MAŠINE

JEDNOSMERNE
STRUJE
 ELEKTROMEHANIČKO PRETVARANJE
ENERGIJE
 Uređaji za elektromehaničko pretvaranje energije:

ELEKTRIČNI SISTEM  MEHANIČKI SISTEM

 Električni motori

 Električni generatori

 Sprega između električnog i mehaničkog sistema - magnetna i električna polja

 Pretvaranje energije je reverzibilan proces

Elektromehaničko pretvaranje energije zasniva se na pojavama koje povezuju:
ELEKTRIČNO POLJE - MAGNETNO POLJE
MEHANIČKA SILA - KRETANJE

1) Provodnici u magnetnom polju

 Na provodnik, kroz koji protiče električna struja, u magnetnom polju,
deluje mehanička sila
 Između električnih provodnika, kroz koje protiče električna struja,
međusobno deluje mehanička sila
 U provodniku, koji se kreće, u stranom magnetnom polju,
indukuje se eletktromotorna sila
2) Feromagnetni materijali u magnetnom polju
 Na feromagnetni materijal, u magnetnom polju,
deluje mehanička sila koja teži da ga dovede u pravac delovanja polja
 Magnetno polje stvoreno delovanjem namotaja kroz koji protiče struja,
kretanjem feromagnetnog materijala u tom polju,
dolazi do indukovanja ems u namotaju
 Na provodnik, kroz koji protiče električna struja,
u magnetnom polju, deluje mehanička sila

  
F  I  [l  B ]

 Između električnih provodnika, kroz koje protiče

električna struja, međusobno deluje mehanička sila

 U provodniku, koji se kreće, u stranom

magnetnom polju, indukuje se eletktromotorna sila
Elektromotori:

 od dela vata - mikromotori

U REGULACIONIM MEHANIZMIMA

 do reda 50MW
ZA POGON PUMPI, VENTILATORA

Generatori:

 snage veće od 1000 MW

U TERMOELEKTRANAMA
 ELEKTROMOTORNA SILA
 Nezavisno od uloge rotacione mašine, kao rezultat rotacije:
 indukuje se ems E
 na provodnike deluje elektromagnetna sila F (ako kroz njih protiče struja)

 FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE: u električnom

provodniku u magnetnom polju promenjivog fluksa, indukuje se:
dΦ
e
dt
 Promena fluksa: obrtni deo (ROTOR), nepokretni deo (STATOR)
 Jedan od ova dva dela proizvodi osnovno magnetno polje - INDUKTOR
U drugom delu indukuje se napon i nastaje struja - INDUKT

 Izraz za indukovanu ems: dΦ dx dΦ

e  v
dx dt dx
v - relativna brzina kretanja provodnika u magnetnom polju
 Navojak izolovane bakarne žice u
magnetnom polju stalnog magneta

Magentni fluks: Φ  Φ m cos 

Ugao :   t

Φ  Φm cos t

d (Φm cost )
Indukovana ems: e  Em sin t
dt
Zatvaranjem konture: i  I m sin t
Veza između frekvencije dobijene struje i ugaone brzine obrtanja navojka:   2f

Efektivna vrednost ems: E  4.44  f  Φm

N navojaka (namotaj): E rez  N  E

 MAGNETNO POLJE – OBRTNI MOMENT
 Princip nastanka obrtnog momenta mašina - delovanje dva magnetna polja

 Dva stalna magneta – nepokretan i pokretan

 Magnetni polovi stvoreni namotajima mašine

Ose magnetnih polova:
- kod mašina jss - nepokretne u prostoru

- kod mašina za naizmeničnu struju - obrću

se konstantnom brzinom
 Moment kod obrtnih mašina može zavisiti od tri veličine:
 jačine magnetnog polja statora HS


M  k HS  H R


 jačine magnetnog polja rotora HR
M  k  H S H R sin 
 ugla između osa ova dva magnetna polja θ

 Kod dvopolne mašine jss, zavisnost momenta M od ugla θ:

M 0 max 0 max 0
M  M m sin 
θ 0 90° 180° 270° 360°

 Moment deluje i na stator i na rotor

 Broj polova na induktu i induktoru nije isti ???

dvopolni stator

četvoropolni rotor
 Konstrukcija namotaja

 prve konstrukcije - namotaji oko prstenastog jezgra

 dvoslojni namotaji u žlebovima

 REVERZIBILNOST ELEKTRIČNIH MAŠINA

 Motori i generatori se ne razlikuju :

- po načinu stvaranja obrtnog magnetnog mementa (indukovane ems rotacije)
- u konstrukcionom smislu

 Motori i generatori se razlikuju :

- na osnovu smera pretvaranja energije (toka aktivne snage)
 PREGLED ELEKTRIČNIH MAŠINA

Mašine jss Sinhrone mašine Asinhrone mašine

naizmenična
Pobudna
jednosmerna jednosmerna (jednofazna ili
struja
trofazna)
naizmenična naizmenična
Struja naizmenična (jednofazna ili (jednofazna ili
indukta (u induktu) trofazna) trofazna)

 Mašine jss - fluks se proizvodi konstantnom jednosmernom strujom

- daju ili primaju struju preko komutatora (kolektora)

 Sinhrone mašine - rade sa konstantnim fluksom

- daju monofaznu ili trofaznu naizmeničnu struju

 Asinhrone mašine - obrtno magnetno polje, rezultat fazno pomerenih namotaja

- daju monofaznu ili trofaznu naizmeničnu struju
 MAŠINE JEDNOSMERNE STRUJE
 Prednosti jednosmerne struje
 osvetljenje, grejanje, motorni pogon
 elektroliza, punjenje akumulatora, ...

