baroka
do savremene umetnosti odgovaraju deci osnovnoškolskog uzrasta.

56. Кпје су фазе интелектуалнпг разумеваоа слике, а кпјем узрасту деца мпгу да естетски дпживе
ликпвнп делп? Чему дппринпсе уметнишка дела када гпвпримп п естетскпм дпживљају?

• Kada se govori o intelektualnom razumevanju slike, to se uglavnom odnosi na razumevanje prostora,

vremena i radnje. Kod deteta od 2 godine slika izaziva asocijacije po sličnosti, kod dece do 7 godina postoji
razlikovanje likova i predmeta na slici, kod školske dece postoji tumačenje slike, a kod dece starije od 14
godina dolazi do sposobnosti za razumevanje formalnog značenja slika u odnosu na formu i sadržaj. Estetsko
doživljavanje slike se pojavljuje nakon intelektualnog razumevanja, odnosno posle 13. godine.
• Umetnička dela doprinose stvaranju interesovanja za njih, negovanju i razvijanju potrebe za
umetnošdu, sticanju osnovnih estetkih kriterijuma prema delima likovnih umetničkih dela, kao i sticanje
vizuelne i likovne kulture. Produbljivanjem detetove svesti o različitosti određenih predmeta i pojava u
njegovom okruženju proširuje se njegovo iskustvo, a samim tim se utiče na razvoj njegove estetske svesti.

57. Шта знаше ппјмпви „тема“, „мптив“, „тематски рад“ и „мптивација“ у ликпвнпм васпитаоу и
пбразпваоу?

• Tema, odnosno motiv predstavlja predmet misaone i likovne obrade, osnovnu jedinicu analize koja
služi kao osnova za varijacije u nekom likovnom delu. Tema je ono što pokrede neku delatnost, unutrašnji
podsticaj i pobudu, a u likovnom stvaralaštvu predstvalja osnovnu ideju, polazni sadržaj. Ona uvek nosi pečat
svoh vremena i lični pečat stvaraoca.
37
 • Tematski rad predstavlja skup raznovrsnih postupaka pomodu kojih se obrađuje određena
motivskotematska građa.
•Teme imaju određenu motivacionu funkciju jer tema kod deteta treba da probudi doživljaj kako bi
ono moglo da stvara. Izabrane teme moraju biti u korelaciji sa unutrašnjim doživljajem i iskustvom deteta
omogudavajudi mu da se izražava i komunicira sa svojim okruženjem.

57/2. Какве теме бирају за ликпвнп изражаваое деца разлишитпг узраста?

• M. Kraguljac je ustanovila zakonitosti u pogledu posredovanja umetnosti deci na osnovnoškolskom

uzrastu. Umetnička dela se deci dopadaju na različiti način zavisno od uzrasta i pola:
• kod dečaka od 1. do 5. razreda najomiljenija tema, odnosno motiv je životinja, posle 6.razreda,
interesovanje za ovu temu opada. Neprihvadene teme su enterijer i mrtva priroda.
• kod devojčica od 1. do 5. razreda omiljena tema je dečji portret, a životinje su na drugom mestu.
Enterijer i mrtva priroda su dosta prihvadene.
• kod dečaka i devojčica od 1. do 8. razreda najmanje omiljena tema je portret. Pejzaž prirode nisu
popularna tema kod njih jer nema životinja i ljudi, dok je gradski pejzaž mnogo prihvadeniji.

58. Кпји су пснпвни аспекти у анализи ликпвнпг дела и кпји је оихпв знашај?

• U analizi likovnog dela značajnu ulogu imaju tehnike, teme, boje, interesovanja i sama ličnost deteta.
• Tehnike imaju značajnu ulogu u preferencijama. Sa razvojem kritičkog smisla i racionalnosti, nastaje
naklonost prema realizmu, a kod učenika završnih razreda nailazimo na uvažavanje i drugoh izražajnih
kvaliteta. Deca spontano dele slike na dve grupe, modernistička i realistična dela, a impresionistička i
primitivistička su shvadena kao podgrupe.
• Percepcija boja je uslovljena dubljim psihološkim faktorima. Dete još na najmlađem uzrastu reaguje
na boju, pa je utvrđena izrazita preferencija prema svetlim i šarenim slikama bogatog kolorita u odnosu na
neutralne i tamne slike.
• Nakon razvoja kritičke svesti prema sebi i okruženju, posle 14. godine, primetna je stagnacija
likovnog razvoja. Na ovom uzrastu učenici preferiraju kompleksna dela i cene tehničku spretnost koju bi i oni
želeli da postignu.
• Uvođenje diskusije i analize likovnih problema na delima kroz istoriju umetnosti omogudava
pronalaženje smisla stvaralaštva u različitim kontekstima.
• Postoji bliska povezanost ličnosti učenika sa njihovim preferencijama. Učenici koji preferiraju
eksperimentalne, senzualne slike sa kompleksnim sadržajem i nepravilnim formama su obično ličnosti koje su
emocionalne i temperamentne.

