Geštalt EAGT Evropski akreditovan obrazovni trening

institut za psihoterapiju
Studio za edukaciju Beograd

Seminarski rad
Egzistencijalizam (filozofija i psihologija) u
psihoterapiji

student:
Ivana Pajović

Beograd, novembar, 2014.

Page 1
 Uvod
Cilj ovog seminarskog rada jeste da predstavim egzistencijalnu terapiju i filozofiju iz koje geštalt
terapija vuče korene u kreiranju svoje teorije i osmišljavanja prakse i terapije kroz istu. Pokušaću
da navedem koncepte egzistencijalizma za koje sam smatrala da su bitni za geštalt kao
psihoterapijski pravac i one koncepte koji bi mogli da pomognu geštalt terapeutima da shvate
ljudsko biće u kontekstu koji egzistencijalizam kao pravac vodi.
U početku moja ideja bila je da predstavim samo osnove filozofskog pravca ali istražujući kako
filozofiju tako i egzistencijalističku psihologiju odlučila sam se da ,,uzmem" ono što mi se činilo
kao najzanimljivije od oba. Trudila sam se da radi potreba seminarkog rada svedem pojmove na
minimalna moguća objašnjenja jer je priča o egzistencijalizmu dosta široka i trebale bi godine i
ozbiljne studije rada kako bi se napravila paralela između geštalta i egzistencijalizma. Ja sam za
sada samo zagrebala po površini ovih ogledala i nadam se da će neko u budućnosti biti spreman
da se uhvati u koštac sa kreiranjem analize i pravljenjem paralela na jedan dubinski i mnogo
obuhvatniji način.

Egzistencijalizam kao filozofski pravac

Pojam egzistencijalizam vodi poreklo od latinske reči existere sa značenjem iskoračiti iz (sebe),
pojaviti se. Egzistencijalisti veruju da ljudi mogu postati više od onoga što već jesu, da mogu
iskoračiti iz svoje sudbine, gledati na sebe i biti svesni da su svesni. Takođe, ljudi imaju
sposobnost da transcendentiraju svoja ograničenja, bilo da su ona genetska ili potiču iz sredine.
Egzistencijalisti smatraju da čovek može postati ono što želi, a ako to ne uspe, to ne znači da je
pasivna žrtva podsvesti, nasleđa ili okruženja, već je to posledica pogrešnih odluka i
nemogućnosti da pronađe smisao života. Odsustvo značenja sopstvenog postojanja vodi u
egzistencijalno ništavilo, odsustvo svake svesnosti o sebi i drugima.
Nastanak egzistencijalizma kao filozofskog pravca pripisuje se danskom filozofu Soren
Kierkegaard-u (1813-1855). On smatra da se svaki čovek suočava sa egzistencijalnom dilemom
kada postavi pitanje ko je i šta radi na ovoj planeti.

Page 2
Egzistencijalisti veruju da je čovek “bačen” u bezobličan, besmislen svet, ali da ima slobodu
izbora u kreiranju svog bivanja u svetu. Jean Paul Sartre tvrdi da čovek mora stvoriti samog.
Egzistencijalisti govore o susretu dve osobe kojim se proširuje svesnost o sebi.
Geštalt terapija prihvata egzistencijalističku koncepciju čoveka kao jedinstvenog bića, čovek je
biće koje postaje. Egzistencijalisti vide ljude kao proaktivna bića, koji postavljaju ciljeve i ideale
čijem ostvarenju teže. Oni aktivno deluju na svoju okolinu umesto da budu pasivne žrtve
nepovoljnih okolnosti. Čovek je u stanju da prevaziđe data ograničenja, tako što će slobodno
izabrati stav koji će zauzeti prema životu. Naravno, ova sloboda izaziva anksioznost. Svesno
iskoračenje iz anksioznosti i patnje vodi ka istini.
Kad govore o istini, egzistencijalisti ističu da se ona ne dostiže samo kroz kognitivne procese,
već kroz delovanje i aktivnost. Svaka osoba pripisuje subjektivno značenje događajima oko sebe
i tako stvara svoju realnost (Meyer et al. 1997).
Perls (1969) smatra da je egzistencijalizam zasnovan na principu svesnosti tj. na fenomenologiji.
On predlaže definiciju egzistencijalizma, koristeći reči Gertrude Stein “Ruža je ruža je ruža”.
Ono što jeste, jeste.
Gari Jontef govori o egzistencijaloj perspektivi koja se zasniva na fenomenološkoj metodi što
znači da se egzistencijalo orijentisani terapeuti fokusiraju na čovekovu egzistenciju, međusobne
odnose, radost, patnju i sl. koja se direktno doživljava. On kaže da većina ljudi izbegava da
prizna kakav je svet i da čovek često ne pravi izbore koji su autentični. To vodi do toga da se
život koji je baziran na samoobmani živi kroz krivicu, anksioznost i strah. To je mesto gde
Geštalt terapija može da deluje, pomažući čoveku da proširi svesnosti i na taj način da je u stanju
da bira i organizuje sopstvenu egzistenciju na smisleniji način (Jontef 1982).
Džojs i Sils kažu da većina ljudi provede svoj život izbegavajući svesnost o ,,teškim" temama,
kao što su smrt, odgovornost, smisao, sloboda i sl. Egzistencijalna realnost koja se najviše ističe
u geštalt terapiji verovatno je pitanje odgovornosti, u smislu da mi biramo naše iskustvo,
odnosno da ne moramo da budemo odgovorni za ono što se dešava oko nas, ali jesmo odgovorni
za ono kako se mi osećamo po pitanju toga, kakvo značenje dajemo tome i kako se nosimo sa
tim. Život ispunjenom kontaktom je onaj život gde je osoba prihvatila odgovornost za sebe.
Perls (1969) tvrdi da je važnije biti nego imati i da ne postoji ništa važnije nego svesnost
trenutka sada i ovde. Fenomenološka svesnost podrazumeva neposredno, subjektivno iskustvo
našeg postojanja. Po rečima Sartra egzistencija prethodi esenciji (Meyer et al.1997).

