Gеорг Фридрих Хендл је рођен 23. фебруара 1685.

у граду Хале као син Георга и Дороти

Хендл (раније Тауст).[3] Исте те године рођени су и Јохан Себастијан Бах и Доменико
Скарлати. Хендл је талент за музику показао врло рано, [4][5] те је већ са седам година свирао
на чембалу и оргуљама, а с девет година је почео и да компонује.[6] Његов отац, угледни лекар
у Халеу који је служио на дворовима по Саксонији и Бранденбургу[7], није желио да му се син
бави музиком[8], већ је желио да студира право. За разлику од оца, [9]Хендлова мајка Дороти
подстицала је његов музички талент.[10]
Упркос свему, млади Хендл је имао дозволу за учење свирања и композиције код Фридриха
Вилхелма Цахова,[11][12] оргуљаша у цркви Либфрауен у Халеу.[13][14] Његова тетка, Ана, послала
му је клавир за седми рођендан.[15][16]
Године 1702, Хендл је испунио очеву жељу и уписао је право на универзитету у Халеу, али је
након смрти свог оца 1703,[17] Хендл је напустио студије и почео да се бави музиком поставши
оргуљаш у једној протестантској цркви.[18][19] Током његовог боравка у Халеу,[20]његов
савременик Јохан Себастијан Бах је једном приликом препешачио 25 mi (40 km) како би се
сусрео с Хендлом, а када је стигао сазнао је да је Хендл напустио Хале кочијом неколико сати
пре Баховог доласка.[21] Следеће године сели се у Хамбург где постаје виолиниста и
чембалиста у једној оперској кући.[22] Ту се упознао с Јоханом Матесоном, Кристофом
Граупнером и Рејнхардом Кејзером. Постоји једна занимљива анегдота везана уз Хендла и
Матесона. Током Хендлове посете Хамбургу изводила се Матесонова опера Клеопатра, а
Матесон, који је певао у опери, замолио је Хендла да свира чембало у оркестру. Када се
Матесон вратио с позорнице и завршио свој певачки део желио је да сам свира чембало, али
му Хендл није дозволио. Два композитора су се прво сукобила у простору за оркестар, а затим
су прекинули и изашли на улицу. Ту су се одлучили на двобој који су гледали знатижељни
пролазници. Двобој би можда завршио кобно да није било Хендлове одеће. Када је Матесон
кренуо мачем на Хендла убо га је у метално дугме на оделу, те је двобој завршио без
последица. Њих двојица су се након тог догађаја помирили. [23][24] Ту је написао и своје прве две
опере, Алмира и Нерон, које су изведене 1705. године.[25] Убрзо је написао још две
опере, Дафне и Флориндо, које су изведене 1708. године.