59. Кпјe теме (мптиви) су најшещћи садржај ликпвних дела у уметнпсти? Кпје су им карактеристике?

• Teme i motivi likovnih dela mogu biti različiti. Dela mogu biti zasnovana na literarnim delima ,
tekstovima iz dečje ili odrasle književnosti. Teme mogu biti religiozne, događaji iz Starog i Novog zaveta,
mitološke, likovi i priče iz različitih mitova, istorijske, značajne teme iz prošlosti i sadašnjosti. Teme nastale na
osnovu vizuelnog doživljaja slike čoveka su: portret, autoportret, grupni portret i akt. Teme vezane za motiv
predmeta ili biljaka u zatvorenom prostoru je mrtva priroda, a slika prirodnog ambijenta je pejzaž. Teme koje
su vezane za svakodnevne događaje i detalje iz života su žanr-scene.

38
60. Кпји су пснпвни естетски, а кпји функципнални захтеви при уређеоу прпстпра за ликпвни рад са
децпм разлишитих узраста?

• Bitno je da prostor u kome se realizuju likovne aktivnosti bude posebno opremljen i uređen u
zavisnosti od uzrasta dece. U radu sa predškolskom decom aktivnosti se odvijaju u sobi u kojoj deca borave,
pa treba obezbediti kutak u kojem im je materijal za crtanje, slikanje i vajanje uvek na raspolaganju. U škole
deca mlađeg školskog uzrasta aktivnosti realizuju u učionici za redovne nastave, a deca viših razreda osnovne
škole imaju posebne likovne kabinete. U srednjim umetničkim školama na raspolaganju su ateljei za
određenu likovnu oblast.
• Bitan zahtev pri uređenju prostora su funkcionalnost, odnosno obezbeđeni zdravstveno-higijenski
uslovi, dovoljno prostora za rad, kretanje i igru.
• Ovaj prostor treba da ima estetsku vrednost koja se ogleda u dekorativnosti kao i u didaktičkom
elementu (reprodukcije, fotografije, dizajnirani predmeti i likovni radovi)

60/2. Кпју специфишну ппрему, материјале и средства треба да ппседује ликпвни кутак или кабинет
за наставу ликпвне културе?

Specifična oprema za rad podrazumeva: štafelaje, sto za vajanje, sanduk za čuvanje gline, grafičku
presu, razboj za tkanje, ped za keramiku, modele za rad po prirodi, police za izlaganje dečjih radova, redmete
iz svakodnevnog života, makete, scenografije, grafikone, tabele, kostime, geometrijska tela, albume, knjige,
fotografije, časopise... Pored toga, prostor za likovni rad mora da ima dovoljno svetla, skladno obojene
zidove, pod koji se lako održava, mokri čvor, prostor (panoe) za izlaganje dečjih radova.

61. Кпје су пснпвне карактеристике дпбрпг учбеника ликпвне културе?

Udžbenik treba da pruža osnovne smernice u nastavi Likovne kulture. Savremeni udžbenik treba da
ima razvojnoformativnu ulogu. Karakter udžbenika treba da bude takav da je usmerenost ka učeniku. Sadržaj
treba da ističe problemski pristup ilustrovan primerima produkata dečjeg stvaralaštva, vizuelnim sadržajima
savremene umetnosti, kao i delima iz umetničkog nasleđa. Svaki udžbenik bi trebalo da u svom kompletu ima
i priručnik za nastavnika koji daje metodička uputstva za korišdenje udžbenika. Dete treba udžbenikom da
bude podstaknuto da se izražava i komunicira vizuelnim medijima. Koncepcija udžbenika treba da omogudi
ostvarivanje ciljeva i zadataka nastavnog predmeta Likovna kultura. Sadržaj treba da bude zasnovan na
naučno potvrđenim teorijama, činjenicama iz metodičke prakse, rezultatima naučnih istraživanja, a u isto
vreme treba da bude usklađen sa razvojnim mogudnostima, saznajnim sposobnostima i predznanjima
učenika.

