Уводни део часа

Уводни део часа започињем питањима:

1. Које су природне непогоде?

2. Да ли их се плашите?
3. Да ли знате зашто долази до временских непогода?
4. Како долази до мећаве?
5. Да ли сте доживели мећаву?

Након добијених одговора, говорим им да је тема данашњег часа приповетка

Петра Кочића „Кроз Мећаву“.
У њој је описано страдање јунака суоченог са злом судбином која му све односи.

Главни део часа

1
Главни део часа започињем биографијом писца:
Петар Кочић је рођен у селу Стричићи, на Змијању, код Бања Луке. Од малих ногу
одушевљен је природом што касније уноси у своја дела. Борио се за права човека,
а против аустроугарске окупације. То се најбоље види у сатиричној драми Јазавац
пред судом. Умро је у душевној болници у Београду 1916. године.
Његове најпознатије приповетке су:
Кроз мећаву
Кроз маглу
Мрачајски прото
Мргуда
Вуков гај
Јаблан (приповетка коју су ученици обрадили у 6.разреду.)

Након биографије писца, ученицима говорим шта је Иво Андрић рекао о делу и
животу Петра Кочића:
У животу и делу Петра Кочића важна су три елемента – земља, људи и језик.
Земља планинска, врлетна, под туђинском влашћу, рађала је горштаке, отпорне
и пркосне да би опстајали на таквој земљи, често борећи се са суровом
природом и њеним стихијама. Језик, у Кочићевом делу је одраз такве земље и
људи. Кочић је ова три елемента уградио у своја дела. Већина ликова у његовим
остварењима је заиста постојала, имала је своје прототипове.

По табли пишем име аутора и наслов дела.

2
 Изглед табле 1.

Ученицима говорим да отворе своје читанке и да заједно протумачимо непознате

речи које се налазе на маргинама поред текста.
Следи интерпретативно читање дела.
Након читања следи психолошка пауза.
Анализу дела започињем питањима:
 Како вам се допала приповетка?
 Каква осећања буди у вама?

Следе питања:
 У наслову приповетке се јавља предлог КРОЗ. Да ли вам нешто говори?
Очекивани одговор: Тај предлог нам приказује везу између природе и
човека.

Ученицима поставаљам питања из читанке:

 Шта је Рељу Кнежевића нагнало да се упути са синовцем у град?
 Шта он намерава?
 Због чега се разочаран враћа из вароши?
 Шта га мучи?
 Протумачи симболику Рељине борбе са олујном мећавом.

3
 На шта он мисли када каже да су га „мећаве биле и гониле“?
 Чему он пркоси?
 Због чега је љут?
 Запази и објасни како се љубав, брижност и пожртвованост према драгим
бићима (живим и мртвима) испољавају у наведеној приповеци.
Очекивани одговори:
 Реља Кнежевић иде у град како би продао краву.
 Намерава да са парама које ће добити од продаје краве обележи
задушнице.
 Мучи га то што није продао краву.
 Симболика Рељине борбе са мећавом је веома јака. Реља се током свог
живота сусрео са многим мећавама. Метафорично писац приказује Рељине
губитке. Изгубио је породицу, стоку, имање.
 Реља пркоси временској непогоди.
 Љут је јер није успео да прода краву.
 Љубав, брижност и пожртвованост се види у делу текста где Реља остаје
скоро го, јер је своју гардеробу дао Вуји како би се огрејао.
Такође се љубав, брижност и пожртвованост виде у Рељиној намери да
обелижи задушнице иако нема новца.
Од ученика очекујем да све ове одговоре поткрепе читањем делова из
приповетке.

Следи одређивање књижевног рода, врсте, теме, идеје...

4
Све одговоре бележим на табли.
Књижевни род: епика/епска поезија
Књижевна врста: приповетка
Тема: Рељина и Вујина борба са мећавом која се трагично завршила.
Идеја: Пишчева жеља да прикаже снагу човека у најсуровијим животним
дешавањима.
Главни ликови: Реља Кнежевић и Вујо.
Место дешавања: Босанско село (вероватно Стрчићи).
Време: Смирај једног зимског дана, пред само спуштање ноћи.

Изглед табле 2.

5
 Завшни део часа
У завршном делу часа ученицима дајем домаћи задатак.
Ученици код куће приповетку треба да поделе на целине и да дају назив
свакој целини.

6
 Mетодичко образложење
На почетку методичког образложења важно је напоменути да је предвиђено
да се приповетка „Кроз мећаву“ обрађује два школска часа.
То сам свакако имала на уму приликом писања припреме. Важно је
напоменути и да читање приповетке одузима доста времена, па тако на
првом часу није могуће обрадити већи део приповетке. Анализу приповетке
започињем питањима која су везана за лични став ученика, касније ћу
помоћу питања која се налазе у читанкама површно обрадити приповетку.
Сматрам да је овакакв вид обраде веома добар јер приликом површне
анализе могу да закључим у којој мери су ученици разумели приповетку.
Затим следи одређивање књижевног рода, врсте, теме, главних ликова,
места дешавања радње као и времена.
Сматрам да је функционално одредити књижевни род и врсту на прочетку
анализе јер олакшава ученици даљу анализу. Поруке дела сам оставила за
крај другог часа, јер сматрам да ће тек онда у попуности успети да издвоје
све поруке. У завршном делу часа им дајем домаћи задатак који се односи
на поделу дела на мање целине. Сматра да је веома функционално јер ће
приликом поделе још једном приочитати дело.
Приликом обраде дела трудићу се да примењујем интерпретативно-
аналитички систем. Намера ми је подстичем и усмеравам ученике на битне
вредности текста, али да им оставим простора да што самосталније
разматрају те вредности и да о њима сами суде. Методе којима ћу се
служити приликом обрде дела су дијалошка метода, нарочито тип
хеуристичког разговора, и метода рада на тексту.