See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/331977114

MOGUĆNOST PRIMENE MTM METODE U PROIZVODNIM PROCESIMA

Conference Paper · November 2018

CITATIONS READS

0 128

3 authors, including:

Mirjana Stevanović
Univerzitet UNION Nikola Tesla
33 PUBLICATIONS   9 CITATIONS   

SEE PROFILE

All content following this page was uploaded by Mirjana Stevanović on 24 March 2019.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

 MOGUĆNOST PRIMENE MTM METODE U
PROIZVODNIM PROCESIMA
Stefan Prljić1
Katarina Prljić2
Mirjana Stevanović3

Rezime: U današnjim uslovima poslovanja konkurentnost između organizacija je sve veća tako da je povećanje
produktivnosti postalo glavni zadatak za mnoge organizacije. Međutim, danas je važno razmišljati o
alternativama koje omogućavaju povećanje produktivnosti bez preopterećenja resursa i sa što manje
grešaka.Jedna od metoda koja je našla široku primenu je metoda merenja vremena-MTM (Method Time
Measurement). Ovu metodu možemo definisati kao instrument za opisivanje, struktuiranje, konfigurisanje i
planiranje radnih sistema kroz definisane modele procesa, tražeći što efikasniji obrazac za funkcionisanje
proizvodnih sistema. Primenom ove metode procesi se mogu pravilni započeti i izvršiti od početka do kraja
bez dodatnih troškova i na taj način se mogu izbeći troškovi umesto njihovog smanjenja.

Ključne reči:MTM metoda,konkurentnost, poslovanje

JEL Klasifikacija:L60

UVOD
Većina konkurentskih kapaciteta organizacije zasniva se na njenoj sposobnosti da identifikuje pretnje
i prepozna mogućnosti iz spoljašnjeg okruženja tako da organizacije moraju da traže poboljšanje
proizvodnih procesa, kako bi smanjile troškove i poboljšale kvalitet proizvoda i usluga, uz
uspostavljanje radnog okruženja koje je sigurno i zdravo za zaposlene. Sve to zahteva razvoj novih
tehnika za proučavanje rada u cilju što veče racionalizacije proizvodnje. To je dovelo do nastanka
metoda koje na siguran način mere količinu rada.
Sistem MTM se sastoji od tabela vremena za osnovne pokrete i od pravila za redosled izvođenja
radova kao i mogućnosti kombinovanja ostvarenih pokreta. Primenjuje se u slučaju gde treba
definisati radni proces koji još ne postoji kao i u slučaju kada želimo da analiziramo već postojeći
radni proces.

1
Stefan Prljić, Fakultet Inženjerskih nauka, Kragujevac, Srbija, stefanlapovo@gmail.com
2
Katarina Prljić, Fakultet Inženjerskih nauka, Kragujevac, Srbija, kaca-p@live.com
3
Mirjana Stevanović, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci, Srbija, mira.stev@mts.rs

285
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
Kod ove metode suština je u tome da se utvrde pokreti neophodni za izvršenje određene operacije a
nakon toga se svakom od utvrđenih pokreta dodeli unapred utvrđena vremenska vrednost. Zbir ovako
dobijenih vremena predstavlja vreme planirano za izvršenje određene operacije. Kao rezultata
međunarodne saradnje na polju razvoja sistema MTM-a došlo je do pojave novih oblika MTM-a.
Tako je švedsko MTM udruženje razvilo nove pojednostavljene oblike kao što su MTM-2 i MTM-
3.
Proučavanja rada na ovaj način prvi put je primenjeno od strane Frederika Tejlora. Utrošeno vreme
za neki posao je bilo od posebnog značaja za Tejlora. Mereći vreme za delove različitih operacija
pokušao je da nađe najbrži metod rada. Nekoliko godina kasnije Frank Gilbreth je stvorio ideju podele
ručnog rada na jednostavne osnovne zahvate. Njegova proučavanja pokreta, postavka i definicije
osnovnih pokreta bili su od fundamentalnog značaja za MTM ( metodu merenja vremena).

