Srbi u Ugarskoj

Dok Habsburgovci pojacavaju polozaj u Ugarskoj brakovima, srba je sve vise. Zapovednik juzne
granice Pavle Tomori uspeo je da privoli Bakica 1526 da predje Habsburgovcima, veliki uticaj
ima Radic Bozic koji je bio kod Zapolje i Petar Ovcarevic koji je bio sa Turcima, Tomori zeli da
ojaca odbranu u Sremu sa Srbima. Nakon sukoba Ferdinanda i Zapolje, Srbi mahom u Pomirisju,
Sremu i Banatu, deo se prikljucio Jovanu Nenadu deo uz Zapolju. DEO O Jovanu Nenadu. Posl
smrti Nenada, Srbi otisli u Srem. Subota Vrlic presao Turcima, sad su glavni bili Bakici i Bozic
koji su pod Zapoljom. Deo o Bakicu. Srbi su dosta bili u Nasadistim brodovima, to ide jos od
Matije Korvina. Srbi kasnije tu postaju i kapetani, oni stub odbrane UGarske na rekama, te
nasadisti stalno rastu. Vrhovni komadant Nasadista drzi donje krajeve, to bio Pavle Tomori, od
neposrednih staresina tu i Radic Bozic.Posle Smrti Tomorija, kapetan nasadista postao Pavle
Bakic. Nasadisti nisu imali para, pa divljaju Bakic je uspeo da ih smiri. Na Ferdinandonu stranu
prelazi i srpski despot Stefan Berslavic, Majka Jelena mu bila Jaksic, otac Ivanis, on nasledio
titularnog despota. On dobio Bac, Feledjhaz i Sotin. On trazi novac od Ferdinanda koji ne dobija
zatim se povlaci i ostavlja Turcima te Bac i Feledjhaz, to jako iznerviralo Ferdinanda. Stefan i
majka zatvoreni u tamnicu, u trenutku premestanja iz Budima u Ostrogon Stefan uspeo
pobeci.Sulejman mu dao posede u Sremu i Slavonji, tako da tad on prelazi kod Zapolje.
Ucestvovao 1532, pokusao osvajanja u Slavoniji, Husref Sandzakbeg ga je ubio i zauzeo mu
gradove. Ovcarevici u Djuli, Petar najbitniji ratuje za Turke, jako dobar sa Bakicem. Istakao se u
odbrani Budim, tu i Jovan Ovceric i Mihajlo. Tu i Stefan Stiljanovic ozenio udovicu Ladislavu
Morea. Medju Banatskim Srbima u sredini 16. veka bitan Nikola Crepovic. Petar Potrovic turski
eksponat u Erdelju. Crepovic je ugledni plemic u vreme Turskog osvajanja Banata 1552. Taj
dogadjaj i osvajanje Djule 1564 opredilili Srbe u Banatu i Pomorisju za Turke. Mir zakljucen
izmedju Habrzburgovaca i Turaka 1568 udaljio Srbe u Ugara. Plemicke porodice se mahom
asimiliju u imaju prezime Rac. Situaciju menja Dugi rat.

Sukob Ferdinanda i Zapolje

Nakon MOhaca Ferdinand jedini legitimni vladar Ugarske. Ugarsko plemstvo se ne slaze, njihov
jedini kandidat je Zapolja. Erdeljski vojvoda ugusio Dozin ustanak, surak Vladislava I Jagela. Na
saboru u Stonom Biogradu, Zapolja krunisan za kralja 1526. Ferdinand nasledio Cesku krunu,
oko Marije udove Lajosa II poceli se okupljati Habsburgovci. Tako da je u Pozunu on krunisan
za kralja. Srbe tad predvodi Jovan Nenad koji je uz Ferdinanda, dok su ostali uz Zapolju, nakon
primirja koje su imali poceli ponovo sukobi1527 kod Tokaja bitka bila. Bakic uz Zapolju pobeda
Ferdinanda. Ferdinand sad saziva novi sabor koji ga krunom ugarskih kraljeva krunise za kralja.
On prihvata sve povelje Lajosa, neke tu se ticu i Bakica tako Bakici polako pod sredstvom
Stefana Batorija prelaze kod Habsburgovaca, oni 1527 dobijaju grad Lak. Bakici skroz u
Habsburgovce, te se sa Terekom sukobio kod protiv Boodoa Kerestesa 1527, zatim boravi kod
Kosica, tu ucestvovao u bici kod Sine 1528 gde su ponovo pobedili Zapolju koji se sklanja u
Poljsku, Emerik Nadj i nemacka vojska nastavljaju dalje osvajanje, Zapolja od 1529 ima vazalne
obaveze prema Sulejmanu. Ferdinand Pavla postavio za kapetana somodjske zupanije cilj
sprecavanje odmetanja na dravi. Turci polako osvajaju grad za gradom i stizu do Beca. Tamo se
otpor pravi sa Filipom i Nikolom Salmom. Pavle i 150 Husara cuvaju mostove na dunavu. 22.
sept krenula opsada Beca. Austrija se brani jedva. Srbi kod sve tri strane. Na Dunavu Pavle
uspeo da pobedi Turke, organizovao je i odbranu. Braionici herojski tri put odbranili Bec, i 16.
oktobra austrijska konjica sa Kacijanerom, Bakicem i Vajkselbergom pritisla Turke. Ferdinand
tad zeli da stabilizuje.Zapolja uz pomoc Turaka napada gornju Ugarsku, Fenrdinand salje
Rogendorfa koji opsadu Budima izvrusuje. Nasadisti bitni ovde kod turaka to Petar Ovcarevic.
Regendorf se povkao zbog vesti o napadu turaka. Papa ekskomunicirao Zapolju, tako da on sa
Ferdinandom u Pozunu potpisuje primirje na godinu dana. Vojne aktivnosti Ferdinanda iz 1530
izazvale Sulejmanov odgovor. Primirje produzeno do 1532, ali Turci se spremaju. Ferdinand
zeleo mir pa i u Istanbul slao ljude ali nista, 170k ljudi krenulo ka Ugarskoj. Vojska isla sporo pa
se Ferdinand pripremio. Sulejman prelazi Dravu i krece ka zapadnoj Ugarskoj. Pavle vodi
konjanikle, u odbranu se ukljucio i papa. Turci opseli Kiseg koji brani Nikola Jurisic, herojski se
borili, pa ga je Sulejman zaobisao.Napali Nanonhalmu koju drzi Pavle Bakic, zatim u Austriji
prvi napali Stajersku, zatim se vratio u Slavoniju. Kacijaner i austrijska konjica rasturili turke.
Novembra napad lake konjice ih smrivio, a pavle ubija Osman agu. Habzburgovci koriste srpsku
mrezu. Ponovo sukobi krecu 1536. Turci nastavljaju uzimati grad za gradom. Pritisci na
Hrvatsku se nastavljaju pada Klis 1535. Posle neuspelih pokusaja osvajanja Beca, Turci daju
podrsku Zapolji, dok oni ratuju sa Persijom, pregovori sa Zapoljon traju od 1535 pa je 1538
sklopljen ugovor u Velikom Varadinu. : Zapolja priznaje Ferdinanda, za zivota Zapolja drzi
svoju zemlju, Ugarski i Erdeljski sabor biraju zaj. palatina. Ferdinjand ce dobiti Ugarsku s
Erdeljom tj njegovi naslednici, u slucaju da Zapolja dobije sina, sin ce to drzati pod imenom
Sepeska knezevima. Ferdinand brani Erdelj od turskognapada, ugovor ostaje tajni. Zapolja umire
1540.

Jovan Nenad
Srbi koji su pobegli u Pomirisje pred Turcima u teskom polozaju, potreban im mesija to bio
JOvan Nenad. Mistik, religioznog karaktera. Jovan Nenad u pocetku uz Zapolju, Nenad okupira
imanja Zapoljinih pristalica to problem, ali Zapolja cutke prelazi preko toga. Valenntin Terek
gospodar Subotice prvi zeli da vrati imanja 1527, ali ga Nenad pobedio, zatim Ladislav Caki zeli
da vrati svoj grad Chomu, ali je porazen i poginuo. Nenad pobedio i Perenjija i sklopio mir sa
zapoljom, ali pregovara i sa Ferdinandom paralelno. Erdeljski vojvoda Petar Perenji u ime
Zapolje resio da napadne Nenada, ipak velicanstvena pobeda Srba. Jovan Hoberdanec pregovara
sa Nenadom da predje kod Ferdinanda, Habsburgovci pregovaraju i sa Stefanom Berislavicem i
Bakicem, Bozicem itd, Vecina bi kod Zapolje, ipak kljucan covek u njihovom prelasku kod
Ferdinanda je Nenad. Ferdinand ga polako priznaje a Nenad se bori protiv Turaka u Sremu i
Zapoljinih ljudi u Erdelju. Zeleo sa Berislavicem napasti Ilok, nakon toga ide u Erdelj tamo ema
uspeha. U Chumi nenad formira funkcije, bitne dve licnosti Subota Vrlic i Radoslav Celnik,
kopirao je ugarsku praksu. Pokret prvenstveno pravoslavan, obecava da ce oterati turke iz Grcke.
Nenad toliko prisao Ferdinandu, objavio da ako mu se nesto desi zamenik mu Hoberdanec.
Ferdinand trazi od Nenada da krene u susret njegovoj vojsci koja se priprema za pohod na
Budim. Zapoljini ljudi koriste mir sa Habsburgovcima i velika vojska koju predvode Emerik
Cimbak u okolini Arada i Petar Perenji krenula, Srbi napali Cimbaka, ovaj se odbranio tako da
Srbi bivaju porazeni. Ferdinand ga zove da preuzme nasadiste. Jovan Nenad sa 1500 ljudi napada
Segedin, tu ga ubija Valentin Terek.

