Лектира – Франц Кафка „Процес“

Биљешке о писцу
Франц Кафка (њем. Franz Kafka, чеш. František Kafka; Праг, 3. јул 1883 — Кирлинг, поред
Беча, 3. јун 1924) један је од најзначајнијих чешких писаца јеврејског порекла, којег
критика данас сматра једним од највећих аутора XX века. Кафка је говорио и своја дјела
писао на њемачком језику. Добро је знао и чешки језик. Стилом писања, Кафка је
припадао авангарди, правцу из средње фазе модернизма, али је својим дјеловањем
увелико утицао на бројне стилове касног модернизма, укључујући и егзистенцијализам.
Његова најзначајнија дјела, приповијетка Преображај, те романи Процес и Дворац
препуни су тематике која представља архетипове отуђености, психофизичке бруталности,
сукоба на релацији родитељи-деца, ликова на застрашујућим путовањима и мистичних
трансформација.
Током његовог живота, само је мали број Кафкиних дјела изашао из штампе: збирке
крактих прича Разматрање и Сеоски љекар, те неке индивидуалне приповетке
(Преображај) издаване у часописима. Иако је збирку Уметник гладовања припремио за
штампу, она није одшампана до након његове смрти. Кафкина недовршена дела,
укључујући и романе Процес, Дворац и Америка, нису штампана до након његове смрти, а
већину их је издао његов пријатељ Макс Брод, игноришући тако Кафикну жељу да му се
дјела униште након смрти. Албер Ками и Жан Пол Сартр предводе листу писаца на које је
утицало Кафкино дело, а термин „Кафкијанска атмосфера“ ушао је у теорију књижевности
како би се описале надреалне ситуације као у Кафкиним дјелима.
Узрок Кафкине смрти било је гладовање, због болести коју је имао бол у грлу била је
толико снажна да Кафка није могао јести, а како тада још увек нису постојале друге
методе храњења, није постојао начин да се нахрани. Тијело му је пренијето назад у Праг,
где је сахрањен 11. јуна 1924. на Новом јеврејском гробљу у четврти Жижков. Кафка је
током живота био анониман, и славу је сматрао небитном. Ипак, стекао је славу убрзо
након смрти.

Хронотип
Мјесто радње: град у Европи, вјероватно у Њемачкој, није тачно дефинисано који
Вријеме радње: XX вијек.

Тема дјела:
Судски процес Јозефа К.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

Идеја дјела:
Приказ друштва и немогућности појединца да се избори са истим

Кратак садржај
Прва глава

Било је то на Јозефов 30. Рођендан. Када његова куварица није донијела његов
доручак у уобичајено вријеме Јозеф је одмах помислио да нешто није у реду. Тако је и
било, човјек кога никада није видио раније му је покуцао и ушао у собу. Други је чекао
испред собе. Човјек му говори да је ухапшен и захтјева од њега да остане у својој соби.
Они не могу да му објасне зашто је ухапшен, они су на самом дну и о томе немају
информацију. Јозеф је помишљао да је ово нека врста шале, ипак рођендан му је.
Посумњао је на своје колеге из банке, али није хтио да то покаже пред овим људима,
поготово јер се над њима осјећа надмоћно.

Вратио се у своју собу. Кроз прозор свог апартмана видио је стари пар како
посматрају дешавања у његовом стану. Након тога, један од ове двојице позива Јозефа да
види наредника. Натјерали су га да се пресвуче у црно одијело и одвели га у собу у којој
се налазио наредник. У тој соби становала ја госпођа Бирстнер. Сада је та соба била
привремено заузета од наредника и три младића. Наредник не говори Јозефу ништа више
осим тога да је ухапшен и да његови докази невиности нису валидни. Наредник Јозефу
говори да он тај дан може отићи на свој посао у банку. Након тога одлази. Јозеф након
тога одлази на свој посао, али након посла заобилази своју честу навику, одлазак у
пивницу у којој ради Елза. Он осјећа да су јутрашња дешавања оставила неред у кући
госпођице Грубах и жели да јој се извини. Од ње сазнаје да њој није сметало присуство
наредника и чувара. Сазнаје и да је он њен омиљени станар. Такође сазнаје да се госпођа
Бирстнер још увијек није вратила из позоришта, хтио је да јој се извини за неред у њеној
соби.

Јозеф чека да се госпођица Бирнстер врати. Када се вратила отишао је у њену собу
и извинио јој се због данашњих дешавања. Испричао јој је шта се десило и приликом тога
се продере, не знајући да се у собу поред доселио нећак госпође Грубах. Госпођица
Бирстнер се препала, Јозеф јој прилази да је утјеши, завршава тако што изљуби госпођицу.
Одлази у своју собу добро расположен.

