Danilo Kartalović IS18/19

Prikaz knjige Fernana Brodela „Materijalna civilizacija, ekonomija i

kapitalizam od XV do XVIII veka-Strukture svakodnevnice: Moguće i
nemoguće“
Fernan Brodel (1902-1985) je bio najznačajniji istoričar druge generacije francuske „škole
Anala“. Predavao je na univerzitetima u Alžiru i Brazilu i u nekoliko francuskih liceja. Skoro ceo
Drugi svetski rat je proveo u nemačkom zarobljeništvu. Prvo od njegova dva najznačajnija dela,
koje je predstavljalo proširenje njegove doktorske disertacije o spoljnoj politici Filipa Drugog
Španskog, je „Mediteran u doba Filipa Drugog“. Brodel je uvek pokazivao živo interesovanje za
Mediteran, ali njegovo drugo značajno delo, koje će biti prikazano u ovom radu, pokriva mnogo
širi prostor.

„Strukture svakodnevnice: Moguće i nemoguće“ je prvi tom trotomnog dela „Materijalna

civilizacija, ekonomija i kapitalizam od XV do XVIII veka“. U ovom prvom tomu, Brodel
predstavlja svakodnevni život svih ljudi, kako bogatih tako i siromašnih, na skoro celom svetu u
tom periodu, sa akcentom na zapadnu Evropu. Autor se najviše bavi ljudskom ishranom, modom
i arhitekturom stambenih objekata. Po samom autoru, ovaj tom je najsloženiji od sva tri, zato što
tu autor pokušava da napravi sintezu velikog broja istorijskih izvora, koji se nisu nužno bavili
svakodnevnim životom ljudi. Među Brodelovim izvorima nalaze se putopisi i administrativni
zapisi, ali i materijalni izvori koji su dobijeni putem arheoloških iskopavanja ili koji su se očuvali
u muzejima. U ovoj knjizi Brodel pisane izvore uglavnom citira ili prepričava, bez opširnije kritike
njihovog sadržaja, a uporedo sa njima prikazuje, što rečima što slikama, materijalne ostatke tog
doba. Ipak, autor vrši veoma pažljivu selekciju izvora, izdvajajući one koji prikazuju
najkarekterističnije i najznačajnije pojave tog doba. Za prikaz Evrope, severne Afrike i Bliskog
istoka Brodel je vršio sopstvena višegodišnja istraživanja, dok se za ostatak sveta koristio
literaturom. Iako Brodel nije pisao delo za popularizaciju nauke, njegov stil i način izlaganja
omogućava praktično bilo kome da se upusti u čitanje ovog dela, sa samo osnovnim znanjima o
najznačajnijim istorijskim događajima tadašnjice.

U ovoj knjizi Fernan Brodel uspeva, naizgled bez preteranog truda, da napravi
fenomenalan prikaz celokupnog ljudskog društva od Poznog srednjeg veka do Industrijske
revolucije. Recimo, u delu knjige koji govori o modi Evrope i sveta tog vremena, Brodel uzima
nešto što se smatra vrlo jednostavnim i samorazumljivim, a onda ga razlaže tako da ukaže na
Danilo Kartalović IS18/19

ogromne razlike Evrope u odnosu na celokupan ostali svet i da pokrene čitaoca na razmišljanje o
važnim pitanjima vezanim za duboke društvene procese. Međutim, Brodel čitaocu ipak ne servira
gotova rešenja, već ga poziva da sam dalje istražuje i nalazi svoje odgovore na ta pitanja. Možemo
reći, vodeći se čuvenom izrekom Bernarda od Šartra i Isaka Njutona, da je Brodel, stojeći na
leđima svojih mnogih izvora, i sam postao džin na čijim će ramenima stajati mnoge buduće
generacije istoričara.