PREGLED LITERATURE
Još je Frederik Tejlor početkom 20. veka eksperimentisao sa načinom na koji su zaposleni rukovali
materijalom, mašinama i oruđima. On je pod kontrolisanim uslovima merio vreme potrebno da se
završi konkretan proces, koristeći se posebnim metodama i tehnikama. Na ovaj način, bio je u
mogućnosti da dođe do naučnih standarda za svaki radni zadatak u procesu prozvodnje, tako da je
mogao da planira posao i razvija procedure za povećanje produktivnosti. On je ukazao na važnost
utvrđivanja svih specifičnosti posla, pri definisanju radnih zadataka sa izborom najbolje od mogućih
metoda rada. Nekoliko godina nakon Tejlorovog početka istraživanja, Gilbret je izvršio prva
fundamentalna istraživanja osnovnih pokreta koje izvršilac vrši u toku rada. Uz pomoć filmske
kamere uspeo je da prouči kretanje zaposlenih. Ispitivanja su ga dovela do zaključka da je ručni rad
sastavljen od relativno ograničenog broja osnovnih pokreta. Sam sistem MTM-a se sastoji od tabela
vremena za pokrete i to: 9 osnovnih pokreta prstiju, šake i ruku, 2 pokreta očiju, 10 pokreta tela, nogu
i stopala sa oko 400 normalnih vremenskih normativa izvođenja osnovnih pokreta (Tabela 1.)
Tabela 1: Osnovni pokreti MTM-postupka
OSNOVNI POKRETI MTM-POSTUPKA
POKRETI SA RUKOM, ŠAKOM I PRSTIMA
Posezanje R Reach
Prenošenje M Move
Zaokretanje T Turn
Okretanje-kružno C Crank
Pritiskivanje AP Apply pressure
Hvatanje G Grasp
Ispuštanje RL Release
Sastavljanje P Position
Rastavljanje D Disengage
POKRETI OČIMA
Koncentracija pogleda EF Eye focus
Prenošenje pogleda ET Eye travel

POKRETI TELOM, NOGOM I STOPALIMA

Pokret stopala FM Foot Motion
Pokret noge LM Leg Motion
Pokret noge u stranu SS Side Step
Zakretanje tela TB Turn Body

286
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
POKRETI TELOM, NOGOM I STOPALIMA
Povijanje B Bend
Saginjanje S Stoop
Klečenje K Kneel
Sedenje SIT Sit
Ustajanje STD Stand
Hod W Walk
Izvor: Ćosić, Miletić (1996)
Navedeni pokreti osnovnog karaktera, omogućuju opis različitih vrsta manuelnih poslova. Međutim,
kratki pokreti kao što su hvatanje, ispuštanje, zakretanje zahtevaju vrlo kratko vreme za svoje
izvršenje. Kako su pokreti kratki veoma je teško da se za njih koriste uobičajene vremenske jedinice
( sati, minuti, sekunde) jer bi za većinu pokreta morali da koristimo decimale sa sedam nula. Npr.
vreme za pokret hvatanja izražen u minutima morali bi da napišemo kao 0.0011. Stoga je u MTM
sistemu uvedena nova jedinica koja čini 0,00001 sata, tj. jedan stohiljaditi deo sata. Ova jednica je
nazvana TMU, odnosno vremensko-merna jedinica. Sa ovom jednicicom se lakše prikazuje vreme za
različite osnovne pokrete sa jednom decimalom. Npr. vreme za pokret hvatanje u vidu 2 TMU.
Odnosi između TMU i uobičajenih vremenskih vrednosti se mogu videti u tabeli 2.
Tabela 2: Odnosi između TMU I uobičajenih vremenskih vrednosti
 Sekunde  Minuti  Sati
 TMU
 0,036  0,0006  0,00001
 1,0
 1,000  0,0167  0,00028
 27,8
 60,000  1,0000  0,01667
 1.666,7
 3.600,000  60,0000  1,00000
 100.000,0
Izvor: Ćosić, Nonković (1985)
Gilbert je na osnovu svojih proučavanja shvatio da se sve vrste poslova vrše uz pomoć pokreta, koji
se isključivo sastoje od malih osnovnih pokreta. On je definisao 17 takvih pokreta:
1. Tražiti
2. Naći
3. Izabrati
4. Uhvatiti
5. Preneti opterećeno
6. Obustaviti
7. Postaviti
8. Upotrebiti
9. Demontirati
10. Prekontrolisati
11. Pretpostaviti
12. Ispustiti
13. Preneti prazno
14. Odmoriti radi savladavanja umora
15. Pauza, neizbežna
16. Pauza, nepotrebna
17. Postavljanje u ravni
Proučavanje pokreta od strane Gilbreta predstavlja prvu etapu u istraživanju koja je bila od osnovnog
značaja za MTM i druge slične sisteme. Proučavanja Gilberta nastavili su Maynard i njegovi saradnici