Друга глава

Телефонски позив информише Јозефа о томе да ће се његово суђење одржати у

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

недјељу. Добио је адресу, али не и вријеме када треба доћи. Када га је помоћни директор
банке позвао на дружење у недјељу, Јозеф је морао одбити, због суђења.

Јозеф је те недјеље претпоставио да је суђење у 9, јер је то стандардно вријеме за

почетак суђења. Кренуо је пјешке до адресе, није хтио никога да укључи у овај случај па
чак ни возача таксија. Није ни хтио да понизи себе пред судијом тако што ће бити превише
тачан. Ходао је улицом једног сиромашног насеља. Када је дошао до зграде схватио је да
је то баш велика зграда и да неће лако наћи жељени стан. Тражио је тај стан посвуда,
таман након што је хтио одустати, жена која је прала веш му је отворила и рекла да је то
тај стан и увела га кроз једна врата.
Јозеф је ушао у другу собу, то је била сала за састанке са галеријом, пуна људи.
Њега је јадан мали дјечак одвео на други крај сале. Тамо га врховни судија напада јер је
закаснио преко сат времена. Јозеф хладнокрвно одговара како је он сада ипак ту, а пола
публике му даје аплауз. Пошто је друга половина људи остала без реакције, он је одлучио
да добије читаву публику на своју страну. Судија га затим упита да ли је он молер, на шта
се Јозеф увриједи и крену још више да доминира цијелим случајем. Увидио је да судија
наводно даје неку врсту знака некоме у публици, говори да је ово суђење превара. Таман
након што је испричао скоро читаву ситуацију која га је по његовом мишљењу довела до
овдје, зачу се врисак са задњег дијела сале. Жена која га је увела је тамо била са
студентом. Одједном се сви људи окупише и разлика између њих није било. Он у том
тренутку угледа да они сви носе исте значке, схвата да су ово све корумпирани људи који
су у некој вези са судијом. Он љутито истрчава из сале, судија му говори да је због овога
изгубио неке привилегије које је имао током суђења. Они остају да анализирају случај.

Трећа глава

Јозеф исчекује други позив али не добија га. Одлази и сљедећу недјељу на исту
адресу. Иста млада жена му је отворила, као и прошлог пута. Говори му да је суђење
отказано. Сала је била празна, изузев пар књига које су биле на столу.
Јозеф сазнаје да та жена и њен муж, који је иначе судски послужитељ, живе у том
стану у замјену за услуге које пружају суду. Она објашњава да је незгода од прошле
седмице проузрокована од стране младог студента права који је стално прогања. Али да
је она ушла у салу, иако она то не би смјела, због Јозефа. Он је на неки начин привлачи и
она се нуди да му помогне. Он сумња у то да му она може помоћи и не жели да она
ризикује свој посао због тога. Али она нуди да она може омести судију, на неки начин, јер
је схватила да му се на неки начин свиђа. Управо тада неки студент права је ушао у салу и
са женом је отишао негдје на страну. Она се извињава Јозефу и каже да ће се вратити
ускоро, и да ће онда наставити. Док њих двоје причају, Јозеф схвата да би уствари хтио да
она буде његове, и због њене љепоте, али и због освете коју би на тај начин могао да

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

нанесе судији.
Јозеф постаје нестрпљив након што се њихова конверзација наставља и када
студент пољуби жену. Студент подиже жену и поче да је носи. Јозеф се нуди да је
ослободи али она одбија, она говори да је судија послао по њу. Студент ју је однио уз
степенице које су се чиниле као да воде на таван. Јозеф схвата да су горе судске
канцеларије.
Након тога, женин муж долази. Овај човјек се жали Јозефу на његову жену и
студента. Он не може истући студента, јер би изгубио посао. Али можда би му човјек
попут Јозефа могао помоћи. Јозеф говори да би студент можда био у позицији да одреди
исход процеса.
Судски послужитељ је иштао до судских канцеларија и позвао је Јозефа да му се
придружи. Јозеф се предомишља, али из радозналости пристаје да оде. Пењу се уз
степенице и улазе у дуг ходник гдје су различити осуђеници чекали. Јозеф покушава да
разговара са неким од њих, али тај човјек је збуњен, деморализован и неугодно му је.
Како су он и послужитељ наставили ходати, Јозеф осјећа велики умор. Он пита
послужитеља да га испрати напоље, али овај говори да мора да заврши неки посао.
Јозефов повишен глас привукао је пажњу жене која се налазила у канцеларији поред.
Јозеф се осјећао лоше и није могао ништа да јој каже. Она предлаже свом колеги да
Јозефа одведу у собу за болесне, док њен колега говори да га само изведу напоље. Након
што је изашао, ваздух га је повартио, руковао се са мушкарцем и женом и напустио
канцеларије, смишљајући како да боље искористи ово недељно поподне.

