You are on page 1of 3

Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Приказ

Еуђенио Гарин, Човек ренесансе, 2005.

Професор: Студент:

Никола Самарџић Богдановић Михаило ИС09/29

Београд, 2013.година
Опредељивање за тему ренесансе може бити мач са две оштрице за
лаика у проучавању исте, али она за мене има неодољиву привлачност и
нисам могао да одолим њеним мистеријама и предметима сукобљавања
мишљења највећих светских умова.

Један од највећих и најзначајнијих истраживача ренесансне епохе био


је и приређивач овог дела, Еуђенио Гарин (1909-2004). Најзначајнија дела
овог аутора су: Giovanni Pico della Mirandola, Il Rinascimento italiano,
L’umanesimo italiano, Dal Medioevo al Rinascimento. У овој књизи, он сам је
написао увод (предговор) и поглавље Филозоф и маг, а остала поглавља, њих
девет, писали су различити стручњаци за ову епоху, сваки на различиту тему.
Та поглавља, поред поменутог носе називе по темама које обрађују, и то су
Ренесансни владар, Кондотијер, Дворанин, Трговац и банкар, Уметник, Жена
ренесансе и Морепловци и староседеоци. Сам Гарин био је оштри противник
поборника теорије да ренесанса и хуманизам разарају средњовековни
хришћански дух и да у себи носе особине паганског, што се највероватније
присталицама ове тезе очигледно огледало у ренесансном враћању античким
узорима, у уметности пре свега. Досезање свеобухватног знања, како каже
Гарин, вуче корене још из антике али то не значи да у средњем веку долази
до пропасти ове тежње. И у популарно названом „Мрачном добу“, постојали
су људи који су индивидуално досезали humanitas.

Међутим, како истиче сам аутор, ова књига није посвећена развоју
хуманизма и ренесансе, већ његовом утицају на човека тога доба, а самим
тим и освртање на појединце који су досегли, или се бар до краја трудили да
га досегну, целокупно сазнање. Ови људи створили су од ренесансе период
каквим га ми данас видимо, а такође она је начинила од њих оне великане
које ми морамо сматрати за такве, хтели то или не, као што су Леонардо да
Винчи, Рафаело Санти, Микеланђело Буонароти, Бокачо и други.

Предност ове књиге у односу на појединачна објављивања аутора горе


наведених поглавља је у томе што овде имамо објашњења најзнаменитијих
институција и личности ренесансе на једном месту, са свим објашњењима и
подацима. На самом почетку дефинише се ренесансни владар, као врх
хијерархијске лествице. Џон Ло наводи у истоименом поглављу да је
ренесансни владар имао моћ ограничену друштвено-политичким
дешавањима, али је дошло до извесних реформи у административном
систему, што ће бити основа за касније апсолустичко владање.

Даље у хијерархији иду плаћени војници, кондотијери, свој пут крче


снагом свога оружја, а када се домогну жељеног положаја они теже да стекну
углед и мудрост, каже у поглављу Кондотијер аутор Мишел Мале.
Ренесансни идеал је дворанин, образован и мудар, вешт ратник, покоран
владару, а опет самосталан. Посебну улогу имају и кардинали, начелници
цркве. Иако се ренесансни човек окреће људском бићу и црква не игра
толику улогу као у средњем веку, кардинали задржавају велику моћ. Неки од
њих су и велике мецене.

Кључно поглавље у књизи је Филозоф и маг. У њему видимо да постоје


разлике међу филозофима ренесансе, али да им је заједничка црта труд да се
неко сазнање објасни, биле то природне појаве или људска душа. Наравно, и
код филозофа ове епохе видимо утицај антике. Алберто Тенети је написао
поглавље Трговац и банкар, и оно је јако значајно посебно за начин
функционисања италијанских градова држава, које су биле матица ренесансе.
Следе поглавља о уметнику и жени ренесансе, а потом и о великим
морепловцима. Овде видимо карактеристике неких од значајнијих
друштвених слојева ренесансе.

Иако бих волео да је у овом делу посвећено мало више пажње


великанима уметности, ова књига на мене оставња велики утицај и помогла
ми је да разумем ренесансну епоху, њено устројство, дух и људе. Саткана од
мудрости и знања, привлачне и занимљиве материје, јасног и прецизног
изражавања књига Човек ренесансе постиже свој циљ да удахне читаоцу
жељу за humanitas и пробуди у њему ренесансног владара, војника, уметника,
филозофа....

You might also like