Волт Витмен

Влати траве

Прва збирка модерне поезије. Теме: љубав, демократија, братство... Витмен говори о
новом свету, о новој Америци, држави братства и јединства у којој се укидају све разлике.
Његова поезија говори о слободној љубави, прављењу мостова... Књига је интересантна и
зато што је необично видети како је неко о Америци и њеној будућности гледао на самом
почетку те демократске државе, и њена основа је управо вера у ту нову земљу

- Američki je pesnik, rođen je 1819. godine i jedan je od prvih pesnika simbolista, koji prostiču
iz romantizma. Njegova zbirka „Vlati trave“, pojavljuje se u isto vreme, ali nezavisno od zbirke
„Cveće zla“ Šarla Bodlera – „Vlati trave“ 1855, a „Cveće zla“ 1857. гodine.
- Vitmen se nije ugledao na engleske pesnike i ono što je on stvarao bilo je zaista novo,
takoreći revolucinorno kada se uzme u obzir dotadašnja pesnička tradicija. Šarl Bodler se
prvi nazvao modernim pesnikom, a taj atribut je dobio i Vitmen zahvaljujući novinama koje
unosi u poeziju. On je veliki pisac i zbog toga što je njegova poezija aktuelna sve vreme od
njenog nastanka, stalno se otvaraju nova pitanja, donose različiti sudovi o njoj. U početku je bilo
dosta negativnih kritika.
- I Bodler i Vitmen su svoje teme vezivali za građansko društvo, s tim što je Bodler grad i
civilizaciju posmatrao pesimistički, bunio se protiv građanskog društva, što je svojstveno
romantičarima, dok je Vitmen grad i civilizaciju posmatrao optimistički, tu je video
napredak , progres, potvrdu stvaralčke prirode na delu. Obojica su počeli u poeziju da unose
realnosti (iako je njihovo polazište romantičarsko), iako su to činili sa različitim pobudama i
ciljevima.
- Forma – Jezik i stil Volta Vitmena takođe su bili značajna, revolucionarna novina za
dotadašnju poeziju.
Pokušao je da stvori novi pesnički jezik. Pre svega on ukida razliku između pesničkog i
nepesničkog, između pesničkog jezika i jezika svakodnevice. Većina reči u njegovoj poeziji
su nazivi predmeta koji su do njega smtrani „nepoetskim“, zato je morao sam da stvara i svoju
publiku, kao i svoj jezik, jer široka masa nije prihvatala njegove stihove.
Promenivši leksiku i stil, on takođe menja i stih, ne preuzia tradicionalni stih svojih prethodnika -
ukida i grancu između stiha i proze. Njegov stih je oslobođen rime, nije organizovan u
tradicionalnim metrima, bliži je biblijskom stihu nego ritmiziranoj prozi. To je prvi put da se
javlja slobodan stih u savremenom smislu!
Njegov model, kako to pokazuje jedan krirtičar, bio je u ritmičkim obrscima engleske Biblije,
tako da se ne određuje u potpunosti kao slobodan stih. Biblijski paralelizmi koji su uzor za
strukturu i ritam u Vitmenovoj poeziji, takođe potvrđuju ovakav stav. Paralelizmi takođe utiču na
dinamičnost i smenjivanje živih i brzih prizora, stvaraju određene zvučne efekte. Jedan njegov
stih označavao je jednu misaonu celinu, što je uglavnom Vitmen isticao znakovima
interpunkcije.
- Ideja - Njegov stil je jasan, razumljiv, tačnije on uvodi u poeziju jezik koji je do tada bio
karakterističan samo za prozu (jezik novina, popularnih naučnih publikacija), što je u skaldu
sa njegovom idejom da poezijom prenese određenu poruku - on nije ni hteo da publika
njegove stihove uči i zna napamet, već samo da usvoji poruku koju oni nose. Pevanje je za
njega način divljenja egzistenciji, za njega je postojanje i kontinuitet postojanja osnovna
preokupacija, sve što postoji u prirodi on smatra podjendako važnim, individualnim, a skup svih
tih individualnosti čini jednu celinu, koja neophodno mora da postoji. Jedinstvenost svake pojave
je njemu veoma važna i upravo zbog svoje jedinstvenosti sve nalazi mesto u okviru njegove
celine. On nije čoveka posmatrao kao uzvišeno biće, za njega je svaki oblik života bio
ravnopravan.
- Njegovo shvatanje demokratije se zasniva na ravnopravnosti i jednakosti svih ljudi. Smatra da
postoji masa koja je skup individua, a da bi čovek opstao u masi mora da bude svestan sebe i
svoje individualnosti. Ipak, cilj te mase individua je da deluje zajedno, u jednom pravcu. Otuda i
simbolika u nazivu zbirke „Vlati trave“ – trava raste u busenovima, ali je ipak sasatvljena
od gomile pojedinačnih vlati.
- U poeziju Vitmen nosi dosta autobiografskih podataka, tako da se narušava grnica između
poezije i stvarnosti, što je, uostalom, i odlika romantičara.
- Bio je zastupnik entuzijastičke poetike, smatrao je da pesma izvire iz nadahnuća, da je glavna
faza u nastajanju pesme sazrevanje i rađanje misli,a pisanje je samo konačan proces. Ovakav
stav doveo je upravo do odvajanja od tradiconalnih, kanonskih oblika pisanja poezije, jer je
misao nemoguće bilo staviti u i sbiti u određen kalup. Smatrao je da nadahnuće samo oblikue
pesnički izraz.
- Poeme u zbirci smatraju se najboljim delom njegovog stvaralaštva – „Pesma o meni“,
„Spavači“, „Prelazak bruklinskom skelom“. Eliot je ipak kao najbolji ocenjivao lirski deo
njegovog stvaralaštva, njegove elegije – „Poslednji put kad cvetao je jorgovan u dvorištu“, „Iz
kolevke što se beskonačno ljulja“, „Suze“... Dominantni faktor u Vitmenovoj poeziji je lirska
emocionalnost koja povezuje toliko raznorodnih i „nepoetskih“ predmeta u dinamičan ritam i
dovodi ih u međusobnu vezu.
- Početkom 20. Veka Vitmenove pesme počinju da se prevode kod nas. Jedini kritičar koji se
negativno odnosio prema Vitmenovoj poeziji bio je Bogdan Popović, koji je kritikom Vitmenove
poezije ujedno kritikovao moderne generacije pesnika koji, kako je govorio, izbacuju iz poezije i
sliku, i stih i poeziju i zdrav razum.