Pavle Bakic
Braca Bakic najveci savetnici Ferdinanda, njihov uspon poceo u Turskoj. Pavle Bakic imao
knezinu u Smederevu, on se povezao sa Ferhat pasom/ Postao sekretar, riznicar i skupljac,
carskih tributa, vremenom menja stranu on i familija prelaze na ugarsku stranu. 1529 pokazali
izuzetne sposobnosti, tokom osmanskog napada na ugarsku koji je imao cilj da obnovi Zapoljinu
vlast. Zapolja od 1529 ima vazalne obaveze prema Sulejmanu. Ferdinand Pavla postavio za
kapetana somodjske zupanije cilj sprecavanje odmetanja na dravi. Turci polako osvajaju grad za
gradom i stizu do Beca. Tamo se otpor pravi sa Filipom i Nikolom Salmom. Pavle i 150 Husara
cuvaju mostove na dunavu. 22. sept krenula opsada Beca. Austrija se brani jedva. Srbi kod sve tri
strane. Na Dunavu Pavle uspeo da pobedi Turke, organizovao je i odbranu. Braionici herojski tri
put odbranili Bec, i 16. oktobra austrijska konjica sa Kacijanerom, Bakicem i Vajkselbergom
pritisla Turke. Ferdinand tad zeli da stabilizuje. Primirje potpisano, Pavle konstantno trazi posed.
Pavle dolazi u sukob sa Tomom Salahazijem. Pavle sredio da Srbi u sremu ponovo budu
poezani sa Ferdinandom, u Sremu u ime Srba pregovara Radoslav Celnik. Celniku obecan grad
Rico i on ratuje za Ferdinanda medjutim, nije dobio ni grad, a Ladislav More mu uzeo zenu.
Posle toga prelazi na stranu Turaka. Bakic pregovara u ime srba sa Ferdinandom, Turski pohod
iz 1532 prekinuo razgovore. Pavle posle uspesnih operacija dobio samo deo novca te predlaze da
krene ka Zapoljinoj zemlji.Pavle zauzima Djer i Sveti Martin 1530. On zbog nedostatka novca
zeli da uzme prihode crkve. Franja Ilocki potpuno pasivno to posmatra, tako da on nastavlja. on
je ojacao Djer i Sveti Martin. Crkvena lica se bune protiv Pavla Bakica. Iako je Ferdinand zeleo
da ga otera odatle on nije otisao. On preko njega zeli da ostvari kontakt sa Stefanom Balenticem
u Banatu, naslednik Radica Bozica. Radic bio vodja sajkasa 1522 i prisao Zapolji njemu sluzio.
Balentic ga nasledio, on 1531 uzeo Becej. Ferdinand mu hteo dati Soljmos i Lipovo. Sulejman
1532 krece u napad, Pavle to koristi da trazi Sombadhelj koji je i dobio. Kao najbitniji srbin kod
Ferdinanda on mu je spremao despotsko dostojanstvo. On ucestvuje u prebacivanju Srba iz
Srema kod Habzburgovaca. On i Kacijaner imenovani za pregovarace sa Srbima. 20. septembra
Pavle dobio despotsku titulu. Mejdutim on je bio vojno aktivan Kacijaner predvodi konjicu u
kojoj je bio i Bakic. Pohod trebao da zastiti Slavoniju od daljih osvajanja. Medjutim Slavonci
uglavnom uz Zapolju, Semptebra vojska krece ka Osjeku. Kacijner poslao Bakica ka Sopronu,
branioci kad su videli hriscane upalili tvrdjavu i pobegli. Medjutim Kacijner za povratak bira put
kroz Slavoniju gde ih napada elitna Turska Vojska, te kod Gorjana 9 okt 1537 umire Pavle
Bakic. Kacijaner uhapsen zbog kukavicluka. Posle smrti Pavla smanjeni kontakti Srba i
Habzburgovaca, Porodica Bakic i dalje drzi Djer, Sveti Martin i Sombathelj. Ferdinand ih
tolerise u Djeru, medjutim 1536 doneo odluku da ga vrate, Franja Ilocki sledece godine jos vise
pritiska, te Ferdinand kaze da vrate Djer, da im ostane Sombathelj. Tu trebali dobiti i 2000
florina. Na pozunskom saboru 1542 ugarsko plemstvo zeli Sombadhelj, Ferdinand 1544 rekao da
drze grad dok im ne isplate novac za njega.Petar Bakic predvodio operaciju u pokusaju povratka
Budima. On isao i u Erdelj nakon sto se Jovan Zigmund odrekao istog.

Zumberak seoba
Pocinju jake migracije Srba, od pada Jajca 1527. Ka Hrvatskoj, Kranjskoj i Stajerskoj. Uskoci iz
Bosne se naseljavaju u Zumberak. Vladislav Stipkovic se prvi naselio kod Zumberka, 50
porodica iz Glamoca, Srba i Unca. Privremeno resenje im dato Zumberak na imanje vlastelina
Kovacica. Prva seoba 1530, druga 1531 700 ljudi sposobnih za vojsku i 15k grla stoke. Vlasnica
imanja ih htela napraviti kmetovima oni salju Ferdinandu pismo. Najbitniji Vuk Daja,
Radivojevic i Sismanovic. 1534 jos Srba dolazi u Zumberak. Zatim dolaze i 1538 Organizator je
Vuk Popovic, ljudi nezadovoljni, svima je obecano zemljiste, oslobodjene od poreza u trajanju
20 godina i svaki vojvoda ima platu 50 Forinti. Pregovore s Ferdinandom vodili Daja,
Radivojevic, Sismanovic i Knezicih. 5. Sepmtebar 1538 pominje se velik broj Srba, ova povrda
izdana u Brnu 1539 pominje i Pejaka, Radoja, HGerakovica itd... Popovic i Vlah hteli da se vrate
kod Turaka spremali zaveru, ali uhvaceni i ubijeni. Tek posle 1546 kad je na predlog Ivana
Lenkovica otkupljeno Mehovo za naseljavanje Srba, prvaci dolaze do izrazaja u sistemu uprave.
Srbi su sad potcinjeni direktno Ferdinandovim sluzbenicima i uspeli su da stvore drustvenu
organizaciju van lokalne aristokratije,.

Dugi rat
Srba nema u dokumentima od mira, ali tu situaciju menja dugi rat.Banat sa pomorisjem je bio
teritorija na kojoj se rat odigravao, prvaci se priklanjaju jacoj strani. U Erdelju ostao broj srba
koji su bili vojnici. Predvodnici Srba bili knezevi, spahije, martolsi, i svestenstvo. Dugi rat poceo
kao dugotrajna carka Hazburga i Turaka sa cetovanjem kod Siska 1593 Hasan Pasa predojevic je
tad porazen i pocinje rat, padaju Komoran i Bec, Habzburzi pokusali opsadu Ostrogona i
Hatvana. Tokom opsade Ostrogona se cinilo da SRbi prelaze kod Austrijanaca.
Buna u Banatu
Prvi pohod u Banat zabelezen je 1594 Tad je srpska ceta zauzela Vrsac i okolna mesta i vratila se
u Erdelj. Erdeljski knez Zigmund Batori nije sprecavao srbe kao sto je to zeleo SInan Pasa. Tako
da je kod Vrsca 1594 buknuo ustanak koji se siri na ceo Banat, u junu pada Beckerek i Becej,
pada i Lipovo. to je vrhunac ustanka, kontaktirali Austriju i Generala Tojfenbaha, Djordje Rac
pregovarao sa njim. Tojfenbah osvaja Hatvan, ali Srbima ne salje dovoljnu pomoc tako da kod
Beckereka oni su porazeni. Do kraja Jula Banat vracen. Glavni organizatori ustanka spahije, ali
imena se retko povinju tu vladika Teodor Tiodorovic, Sava Ban i Djordje Rac. Poznata bitka iz
ustanka kod Panceva. Teodor se vratio u Erdelj i tu bio Vladika. Srbi iz Banata posle ustanka
nismogliocekivati milost pa prelaze Austriji. Tu Djordje Rac Slankamenac bio konjusar Erdeljskog
magnata. Posle bio kod Zigmunda Batorija. Baba NOvak takodje vodja hajduka. U Periodu posle
Ustanka, Knezevi bili isti kao raja, gube privilegije.
Jedna grupacija SRba iz Backe 1598 presla Habzburgovcima, okrenuli se protiv turaka kod
Kanize, Senteandreje. Dobili posebne ugovore u Ersekujvaru. Srbi se pominju u sluzbi Austrije i
1600. Dugi rat se sveo na osvajanje tvrdjava Djer, Ostrogon, Visegrad i Jegr.Mihailo Hrabri
vlaski vojvoda usao u rat i Austrija dobija. Mihajlo zeli i deo Erdelja pa upada u isti kod Sibinja
pobedio vojsku. Rat bio bez pomaka, on je zavrsio 1606 mirom u Zitvatoroku Turska dobila
prosirenje, ali morala priznati Austrijskog cara kao sebi jednakog i ne uzimaju danak koji su
imali od 1568.