62. Пбјаснити ппјам кпрелације или прпжимаоа ликпвне културе са псталим васпитнп-пбразпвним
садржајима? Кпје су специфишнпсти прпжимаоа ликпвне културе у пднпсу на ппједине садржаје?

Korelacija, povezivanje ili prožimanje sadržaja predmeta Likovna kultura sa ostalim oblastima
vaspitno-obraznovnog rada i nastavnim predmetima je veoma važno zbog integralnosti detetove ličnosti.
Strogo odvajanje pojedinih oblasti nije dobro jer sadržaji treba da se podržavaju i potpomažu, čime se
omogudava transfer znanja iz jedne u drugu oblast. Diferencijacija ima negativan uticaj na decu, zato je bitno
integrisanje, povezivanje i prožimanje programskih sadržaja. Iako su sadržaji vaspitno-obrazovnog programa
podeljeni na nastavne predmete, potrebno je da se oni integrišu.

39
 • U predškolskim ustanovama za integraciju velike mogudnosti pruža tematski način planiranja i
programiranja pri čemu su aktivnosti dece obuhvataju više područja rada, pa se tako mogu razvijati u celovite
ličnosti.
• U školi je integracija moguda kroz korelaciju nastavnih sadržaja. Najjednostvanije je tematsko
povezivanje, ali može biti i problemsko, kada se isti problemi obrađuju u različitim oblastima.
• Likovna kultura može veoma uspešno da se poveže sa svim ostalim vaspitno-obrazovnim sadržajima
jer ona svojim komponentama dodiruje rad, proizvodnju, stanovanje, odevanje, slobodno vreme,razonodu,a
srodna je i sa estetskim područjima kao što su literatura, muzika, film, balet i dr.
• Ako se izučava neki sadržaj iz istorije sa rekonstrukcijom nekog značajnog događaja prožimanje sa
Likovnom kulturom je mogude samo pod uslovom da dete ima prostora da se u potpunosti indentifikuje sa
sadržajem. Nastavnik mora sebi postaviti kao važan cilj stvaranje okolnosti za sticanje iskustva i doživljaja
kako bi dete bilo aktivno uključeno u proces učenja.
• Dete crtežom vizuelizuje mnoge sadržaje svesti, pri čemu se aktiviraju i reflektuju dečje
opažanje,pojmovi, mišljenja, mašta, emocije, socio-emocionalni stavovi i motorika. Povezivanje sa biologijom
može biti od velike koristi jer bolje upozna biljni i životinjski svet ako pored bioloških karakteristika otkrije i
njegove estetske karakteristike kao što je boja, oblik, tekstura i dr.
• Kreativna likovna aktivnost pobuđuje pozitivan odnos prema matematici jer deca u svojim radovima
koriste različite relacije linija, površina i oblika, istražuju i uspostavljaju različite prostorne odnose. Crtanjem
jata, mravinjaka i sličnog susredu se sa različitim skupovima, a tokom vajanja, formirajudi glinu pronalaze
postupak oduzimanja, dodavanja i deljenja.
• Veza likovnih i telesnih aktivnosti je prisutna pri uočavanju pokreta i lepote tela, a često se kao motiv
pojavljuje pokret sportiste, žena koja pleše, jahač na konju i slično.
• Između likovnog izražavanja i govornih aktivnosti postoji skoro organska povezanost. Na
predškolskom uzrastu likovni i govorni jezik su dva nerazdvojna vida dečjeg izražavanja. Ako dete nije u
mogudnosti da nešto izrazi likovnim jezikom, ono ga dopunjuje rečima, ili ako mu nedostaje pogodna reč ,
ono de to impresivno prikazati bojom, veličinom, položajem u prostoru, odnosom objekata i figura.
• U transponovanju muzičkog doživljaja u likovni izraz dete angažuje vedinu svojih sposobnosti i
psihofizičkih funkcija. Uočava se položaj tela i pokreti, usmerenost pažnje, rukovanje sredstvima,
interesovanje, predanost, strpljenje, uključivanje u rad, samostalnost, način i tempo rada, istrajnost i
sistematičnost. Muzika može da pojača doživljaj kod dece, pa samim tim i likovni izraz, za šta je veoma važno
pažljivo odabrati one muzičke sadržaje koji mogu ciljano izazvati i pojačati kod dece vizuelizaciju određenih
motiva.