„Prelazak Bruklinskom skelom“

Još na samom početku Vitmen povezuje sadašnje i buduće generacij, stvarajući još tada osećaj
simultanosti vremena i prostora – on ljude povezuje upravo njihovim zajednikim načinom
života, istim pobudama, osećanjima, načinima funkcionisanja. On apostrofira nove generacije
predstavljajući im svoj život, svoju svakodnevicu, pokazujući pri tom da to pripada i njima, da je
to i njihov način života. On insistira na kontinuitetu trajanja na taj način što spaja prošlost,
sadašnjost i budućnost, insistira na večnosti čovečanstva i na prolaznosti vremena, koje ne
staje, koje odnosi jedne, ali donosi druge i koje upavo povezuje sve u jedinstenu celinu. On
tu misao o kontinuitetu čovečanstva povezanog vremenom upravo simultanošću naglašava – sve
se stapa, povezuje, vreme povezuje ljude u jedinstvo, ne udaljava ih („šta je zbir svih tih
stotina godina između nas“). Gradi sliku realnog čoveka, života, svakodnevic, sliku života koja
se sastoji od dobra i zla, vrline i poroka, uspon i padova. Tom slikom on aludira na jedinstvo,
vezu među ljudima svih generacija. Slavi kontinuitet života,život koji zavisi od volje i stava
pojedinca („igramo istu staru ulogu koja je ono što od nje napravimo“), a takođe i čoveka i
civilizaciju koja stvara jedinstvo („bujajte gradovi“), koja individualnosti povezuje u jedinstvenu,
„večnu“ celinu.
Bruklin – mesto gde su živeli obični ljudi, a istovremeno i grad (izmeštanje poezije iz prirode).