Vojna krajina
Posle prvih seoba u Zumberak, Srbi prelaze u Hrvatsku, Slavoniju, Stajersku i Kranjsku ceo xvi
vek. Pritisak Turaka primorao austriju da toj neregularnoj vojsci da sistem, Rudolf II je 1577
komandu nad vojnom krajinom u Hrvatskoj i Slavoniji dao Karlu II Stajerskom. On u Gracku
ofrmira ratno vece, kome su potcinjeni hrvatski ban, stalez i sva vojska. Tad na granici bilo 70
utvrdjenja. Sledece 1578 Sabor u Bruku doneta odluka o reorganizaciji. Izgradjena tvrdjava
Karlovac. ON postao glavna tacka odbrane i centar krajine. Ta teritorija od Senja do Kupe
nazvana Karlovacki Geralat. Deo krajine od Karlovca do Ivanic grada nazvan Banska krajina jer
je tu glavni bio ban. Centar Slavonske krajine od Ivanic grada do Drave bio Varazdin tako da se
to naziva Varazdinski generalat. Stvaranjem Vojne krajine poboljsao se polozaj srba oni se nisu
morali boriti za posed sa lokalnim feudalcima i mogli su da rese agrarno pitanje kroz institucije.

Vlaski Statuti

Nakon nekoliko manjih seoba 1600 godine broj srba se povecao, oni dolaze u sukob sa
spahijama koji ocekuju rentu i kuluk. Dosta srba na crkvenim imanjima, tako da se pritisak samo
povecava. Srbi se zale Kralju Matiji da ce pritisak dovesti do pobune. Rudolf je doneo 1608
vlaski zakon po kome vlasi imaju obavezu dati desetinu zagrebackom biskupu bez obzira na
konfesiju. Srbi su se bunili zbor u Ivanicu 1613 uputili pismo da ce se suprotsaviti svakom
pokusaju da budu predati biskupu. Najvise problema sa porodicama Zrinski i Frankopan. Hteli
da potcine srbe u Gorimju Zrinski. Hrvatski sabor je zeleo da poveca nadleznost gde su bile
vojne vlasti, krajine se pretvarala u teritoriju van nadleznosti bana i Sabora. Matija II napravio
vlasku komisiju da odredi agrarne obaveze bila bez rezultata. Hrvatski sabor po pocetku
tridesetogodisnjeg rata je trazio da srbi izgube status slobodnog stanovnistva. Da Ban bude
glavni na tim teritorijama, to izazvalo reakciju Srba u Rovistu na zboru 1623. Stanovsnistvo se
zaklelo da nece dati podrsku popovima i spahijama izaslanici uz podrsku Hansa Vehslera uputili
pismo caru koji im je pozitivno odgovorio. Zatim je Ferdinand II posllao zastitno pismo 1627 da
srbe niko ne sme uznemiravati i da ostaju na prebivalistima kao posrednici zemlje koja je
prolasena vlasnistvo krune, tako da je vojna krajina stavlja pod upravu Dvorskog saveta u Gracu.
Kljucni trenutak za polozaj Srba u Slavoniji 1630 godina. Uz pomoc generala Traumanstdorfa
predlozio Ferdinandu nacrt statuta gde bi Srbima regulisali prava, jer su bitan deo odbrane od
turaka. Vlaski statuti proklamovani 5 oktobra 1630 primilo ih poslanstvo 12 bitnih srba na celu
sa igumanom Maksimom Predojevicem. Zajednici srba priznata knezinska uprava. tako su srbi
postali deo odbrane carstva. To sistem samouprave karakteristican za slobodno seljastvo. Na
nivou distrikta najbitniji su knez ili sudija. Knezevi imali upravnu i sudsku delatnost. Seoski
knez i Distriktski knez cili kapetanski sud koji sudi manje slucajeve. Plus knez vodi popis kuca i
odrzavanje reda. Vojna krajina tako dozvolila Srbima neometan razvoj i emancipaciju. Ovo Srbe
zastitilo u Varazdinskom generalatu, ali se pocelo primenjivati i u Karloackom. Srbi formirali i
crkvu koja je priznala pecku paterijarsiju

Unijacenje
Srbi su vojnom krajinom dobili svoja prava i samoupravu koja im je omogucila i socijalnu
emencipaciju. Oni su osnovali i crkvu koja je priznavala Pecku patrijarsiju. Prvi manastiri bili jos
u 16. veku osnovan kod Ivanic grada manastir Marca koja je bila sediste episkopije od osnivanja.
Zagrebacki biskupi pritiskali da se prihvati unija sa Luteranskog sabora 1215. po kom na
teritoriji jedne dijaceze ne mogu postojati dva episkopa, pod pritiskom Simeon je pored peckog
patrijarha priznao i Papu, sajedno sa parohom katolickim iz Ivanica on je 1611 bio u Rimu. Papa
Pavle V ga postavio za opata Marce i episkopa Platenskog, Srba pripadnika grcke vere.
Marcanski episkopi priznaju i Pec i papiu, oni imaju slovenski jezik u bogosluzenju, julijanski
kalendar i pravoslavni opat, pa za njih kazu da su unijati. Ferdinand zbog bolesti Simeona
imenuje Maksima za vretanijanskog episkopa, potvrda trebala doci iz Rima papa Urban VIII,
Maksim umesto u Rim ide u Pec, gde ga je Pajsije rukopolozio. Zagrebacki biskup Benedikt
Vinkovic vrsi velik pritisak zbog hirotonije od srpskog patrijarha. On hteo Rafaila Levakovica da
stavi za pomocnog zagrebackog biskupa jer zna srpski. Ipak Kongregacija odbila tad predloge
hrvata bitnija im stabilnost na granici od zagrebackog biskupa. Hrvati su pokusali nametati posle
svoje ljude, sledeca dva episkopa bili Gavrilo predojevic i Vasilije Gavrilo primio u peci
dostojanstvo, dok je Vasilije bio u Rimu ali nije dobio titulu jer nekanonski da pravoslavni popo
bude katolicki biskup. Sledeci episkog Sava Stanisavljevic bio rukopolozen u Peci iako je obecao
hrvatima da ce u Rim ici. Sledeci Gavrilo MijakicNije bio ni u Peci ni u Rimu za episkopa
Vretanije ga postavio sucavsko moldavski mitropolit Sava. Dalji pritisak se pojacao zbog bune
Stefana Osmokruhovica.

Buna Stefana Osmokruhovica

Dalji pritisak na crkvu se dogodio zbog bune Stefana Osmokruhovica velikog sudije krizevackog
kapetanata. Nezadovoljan izgubljenim sporoom protiv vojvode Gvozdena Vukovica poceo da
drzi govore i krsi odredbe o zborovima iz vlaskih statuta. Grof Trautmansdorf ga zatvorio posle
intervencije Gavrila mitropolita ga pustili. U Saradnji sa Ilijom Romanovicem i Nikolom
Vukovicem podneo caru zalbu od 18 tacaka zali se zbog niza zloupotreba i trazi nove privilegije.
Krajiska komanda mu uzela zvanje sudije i doveli Vukosava Radojevica, prilikom hapsenja
doslo do pobune 1500 krajisnika koji su ubili novog vojvodu, 4k ljudi grofa Herberstajna
porazilo pobunjenike. To jako oslabilo episkopa Gavrila, on otisao u Grad podneo molbu
leopoldu da se manastiru vrate nadleznosti, car mu pozitivno odgovorio, ali da on ode u Rim i
primi posvetu od pape i da episkopiju prevede u uniju s Rimom. Gavrilo bi da ostane pod Peci,
tada ga car menja i doveden Pavle Zorcic katolicki svestenik srpskog porekla, Mijakic uhapsen
umro u zatvoru on poslednji od 6 Marcanskih episkopa koji je rukopolozen od strane Peckog
Patrijarha. Pavle Zorcic polozio zakletvu u zagrebu, odrekao se veze sa Peci za kog je rekao da
se sizmatik. izjavio pokornost ostrogonskom nadbiskupu i kalockom nadbiskupu. Od pape
Klimenta X potvdjen za platenskog episkopa, ali naisao na los odjek, Kaludjeri iz Marce,
Gorimja i Lepavine organizovali pobunu zbog prekida s Peci. Zorcic morao pobedi, a
Halberstajn je to resio. Srbi se bunili i zbog bogosluzenja, tu bitan Simeon Kordic koji je
uhapsen i odsecena mu glava, Srbi 1678 hteli spaliti Marcu to nisu uspeli, ovde im ogranicena
sudska i politicka prava jer vise ne mogu da biraju velike sudije, te poslove vrsili krajiski oficiri.
Ovde Srbi jos nemaju narodni kolektiv bitna dvojica ljudi Mihajlo Crnojevic i Djordje
Branokvic.