Четврта глава

Јозеф пар дана неуспјешно покушава да прича са госпођицом Бирстнер. Она

избјегава да га сретне, иако он све покушава да би је срео. Шаље јој и писмо у којем јој
нуди да се искупи за понашање и да ће поштовати сва правила која у будућности она
постави за њихове сусрете. Чекао је у својој соби у недјељу за неки знак од ње. Није
одговорила на писмо. У недјељу он примијети новог станара, госпођицу Монтаг која се
усељава у собу госпођице Бирстнер.

Са госпођом Грубах није проговорио читаву посљедњу седмицу, тај дан јесте. Иако
није био љубазан према њој као иначе. Госпођица Монтаг га упита да разговара са њим,
он прихвата и оде разговарати са њом у трпезарији. Она му преноси да је госпођа
Бирстнер рекла да је најпаметније да њих двоје не комуницирају. На писмо није жељела
да одговори ни на један начин, али је дозволила госпођици Монтаг да му пренесе ову
поруку. Након тога капетан улази у собу и поздравља госпођицу Монтаг веома љубазно.
Он напушта собу, није могао да издржи да не покуца на врата госпођице Бирнстер. Она

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

није отворила, он је ушао унутра. Соба је била празна. Видио је да је у соби другачији
распоред. Претпоставља да су га госпођица Монтаг и капетан видјели.

Пета глава

Пар дана касније, Јозеф се припремао да напусти банку за тај дан, чуо је неке
звукове који су долазили из оближњих врата. Отворио је врата и ушао. Двојица чувара
која су се прво појавила код њега у стану су се налази ли на милост и немилост човјека са
бичем. Он их је бичевао јер се Јозеф жалио на њих двојицу. Он се згрозио. Рекао је да није
имао намјеру да их казне, поготово не на тако суров начин. Он га моли да их не кажњава,
чак му нуди и да му плати, што овај одбија. Јозеф истрчава из собе, говори службеницима
који су се нашли ту да је ту само пас унутра.
Јозеф се осјећа очајно због чувара. Јозеф би понудио чак да истуче и њега, да није
морао да истрчи јер је један од њих вриснуо. Сљедећег дана су му они били читав дан у
мислима. Није могао да ради посао како треба. Сутрадан их поново затиче на истом
мјесту, није могао да издржи, улетио је унутра и истукао човјека који их је тукао. Отишао
је кући мирне главе.

Шеста глава

Јозефов ујак са села је дошао да га посјети. Ујак је упратио случај и био је много
забринут, и за Јозефа али и за породицу. Јозеф је, према мишљењу ујака, овај случај
схватио превише олако и он сматра да би се требало приступити озбиљније, стога одлазе
у посјету ујаковом пријатељу адвокату.

Господин Хулд, адвокат, је на болесничкој постељи када они позову. Он постаје

доста заинтересованији када схвати да се ради о Јозефу. Јозефов ујак тјера медицинску
сестру из собе господина Хулда. Испостави се да адвокат већ зна све о Јозефовом случају.
У ствари, још један адвокат је био у соби, ујак и Јозеф га нису примијетили. Придружује се
разговору, мада ипак игнорише Јозефа. Јозеф се пита да ли је овај човјек био у публици
приликом његовог суђења. Гласан звук је чуо из ходника. Јозеф излази да види шта се
дешава, то је била Лени, адвокатова медицинска сестра. Наводно због жеље за Јозефом
она је изазвала овај гласан звук да би га извела напоље. Уводи га у адвокатову радну собу.
У тој соби Јозеф угледа велики портрет човјека. Упита Лени о човјеку. Она каже да је то
врховни судија. Она такође зна за Јозефов случај. Лени даје Јозефу кључеве и говори му
да је добродошао када год то пожели. Oн излази на улицу гдје га је ујак изгрдио. Према
ујаку Карлу, Јозеф је тешко оштетио свој случај са својим нестајањем. Ујак га је чекао
сатима.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