63. У шему се пгледа щтетан утицај бпјанки на дешју креативнпст?

Bojanke su dominantne na tržištu dečje literature i veoma dostupne i poplarne među roditeljima.
Međutim, stručnjaci su dokazali da bojanke štete dečjoj kreativnosti i da su ograničavajude za dečje likovno
stvaralaštvo. Od deteta se očekuje da unutar zadatog okvira popuni prostor, pri čemu dete mehanički izvršava
zadataka, bez mogudnosti divergentnog pristupa problemu. Bojanke nude gotovve šablone, koji kasnije utiču i
na individualni izraz deteta koje pokušava da kopira "savršene crteže". Kasnije odrasli ljudi u svakodnevnim
aktivnostima pokazuju nesigurnost u spostvene stavove i vezuju se za obrasce i šablone. Sličan problem se
javlja i kod slikanja "korak po korak" koji je više štetan nego da se dete ne bavi ovom aktivnošdu uopšte.
Ovakve zbirke aktivnosti forsiraju decu na imitativno ponašanje i inhibiraju njihov sopstveni kreativni izraz.

40
64. Koje kompetencije treba da ima odrasli da bi pravilno odabrao umetničko delo koje de predstaviti deci?

Nastavnik detetu treba da obezbedi bogata i raznovrsna iskustva. On mora da poznaje razvojne
karakteristike dece i njihove sposobnosti da prihvate umetničko delo na određenom uzrastu, dakle na osnovu
estetskog nivoa deteta vrši se odabir umetničkih dela za pojedini uzrast. Mogude je demonstrirati umetnička
dela koja de deca shvatiti tek kasnijem kada deca postignu zrelost da bi ih razumela, ali nastavnik zvog
slojevitosti likovnog dela bira za metodsku obradu onaj sloj koji deca mogu da prime.

65. Koji faktori se uzimaju u obzir prilikom izbora tema u likovnom vaspitanju i obrazovanju i u čemu se
sastoji njihov značaj?

Deci se treba nuditi tema koje su u skladu sa njihovim interesovanjima i mogudnostima, uvažavajudi
metodičke preporuke koje se odnose na tematiku, primerenost uzrastu, aktuelnost tema, zahteve
programskih sadržaja i dr. Za nastavnika je preporučljivo da ne daje previše određene teme kojij dete mora
striktno da se pridržava, ved se preporučuje postupak u kome deca biraju među temama koje nudi nastavnik,
sa pravom da ne izaberu ni jednu od ponuđenih ako to ne žele. Značaj takvog načina određivanja teme je da
dete pronađe samostalnu stvaralačku ideju i pronađe motivaciju. Ponuđene teme ipak treba da omogude
eksperimentisanje, traganje, grešenje i divergentne prilaze u pronalaženju rešenja.

СЕДМИ ДЕП
ПРПГРАМИРАОЕ И ПЛАНИРАОЕ У ПБЛАСТИ ЛИКПВНПГ ВАСПИТАОА И ПБРАЗПВАОА

66. Какав је знашај планираоа васпитнп-пбразпвнпг рада? Кпје су врсте планираоа у васпитнп-
пбразпвнпм раду?

• Planiranje vaspitno-obrazovnog rada je proces kojim se ostvaruju vaspitno-obrazovni ciljevi.

Nastavnik i vapitač treba da prati trendove u oblasti likovnog obrazovanja, da analizira svoje iskustvo i
upoznaje iskustva drugih i osluškuje potrebe dece. Tako se obezbeđuje sistematičan i osmišljen rad, koji se
kvalitativno i kvantitativno odražava na razvoj dečje lličnosti.
• Vrste planiranja su globalni, mesečni i dnevni planovi rada.

67. Шта су карактеристике глпбалнпг планираоа, а щта су карактеристике пперативних планпва?