Page 3
 Šta je egzistencijalna psihologija?
Egzistencijalna psihologija je grana psihologije koja se bavi sa esencijalnim životnim temama sa
kojima je čovek u vezi, sa takozvanim velikim životnim pitanjima. Egzistencijalna psihologija
takođe ima za cilj da ,,uhvati" duh i osećanje samog života, pre nego da razmatra život kroz
sistem logičkih i sistematskih kategorija.

Bazične dileme ljudskih bića

Izgleda da neke životinje žive vrlo jednostavnim životom. Pas ili mačka, na primer, mogu
provesti ceo život u jedenju, spavanju, lutanju okolo, gledanju, slušanju, parenju i odmaranju.
Život životinje je život bez problema. To je život bez refleksije na život.
Ljudska bića su prinuđena da žive život u kome oni reflektuju nad svojim životom. Sva ljudska
bića iskuse trenutak kada moraju da biraju između različitih pravaca delovanja. Svi mi mislimo o
načinu na koji ćemo umreti ili kako da dostignemo vredan cilj. Takođe mislimo o razboljevanju,
starenju, samoći, neprijateljima i voljenima i mnogim drugim aspektima života.
Kao ljudska bića svi smo osuđeni da reflektujemo nad svojim životima, ali u isto vreme ovaj
zahtev je velika šansa i mogućnost da razvijemo sebe i naše života ka višim stanjima koji nas
definitivno razlikuju od životinja.
Sudeći po egzistencijalnoj teoriji životne refleksije koje pravimo nisu slučajne ili proizvoljne.
Iako svaka individua ima svoje privatne misli o svom životu, ove misli su okarakterisane
ograničenim brojem tema. Naši svakodnevni životi su oformljeni kroz našu interakciju sa
određenim brojem naših životnih uslova koji sadrže bazične elemente naše egzistencije.
Kao ljudska bića, naše opcije su da možemo da biramo da zatvorimo oči pred ovim osnovnim
životnim uslovima i živimo lažno ili slepo, ili možemo da izaberemo da gledamo u ove dileme
ravno u oči i naučimo kako da se odnosim prema njima konstruktivno, da živimo slobodnije i
otvorenije, na prizemniji i realniji način. Egzistencijalna psihologija koristi reč autentično da
označi ovaj istinski način života kao mogućnost koja je otvorena za sve.
Povlačeći paralelu sa geštalt teorijom ove ideje mogu se naći kroz koncepte odgovornosti i
autentičnosti na kojima geštalt škola insistira i kojima daje važnost.

