ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број
Предмет:
Школа:
Наставна тема/област:
Наставна јединица:
Тип часа:
Циљ часа:
Очекивани исходи
на крају часа:
Наставне методе:
Облици рада:
Наставна средства:
Међупредметне компетенције:
Међупредметно повезивање:
Кључни појмови:
Литература за ученике:
121
Српски језик и књижевност Разред: I
Наставник:
Књижевност хуманизма и ренесансе
Хуманизам и ренесанса – појмови и одлике
Обрада
Ученици усвајају одлике хуманизма и ренесансе у Европи, с посебним освртом на значај књижевности старог
Дубровника, која у епохи хуманизма и ренесансе својом уметничком вредношћу представља високе естетске
домете стваралаштва једног тока српске културе и књижевности.
Ученик ће бити у стању да:
‒ објасни стваралачку улогу епохе хуманизма и ренесансе;
‒ анализира промене у односу на претходну епоху средњег века;
‒ образложи на примерима важност свеукупног културног заокрета који се догодио у епохи хуманизма
и ренесансе;
‒ наведе основне одлике и временски лоцира хуманизам и ренесансу и објасни разлике међу њима.
текстуална, монолошка, дијалошка, демонстративна.
фронтални, индивидуални, групни.
Читанка 1; Д. Живковић, Теорија књижевности.
естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација, сарадња, дигитална компетенција.
Историја, Ликовна култура (историја уметности, сликарство, вајарство), Верска настава, Географија.
хуманизам, ренесанса, хуманисти, антички узори, латински језик, уметност, нормативна поетика.
Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Славко Петаковић, Читанка за први разред гимназије, Београд,
Нови Логос, 2019.
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника:
‒ Обнавља са ученицима одлике књижевности
средњег века и наговештава крупне промене у свету
које су условиле развој епохе хуманизма и ренесансе
(откриће штампарске пресе око 1450. год, Колумбово
откриће Америке 1492. год.)
Уводни део часа
‒ Истиче да је дотадашњу појаву да један човек
(5–10 минута)
чита наглас окупљенима заменило индивидуално
читање „у себи”.
‒ Објашњава културни заокрет према човеку, који
постаје средиште пажње у овој епохи (за разлику од
средњовековног фокуса на Бога).
Главни део часа ‒ Наводи циљ и исходе часа.
(25–30 минута) ‒ Помаже ученицима да повежу градиво из различитих
епоха.
‒ Објашњава да су се хуманизам и ренесанса најпре
развили у Италији. Средиште културних збивања била
је Фиренца. Из Италије се покрет ширио ка Шпанији,
Француској, Португалији, Енглеској, Немачкој и
другим земљама.
‒ Упућује ученике на текстове из Читанке 1: Хуманизам
(стр. 275) и Ренесанса (стр. 279).
‒ Поставља питање: Због чега институционализовани
универзитетски центри, међу којима су Болоња,
Париз и Оксфорд, који су већ постојали у доба
хуманизма, нису средишта новог таласа?
‒ Објашњава да су хуманисти нови људи на које се
ослањају целокупно друштво и култура. Из редова
грађана полако се формира интелектуална елита.
Типична девиза новог доба јесте: „Врлина побеђује
срећу”. Овако схваћена, врлина је подразумевала
ангажовање укупних људских могућности за личну и
општу корист. Суштински, то је стална тежња ка
највећој мери човечности (лат. humanitas – човечност,
људскост).
Планиране активности ученика:
Ученици обнављају одлике књижевности средњег
века.
Уочавају важност открића штампарске машине, која
је учинила да књиге постану доступније већем броју
људи, као и промену у перцепцији света открићем
новог континента.
Прате упутства и сугестије наставника.
Проучавају текстове из Читанке 1.
Анализирају делове текста, налазе аргументе и
закључују.
Објашњавају да се хуманизам развија између 14. и
15. века. Деценијама је трајао постепени развој
градова – државица, у чијем је средишту био двор
владара. Тако су се лагано развијали: државни апарат,
друштвени слојеви и занимања. Појединац је,
независно од сталешке припадности, могао да увећа
своју имовину.
Универзитетски центри су тековина средњег века и
под снажним су утицајем религиозног духа. Због тога
се на дворовима племића и црквених
великодостојника окупљају интелектуалци и
уметници и размењују своја знања и искуства.
Одговарају на питање да је у књижевности разлика
између средњег века и хуманизма у поимању света.
Средњовековна поетика није допуштала да се
представи живот световног човека, нити призори
свакодневице. Теме су биле искључиво религиозне;
ликови оличавају моралне вредности у складу са
‒ Поставља захтев да ученици прочитају текст на стр.
276 у Читанци 1 и објасне разлику између
књижевности средњег века и хуманизма.
‒ Објашњава позицију аутора дела: у средњем веку он
је у позадини, често изоставља чак и своје име, док се
у доба хуманизма писац бори за песничку славу и
друштвени престиж. Да би то постигао, морао је