287
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
koji su svoj rad usmerili na standardna vremena za osnovne pokrete, koje je Gilbret definisao. Oni su
1948.godine objavili rezultate svog istraživanja –sistem unapred utvrđenih standardnih vremena koji
je nazvan MTM.Maynard i njegovi saradnici su MTM objasnili kao "postupak koji analizira svaku
ručnu operaciju ili metod koji osnovnim pokretima koji su potrebni za njeno izvršenje dodeljuje
unapred određeni vremenski standard koji je određen prirodom kretanja i uslovima pod kojima se vrši
(Mainard, Stegemerten Schwab, 1948) Prabhu i Baker (1986) su za sistem MTM rekli da je
najpoznatiji po svojoj doslednosti i pouzdanosti. Ova tehnika se koristi na veoma intenzivan način
među evropskim industrijama, posebno u Nemačkoj i Švedskoj (EPIC,2004). U Brazilu njegova
upotreba je spora, a malo kompanija je uspešno primenilo. Mišljenje mnogih menadžera u Brazilu je
protiv ove metode (Priemer,2002), ali je moguće naći neke kompanije koje koriste MTM. Na primer,
postoji multinacionalna kompanija iz Nemačke, gde je korišćenje MTM-a ključno za menadžere
proizvodnje. MTM je sada jedan od najčešće korišćenih predodređenih sistema vremena kretanja
širom sveta. MTM je takođe od velike pomoći u ocenjivanju radnog sadržaja i optimizaciji
proizvodnih sistema i budućih (pre početka proizvodnje) i tokom trajanja proizvodnje. MTM se može
koristiti za analizu, opisivanje, strukturiranje, predviđanje i dizajniranje radnih procesa
(Bakranz,Landau,2012). MTM se takođe uklapa u lean filozofiju Tojotine proizvodnje opisane u
Tojotinom proizvodnom sistemu (TPS) (Womack, Jones, Roos, 2007).
Koptek i saradnici (2017) su primenom MTM metode izvršili analizu 3 odabrana procesa
(istovaranje kamiona, prevoz od prijema do skladišta i prevoz od prijema do polica) od ukupno 28
procesa u VW kompaniji i došli do zaključka da je moguće uštedeti vremena od 0,52 min u
izvršavanju ovih procesa i na taj način smanjiti troškove.
Na osnovu rezultata analize 11 radnika u 13 radnih stanica primenom MTM metode pokazano je da
postoji razlika između vremenskih rezultata analize MTM-a i vremena koje je potrebno za izvršenje
operacija (Andriani, 2017). Zaključak ove studije je da se postavljanje standardnog vremena može
koristiti kao opcija i na taj način poboljšati performanse radnika kako bi se zadovoljila potražnja
kupaca.
MTM METODA
MTM metoda se koristi za racionalizaciju postojećih postupaka rada i obezbeđivanje objektivnih
podataka za projektovanje novih procesa rada. Ovaj sistem predstavlja vremenski sistem koji svaku
manuelnu tehnološku operaciju deli na osnovne pokrete, kojima se dodeljuju određene vremenske
vrednosti u zavisnosti od prirode pokreta i uslova u kojima se izvode. MTM metodologija ima sledeće
prednosti (Almeida, 2008):
1. Balansiranje je uvek dostupno i jednostavno;
2. Procesi se čuvaju u strukturiranoj bazi podataka;
3. Bolji su tehnički detalj koji opravdavaju potrebu za radom;
4. Bolji tehnički detalji koji opravdavaju investicije u liniju;
5. Proizvodnja se može jasno oceniti raspodelom radne snage na liniji;
6. Izrada studija o montažnim linijama sa većom preciznošću;
7. Bolji odnos između planiranja i proizvodnje radi implementacije poboljšanja u liniji; i
8. Mogućnost interfejsa sa softverom koji koriste kompanije.
MTM proces treba smatrati procesom kontinuiranog poboljšanja i konkurentske strategije. Postupak
primene MTM-a se odvija prema sledećem rasporedu (Mainard, Stegemerten ,Schwab,1948):
1. Detaljan opis cele operacije na osnovu dobijenih podataka i detaljno određivanje svih
relevantnih parametara za mašinu, alate i pribore, predmete rada,uslove rada i zahteve u
pogledu kvaliteta
2. Oblikovanje radnih mesta na osnovu tehnoloških, tehničkih, ergonomskih i ekonomskih
principa
3. Racionalna podela tehnološke operacije na zahvate
4. Utvrđivanje osnovnih pokreta za zahvate