„Kad jorgovan je poslednji put cvetao u dvorištu“

Pesma napisana povodom smrti predsednika Linkolna, kome se Vitmen divio jer je za njegao on
predstavljao upravo jedinstvenost civilizacije, pošto je bio na čelu države. On je za njega
predstavljao onu vezu među ljudima koju je opevao, u koju je verovao. Ubijen je i njegovo
razočaranje i tuga su veliki. Međutim, pesma nema pesimistički ton, ona odiše vedrinom,
optimizmom, verom, opisuje lepte života i prirode - Izgrađena je na kontrastu smrti i tuge
za prijateljem i lepote života, životnih radosti i kontinuiteta. Jorgovan je simbol
vaskrsnuća, proleća, rađanja i buđenja prirode i upravo on stoji u suprotnosti sa smrću.
Pesnik donosi grančicu jorgovana na grob, što je znak njegove vere i nade u moć obnove, u
neprolaznost celokupnog života. Zvucima i slikama punim poštovanja i dostojanstva, pesnik
dočarava Linkolnovu posmrtnu povorku, ali on nijednog trenutka ne proklinje smrt. On žali za
prijateljem, ali on veruje da je smrt prirodna, da je sastavni deo života, da umrli u njoj nalaze
mir, a da oni koji ostaju na zemlji pate jer nisu svesni veličine tog mira. Tako da se njegova
pesma na kraju pretvara u himnu smrti, u hvalospev smrti koja je neizbežna, deo prirode i
kontinuiteta života koji se zasniva na smrti i rađanju, pa je zato pesnik naziva blaženom,
radosnom. Ujedno je tu sadržana i njegova vera u život, što je kulminacija njegovog
osećanja. On stvara osećaj simultanosti vremena i prostora na taj način što govori o vojnicima,
ratnicima, o umrlima i povezje ih sa sadašnjim trenutkom.

Govori o temi smrti, smrt je nešto što je dato I sa tim se ne treba boriti. Mirno, smireno
joj prilazi.

1855. prvi put izdaje zbirku Vlati trave. Posle je celog života sređuje.Vitmen ima
fascinaciju svetom I Amerika mu omogućava da ispolji sve svoje fascinacije …
Sam je objašnjavao svoju zbirku I rekao da se obraća generacijama koje dolaze, a ne
vremenu sadašnjem.
Piše slobodnim stihom (nema rime, a često ni pravila u stihu).Preuzima biblijski verset.
Bio je I novinar, reporter sa ulice.

ČUJEM KAKO AMERIKA PEVA

Svaki stih počinje nabrajanjem – anafora. Pesma podseća na reklamu ili dokumentarni
film. Dinamizacija – svako peva svoju pesmu, to je Amerika! Sve je pozitivno
određeno, sve su obične slike, obični ljudi. Hoće da uhvati svet u totalitetu, kao Homer.
Nema naratizacije. Slično je sa Tolstojevom kosidbom.

SONG OF MYSELF (a ne POEM) – Govori u 1 licu , ali u formi obraćanja. Kao kod
Bodlera – Čitaocu.

Najobimnija u zbirci, posmatra se u odnosu na Bodlerovu "Čitaocu", obje su u 2. licu.

Himnična pjesma, obraća se običnom čovjeku, kombinacija ispovijesti i himne. Stalno
vezivanje scena iz njegovog života i refleksije tih scena. Ide se ka univerzalnosti, svi su
uključeni. Teme iz savremenog života + asocijativnost + emotivnost + citati. Zastupa se
motiv jednakosti, vjere u čovjeka. Ređaju se sva moguća zanimanja, obične scene iz
života...

VLATI TRAVE – Puštanje da priroda zbori – kao I u pesmi SLUŠAM KAKO

AMERIKA PEVA. Oseća poljubac, izlazi u prirodu. Predstavlja prostorno spajanje –
ulice + priroda

Neko dete reče – šta je trava? Šta se sve vidi u travi – nema razlike između života I smrti,
starog I mladog, u njoj vidi I decu I starce I Boga.
Dok kod Bodlera imamo mitologiju, kod Vitmena imamo svakodnevicu.