Veliki becki rat

Turci su 18. veku vodili dosta ratova, najbitniji je veliki becki rat. Porta je u njega krenula sa
ambicijama i pokusala je da zauzme Bec. Srbe ovo nije doticalo do bitke na Kalenbergu dok
Turci nisu porazeni, od tad hriscani pocinju da se aktiviraju na strani Austrije, u rat naredne
godine ulazi Mletacka republika, sto povlaci velik broj uskoka.
Srbi u monarhiji se aktiviraju u Karlovackom i Varazdinskom generalatu i u Krajini, tako da prvi
bitniji dogadjaj je 1686 i napad na Budim, tad je Jovan Popovic Tekelija presao na stranu
hriscana. Oni su olaksali prodor austriji, zatim pada i Segedin. Srbi u Banatu pod Isaijom
Djakovicem dizu ustanak i on im daje zastitno pismo. Srbi su se trebali naseljavati u gradovima
sa pravom posedovanja imovine, to se nije postovalo na zalost. Srbi su dizali ustanke koji su
pomagali prolasku carskih trupa, i Bec pocinje aktivno da racuna na njih, jedan od srpskih
prvaka bio je Djordje Brankovic. Dodatni razlog da privuku SRbe je ulazak Rusije u rat 1687,
tada je i Arsenije III poceo da podstice na ustanak. Leopold koristi situaciju i daje Zastitno pismo
srbima u Bosni, ako se budu borili protiv Turaka, to je 1687. Obecao im privilegiju i vojnu
slobodu.
Vojne operacije se nastavljaju brzo sledeca meta je Beograd, prvo je osvojen Titel da bi se
Dunav pokorio lakse, za to vreme jedan deo turaka je oteran preko Dunava, dok ustanak na
istoku izaziva gnev Tatara i Tekelija koji napadaju. Ipak 8. avgust 1688 carska vojska pod
Maksimilijanom Emanuelom prelazi Dunav. Jegen osman pasa je pokusao napad, neuspeo, zatim
on bezi za nis, muslimani su se razbezali dok su ih hriscani gonili. Prodan Steta uzima Kladovo.
Srbi carsku vojsku docekali kao oslobodioce, a Emanuel im daje Zastitni Patent. Ustanak se
nastavio, Macvani oterali turke, dok je Pavle Nestorovic Deak zauzeo Smederevo.
Imre Tekeli ubija 1200 ljudi, to primora Arsenija da stupi u dodir sa dvorom. 1689 ratne
operacije se nastavljaju cinilo se da je to lak poduhvat, ipak tad u rat ulazi Francuska. Austrija
tada dosta nade polaze u Srbe, a oni nastavljaju borbe, Braca Raskovic podizu ustanak u Starom
Vlahu, kod Sjenice pobedjuju, dok su porazeni kod Pazara, iste godine je pocelo preseljavanje
Srba, jos prilikom osvajanja uzica 6k ljudi prelazi. Leopold je dao proglas podrzao naseljavanje i
svako ko ucestvuje u ustanku obecan mu je nesmetan posed.
Ludvig Badenski postaje glavni na Balkani u 1689 i pocinju glavne operacije, padaju LIka i
Krbava/ U Srbiji, Turci pokusavju napad ipak srpska konjica ih dobila na Avali zatim su
porazeni i kod Batocine. Turske pase iz bosne, Muhamed i Topal Mehmed pokusali kretanje
trupa, ipak neuspeli. Grof Caki uzima Krusevac i Badenski 24. sept stize pred Nis, srpske trupe
odigrale glavnu ulogu i Nis Pada. Deak ostao u Nisu, dok Pikolomini progoni Turke u pravcu
Sofije, tad pao Pirot i Bela Palanka. Tekeli i Tatari prete s Istoka, uzeli Kladovo, medjutim
Veterani uzima Vidin i vraca Kladovo i Orsavu, tad se Djordje proglasio za cara Srba, i biva
uhapsen.
Badenski tad organizuje srpsku Miliciju, njima komanduje Pavle Deak, a zamenik Antonije
Znoric, on postavlja oficire i ima sudsku vlast. Bitan momenat je odlazak Pikolominija na
Kosovo,Srbi podigli ustanak protiv Mahmud pase Begovica i pobedili Turke, zatim prilaze
Pikolominiju. Pikolomini vija pasu do Skoplja, koje je spalio zbog Kuge. Arsenije III koji bezi u
CG sad se vratio na Kosovo zbog pregovora sa carskim trupama. On podrzava ustanak, medjutim
tad umire Pikolimini i krece protivofanziva, porazom kod Dragomana. Turci su zeleli ugasiti
Karposev ustanak i uzeti Skoplje, zatim odatle nastaviti osvajanje, vodi ih Mustafa Cuprlic.
Pikolominija menja Holsajn koji je pokusao razoruzati Srbe, njegova vojska je pljackala sve, a
jezuiti su divljali po Kosovu, to izazvalo razdor. Na novom savetovanju Arsenije pokusao
ustanak podici. Medjutim kod Pristine se pojavio Hadzi Selim Giraj i poceo pljackati sela, srpska
i carska vojska su porazene na Kacaniku 1690, Tatari su tu unistili i Srbe i Austrijance, Holstajn
je bio prinudjen povuci se ka Nisu ostavljajuci Kosovo Tatarima i Turcima, to uzrokuje Prvu
seobu.