Седма глава

Јозеф сједи у својој канцеларији размишљајући о свом случају. Он ту сањари и

изражава своје фрустрације поводом његовог адвоката и пребројава шта је све адвокат
рекао у вези његовог случаја. Јозеф је постао уморан од адвокатовог бескрајног причања
без подузимања ичега. Адвокат се прани тиме што каже да је у оваквим случајевима
некад боље не радити ништа, нарочито у овој фази. Јозеф у себи препознаје да више не
може глумити да не брине о свом случају. Није у могућности да се концентрише на свој
посао. Један број битних људи су га чекали док је он размишљао о свом процесу. Најзад,
он угледа клијента, битног човјека. Јозеф није био у стању да се сконцентрише на оно што
је треба. Помоћник директора долази и преузима тај случај за Јозефа. Јозеф се враћа
својим мислима. Тај човјек проговори пар ријечи са Јозефом при изласку. Он је чуо за
Јозефов процес. (У овом дијелу књиге још увијек је чудно када неко зна за Јозефов случај,
касније ће му то постати нормално). Човјек му говори да посјети сликара, који се зове
Титорели, који црта портрете за суд. Сликар је рекао човјеку о Јозефовом случају и он му
предлаже да га посјети, да види зна ли он нешто више и може ли му бити од користи.
Јозеф послуша савјет. Јозеф одлази до сликара. Сликар је живио у дијелу града који је био
још сиромашнији него онај дио гдје је Јозеф ишао на суђење. Тражио је сликара, успут је
срео неке дјевојке, тинејџерке. Нашао је сликара и ушао је у просторију са њим док су
дјевојке остале испред вирећи и прислушкивајући.
Тај сликар је заиста био званични судски сликар, то је позиција коју је наслиједио
од свог оца. Јозеф од њега дознаје још информација о суду. Он му говори да би могла
бити три начина његовог ослобађања: потпуно ослобођење, привидно ословођење и
одлагање случаја на неодређено. Прво, како сликар каже, се никада није десило док је он
био ту. Он му објашњава како који случај функционише. Јозефу постаје много вруће у тој
просторији, није у могућности да дише. Најзад, одлази и не говори сликару коју од опција
би он преферирао. Прије него што изађе, купи пар слика пејзажа од сликара, због
тинејџерки које су још биле испред, излази на друга врата, која га воде у идентичан
ходник као онај у судским просторијама гдје је имао суђење. Јозеф је ставио марамицу
преко лица и напустио просторију.

Осма глава

Иако није била лака одлука, Јозеф се опростио од услуга свог адвоката. Отишао је
код њега једно вече послије десет. Врата су била отворена и угледао је једног човјека.
Мислио је да је он љубавник од Лени, овај му говори да није, да је он Блок и да је он
клијент адвоката. Блок га води у кухињу гдје Лени прави храну за адвоката. Он још увијек
не вјерује, али касније се увјерава да они нису љубавници.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

 Лени односи адвокату вечеру. Јозеф испитује Блока о његовом случају. Блоков
случај траје више од пет година и због њега је потрошио доста енергије и новца. Открио је
да има још адвоката поред Хулда и да је био у судским канцеларијама онај дан када је
Јозеф први пут долазио. Рекао му је да постоји чудно сујевјерје међу осуђенима, а то је да
они исход случаја оптуженог могу прочитати са усана. Оптуженици су на његовим уснама
прочитали да ће се исход завршити кривицом. Онај оптужени са којим је Јозеф покушао
причати се изгубио јер је повјеровао да је у Јозефовим уснама прочитао своју судбину.
Али Блок му говори да су то бесмислице. Лени се враћа. Она открива да Блок спава у тој
кући, јер адвокат никад не жели видјети Блока док не осјети то. Због тога Блок увијек мора
бити спреман ако се адвокат одлучи на састанак. Такође, адвокат Блока сматра веома
иритантним.
Како Јозеф устаде да уђе код адвоката рече Блоку и Лени да ће прекинути случај са
адвокатом, на шта они реагују и покушавају да га зауставе у томе. Јозеф улази у просторију
и закључава врата за собом.
Адвокат говори Јозефу да Лени све осуђенике сматра привлачним. Јозеф након
тога говори адвокату своју одлуку. Адвокат упита Јозефа да се још једном премисли. Јозеф
објашњава своју фрустрацију због начина на који се случај спроводи и упита шта би се
промијенило ако би он наставио да ради са њим. Хулд признаје да би наставио како је и
до сад било. Јозеф није заинтересован. Збуњен је, зашто би се тако славан адвокат трудио
да задржи клијента?
Адвокат покушава још једном да одврати Јозефа од његове намјере. Жели да
докаже како се осуђеници иначе третирају, па да Јозеф схвати како је он добро прошао.
Након тога Јозеф гледа како се они лоше понашају према Блоку, како он из страха
допушта да му то раде.
Ова глава никада није завршена.