PRELAZAK PREKO BRUKLINSKE SKELE

Dinamika grada vezana je I za kopno I za vodu. … kod Vitmena junaci su svakodnevni

ljudi. Vreme je simultano (I sinhrono). Naizmenično niže slike – različito vreme I
različiti proctor, a slike se nižu.

POSLEDNJI PUT KAD JE CVETAO JORGOVAN U DVORIŠTU

 1861. ukinuto ropstvo u Americi. (Linkoln) Iste godine ukinuto je kmetstvo u Rusiji.
1865. Ubijen je Linkoln
Ova pesma je elegija (nosi sa sobom optimizam, ali ima tužan kraj). Ubijen je 15. Aprila
– vreme kada cveta jorgovan. Jorgovan je biljka koja dugo traje, živi preko 100 godina, a
listovi su u obliku srca. Drugo važno je da je vesnik proleća. Stanovništvo je bacalo
jorgovan po putu kada je Linkoln prolazio.
Zvezda severnjača I ptica drozd – iz porodice slavuja, peva u svitanje predveče. Svitanje
je nagoveštaj nečeg novog, a I sumrak je prelazni trenutak. Zvezda severnjača –
pojavljuje se kada je vedro. Ona je zvezda vodilja – određuje sever kad nemamo kompas,
ona je orijentir.
Kako se povezuju ova značenja – Ako se obnavlja proleće obnavlja se I jorgovan,
estetsko uživanje, noć – u vezi sa onim što više ne postoji. Zvezda severnjača – stalno je
na istom mestu, kao I misao o Linkolnu koja ne prolazi. Drozd donosi novu vest. Proći će
život, ali će se stalno pojavljivati ono što će se opevati. Koristi ove smernice zato što su
poznate svima, to nije simbolizam.

1. Moj kapetane - prepoznavanje

Analiza - Kapetan: Tri strofe organizovane, u prvom stihu prvu glas u drugom drugi, u prvom
dijelu strofe 1 dogadjaj u 2. drugi. Moze da bude prigodna pjesma. Ispjevana u 3 strofe, u
svakoj postoje 2 glasa i 2 dogadjaja. U 1. apostrofira kapetana, au drugom dijelu govori iz
treceg lica osim u 3. strofi gdje u 1. licu kaze da ce nastaviti njegovim putem. …
Kapetan- je metaforična pesma u čast A. Linkolna, i odnosi se na njegov atentat i kraj ropstva.
Moja sveska:
O Linkolnu, napisana 1865, a definitivno postal deo zbirke 1867. Pesma je u vezanom stihu. Prvi
deo je pisanu u drugom licu, a drugi deo je lična ispovest. Drugi deo je pisan u kraćem stihu.
Slika broda I kapetana je sasvim jasna metafora. Ova pesma ima dva tona – himnografski jer
pominje sve što je učinio I tužni. Tako postiže emociju.

SIMULTANOST KOD VITMENA

Vitmen u pesmi 'Prelazak br skelom' u istu ravan postavlja generacije proslih,sadasnjih i buducih
vremena, a u pesmi 'pesma o meni' povezuej udaljene geografske topose.
 teznja ka jednostavnosti izraza.
Da bi objedinio nesrodne slike,okrece se motivu putovanja,ali na nov,originalan nacin.Ne
putuje fizicki,vec putuje pesnikov duh,stvarajuci dozivljaj vremenske i prostorne
simultanostiSlike iz istorije i savremenosti-prozete i povezane nizovima udaljenih
geografskih prostranstava.(Prelazak Bruklinskom skelom i Pesma o meni)
Prateci ok vlastitih misli,medju prvima afirmise slobodnu asocijativnost,kao legitimni literarni
postupak, koji ce kasnije uticati na roman toka svesti.Opisavsi realnu predmetnost uz pomoc
slobodne asocijativnosti,on pre pojave filma nagovestava mogucnost montazne tehnike pisanja,u
kojoj istovremeno nizanje prostorno i vremenski razlicitih pojava,predstavljaju apologiju zivota
u svim njegovim oblicima.
Neki su ga smatrali simbolistom pre simbolizma.
 Vlati trave- posebnost u mnozini. Trava raste u busenovima, ali je ipak sacinjena od
pojedinacnih vlati