Page 4
 Struktura egzistencije

Postoje različite liste primera ovih osnovnih životnih uslova. Jedna od najpoznatih je ona koju je
sačinio Irvin Jalom u kojoj su pobrojana četiri osnovna egzistencijalna uslova:
- da ćemo svi umreti,
- da smo u odlučujućim trenucima sami,
- da imamo mogućnost da izaberemo naš život i
- da se borim da stvorimo značenje u svetu u kom nam životno značenje nije dato
unapred. (Jalom, 1980).
Po Jalomovom mišljenju, ova osnovna četiri uslova konsituišu strukturu koja je naša premisa,
nešto sa čim su sva ljudska bića rođena. Četvrti uslov definiše okvir i dnevni red života za
svakog pojedinca. Mnogi ljudi bi radije izbegli razmišljanje o tome, pričanje o tome i
povezivanje sa ovim bazičnim uslovima, uključujući i smrt, ali to ne slabi njih uticaj, upravo
suprotno.
Druga poznata teorija o životnim bazičnim uslovima, razvijena od strane Medard Bos, navodi
litu od sedam fundamentalnih karakteristika ljudskog života:
1) ljudska bića žive u prostoru;
2) ljudska bića žive u vremenu;
3) život ljudskih bića odvija se kroz njihovo telo;
4) ljudska bića žive u zajedničkom svetu;
5) ljudska bića uvek žive u određenom raspoloženju, psihološkoj atmosferi;
6) ljudska bića žive u istorijskom kontekstu;
7) ljudska bića žive sa svešću o sopstvenoj smrti (Bos, 1994).
Ovih sedam bazičnih uslova mogu su nazvati egzistencijalnim, suštinskim faktorima svačijeg
života. Ako pogledamo drugi, koji je istinit za sve nas koji smo živi, vreme prolazi. Svi imamo
prošlost, svi živimo u sprecifičnoj interakciji individualne vremenske kapsule koja određuje
početak i kraj života. Svi imamo stvari u koje smo odlučili da uložimo vreme i druge u koje
nismo. Istine je za sve nas da ne možemo da budemo u istom vremenu dva puta i da je ovaj
trenutak u kom ste pročitali ovu rečenicu nepovratan; trenutak može biti proživljen samo
jedanput. Ova vremenska dimenzija našeg života je aktivna i utiče na nas želeli mi da mislimo o

Page 5
tome ili ne. Dokazi takođe ukazuju da možemo da živimo slobodnije i prosvetljenije ako zaista
odaberemo da mislimo o njima.
Drugi autori egzistencijalizma razvili su slične liste. Erik From je napisao:,,Sve strasti i težnje
čoveka su pokušaju da nađe odgovor na svoje postojanje" (From, 1956). From takođe spominje
osnovne potrebe za ljubavlju (srodnosti), za prevazilaženjem sebe, za razvoj ukorenjenosti i
osećaja ,,biti kod kuće", za pronalaženjem identiteta i traganjem za smislom u životu i značenjem
života.
Prema Fromu najspecifičnija karakteristika svakog ljudskog bića proizilazi iz činjenice da naše
telesne funkcije pripadaju životinjskom carstvu, dok naš mentalni i socijalni život pripada
ljudskom, svesnom svetu koji je svestan samog sebe. Stoga, zadovoljenje naših instinktivnih
potreba nije dovoljno da nas učini srećnim. Mi konstantno težimo ka otkrivanju novih rešenja
mnogobrojnih kontradikcija našeg postojanja, ka nalaženju više forme ujedinjenosti sa prirodom,
sa našim bližnjima i sa samim sobom.
Ovi bazični uslovi mogu se sagledati kao relativno postojeće kategorije realnosti, ali takođe
mogu se sagledati i kao dileme dva suprotstavljena pola između kojih je naš život razapet i
između kojih mora da postoji balans. U svakodnevnom životu mi razumemo dilemu kao situaciju
u kojoj smo suočeni da biramo između dve alternative. Ne možeš izabrati obe u isto vreme. Pod
dilemom mi podrazumevamo situaciju gde izbor stoji na dva suprotstavljena pola. Ali često ne
možemo da vidimo kako možemo da ih pomirimo ili integrišemo. Za neke ljude je ,,biti sa
sobom" i ,,biti sa drugima" takva dilema. Životno pitanje koje se može pojaviti u tom trenutku bi
zvučalo ovako: Kako mogu da pronađem i definišem sebe i u isto vreme budem povezan sa
prijateljima i voljenima? Egzistencijalna psihologija se bavi ovakvim dilemama.
Svi se mi nalazim između ovih opcija. Kako proći put kroz ovakve dilema i napraviti taj put
konstuktivnim je ono oko čega se život vrti. Kao i egzistencijalna psihologija. U kojoj ste meri
uspeli da stanete na obe noge u odnosu na velika životna pitanja, u toj meri bi egzistencijalni
psiholozi rekli da živite autentičnim životom.
Životne dileme, odnosno dva suprotsavljena pola u čoveku, je nešto što je geštalt terapeutima
blisko i poznato, kako kroz svoj lični terapijski rad, tako i kroz rad sa svojim klijentima, i u
geštaltu okarakterisan je kao polarnosti.

Page 6
 Šta je to živeti autentično?