288
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
5. MTM analiza osnovnih pokreta (tela, ruku, nogu, stopala i očiju)
6. MTM analiza mogućnosti izvođenja kombinovanih pokreta i svih pokreta koji se mogu
istovremeno obavljati
Kombinovani pokreti predstavljaju skup osnovnih pokreta, koji se istovremeno izvode istim
delom tela (leva ruka, desna ruka, leva noga, desna noga). Skup osnovnih pokreta ruke (prsti,
šaka, podlaktica i nadlaktica) omogućava kombinovanje izvođenja i to: posezanje, prenošenje,
hvatanje, zaokretanje, pritiskanje i rastavljanje. Skup osnovnih pokreta glave sadrži
mogućnost okretanja glave i očiju u horizontalnom ili vertikalnom smeru.
7. Definisanje metode rada I određivanje vremenskih iznosa za operacije, zahvate i pokrete
8. Izračunavanje zbirnih vremena za radne elemente, uz dodavanje pomoćnog vremena i
izražavanje u TMU
9. Utvrđivanje normalnog vremena izrade
10. Proveravanje celokupnog postupka radi ispravke eventualnih propusta
Jedan od glavnih problema u primeni MTM-a u proizvodnim operacijama je što je taj proces izuzetno
mukotrpan i dugotrajan, jer analitičar za rad mora detaljno da posmatra i dokumentuje svaki pokret.
Pored toga, takav pristup generiše velike količine podataka kojima se moraju upravljati. Da bi se u
praksi koristila ova metoda neophodno je imati kvalifikovane radnike, sa odgovarajućom teorijskom
obukom i velikim praktičnim iskustvom.

SIMULACIJA OPERACIJE ,,PRENOŠENJE PALETA NA POKRETNU TRAKU,,

PRIMENOM SOFTVERA ,,JACK TSB,, KOMPANIJE SIMENS
Primenom softvera ,, Jack TSB,, kompanije Simens uradjena je simulacija operacije ,,Prenošenje
paleta na pokretnu traku,,. Humani model u ovom programu je izveo ovu operaciju kroz sledeće
pokrete: hodanja, zakretanja tela, savijanja, posezanja, hvatanja i ispuštanja.Na slici br. 1 možemo
videti pokret hodanje koji humani model izvodi da bi došao do paleta.

Slika 1: Pokret hodanje

Nakon pokreta hodanje humani model je izveo pokreta savijanje koji se može videti na slici br. 2.

289
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović

Slika 2: Pokret savijanje

Nakon pokreta savijanje izveden je pokret posezanje koji se može videti na slici 3.

Slika 3: Pokret posezanje

Nakon pokreta posezanje model je izvršio pokreta hvatanje koji je prikazan na slici br. 4.

Slika 4: Pokret hvatanje

290
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
Nakon pokreta hvatanje model je izveo pokret hodanje da bi došao do pokretne trake nakon čega je
usledio pokret povijanja, posezanja i ispuštanja.

Slika 5: Ispuštanje
Rezultati dobijeni simulacijom operacije ,,Prenošenje paleta na pokretnu traku, prikazani na slici 6.

Slika 6: Rezultati simulacije

ZAKLJUČAK
Danas su organizacije u stalnoj potrazi za poboljšanjima kako bi povećale produktivnost, zbog kraćeg
životnih ciklusa proizvoda i kraćih proizvodnih vremena. Kao jedna od metoda koja može da
optimizuje operacije ova metoda se može smatrati smatrati procesom kontinuiranog unapređenja i
konkurentske strategije.
MTM metoda omogućuje optimizaciju operacija uklanjanjem nepotrebnih zadataka iz proizvodnih
operacija i sprovodi kontinuirani napredak usmeren na stalnu obuku zaposlenih u organizaciji.Ova
metoda može da se iskoristi kao instrument za opisivanje, struktuiranje, konfigurisanje i planiranje
radnih sistema kroz definisane modele procesa, tražeći što efikasniji obrazac za funkcionisanje
proizvodnih sistema. Primenom MTM metode procesi se mogu pravilni započeti i izvršiti od početka
do kraja bez dodatnih troškova. Prednosti primene ove metode se ogledaju u tome da je balansiranje
uvek dostupno i jednostavno, u struktuiranoj bazi podataka čuvaju se procesi, invedsticije u liniju
opravdavaju bolji tehnićki detalji, raspodela radne snage na liniji daje ocenu proizvodnje, velika
preciznost u izradi studije o montažnim linijama,Bolji odnos između planiranja i proizvodnje radi
implementacije poboljšanja u liniji kao i mogućnost interfejsa sa softverom koji koriste organizacije.
Za MTM metodu se može reći da je koristan alat za planiranje i organizovanje radnih mesta i kada
je u kombinaciji s drugim metodama koje organnizacije primjenjuju može dovesti do značajnog
povećanja produktivnosti.Naročito je važno istaći da ova metoda zahteva strpljenje i naporan rad.