Seoba Srba
Srpske trupe Znorica Veterani prebacuje u Beograd, tad pocinje haoticno bezanje, sav narod od
Skoplja do Trepce bezi za carskom vojskom, Tatari pale sve. U ovoj povorci nasao se i Arsenije
III koji ide u Beograd.
Srbi tad dobijaju pozivno pismo. Ono je upuceno svim narodima, ali narocito Srbima. Car je
srbima obecao da ce biti deo nove vojske hriscana, garantovana im dotadasnja prava i obaveze,
sloboda veroispovesti i zbor vojvode i ukidanje svakog danka. Patrijarh to prima u Bg. Ogroman
broj izbeglica iz cele Srbije se pojavio sad tamo. Zbog toga je u BG sazvan Zbor Srba, svi bitniji
monasi i ljudi bili tu. Zbor dao punomoc Isaiji Djakovicu da ide u Bec i dogovori Srbima prava
koja su imali kod Turaka. Ispovedanje vere, srpsku crkvu, kakonske vizitacije, neplacanje danka
svestenika, patrijarh postavlja svesteinke itd..
Turci u medjvremenu uzimaju Pirot, koji se predao Nemci i Madjari su pusteni, a Srbi kao raja
su zadrzani. Zatim iz pirota krecu na Belu Palanku, pa na Nis koji brani Staremberg. Isaija u to
vreme sa Djordjem formulise zahrev. I car i vladika zele da zaobidju Ugarsku Dijetu, tim pre sto
je dijeta dala punomocje caru 1687. Tad car 1690 naredjuje dvorskoj kancelariji da formulise
prvu privilegiju koju su Srbi dobili kao narod. Tim dokumentom Srbi pozvani na ustanak, dobili
slobodu vere, julijanski kalendar, slobodan izbor arhiepiskopa koji bi bio srbin. On raspolaze
svim vernicima u Monarhiji i moze postavljati episkope, svestenici su oslobodjeni danka, vojske,
poreza. Samo vladar ih moze hapsiti.Patrijarh je kasnije zeleo biti glavni i u svetovnim stvarima.
Za to vreme na Balkanu se odvijaju borbe. Veterani pre povlacenja Nisa prevario Srbe da se
Bore. Nis je opsednit avgusta Trupe iz Jagodine pokusale pomoci, ali nista. Tad se trupe iz
Vidina predale, [adaju i Kladovo i Golubar, raja ni ovde nije pustena. U tim okolnostima
Staremberg nudi predaju turcima, austrijanci s porodicama i sto kola otisli za BG, Srbi ostali.
Austrija tad ostala samo u Smederevu i Bg, na koji Tatari polako krecu. Krajem septembra na
juris pada i Smederevo, vojska krece za BG, u Sremu Caki napusta odbranu i povlaci se. Turci se
ulogorili na Vracaru, Beograd je zahvatila i dizenterija pa je odbrana bila teska. Tad odlazi
Arsenije.
Tatari divljaju po Sremu, zatim prelaze i u Banat uzimaju Pancevo i Zrenjanin. Albanci ulaze u
BG 8 oktobra pocinje pokolj, stradalo ok 16k ljudi,. Staremberg naredio da se ruse mitrovica,
Sabac, Raca i Brod po Sremu. Narod bezi na sever, seoba obuhvata i Srem. Jedan deo ostao u
Backoj, drugi ide u Baranju, Arsenije otisao skroz do Komorana i tamo su primili privilegiju.
Komoran pun Srba, i Ostrogon, Sent Andraja itd, Sediste je bila Sentandreja, tu bilo dosta srba i
u Budimu ih puno broj varija od 60k do 80k dusa. Izbeglice nisu naisle na doba prijem, ozbiljni
problemi. Madjari ne postuju privilegiju, pa je Isaija opet isao u Bec. Cilj putovanja da se
privilegija uzakoni, car to prihvata i oglasava je preko ugarske dvorske kancelarije. Posto status
nije bio poboljsan, Srbi imaju nove zahteve pocetkom 1691. Srbi zele vojvodu, to zeli i car. Car
smatra da ce tako imati vise vojske, a Srbi da ce imati bolji stav prema dvoru. Izbor bio u
Budimu, Srbi zele Brankovica ipak protiv njega istraga pa pre mnogo poznatijih kandidata
izabran Jovan Monasterlija kao podvojvoda. Leopold u medjuvremenu avgusta 1691 daje i drugu
Privlegiju po kojoj uz prve odredbe srpska crkva dobija pravo kaduciteta, a srpski patrijarh je
glava naroda. Tad se dogodila bitka kod Slankamena. Turska vojska nastavlja dalje svoj pohod
1691, u medjuvremenu car Srbe u Slavoniji oslobodio davanja i rabota za vreme rata.
Monasterlija je skupio 6k ljudi od Srba, dok je princ Badenski bio kod Slankamena jer je
primoran da se povuce ipak tu je bila bitka veliki vezir i pasa padaju, to unelo pometnju kod
turaka. Tokom 1693 polozaj naroda se jos pogorsava, Monasterlija postaje general grofa
Staremberga i tako brani svoj narodm. Madjari smatraju da samo Srbi u ratu ne moraju placati
parez. Srbi zbog toga sazivaju zbor u Baji 1694 protiv Starembergove zabrane, tu traze posebna
teritorija za naseljavanje u Slavoniji. Hajsler smatra da se Srbi stave pred svrsen cin, dok car zeli
da pomogne Srbima. On 1694 donosi resenej po kom su Srbi podlozni samo vladaru, time on zeli
da formira vojnu granicu. Srbi su uz porez imali jaku propagandu pod Leopoldom Kolonicem,
Arsenije III je predlozio episkope, taj predlog je otisao Kolonicu i Fenesiju koji ga osporavaju i
zele Srbe da potcine Josifu de Kamilisu Marcanskom unijatskom biskupu. Ipak Leopold uvidja
vojni znacanj i 1695 daje trecu Privilegiju, koja podrzava prve 2 i kaze da su srpski svestenici
oslobodjeni desetka katolickoj crkvi, on zatim potvrdjuje episkope koje je Arsenije predlozio.
Carski generali staju u zastitu Srba Karlo Lotarinski trazio Halmadj za Srbe.
Ratne operacije su 1695 i 1696 slabijeg inteziteta, Monasterlija je zauzeo pasu. Opasnost Turske
ofanzive 1697 Leopold ponovio da Srbi moraju biti oslobodjeni svih poreza. Mustafa na celu
vojske krenuo u pohod, Dok je Savojski bio u rimskim sancevima, Eugen ide uz obalu Tise i
stize u Sentu, tu mu javljaju da u Backu prelaze Turci. Sultanova vojska je planirala ici u Erdelj
28. avgust 12,5k srba bilo tu. pocela Bitka, Staremberg, Hajsler i Koresije tu. Srbi pregazili Tisu
otisli Turcima iza ledja, poceo pokolj, Turska pesadija pregazena. Sultan se odmah vratio u
Carigrad, ovde izgubili 30k ljudi Turci. Posle pobeda Srbima dvor povladjuje, Rati savet kaze
Srbi na granici kao vojnici oslobodjeni svih poreza dok ovi drugi postaju kontribuenti,m, to je
pocetak nove vojne granice. Monasterlija postao zapovednik Arada. Rat okoncan Mirom u
Karlovcima 26 januar 1699 Austrija dobila Erdelj, prosirena u Madj i Hrt, Nova granica Rekom
Moris, Tisom do usca u Dunav, tako da je Banat Turski. Srem od Slankamena do mitrovice,
istocno je Tursko, zapadno Monarhiji, takodje Austrija dobila Liku i Krbavu.
Rakocijev pokret
Prostor Ugarske u velikom Beckom ratu pretrpeo stradanje, to dovelo do seljackih ustanaka.
Losem stanju ne pogoduje prozelitska politika Leopolda Kolonica od rata za spansko naselje
postalo jos gore, stalni pritisci na ugarske staleze to doprinelo ustanku kurucu 1703 Ferenc II
Rakoci. Carkih vojnika u Ugarskoj ima malo, jace snage samo uz granice. Srbima je bliska
verska politika Rakocija, ali animozitet izmedju Srba i Madjara je jak, nije pomogao ni pokret
srpska zemlja antidrzavni i antikatolicki. Srpski narod je u to vreme razbacan po monarhiji, oni
se plase gubitka privilegija i odmah prilaze carskoj vojsci, to pdrzava i patrijarh. Ni nemci se
nisu lepo ophodili zeleli srbe da iskoriste za najteze zadatke, davali im manje plate, pljackali...
Najznacajniji prvaci tad Tekelija, Vulin Ilic i Mojsije Raskovic, uz njih i Monasterlija. Na
pocetku rata bile gerilske borbe sa pljackanjem i izvidjanjem, 1703 jula Srbi zaustavili rakocija
kod Segedina onemogucili prelaz u Backu.
General Miklos Bercenji nudi srbima privilegije, ako odbiju poklace ih, u vise gradova im davali
takve proglase, kako se Rakoci priblizavao. Patrijarh to pokazao Leopoldu i odlucio se za njega.
Bercenji je zato smatrao da patrijarh koci, pa je hteo srpskog despota iz Keckemeta. Tekelija
postao pukovnik, a Srbi podsticani na borbu sa garima. 1703 Srbi cinili 30% trupa u Ugarskoj.
Sandor Karolji isto nudi privilegije, u suprotnom ce ih pobiti, sa njim se u Simegu navodno Srbi i
nasli, ali te Srbe usled nesporazuma su Rakocijevi posekli, sto je razbilo pregovore. Pecuj osvaja
Sandor. U ovo vreme se spremaju Srbi iz Varazdina za borbu, vodi ih Mojsij Raskovic. Srbi tad
krenuli u osvetu.
1703 rat se preneo i na drugu teritoriju. Deo Srba bio u bici kod Holdvilaga. Monasterlija gonio
kuruce, ali se morao povuci u Petrovaradin. Rakocijev komadant Darvas je probio granicu oni su
palili ritove i ubijali. Oko Segedina kolju Srbe, po povlacenju iz Backe, Rakoci se obratio
Arseniju nudi mu plate oficira, nudi savez i sentandrejskim Srbima. Pustio Janosa Bocana da
krstari Backom kao pretnju. Bercenji je znao da ovo nece privoleti Srbe, Rakoci je opet 1705
zeleo da organizuje sabor Srba koji zele ustanak. Borbe vodjene 1705 stradala severna backa,
spaljena je Sentandreja, Rakocijeva vojska upala cak i u Srem. Srbi imali uspehe 1705, presli
Tisu iz pomorijka, opljackali Madaras i Kunhedjes, zatim bitka kod Ziboa, Tu je Tekelija otisao
iza ledja kurucima, zatim bitka kod Balatona gde su Karoljeve trupe dobili. Njegovog naslednika
Esterhazija Srbi pobedili kod Feldvara. Hajster je mislio da je tu kraj i razoruzao je Srbe, Bocan
napao u Novembru, sto nije bilo dobro po Srbe. Hvalio se da je u stonom biogradu pobido sve
Srba, Monasterlija ratuje u okolini Segedina umro 1706. Sukobi i oko Baranje Kuruci pocetkom
1707 razorili Canad koji su drzali Srbi. Husari prebaceni iz krajine da brane granicu. U to vreme
opljackani Nadjkeres i Cegled, zatim i Keckemet pod Vulinom Ilicem. Carsku vojsku uzeo
general Rabutin. On 1707 krenuo u ofanzivu ka Edelju tu 3k Srba.
Ipak 1708 je prekretnica u ustanku. Kuruci opljackali sela oko Segedina pa opet krstarili
Backom. Karolj imao podrucje na istoku, Rakoci bio u Centru, Esterhazi izmedju Dunava i
Drave, a izmedju Dunava i Vaga Bercenji. Carska vojska jedino bila u Erdelju. Imali i srpsku
miliciju. Medjutim 1708 krenula ofanziva tu bili Srbi, i srpska milicija iz budima, sigeta,
biograda itd...
Tekelija pada u zarobljenistvo tokom rata, ipak kod Trencina Rakocijeva vojska biva porazena,
tad ustanak zapada u krizu, dezerterstvo, kuga, strah. 1709 planirano ciscenje terena ka
Nadjkanjizi. Dovedeni granicari, Tekelija odmah poceo napad. Borbe u Baranji I Somodju.
Pukovnik Kotal vodio srbe iz varazdina, dok je Petrasev one koji su cuvali Dunav. Ovaj ustanak
je resen sporazumom kod Satmara 1711 posledice Srbima teske. Dosta ih prebeglo u Srem i
Slavoniju, deo u Banat kod Turaka. Srem grca u pritiscima kontribucije. Uz to razbijem srpski
etnicki prostor koji je imao kompaktnost to olaksalo unijacenje.