Kao ljudsko biće suočeni si sa važnim izborom brige oko sopstvenog života. Možete reći da ćete
uraditi kao svi ostali, ili da ćete uraditi ono što ostali očekuju od va ili da ćete se truditi da budete
kao ostali. Ili možete reći da verujete da su neki izbori važniji i ispravniji ili istinitiji za vas kao
ljudsko biće od nekih drugih izbora.
U egzistencijalnoj psihologij drugi izbor je izbor koji poziva na autentičan život. Autentično
znači istinitio življenje, istinoljubivo, tj. u skladu sa dubokim ličnim uverenjima, vrednostima i
ciljevima. Neki pisci bi dodali u skladu sa sobom i svojim prirodom i temperamentom. Živeti
autentično takođe znači živeti povezano sa životnim dilemama koje su predhodno pomenute.
Egzitencijalni filozof Džon Mekvir definiše autentičnost na sledeći način:,,Život je autentičan u
onoj meri u kojoj je pojedinac osvojio sebe i oblikova u sopstvenu sliku". Postojanje koje se
oblikuje spoljašnjim faktorima, bilo da su to okolnosti, moralni kodovi, politički ili verski
autoriteti ili drugi uticaji je neautentično postojanje. Egzistencijalna definicija autentičnog života
više je u vezi sa formom nego sa kontekstom. Oblikovanje autentične stvarnosti postiže se
ujedinjenjem slobode i samodeterminacije nasuprot odcepljenosti ili determinisanosti spoljašnjim
standardima.
Filozof morala Meri Varnok vidi autentičnost kao ljudsku sposobnost da ispuni svoje potencijale
ili mogućnosti. Živeti autentično znači da je svako ljudsko biće sposobno da prepozna da je
jednostavno i da prihvati svoju ličnost kao takvu i kroz to da pronađe načine sopstvene
usmerenosti i realizacije postojanja.
Veliki broj ljudi može da živi van ovoga mnogo godina. Oni su zauzeti, premeštajući se sa jedne
aktivnosti na drugu, igraju uloge koje su im dodeljene, gledaju TV, zaboravljajući značenje
svega toga. Onda u određenom trenutku neki ljudi mogu da iskuse određeno buđenje i svesnost.
Martin Hajdeger priča o pozivu na svesnost. Kada koristi ovaj termin on ne misli na javnu
svesnost, na postojeće moralne kodove, već na svesnost koja dolazi iz dubine nas samih. Po
Hajdegeru ovaj glas poziva ličnost da preuzme odgovornost za svoj sopstveni život.
Jednom kada dođete do određenog nivoa svesnosti zbog čega živite, pitanje autentičnosti i kako
shvatiti sopstveni život ozbiljno prestaju da budu teška pitanja. Moguće je biti autentičan i
spontan u isto vreme. Medard Bos smatra da je autentičan život obeležen razigranošću i
humorom.

Page 7
 Egzistencijalna krivica i autentičnost

U egzistencijalnoj psihologiji životna žaljenja povezuju se sa teorijom o krivici, teorijom o

egzistencijalnoj krivici. U školama psihoanalize ili kognitivne terapije krivica je viđena kao
patološki fenomen ili simptom koji se treba tretirati na određen način. Irvin Jalom navodi listu od
tri vrste krivice: realna krivica, neurotična krivica ili egzistencijalna krivica. Realna krivica
dolazi ako uništite život drugoj osobi. Neurotična krivica je ona u kojoj nešto pogrešno radite
sebi ili drugima samo u svojoj imaginaciji. Egzistencijalna krivica je pozitivan element u
ljudskom životu kako je to podvukao Rolo Mej. Ukazuje da niste iskoristili mogućnosti koje su
vam date (uključujući mogućnost da se ophodite prema drugima i prirodi sa brigom i
poštovanjem). Tako da je, uključujući sav bol, egzistencijalna krivica šansa da preusmerite
ostatak svog žiovta i da dođete do nekog razrešenja koje može biti dobro po vas.
Kao što smo videli autentičnost je koncept koji je nekada teško definisati. Definicije moraju biti
dovoljno otvorene da obuhvate činjenicu da je moguće da svaka osoba da tome značenje na svoj
jedinstven način.

Page 8
 Literatura

Brownell P. (2002) Gestalt Therapy. A guide to contemporary practice. Springer publising

company. New York.
Džojs i Sils. Veštine geštalt savetovanja i psihoterapije.
Jalom I. (2011). Čari psihoterapije. Otvoreno pismo novoj generaciji terapeuta i njihovim
klijenitma. Psihopolis institut. Novi Sad.
Jocobsen B. (2007). Authenticity and our basic existential dilemmas. Existential Analysis 18.2
Jontef G. Svesni dijalog i proces. Eseji o geštalt terapiji.
Vukša V. Filozofske osnove geštalt terapije. Seminarski rad.

Page 9