291
 Stefan Prljić, Katarina Prljić, Mirjana Stevanović
Na osnovu svega napred iznetog i na osnovu simulacije procesa može se zaključiti da je ova metoda
može koristi za strateška pitanja kako bi se postigli očekivani rezultati konkurentnosti i stvaranje
podataka koji će pomoći procesu donošenja odluka na svim nivoima omogućujući veću brzinu rada.
LITERATURA
[1] Almeida , D. L. M. (2008). Análise da aplicação do método MTM em empresas de
manufatura: estudo de caso. 2008. 159 f. Dissertação (Mestrado) - Curso de Engenharia
Mecânica, Programa de Pós-graduação em Engenharia Mecânica, Universidade Federal
de Santa Catarina, Florianópolis
[2] Andriani, D.P. (2017) PENENTUAN WAKTU DAN OUTPUT BAKU PADA PROSES
PRODUKSI TUBE LAMP DENGAN METHODS TIME MEASUREMENT, SINERGI
Vol. 21, No. 3,p.204-212
[3] Bakranz, R., Landau, K.(2012). Handbuch Industrial Engineering: Produk-
tivitätsmanagment mit MTM; vol. 2. 2 ed.; Schäffer-Poeschel.
[4] Čolović G. (2017) ,,Studija rada u odevnoj industriji,, Visoka tekstilna strukovna škola za
dizajn, tehnologiju i menadžmnet, Beograd
[5] Ćosić I., Miletić Lj. (1996) ,,Nauka o radu,, Visoka poslovna škola Novi Sad
[6] Ćosić I., Nonković M.(1985) MTM sistem unapred utvršenih standardnih vremena, IIS
crvene sveske, Istraživanja i primene, FTN-Institut za industrijske sisteme
[7] Ćosić I., Simeunović N., Bojić Ž.(2015) Studija rada,Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
[8] EPIC - Endriss & Priemer International Consulting LTDA,( 2002), Apostila de
Treinamento em MTM.
[9] Freivalds, A.(2008)Niebel’s Methods, Standards, and Work Design 12th edition,
Mc Graw Hill
[10] Koptaka, M., Džubákováa,M., Vasilienė-Vasiliauskienė, V., b,*, Vasiliauskasb, A.V.
(2017) Work Standards in Selected Third Party Logistics Operations: MTM-LOGISTICS
Case Study, Procedia Engineering, Volume 187, 2017, pp. 160-166
[11] Mainard, H.B., Stegemerten G.J. , Schwab J.I.(1948) ,,Method Time Measurement,,
McGraw-Hill Book Company, New York
[12] Prabhu, V., Baker, M. (1986). Industrial Engineering: Techniques for Improving
Operations. Long; McGraw-Hill.
[13] Priemer, W.(2002) – “MTM in Brasilien”. Aktuell - Das Info-Magazin der Deutschen
MTM-Vereinigung e.V., Hamburg.
[14] Womack, J.P., Jones, D.T., Roos, D.(2007). The Machine that Changed the World: The
Story of Lean Production–Toyota’s Secret Weapon in the Global Car Wars that is Now
Revolutionizing World Industry. Free Press
POSSIBILITY OF APPLICATION OF MTM METHODS IN PRODUCTION
PROCESSES
Abstract: In today's business environment, competitiveness among organizations is increasing, so productivity
increases have become a major task for many organizations. However, today it is important to think about
alternatives that allow increasing productivity without overloading resources and with as few errors as
possible. One of the methods that has been widely used is the Method Time Measurement (MTM) method. This
method can be defined as an instrument for describing, structuring, configuring and planning work systems
through defined process models, seeking a more efficient form for the functioning of production systems. By
applying this method, processes can be properly started and executed from start to finish at no extra cost and
in this way costs can be avoided instead of reducing them.
Keywords:MTM method, competitiveness, business

292

View publication stats