Prepoznavanje: Vitmen, Kapetan, analiza

Simultanost kod Bulgakova i Vitmena
О, капетане! Мој капетане!
Песма је написана у част америчког председника Абрахама Линколна. Три строфе од по 8
стихова различите дужине, парна и укрштена рима. Први стихови у прве две строфе
почињу апострофом капетану који представља Линколна. Метафорички је Америка
представљена као брод, а њен капетан је председник Линколн. Његова пловидба је била
његова борба у грађанском рату за очување јединства земље. Позива га да устане јер је
олуја престала, лука је ту, али он лежи мртав у крви на палуби. И поред тога га опет
дозива да чује трубе и види заставе, али му леден лежи у наручју. Обраћа му се и са оче.
Усне су му бледе и мирно ћути, а њихов пут је довршен усидравањем у луку. На крају
апострофира звона и обале да звоне и кличу док он сетан шета палубом. Клицање је
неминовно јер су победили у рату. Пут је грађански рат, а брод је САД, а награда и циљ
јесу очување Уније. Све три строфе се завршавају стихом „Мртав и хладан“.

Његова збирка „Влати траве“ први пут се појављује 1855. године. У својој поезији он
прокламује слику идеалне Америке и њене демократије. 1856. појављује се друго издање,
а 1860. и треће, које садржи 154 песме. Његова поезија је нова, револуционарна. Теме су
везане за грађанско друштво, где Витмен види напредак, посматра цивилизацију
оптимистички. Уноси елементе реалности, али и аутобиографске податке, што нарушава
границу између поезије и стварности. …На смрт је гледао као на победу, што потврђује
његову веру у човека, његове способности и бесмртност. Што се тиче језика и стила
он укида разлику између песничког и непесничког. Широка маса није прихватала
његове стихове па је морао да ствара своју публику. Такође, уводи и слободни стих који
не садржи риму и не придржава се уобичајене версификације, па имамо смену
наглашених и ненаглашених слогова. Његов стил је јасан и разумљив је руводи у
пеозију језик новина, популарних научних публикација... Певање је за њега начин
дивљења егзистенцији.
Симболика траве демократска биљка која сведоћи о непобедивости и
неуништивости живота. Трава је за њега симбол смрти, али и бесмртности; крајњи и
најречитији вид природе.
 Naklonost ka naglasenoj individualnosti i originalnosti,isticanje pesnickog ja,
težnja ka jednostavnosti izraza. Slikanje pejzaža sa najsitnijim detaljima koji cine
svakodnevicu urbanog zivota-tehn. aparati, vozila,fabrike,masine..Novinarska tehnika koja
dovodi do prozaizacije i slobodnog stiha.
Prateci tok vlastitih misli,medju prvima afirmise slobodnu asocijativnost,kao legitimni
literarni postupak, koji ce kasnije uticati na roman toka svesti.

V. Vitmen " Cijem kako Amerika peva" iz 1860., kanonska verzija iz 1867. lirsko ja u 1. licu ali
kao objektivni posmatrac. Vitmen je pesnik Amerike, odusevljen progresom, svakodnevnicom,
obicnim ljudima, demokratijom. U tehnici montaze i kolaza, afirmise slobodnu asocijativnost
i u nabrajanju i anaforama tezi da poveze brojne prostorne tacke - polje, dok, kuca; kao i
vremenske - dan/noc - Similtanost. L.s. cuje pesmu drvodelje, zanatlija, zidara, brodara,
obucara, sesirdzija, drvoseca, oraca, zena, majki i devojaka. Vitmenov jezik je jasan, stih
slobodan, nov, prozaizacija lirike - stvara se slika sveta u kojoj l.s. uziva u onome sto vidi.
Svaki lik je odrax Amerike kao i sebe samog jer svako peva pesmu o sebi i onome sta radi.
Tema bratstva i dobrotu coveka.

- за њега су битни појмови: фрагментарност, колаж (повезати

са песмом,шта значе "влати траве", где се све та синтагма
јавља),