Pravno politicki polozaj

Srbi u Monarhiji zive mahom u vojnoj granici. Rat na privilegijama odvija se u senci ofanzive
Austrije, inicijativu za ovo dao zbor srpskih prva tako da su 1690 donete prve privilegije, zatim
1691 i druge, a 1695 i trece privilegije. Na osnovu njih dvor je priznao Srbe za narod i dao im
versku slobodu, privilegije su donete u ratu, kad su im Srbi trebali kao ratnici, dok ih madjari
tretiraju kao sizmatike. Odmah posle potpisivanja Karlovackog mira, pocinje kvarenje
privilegija, Neoaktivisticka komisija na celu sa Kolonicem to radi. On Srbe naziva nevernicima i
Arseniju kaze da ima jurisdikciju samo oko Sentandreje. Unijacenje postaje jako oko 1700, tada
car ogranicio oblast patrijarha na Sentandreju i oduzeo mu ubiranje prihoda. Arsenije kaze da se
Srbi mogu vratiti Turcima, sto bi oslabilo granicu ipak 1703 mu jos smanjena prava ne sme da
ima titulu patrijarh. Ipak tad pocinje Rakocijev ustanak, tad se smanjuje pritisak. Novi car Josif
je 1706 potvrdio prava patrijarha, ali Arsenije mu je u 24 tacke izneo sta Srbi zele. Preseljenje
Srba sve do reke Ilove. Taj Zahtev hteli jos u Baji.Zatim zele i da mogu postavljati episkope, da
ih ne zovu sizmaticima, da moze sazvati sabor, osnovati skole, da se priznaju srpski oficiri,
smanjenje poreza...
Ti zahtevi su predati Kolonicu. On smatra da komisija treba da pregleda privilegije i da car moze
da ih ukine. On bi dao Srbima privremeno stari kandidat, ali da ne remeti unijacenje. Kaducitet
nije dao, kanonsku vizitaciju je dozvolio. Car je ipak potvrdio privilegije 1706 preko ugarske
kancelarije. Dao mogucnost da je jos prosiri nekad, i Arsenija zove patrijarhom, Arsenije umro u
Becu 1706.
Za naslednika Srbi zele sabor, koji je odrzan 1708 u Krusedolu. Tu doneti i stavovi koje je
Djakovic trebao izloziti u Becu. On se tamo obratio i Savojskom. Sredio da se pozivi upute
Skupstini Sremskog i Backog okruga. Po dva deputata slali u Pozun na Ugarsku skupstinu.
Mitropolit trazio Srpsku nacionalnu teritorij, da licnost i Dijeti imaju pravo glasa.Da imaju
slobodu veroispovesti, da budu oslobodjeni desetka. Da imaju srbi coveka u saboru. Resena su
samo pitanja koja nemaju politicki karakter, privilegije su osnazene. Trebali ugari da srbe zovu
za dijetu, ipak Isaija umro 4 danma posle.
Sledeci mitropolit Sofronije podgoricanin, do 1713 pa Vicentije Popovic Hadzilavic i jedan i
drugi nisu mogli biti u Peci da poloze zakletvu. Novi car Karlo Vi je srbima potvrdio privilegije,
al zadrzao pravo da ih izmeni. Ipak priblizava se rat sa Turcima, tako da ca zastitnim pismom
1715 potvrdio privilegije. Car postao jedini tumac privilegija, donet i zastitni patent koji
obavezuje madjare i hrvate da postuju privilegije. Dobili i protekcionu diplomu preko ratnog
saveta. Dok je rat trajao pritisak bio manji, posle je vraceno na isto. Privilegije prosirene i na
ljude u Srbiji 1718 i na ljude u Banatu 1720. To je ucinio svojim dekretom. Srbi smeju slaviti
svoje praznike, ali tamo gde su izmesani moraju se uzdrzati na katolicke praznike. Trojna
kandidacija za rhiepiskopa, vladar vrhovni arbitar isto i za episkope. Opravke crkve dozvoljene.
Svetovni sudovi, sude duhovnicima. Kaducitet je ogranicen, jer se imovina laika deli na 3,
rodbini, drzavi i mitropolitu. Ovo sve ogranicava crkvu u materijalnom sticanju. Svestenstvo
oporezovano zemljarinom. Mitropolit je glavni za dugovno, a car za svetonvo. Ovo se odnoisilo
na Kraljevinu Srbiju i Banat.
Na osnovu ovih devet tacaka 1727 donet je deklaratorija i tih 9 tacaka je uvedeno u zivot. Srbi u
tome pruzaju otpor, protest zbog suzavanja mitropolitove vlasti. Car je 1729 izdao novu
Deklaratorijubez poboljsanja iste odluke, car je donosio jos dva akta 1732 i 1734 nista nije
izmenio, sem episkopove zaostavstine nju dela pola arhiepiskop pola episkopova eparhija.
Reskript iz 1735 precizira sporne odredbe, Srbi moraju da se ustrucavaju na bozic, usrks,
duhove. Duhovnu vlast mitropolita ne diraju,. Vladar je kaput nacionis. Kad srbi zele crkvu iz
temelja podici moraju dozvolu traziti.
Srbima ovo ne odgovara pa se Vikentije Jovanovic buni u Becu. Car izdao zastitno pismo 1735 u
kom kaze da nema nameru suziti privilegije. Trebao biti sabor gde bi objavili to pismo, ipak srbi
se plasili pismo se moglo citati na vise nacina.