• U godišnjem ili globalnom planiranju sadržaji i aktivnosti se koncipiraju po etapama u skladu sa

zvaničnim programom vaspitno-obrazovnog rada. Njime se predviđa opšta orijentacija za celu godinu, navode
se likovni problemi i zadaci koji odgovaraju likovno-razvojnom novou grupe.
• Mesečni planovi rada spadaju u operativne ili mikroplanove. Određuje se po nedeljama koji de se
sadržaji realizovati u okviru programa Likovne kulture. Redosled treba da bude zasnovan na ritmu procesa
razvoja deteta, njegovih sposobnosti i prethodnih znanja. Sadržaji treba da budu tematski i problemski vezani
sa sadržajima iz vaspitno obrazovnih oblasti. Treba da budu definisane sledede stavke: redni broj nastavne
teme, redni broj časa, naziv nastavne jedinice, tip časa, oblik rada, nastavne metode, nastavna sredstva,
materijali i tehnike, korelacija.

41
68. Кпји су елементи дневнпг планираоа у дешјем вртићу, а кпји шаса ликпвне културе у щкпли?

Dnevna priprema za likovne aktivnosti podrazumeva realizaciju likovnog zadatka u zavisnosti od

operativnog plana. Dnevna priprema za dečji vrtid treba da definiše: mesto likovne aktivnosti, uzrasnu grupu,
likovne teme, ciljeve i zadatke, ishode, metode i oblike rada, likovno područje, tehnike i materijale, sredstva,
motivacioni sadržaj, korelaciju, tok aktivnosti i zadažanje vaspitača.

Definisati elemente časa likovne kulture u dnevnoj pismenoj pripremi:

Elementi časa likovne kulture koji se u pismenoj pripremi definišu su slededi:
Razred, odeljenje, redni broj časa, mesto održavanja časa, nastavna celina, nastavna jedinica, likovna tema i
likovni problem, tip časa, prethodna situacija, ciljevi, zadaci nastavnika, ishodi, metode rada, oblici rada,
motivacioni sadržaji, nastavna sredstva, likovno područje, likovne tehnike i materijali, korelacija, estetsko
procenjivanje, analiza, vrednovanje, tok časa, evaluacija

69. Шта су специфишнпсти прпграмираоа у пбласти ликпвнпг васпитаоа и пбразпваоа? Кпји су

пснпвни елементи прпграмираоа?

Program likovnog obrazovanja i vaspitanja daje odgovore na pitanja:

• Šta su ciljevi i zadaci?
• Šta je predmet učenja?
• Šta su planirani ishodi?
• Kako se odvija vaspitno-obrazovni proces?
• Ko podučava?
• Ko uči?
• Gde i kada se odvija proces učenja?
Pomodu ovih pitanja mogude je indentifikovati i definisati sve elemente i korake organizacije i realizacije
likovnog obrazovanja.
Elementi programa likovnog vaspitanja i obrazovanja predstavljaju ciljevi, zadaci, sadržaji i ishodi koji se
tokom vaspitno-obrazovnog procesa raščlanjuju na sublemente podesne za kombinovanje i povezivanje u
optimalan redosled.

70. Шта су пдлике прпграма ликпвнпг васпитаоа предщкплске деце (пписати циљеве, задатке,
садржаје и преппрушене активнпсти)?

Vaspitno-obrazovni ciljevi likovnih aktivnosti u dečjem vrtidu su:

• sticanje čulnog senzibiliteta
• sposobnost opažanja, uočavanja, razlikovanja, zadržavanja u svesti vizuelnih podataka
• sposobnost razumevanja i komuniciranja na likovni način
• sposobnost prerađivanja čulnih utisaka i izražavanje vizuelnih iskustava likovnim sredstvima
• sposobnost likovnog izražavanja svojih ideja i tema
• interesovanje za likovno izražavanje na različite načine.
• opšta spretnost, vizuelna i motorna koordinacija
• razvoj osedaja za ritam, harmoniju i simetriju
Zadaci vaspitača su:
• da zadovolji potrebe dece za otkrivanjem novih stvari, posmatranjem, eksperimentisanjem i njihovo
podsticanje na isto
• da stvara pogodne uslove za razvijanje čula
42
• da uvodi decu na sistematsko posmatranje izgleda raznih predmeta i podstiče prelazak sa percepcije na
reprezentaciju
• da doprinosi negovanju i razvijanju vizuelne i likovne kulture dece
• da upoznaje decu sa tehnikama likovnog izražavanja
• da povezuje razne vrste dečjeg stvaralačkog izražavanja
Sadržaji i aktivnosti zavise od likovnog područja. Predškolska deca bave se crtanjem, slikanjem, vajanjem,
primenjenom umetnošdu i estetskim procenjivanjem.
• Crtanje: korišdenje raznih vrsta linija u definisanju raznih oblika i objekata; posmatranje raznih oblika i
tekstura u prirodi; eksperimentisanje sa grafičkim prikazivanjem; predstavljanje ljudske figure; dekorativno
korišdenje linije
• Slikanje: eksperimentisanje bojama i načinima njihovog korišdenja; bojenje manjih i vedih površina; mešanje
boja radi otkrivanja raznih nijansi; kolorističko predstavljanje ljudi, životinja i biljaka; dekorativno korišdenje
boja; korišdenje boja za izradu plakata, pozivnica, stripova i dr.
• Vajanje: oblikovanje uz pomod testa, peska, gline plastelina i dr.; oblikovanje od prirodnih poluoblikovanih
materijala (grančice, plodovi, lišde...); oblikovanje papira raznim tehnikama; oblikovanje dekorativne
keramike; pravljenje maketa
• Estetsko doživljavanje: uočavanje boja, oblika i njihovog sklada, reda i mere; ukrašavanje ambijenta;
razgovori o likovnim radovima dece i reprodukcijama umetnika.

71. Koji su opšti obrazovni, a koji vaspitni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi?

Opšti obrazovni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi su:
• sticanje teoretskog znanja iz svetske i nacionalne tradicije i umetničkog nasleđa
• unapređivanje likovnog jezika učenika kroz samostalan praktičan rad
• osposobljavanje učenika za samostalno likovno izražavanje i stvaranje
• formiranje estetskih kriterijuma i osposobljavanje za samostalnu analizu i estetsko procenjivanje
• podsticanje učenika da povezuju znanja iz umetničkog nasleđa i teorije umetnosti sa njihovom
primenom putem umetničkog izražavanja
• podsticanje učenika da povezuje stečena znanja sa ostalim nastavnim predmetima
• podsticanje učenika na samostalno pronalaženje i sistematizovanje informacija iz različitih izvora
• osposobljavanje učenika za primenu stečenih znanja i sposobnosti u svakodnevnom životu.

Opšti vaspitni ciljevi nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi su:
• razvijanje i unapređivanje kreativnosti kao komponente ličnosti
• razvijanje i unapređivanje emancipacije i socijalizacije ličnosti učenika, empatije, tolerancije i
humanih stavova
• osposobljavanje učenika za komunikaciju vizuelnim sredstvima
• razvijanje i unapređivanje posmatranje, opažanja, vizuelnog mišljenja, divergentnog mišljenja,
inteligencije, emocija, mašte, motorike, koordinacije
• razvijanje i unapređivanje volje, pažnje, doslednosti, kritičnosti
• formiranje svesti o sopstvenom bidu, potrebama i mogudnostima
• motivisanje učenika da doprinosi estetskom i kulturnom načinu življenja

43
72. Navesti najvažnije zadatke nastavnika u procesu nastave Likovne kulture u osnovnoj i srednjoj školi?

Najvažniji zadaci nastavnika u pogledu likovnog izražavanja i stvaranja učenika u osnovnoj i srednjoj školi su:
• osposobljavanje učenika za komunikaciju vizuelnim sredstvima i izražavanje svojih stavova korišdenjem
likovnog jezika
• unapređivanje učenikove kritičnosti, radoznalosti, sklonosti
• razvijanje sposobnosti učenika za kombinovanje, istraživanje, eksperimentisanje različitim tehnikama i
materijalima
• razvijanje sposobnosti planiranja, kreiranja i likovnog oblikovanja raznih (2D i 3D) likovnih formi
• sticanje znanaj i usvajanje elementarnih pojmova i termina u likovnoj umetnosti
• razvoj sposobnosti kreativnog korišdenja likovnih elemenata (linija, oblik, prostor svetlina, boja, tekstura)
• motivisanje učenika da eksperimentiše, istražuje i otkriva različite odnose kroz samostalno likovno
izražavanje
• sticanje znanja o različitim likovnim tehnikama i materijalima, o njihovom korišdenju i primeni
• formiranje estetkih stavova i doživljaja i uočavanje povezanosti likovnog stvaralaštva sa ostalim
umetnostima, naukama i procesima rada.

44