Девета глава

Утицајни Италијан је долазио у град и Јозеф је добио задатак да представи град

њему. Сутрадан је Јозеф дошао у канцеларију раније и доста уморан јер је учио
Италијанску граматику вече раније. Италијан је такође дошао раније. Директор, који је
причао италијански их упознаје и помаже Јозефу да разумије шта гост мисли. Гост му
говори да не може да посјети све, али да се састану код катедрале у 10 часова. Јозеф
наставља учити мало италијанског да би могао човјеку да каже нешто паметно о
катедрали. У тренутку кад се припремио да изађе, назвала га је Лени, којој говори шта
ради, она му говори да га они „подбадају“, на шта се он наљути и прекине јој, иако је и
сам знао да је то истина.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

 Одлази у катедралу и чека. Италијан је каснио, дао му је пола сата времена, након
тога и више, али он није дошао. Чекао га је и чекао, није дошао. Након тога добио је позив
од свештеника, на прву се правио да није чуо, али када је овај поновио, морао му је
прићи.
Свештеник је повезан са судом. Говори Јозефу да његов процес иде у лошем
правцу. Можда никада неће ни отићи даље од нижих судова. Јозеф вјерује да су његове
намјере добре и пушта га да му говори, да не би добио неки користан савјет.
Свештеник му прилази и настављају ходати заједно. Јозеф му говори да му вјерује
више него било коме ко је повезан са судом и вјерује да може причати отворено.
Свештеник му прича једну причу о човјеку са села и чувару. Човјек је покушавао ући на
један улаз док му чувар није давао. Када је умро схватио је да је тај улаз био намијењен
њему. Они разматрају могућа значења ове приче. Након тога Јозеф говори да одлази, а
свештеник му то допушта, што је Јозефа мало и разочарало, али онда је схватио да је он
ипак повезан са судом и да су они сви такви.

Десета глава
Како прича почиње на Јозефов рођендан, тако се и завршава. Два човјека су дошла
по Јозефа, он полази за њима. Они га ухвате и крену га вући Јозеф их пушта да га одведу.
Један од њих извади нож и они се почеше добацивати, као очекујући да ће Јозеф сам
узети нож и убити се. То не ради. У даљини видио је раширене руке на прозору, питао се
ко ли је то могао бити. Након тога, један чувар га је држао, док га је други пробио ножем у
срце. Посљедње ријечи су ми биле „Попут пса“, мислећи при томе срамоту око цијелог
процеса која ће га надживјети.

Ликови

Јозеф К. - Јунак и главни лик романа, К. је главни чиновник банке.

Амбициозан и оштроуман , на путу је ка успјеху све док једног јутра не
буде ухапшен без разлога. Ту почиње његов пад у очају док покушава
да се ослободи од суда и невидљивог закона.

Госпођица Бирстнер – Млада дама која се до касно задржава на

представама и излази са различитим момцима. Станује у истој кући као
и Јозеф. Дозвољава му да је пољуби једну ноћ, али потом га даље
одбија. Мало се појављује на посљедњим страницама романа.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1

Госпођа Грубах - Власница куће која живи у којој Јозеф живи. Она има
велико поштовање према Јозефу и он је њен омиљени станар.

Ујак Карл – Јозефов ујак са села, раније његов старатељ. Карл инсистира
на томе да К. ангажује Хулда за свог адвоката како би му овај помогао
при случају.

Адвокат Хулд – Јозефов адвокат са којим Јозеф има премал напредак на

случају. Када Јозеф заврши са њим упита се зашто тако добар адвокат
моли своје клијенте да би их задржао, то нам уједно и говорио да и није
био тако добар адвокат.

Лени - Хулдова медицинска сестра, залуђена за Јозефом. Очигледно,

оптужене мушкарце сматра изузетно атрактивним - чињеница да су
оптужени чини их неодољивом за њу.

Блок - Блок је још један оптужени човјек и Хулдов клијент. Случај му је

пет година стар, али он је само сјенка успјешног човјека какав је
некада био. Вријеме, енергију и ресурсе сада посвећује његовом
случају. Иако је ангажовао адвокате са стране, он је Хулду потпуно и
патетично подређен.

Титорели, сликар - Титорели је насљедио положај судског сликара од

свог оца. Зна много о доласцима и одласцима најнижег нивоа суда.
Понуди се да помогне Јозефу и успије да му ували неколико идентичних
слика пејзажа. Да је роман завршен, можда бисмо чули још о
Титорелију.

ВУК ШИЈАКОВИЋ III1