Marija Terezija
Nova etapa suzavanje je kod Marije Terezije, u vezi sa njenim nastojanjem da na osnovu
centralizma donese resenje za Srbe. Ona imala rat za austrijsko nasledje, tad obedjala madjarima
da ce ukinuti potisko pomorisku vojnu krajinu, zakonski clan 46 prihvatila on bio direkno protiv
privilegija. Srbima ukinula jurisdikciju nad klerom u Hrvatskoj i Slavoniji. Tu nepokretnosti
mogu imati samo katolici. Zbog toga Arsenije IV ide u Bec trazi privilegije po potvrdi iz 1715.
Carica obecala ali nije prihvatila pa je isao vikar Pavle Nenadovic. Ugari protiv potvrde
privilegija. Carica je ipak 1743 potvrdila privilegije zbog zasluga u rat koji je u toku. Srbi traze
sabor gde bi se objavile privilegije, prihvaceno, ali da tu budu dva komesara Bacani i
Engelshofen. Sabor sastavio spisak krsenja privilegija, trazi da se one proglase po celoj
madjarskoj sto do tada nije uradjeno, a do tada da se izda zastitno pismo. Trazi se odbrana od
hrvata. Sastala se konferencija da ovo vidi koju vodi Staremberg, tu ugarska kancelarija, ratni
savet itd tu resili privilegije se mogu objaviti svuda sem u Hrvatsko. Zastitno pismo nema smisla
po njima. Srbi u ugarskoj se moraju potciniti zemaljskim zakonima. Pravo kaduciteta opet doslo
na red. Dozvoljeno da imovina popa pripadne episkopu, a episkopova arhiepiskopu, desetka nisu
mogli biti oslobodjeni.Tu je bila jos jedna konferencija koja nista specijalno nije uradila.
Marija je 1745 formira Ilirsku dvorsku komisiju i Kolovrata stavlja na celo tako zeli da resi
problem s privilegijama, smatra su ugari netrpeljivi, a dvorski savet suvise popustljiv. Komisija
je odmah bila u sukobu s Ugarskom. Ugari to smatraju svojim poljem delovanja. Ilirska komisija
postaje 1747 dvorska deputacija za Transilvaniju Banat i Ilirij, tj ilirska dvorska deputacija.
Javlja se ostar sukob ugarske kancelarije i ilirske deputacije 1748. Posle smrti Arsenija IV.
Srpsko poslanstvo se obrailo predsedniku deputacije, i dobijaju pozitivan odgovor o postavljanju
Visariona Pavlovica. Nadazbi i kancelarija kukaju da bi trebali imati svog coveka na srpskom
saboru. Izbor mitropolita tu se po njima i ugari moraju se pitati, jer ce srba sve vise biti u
ugarskoj.Kolovrat je pobio sve stavove ugara i rekao oni nemaju nadleznost nad srbima, vec
dvor. Odrzan je sabor i doveden Isaija Jovanovic, pa zatim dolazi Pavle Nenadovic. Dvor srbe
brani jer im se uklapaju u centralisticku politiku. Dovr i dalje smatra da za Srbe treba trajno
resenje, tad 1751 Kolovrata menja Kenigseg Erps, on se sa Nadazdijem nekako dogovorio o
nadleznosti sa Srbima. ugarska kancelarija se pita u svetovnim, a deputacija oko veroispovesti.
Deputacija kaze da se srbi ne smeju ometati u ispovedanju vere. Carica naredila da se svake
nedelje sastaju predstavnik deputacije i kancelarije. 1754 novi sukob. Koler radio u ime
kancelarije u ime deputacije Bartenstajn. Koler se poziva na cara Karla VI dok se deputacija
poziva nat o da ta ukidanja ne donese nikakvu korist. Carica trazi stalan rezim, problem pravi
jegarski biskup. Tad su Pavlu Nenadovicu jasno rekli da on nije caput nationis. Bartenstajn od
1755 vodi kancelariju, odmah dolazi do Severinske bune. On zeli kazniti kolovodje, a narod
amnestirati. On se svadja s Kolerom, ali nista trajno nije doneto jos uvek. Benvenuto Petaci i
hrvati stalno ruse privilegije. Pavle Nenadovic 1762 otisao u Bec da pokaze kako su krsili
privilegije. Predao tri promemorije, prva ukazuje na period koji nisu postovane privilegije, zu
drugom se srbima ne dozvoljava obrazovanje u katolickim skolama, u trecoj srpskim
osudjenicima na smrt se ne da poslednja pricest. Vladarka dala nedorecen odgovor, da srbi
nemaju pristup dijeti, da se privilegije vec postuju. 1764 pojavio se nov problem. Katolici imaju
pritizbe na Srbe jer zele da im ukinu privilegije. Carica je stala na stranu Srba, i rekla je da se te
privilegije ne smeju krnjiti. U sedmogodisnjem ratu srbi nisu bitni, tako da nas hrvati i dalje
gaze. Barenstajn umro 1767, a srpski sabor bio 1768 tu bio Andras Hadik. Dvor je posle smrti
patrijarha, doveo Jovana Georgijevica iz vrsca. Sabor z 1769 je jako bitan. Tu i vladika Putnik iz
backe. Hadika je imao zadatak da skupi informacije o Srbima, i da napravi trajni sistem. On tu
gledao i finansije, resavanje prihoda mitropolita. Hadik zeleo smanjiti broj svestenika, tu se
sukobio sa mojsejem Putnikom.i sa Vikentijem Jovanovicem vidakom, Srbi hteli prvi da izaberu
mitropolita, ali ovi nisu to dali. Komesar bio gotovo godinu dana u Karlovcima. Sabor je
pokusavao da odbije preimucstvo dvora nad karlovackom mitropolijom. Srbi traze izgradnju
crkava, kaducitet, desetak da se ukine, sprecavanje unijacenja. Hadik je doneo zakljucke 1770
Jozef II dao da se sve to spoji u zbiku propisa o Srbima, Tako je nastao prvi regulament 1770.
uredjen odnos mitropolita i episkopa, tj svi crkveni odnosi, finansije, suzene privilegije. Narod
zavisi od mitropolita. Tri asistenta doneta da sestaraju o imovini mitropolije. Vladar mora
potvrditi sve koji su izabrani, pokojnik se mora sahraniti u roku od 48h. Obavezno otvaranje
skola pod ilirskom deputacijom. Sazivanje sabora moguce, mora ga vladar pustiti. ponovljeno
ono za praznike katolika i kalendar. ogranicena je jurisdikcija mitropolita, kaducitet nisu dobila i
nisu oslobodjeni desetka. Srpsko nezadovoljstvo je bilo jako, ni Sinod ga n ije podrzao, episkopi
su se bunili, Vidak postao novi mitropolit ne zeli ta nova ogranicenja. Srbi imali zahteve,
deputacija cutke presla preko njih i stampanjem drugog regulamenta 1777 stavila ih pred svrsen
cin. Nema izmene iz prve, kaducitet ima samo kad je duhovni stalez, Srbi ne smeju imati
imovinu u hrt, mitropolit je samo u duhovnim stvarima. Zabranio neke obrede sahranjivanja.
Narod to ne postuje, vladarka odbija argumente Vidaka. Narod napao episkope u NS i Vrscu da
ih ne brane. Vladarka nezadovoljna, pod pritiskom kancelarije i Esterhazija ukinula Deputaciju,
tu nastala nesigurnost. Vikentije posle toga bio u Becu, zali se za suzavanje privilegija, kako su
doneti zakoni itd, vladarka je sve odbila i 1778 donela cirkularni reskrit tu im dozvolila
sahranjivanje kako oni hoce. posle ovoga donela i dopunski reskript 1779, tj Deklaratoriju.
Tu mitropolit samo duhovni poglavar ne sme da se zali na stvari van duhovnog, sinodi samo sa
dozvolom vladara, stare odredbe ostale na snazi, jedino sahranjivanje je po novom. Na taj nacin
privilegije definitivno suzene. Ova deklaratorija traje do 1868. Borba je okoncana. Jozefa II svi
hvale, on ravnopravan. Doneo slobodu veroispovesti, karlovacki mitropolit dobio one u Edelju.
Pivilegije nisu prosierene u bukovinu i Erdelj. Ipak nije sve pravedno zapranio mojsiju putniku
raspravu o politici, tako da je deklaratorija bila konacna rec. Sabor nije mogao podneti zalbu kao
institucija. Donet konzistorijali sistem tu uredjeni crkveni sudovi, ugrozena i cirilica.
Rat 1716 1718
Turska priprema novi rat, 1711 okoncala je sukob s rusijom, a od 1714 ratuje sa Mletackom
republikom. Turska trazi razlog da objavi Austriji rat, to je nasla u savezu Venecije i Austrije.
Karlo je se ne oslanja ovde mnogo na madjare, zbog rakocijevog ustanka. Turska namerava da
glavna bitka bude u Erdelju, Damad ali pasa je saznao da je Savojski kod Futoga i krenuo ka
njemu, kod Zemuna prelaze Savu, turci se ulogorili kod Petrovaradina i tu cekaju reakciju
Eugena. Savojski u bitku krenuo 5 avgusta, napao prvo levo krilo, turci krenuli u protivofanzivu,
tad ipak turska odbrana popusta, poceo haos. To je bitka na Vezircu. Turci se moraju povlaciti
spalili veliku Remetu i Krusedol. Habzburzi nastavljaju osvajanja pada Temisvar, Stevan Detin
krece ka Bukurestu, to isto uzimaju, zatim Pancevo i Novu Palanku tako da Banat je u rukama
Austrije. U vreme borbi u Banatu pale Raca i Mitrovica, Operacije u Bosni nisu imali uspeha.
Sabac nije uspeo, ali pocinje sve veci odziv hajduka u Sumadiji. Tokom zime bitke se
nastavljaju, u Sremu potpuno dvovlasce. 1717 general Pewtras ide kad Bg, srpska konjica odbija
turski napad u Sremu. Juna 1717 vojska je bila na Vracaru i pocinje opsada BGGrad je opkoljen
sa dva sanca. Grad je u vise navrata bio bombardovan, turci pokusavaju izaci bezuspesno. Vezir
je krajem juna bio u Nisu, pokusao tu da spreci dezertiranje, raja se razbezala i sakrila. Austrija
pocinje da osvaja deo po deo Beograda, 30k ljudi sa Aleksandrom Virtemberskim napalo kroz
maglu Turke. 24. avugst Turci se predali. Turci ostavili i Sabac, turska i tatarska vojska u
povlacenju razaraju srpska sela u sandzaku. Podignut je ustanak STanisa Markovic i Todor
Prodanovic vode tu u zapadnoj Srbiji. Turci pokusavaju da konsoliduju redove, Virtemberski
napreduje ka Nisu. Na zapadu Petras uzima Zvornik, medjutim biva porazen od Turaka. Ustanak
Srba na Kosovu i Sandzaku i dalje traje. 1. februar primirje, pregovori se vode od 5 jula u
Pozarevcu, 21 juna, nova granica reko Oltom do usca u Dunav, zatim dunav do Timooka, pa
reko do Svrljig banje. Kraj pogranicnih Sukoba, hajduci s Kosova probijaju se na sever ka
monarhiji.