 Prvi električni generator - Gram 1870. godine

 Osnovni delovi:
 STATOR - induktor

 ROTOR - indukt

 KOLEKTOR - komutator

2p istaknuta pola
 PRINCIP RADA MAŠINE JSS

• GENERATOR jss sa jednim parom polova:

• U namotaju indukta indukuje se periodična ems

• Struja kroz navojak - prostoperiodična

• Na izlazu komutatora – pulsirajuća struja

• Veći broj, međusobno pomerenih navojaka

• Rezultujuća usmerena struja

Način rada komutatora:

Položaj I: lamela 1 spojena je na "" četkicu komutatora, indukovana struja ima

smer naznačen na slici, u "" četkicu ulazi struja
Položaj II: ravan navojka normalna na osu magnetnih polova, indukovana struja
jednaka je nuli
Položaj III: u navojku a pojaviće se struja suprotnog smera, sa navojkom se obrće
i komutator, lamela 1 komutatora dolazi pod "+" četkicu, u "" četkicu
opet ulazi struja
• MOTOR jss sa jednim parom polova:

• Navojak provodnika dužine l u stalnom

magnetnom polju jačine B

• Magnetno polje ima smer od pola N ka

polu S

• U navojak se dovodi jednosmerna struja I, preko dve grafitne četkice koje

ostvaruju pokretni kontakt sa komutatorom
  
• Na navojak deluje Lorencova sila: F  I (l  B )
  
i obrtni moment, na rastojanju r od centra rotora: M  (r  F )

• Kolektor menja smer struje svakih pola obrtaja kako bi se zadržao isti smer
okretanja namotaja usled delovanja momenta

Princip rada DC motora

OSNOVNI DELOVI MAŠINE JEDNOSMERNE STRUJE

 Stator (induktor kod mašina jss) sastavljen je je od jarma u obliku šupljeg valjka
od masivnog gvožđa, na čijoj unutrašnjoj periferiji su pričvršćeni istaknuti
polovi (2p) izrađeni od feromagnetnih limova
 Na polovima statora nalazi se koncentrisan pobudni namotaj, kroz koji se
propušta jednosmerna struja, koja stvara magnetni fluks statora

 Pobudni namotaj povezan je između polova na određeni način i izveden na dva

priključna kraja
 Rotor (indukt kod mašina jss) cilindričnog je oblika, sastavljen od tankih
feromagnetskih limova i ravnomerno ožljebljen po svom obimu

 Izrađen je od dinamo limova, debljine od 0,3 do 0,5mm, izolovanih lakom,

hartijom ili slojem oksida, u cilju smanjenja vrtložnih struja i zagrevanja
 Paket limova rotora čvrsto je spojen sa osovinom mašine

 Namotaj indukta čine izolovani bakarni provodnici, koji su, kod savremenih
mašina jednosmerne struje, postavljeni u žlebove rotora, u slojevima, paralelno
osi obrtanja
 Provodnici mogu biti kružnog preseka (žični) ili pravougaonog preseka (štapni)
 Komutator (kolektor) sastavljen je od bakarnih segmenata (lamela), koji su
izolovani međusobno i u odnosu na osovinu
 Komutator je postavljen sa jedne strane rotora i obrće se zajedno sa njim

 Na površinu komutatora naleže izvestan broj četkica, koje su mehanički

učvršćene za stator, nepomične su i spojene sa dva priključna kraja na statoru

 Četkice su smeštene na simetrali između polova, u tzv. neutralnoj zoni

 Segmenti komutatora u električnoj su vezi sa namotajem indukta

 Ems indukta

 U režimu rada GENERATORA: E a  U  Ra I a

U - napon na krajevima generatora
Ra - ukupan otpor indukta
(galvanske otpornosti svih namotaja u kolu
indukta i prelazni otpor na četkicama)
Ia - ukupna struja indukta
ems u generatoru:
- daje napon U na krajevima generatora
- pokriva pad napona RaIa

 U režimu rada MOTORA: U  E a  Ra I a

protv ems u motoru:
- drži ravnotežu naponu napajanja U
- suprotnog je smera od napona U
 Reakcija indukta
 Indukt - magnetno polje

Polje Reakcija Rezultujuće

pobude indukta polje

 Izobličenje krive polja dovodi do nepovoljnih pojava:

 smanjenje Φrez - do gubitka na ems
 pomeranje ose - promena smera struje kod
komutacije u nepovoljnom naponskom stanju
(varničenje)
 povećanje B – do povećanja gubitaka u Fe
Poboljšanja komutacije – pomoćna sredstva:

 POMERANJE ČETKICA POMOĆU POLUGE

napušten način

 POMOĆNI MAGNETNI POLOVI

redno sa namotajem rotora
(na simetrali između polov)
poništenje poprečnog magnetnog polja
sprečavanje varničenja komutatora

 KOMPENZACIONI I KOMPAUND NAMOTAJ

u žlebove na polnim nastavcima statora

(oko glavnih magnetnih polova)
poništenje uzdužnog magnetnog polja
najbolje, ali najskuplje rešenje
 Pobuđivanje mašina jss

Nezavisna Redna (serijska) Otočna (paralelna) Složena pobuda

pobuda pobuda pobuda (aditivna ili
diferencijalna)
 U upotrebi su sledeće oznake za krajeve pojedinih namotaja:

Namotaj Stara oznaka Nova oznaka

Indukt A, B A1, A2
Nezavisna pobuda I, K F1, F2
Redno vezan pobudni namotaj E, F D1, D2
Otočno vezan pobudni namotaj C, D E1, E2
Pomoćni polovi G, H B1, B2
Kompenzacija G, H C1, C2
REDNI MOTOR JSS

Zavisnost n  f (I a )

 jako promenjiva brzina obrtanja

 ne sme se puštati u rad neopterećen

Mehanička karakteristika  veliki pokretni moment

 u električnoj vuči, za pogon dizalica,

električnih lokomotiva, tramvaja, prenosnica, ...

 izdržljiviji u mehaničkom pogledu u odnosu na OM

OTOČNI MOTOR JSS

Zavisnost n  f (I a )

 praktično stalan broj obrtaja

 promena broja obrtaja u širokim granicama
Mehanička karakteristika (promenom pobudnog namotaja može se menjati
u odnosu nmax : nnom= 4:1)
 sme se puštati u rad neopterećen

 manji pokretni moment u odnosu na RM

SLOŽENI MOTOR JSS

1) Aditivni - redni pobudni namotaj pomaže otočnom

2) Diferencijalni - struja u rednom pobudnom
namotaju teče suportno od struje u otočnom

Složeni motor sa aditivnom pobudom:

 sa promenom opterećenja, n se menja više nego kod OM, a manje nego kod RM
 obrtni moment pri pokretanju je veći nego kod OM, a manji nego kod RM
 sa porastom opterećenja smanjuje se n (mašine radilice sa velikim zamajcem:
prese, valjaoničke mašine, teške mašine alatljike, izvozne mašine u rudnicima)
 KARAKTERISTIČNI REŽIMI RADA

1. Pokretanje motora jss

 Pri puštanju motora u rad n0

U
Ea  0 Ia  Ik   I n
Ra
U  E a  Ra I a
 Nedozvoljeno velika struja

U
 Pokretački otpornik (anlaser): Ia 
Ra  Rw

 Označava se sa R i L na priključnoj pločici

 Pokretački i pobudni otpornik često se ugrađuju u jedan aparat (označava se

sa L, R, M i mora se dimenzionisati da trajno izdrži struju opterećenja)
2. Regulisanje broja obrtaja U  Ra I a
n
K Φ

 PROMENOM MAGNETNOG FLUKSA (POBUDNE STRUJE STATORA)

pomoću otpornika u kolu pobude, ovaj način regulisanja je ekonomičan sve do
odnosa broja obrtaja 4:1 i predstavlja glavnu osobinu motora sa OP i AP

 PROMENOM NAPONA NAPAJANJA U

ranije su se koristile grupe motor-generator (Vard-Leonardova grupa)
danas se koriste tiristorski konvertori sa automatskim podešavanjem napona

 PROMENOM OTPORA U KOLU INDUKTA Ra

složen način regulacije,
izrada otpornika skupa,
gubici snage pri regulisanju brzine veliki
retko se primenjuje u praksi
3. Promena smera obrtanja motora jss
 Smer obrtanja motora jss zavisi od: - smera magnetnog polja
- smera struje u namotaju rotora

 Promena smera obrtanja motora: - promenom smera pobudne struje ILI

- promenom smera struje u namotaju rotora
 Šeme veza rednog motora za: desni (a) i levi (b) hod
4. Kočenje motora jss

1) Isključivanjem napajanja
- motor se zaustavlja kao rezultat delovanja sile trenja

2) Generatorsko kočenje

- povećanjem pobudne struje, povećava se ems i kada ona postane veća od

napona na krajevima namotaja rotora U, struja kroz namotaje menja smer i
motor postaje generator, a moment - kočni

3) Kočenje kontravezom

- promenom smera pobudne struje (i ovde obrtni moment menja smer)

4) Elektrodinamičko kočenje
- motor se isključi sa mreže, u kolo rotora dodaje se otpornik, a pobuda ne
menja smer, kroz kolo teče struja u suprotnom smeru, moment menja smer i
postaje kočni