имати подршку кнежева и владара, па се развија
меценство као потпора уметника. У складу са
интересовањем за античку културу, аутори пишу на
латинском језику. Сматрано је да дела високе естетске
вредности није могуће писати на народном језику, јер
је латински једини погодан као изражајно средство
учености и уметности, високе културе. Уз то, постојала
је идеја о кретању учених људи широм Европе ради
стицања знања. Међутим, то је донело и ограничења,
јер је могућност стицања знања припадала
елитистичким круговима.
‒ Упућује ученике да на стр. 278 у Читанци 1 открију
шта означава термин ренесанса. Објашњава да
разделну црту између хуманизма и ренесансе
налазимо у односу на тумачење појма подражавање.
За хуманисте то је формално опонашање античких
узора у поезији и стварање на латинском језику.
Књижевнике зрелије ренесансе занима подражавање
природе (у духу Аристотелове Поетике). Они су
певали на народном језику. Према Аристотелу,
уметник подражава универзално, опште и заједничко;
може се препустити имагинацији у границама
вероватног.
‒ Поставља питање: Које су нове теме у књижевности
ренесансе?
‒ Јужнословенске земље су од 12. века почеле да
потпадају под туђу власт. Далмација и Котор су
почетком 15. века потпали под власт Млетачке
Републике, а Србија је падом Смедерева, 1459.
мерилима хришћанске етике. Најчешћи књижевни
поступак у средњовековној књижевности је
алегорија, пошто се свака слика тумачила појмовима
божанског, универзалног и надиндивидуалног.
Поетика књижевности хуманизма је нормативна и
заснива се на начелу подражавања узора из антике.
Тежи се формалном савршенству и пишу се: оде,
елегије, епитафи, љубавна лирика, епистоле,
сатиричне песме, епиграми, расправе, трактати итд.
Одговарају на питање да термин ренесанса значи
препородити се, поново се родити, васкрснути, те да
се односи на период од средине 15. до краја 16. века.
Проналазе одговор на питање о темама у доба
ренесансе у Читанци 1, на стр. 278. Опевају се
интимна осећања и љубавно искуство, лепота
људског тела, узимају се идеје из појавне стварности
уопште: описују се пејзажи, представљају ликови и
појаве из свакодневице и др.
Извештавају о прочитаном тексту. Дубровачка
република је спорадично признавала формалну власт
Млетака, Угарске и Турске, али је суштински била
независна све до свог гашења, почетком 19. века.
Објашњавају утицаје трговачке моћи Дубровника као
града-државе и Венеције. Подсећају се политичке
моћи Дубровника, његовог утицаја на околне земље
и на читаву Европу.
Дају осврт на чувену дубровачку књижевност и
приказ њеног значаја као једног тока српске културе и
књижевности. Наводе да је језик којим су говорили
житељи Дубровачке републике био штокавски
источнохерцеговачки дијалекат ијекавског изговора.
Дубровчани су у писаним документима и објављеним
књигама тај језик називали: дубровачки, нашки,
српски, словински, илирски и, понекад, хрватски.
 године, пала под власт Турака. Једини простори на
којима је било могуће да се препород несметано
развија под утицајем италијанске ренесансе, од оних
који су важни за српску традицију и културу, били су
самостална Дубровачка република и Бока Которска.
‒ Поставља захтев да ученици прочитају у Читанци 1,
на стр. 280, текст: Дубровник и Бока Которска.
Завршни део часа ‒ Обнавља са ученицима најважније карактеристике  Ученици образлажу своје утиске о хуманизму и
(5 минута) књижевности хуманизма и ренесансе. ренесанси и излажу резиме наученог садржаја.
Начини провере
‒ Посматрање активности и ангажовања ученика на часу, као и усменог одговарања.
остварености исхода:
Оквир за преиспитивање
оствареног часа:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ

Хуманизам и ренесанса – појмови и одлике

Хуманизам – период између 14. и 15. века (humanitas – човечност, људскост)
‒ Окупљање интелектуалаца и уметника на дворовима племића и црквених великодостојника: размена знања и
искуства; развој меценства.
‒ Поетика књижевности хуманизма: нормативна, подражавање античких узора, тежња ка формалном савршенству.
Књижевне врсте: оде, елегије, епитафи, љубавне лирске песме, епистоле, сатиричне песме, епиграми...
‒ Разделна црта између хуманизма и ренесансе налази се у тумачењу појма подражавање:
хуманизам – формално опонашање античких узора у поезији, стварање на латинском језику;
ренесанса – подражавање природе (у духу Аристотелове Поетике), стварање на народном језику.
‒ Ренесанса – период од средине 15. до краја 16. века (препород, поновно рођење).
‒ Теме: интимна осећања и љубавно искуство, лепота људског тела; пејзажи, ликови и појаве из свакодневице...
‒ Дубровачка књижевност као један ток српске културе и књижевности; језик – штокавски источнохерцеговачки
дијалекат ијекавског изговора.

ПРИЛОЗИ (додатни материјал)