Austrijska uprava u Srbiji

Austrija dobija nove teritorije, tu je od 1817 do 1720 bila vojna ubvara sa johanom o dvijerom.
Vojska ima sudsku I administrativnu vlast, a finansije su u rukama komore. U Banatu je 1718
uvedena zemaljska administracija sa Florimundom Mersijem. Na cello beogradske administracije
postavljen je ALeksandar Virtemberski. Kameralni cinovnik glavni bio Terlihskron, zamenio ga
Bajer, Virtemberg bio u Srbiji do 1733 dok se nije vratio u domovinu po nasledstvo, kasnije je
od 1733 preuzeo Maruli, posle nejga je 1739 bio Valis. Na celu svakog okgruga jedan provizor,
ispod njega ispan ispod ispana iberajter. Provizor ima sudsku, finansijsku I policijsku
vlast.Opstinu predstavljaju oborknezovi I knezovi. Sudska vlast cine je cinovnici. Za male
sporove provizor. Krajinja instance je dvorski ratni savet.
Virtemberski bio odgovoran za mnoge problem, nije bio kadar, bahat, glavni bili savetnici
Rozenberg I Alter oni bili korumpirani, ko je bio u njegovoj milosti dobro ziveo, ostali mogu
stradati. Na dvoru princa stiti Eugen Savojsaki pa mu niko ne moze nista, narod je pljackan od
sluzbenika, provizori uzimaju velike zemlje, otkupljuju jeftino vino I gaze narod. Ogroman je bio
pritisak katolika, oni su dosli u Srbiju I poceli da vrste pritisak. Mojsej Petrovic je bio beogradski
mitropolit, Vikentije Popovic je bio karlovacki mitropolit, bana je drzao mojsej, on kasnije
dobija I severin.
Zemlja je bila razorena narod je dobio pozajmicu 4000 centi zita, pozajmicu nisu mogli vratiti jer
je sledeca godina opet bila slava. Zemelja je bila jako nenaseljena, to je izazvalo jaku
kolonizaciju Nemaca. Narocito u Banat. U Beogradu ih bilo najvise, deo grada bio nemacki, a
jedan savski tj srpski. 1724 Virtemberg naredio da se Srbi moraju iseliti iz nemackog, ovaj deo
imao svog sudiju I magistrate. Nemci organizovali kvartove, u kojima je bio po jedan staresina.
Nemacki Beograd, 1724 dobio komorsku upravu. Srbi bili poznati kao pcelari I trgovci. Srbi bili
brojniji, oni pokusavaju da kopiraju ugare, grad drzi birov sa 4 eskuta. Srbija vecino vojno
stanovnistvo, jedan deo regularne trupe drugi deo milicija. Vojska je bilo smestena u Sapcu,
Jagodini to jako tesko pogadjalo narod. Hajduci tj policija zivi kao normalni ljudi, sem sto cuva
bezbednosti, oni su za tu sluzbu oslobodjeni poreza sem na imovinu. Milica je organizovana u 18
kompanija, dok je sSrbija 1730 podeljena na 18 okruga. Problemi kako oporezovati seljake, I
klasifikovati zemlju, porez se na kraju uzimao na osnovu sesije. Glavni kameralni prihod bio
desetak. On je ubiran u novcu.
Habzburzi su dobili I Banat sa Malom Vlaskom, on je podeljen na 11 provizorata I stavljen pod
vojnu upravu. Mersi je odmah poceo raditi na ozivljavanju zapustene pokrajine. Srbi tu vecina, u
temisvaru imaju magistrate I predstavnike u Opstini, medjutim tu se stvorila mogucnost
kolonizacije. Planska kolonizacija nemackih katolika je bila pozeljna. Nemci bolji zemljoradnici,
a u nemackoj jako prenaseljeno. Medjutim tad silazi Rumunsko stanovnistvo sa blanine u Banat.
Srbi gube neka mesta od strane Rumuna. Tada se dogodilo pomeranje potisko pomoriske vojne
granice. Za razliku od Virtemberga Mersi je radio dobar posao. On I Valis formiraju 1724
miliciju da cuva banat u nju usli I srbi I rumuni. Ladislav nadazdi bitan za banat u vojnom smislu
I uredjenju crkve. Krenuo process rekatolizacije. Na celu oblasti provizor u selu oborknez.
Pocelo osnivanje novih mesta, dosli Spanci I Italijani, medjutim propali I umirali. Mersi je ostao
do 1733 kad je prebacen u Lombardiju gde je I umro. Engelshofen ga nasledio, posle dosao
andreas fon Hamilton.

Rat 1737 – 1739

Turci konacno zavrsili rat sa Persijom koju je pomagala rusija, car Karlo je bio obavezan da
Rusiji pomogne u ratu s turskom. Ugovorom iz 1726. Bec je odlucio na nov rat imao je 178k
vojnika, najmanje ugare koristi. Monarhija ocekuje ustanak Srbi, pokusavaju da pridobiju
Arsenija IV Sakabentu koji odlazi u Bec, Patrijarh je odrzao jedan tajni sastanak, gde obecava da
ce Srbi pomoci ustanak. On je zainteresovao I svetovne prvake pre svega Atanasija Raskovica.
Oni predlazu da Srbija bude Austriji vazalna drzava, da placa danak ima nezavisnu skolu I
crkvu.Da ne budu pod nekim organom uprave, vec svojim.Dvor je obecao srbima posebne
pogodnosti. Turci su glavne snage poslali na turski front, po ratnom planu 2 vojske su trebale biti
jedva u bosni I manja u srbiji pod Stefanom Lotarinskim. Glavna vojska je kod Paracina usla u
Bosnu I krenula ka Raznju, Stanisa Markovic je isao na Krusevac koji je bio ostavljen. Nis je
branio mali garnizon. Patrijarh se u selu Tesici na moravi nasao sa Sekendofom I javljeno mu je
da su brdjani digli ustanak. Zahtevi srba su se prosily posle ovoga pocinje opsti ustanak,
Atanasije Raskovic uzima Novu Varos, a Stanisa ulazi u Novi Pazar, zatim zatvaraju prolaz ka
Bosni I zauzimaju skoro celu Juznu Srbiju.
Turci tad u problem sultan Muhmud poziva Ajane, Ahmed Pasa Keprili bio u NIsu. Valije je kod
Banjaluke pobedio Austriju, Turci zatim provalili do BG I Petrovaradina bez snage za dalje. Ipak
ajan krenuo na Drinu I gusi ustanak Srba na jugu. Ajani krenuli u ofanzivu na kosovu napali
Pfeferkorna, Lentula kod Pazara napali. Austrija napada Vidin, medjutim neuspelo. Arsenija radi
na osvajanju Turskih uporista, padaju Rozaje. Srbi prepusteni tu sami sebi, jer Lentul zeli da
osvoji Vidin. Pazar ostao pust jer se Lentul povlaci u Krusevac, Arsenija ide u Studenicu, pa u
Nis. Ustanici brzo se razbezali, Kuci I Vasojevici popalili bihor, deo ustanika tuce arbanase, ali
ne mogu da odole turcima Poraz kod Vidina menja plan. Od ustanika organizovani odredi, koje
vodi Sont Andre. Austrija uspeva da udje u Uzice, medjutim krece Turska ofanziva I pada
Valjevo. Atanasijev otac ponudio svoju glavu za narod tad valija manestira te ljude, pada Uzice,
gazi Mehmed pasa je umirio raju u zapadnoj Srbiji, tok je Ahmed Pasa stigao pred Nis. Osveta
bio turski nacin sa Srbima, hriscane mucili I ubijali. Doksat predao grad Ahmed pasa, potpisali
mir amnestiju dobili I Srbi I jevreji, to Turci ne postoju do sredine 1738. Turci se u jesen povukli
u Jedrene tu prezimili zatim krenuli u nove akcije. Iz nisa juna 1738 krece ofanziva, mehemd
pasa stigao do Adakalea. Tu im se arbanasi bune I pljackaju sve okolo. Sredinom septembra pada
Smederevo. Srbi pod jakim pritiskom, jedan deo srba se vratio Turcima, Jovica iz Neminikuca.
Turci amnestirali Srbe pustali ih da se vrate. Arsenije vidi da carska vojska svuda gubi. Da su
srbi ostavljeni svojoj sudbini. Knezovi prelaze u teritoriju Turske, otporom je komandovao
Atanasije Raskovic. Koji je imao neke uspehe, ali Ibrahim pasa krece I opustosio je sve do
Rudnika. Turci su smislili da uzmu Beograd, dosao IVaz Mehmed pasa, 150k ljudi jula 1739
krenuko iz Nista, zeleli su rat da okoncaju bitkom. KOd Grocke austrija pregazena, povukli se u
grad, Turci bili na Vracaru. Valis uhapsen zbog poraza kod Grocke, tu dosao, Najperg. Najperg
zeli da da Srbiju bez Bg, dok bi Turci I Temisvar I Petrovaradin. Pocelo bombrdovanje, Turci
upali u Banat ipak stali kod Panceva. Najperg usled kuge I pada tvrdjava 1. Septembra potpisao
mir u satoru vezira. Austrija prepustila juzno od save I dunava, Orsavu, Mehadiju, svetu
elizabetu, dok u bosni ide linija koja je karlovackim mirom povucena, Beogradski muhafiz posta
Ali pasa. Ugovor odredjen na 27 godina.
Tokom rata bila nova seoba, druga najveina ih se naselila ci broj bio u ustanickim krajevima, tu
bili I Atanastije Raskovic I Vuk Isakovic, s vojskom, vecina ih se naselila u Petrovaradinu,
Mitrovici I Zemunu.