Posledice modernosti

II

Institucionalne dimenzije modernosti

Kapitalizam i industrijalizam treba da se posmatraju kao dve dimenzije koje su uključene u institucije
modernosti.

Kapitalizam je sistem robne proizvodnje, u čijem je središtu odnos između privatnog vlasništva nad
kapitalom i najamnog rada koji nema vlasništvo, i taj odnos čini glavnu osnovu klasnog sistema.
Kapitalistočko preduzeće zavisi od proizvodnje za tržišta na kojima vlada konkurencija, pri čemu su cene
znakovi i za investitore i za proizvođače i za potrošače. (61)

Glavna odlika industrijalizma je upotreba organskih izvora matrijalne energije za proizvodnju dobara,
povezana sa središnjom ulogom mašinerije u proizvodnom odnosu.(62)

Kapitalistička društva su jedan poseban podtip modernih društava. Kapitalističko društvo ima brojne
institucionalne oblike.

Aparati za nadzor predstavljaju treću instirucionalnu dimenziju , koja je povezana kao kapitalizam i
industrijalizam sa usponom modernosti. Nadzor se odnosi na nadgledanje delovanja podanika drđave u
okviru političke sfere, iako njegova važnost kao osnove administrativne vlasti nipošto nije ograničena na tu
sferu.(63) Nadgledanje može biti direktno, ali je mnogo karakterističnije ono indirektno koje je zasnovano na
kontroli nad informacijama.

Postoji i četvrta institucionalna dimenzija a to je kontrola nad sredstvima prinude. Upsešan monopol nad
sredstvima prinude unutar preciznih teritorijalnih granica karakterističan je za moderne države.(64) slika sa
64 strane....

Globalizacija modernosti

Globalizacija se može dafinisati kao intenzifikacija društvenih odnosa na svetskom š-planu, koja povezuje
određena mesta na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se odigrali kilometrima
daleko.

Dve teorijske perspektive

Rasprave o globalizaciji se grupišu u dve struje. Prva struja su međunarodni odnosi, a drugoj pripada
„svetskosistematska teorija“. Teoretičari međunarodnih odnosa se usredsrešuju na razvoj sistema nacionalih
država , analizirajući njegov nastanak u Evropi i kasnije širenje po svetu. Volersteinovo istraživanje svetskog
sistema dalo je mnoge doprinose. Po Volersteinovoj analizi,pojava kapitalizma dovodi du drugačijeg tipa
poretka- koji je prvi put izvorno globalan i zasnovan je više na ekonomskoj nego na političkoj moći. Moderni
svetski sistem je podeljen na centar, poluperiferiju i periferiju. Svetskosistematska teorija se koncentriše na
ekonomske uticaje.

Dimenzije globalizacije

1
Strana 74 grafikon..

Slabo razumela.

III Poverenje i modernost

Pojam ponovnog ukorenjivanja komplementaran pojmu iskorenjivanja, podrazumeva ponovno oblikovanje,

iskorenjivanje društvenih odnosa, tako da se oni povežu sa lokalnim uslovima vremena i mesta.

Razlika između obevaeza rada tela i bezličnih obaveza. Prve upućuju na odnose poverenja koje se
uspostavljaju u društvenim vezama oblikovanim u okolnosima zajedničkog prisutva. Druge se tiču razvoja
verovanja u simboličke znake ili ekspertske sisteme, koje autor zajedno naziva apstraktnim sistemima.
Građanska nepažnja je najosnovniji tip obaveze rada tela, ona se pojavljuje u susretima sa nepozantim u
uslovima modernosti. Ona ne sadrži samo upotrebu lica cveć i korišćenje držanja i postavljanja tela.

Poverenje u apstraktne sisteme

Dve vrste pouzdanosti: poudanost između osoba koje se međusobno dobro poznaju, i koje na osnovu
dugotrajnog poznanstva mogu potvrditi kako je jedna relijabilna u očima druge,u drugoj je relijabilnost i dalje
u središtu ali su odnosi mehanizma iskorenivanja različiti od prve. „Priroda modernih institucija duboko je
povezana sa mehanizmima poverenja u apstraktne sisteme“.

Odnosi poverenja temeljni su za ekstenzivno(postupno..) vremensko-prostorno razdvajanje koje je povezano

sa modernošću. Poverenje u sisteme dobija oblik bezličnih obaveza, u kojem se odražava vera u delovanje
znanja. Poverenje u osobe uključuje obaveze rada tela, u kojem se traže pokazatelji integritetta drugih.
Ponovno ukorenjivanje odnosi se na procese pomoću kojih se bezlične obaveze odražavaju ili transformišu
putem rada tela. Građanska nepažnja

Tačke pristupa

Poverenje i ekspertiza

Postavlja se pitanje zašto većina ljudi skoro uvek ima poverenje u postpuke i druđtvene mehanizme o kojima
je njihovo vlastito znanje malo ili nikakvo? Neznanje uvek pruža osnovu za skepticizam, ili barem oprez. (92)

Poverenje i ontološka sigurnost

Ontološka sigurnost je jedan oblik osećanja sigurnost u širem smislu. Odnosi se na pouzdanje koje je
svojstveno većini ljudi.

Premodernost i modernost

U premodernim kulturama postoji tendencija dominacije četiri lokalizovana konteksta. Prvi kontekst
poverenja je srodnički sistem, lokalna zajednica, religiozne kosmologije, tradicija. Strana 103 tabela.

2
IV Apstraktni sistemi i preobražaj intimnost

Poverenje i lični odnosi

Poverenje u ličnosti gradi se na uzajamnosti odgovara i angažovanja: vera u integritet drugog je glavni izvor
vlastitog integriteta i autentičnosti. Poverenje u apstraktne sisteme omogućava sigurnost svakodnevne
relijabilnosti, ali po svojoj prirod ne može da pruži ni uzajamnost ni intomnost koje daju lični odnosi
poverenja. (113)

Poverenje i lični identitet

S razvojem apstraktnih sistema , poverenje u impersonalne rincipe posaje neodvojivi deo društvene
egzistencije. Poverenje ovog tipa razlikuje se od bazičnog. Lični odnosi , čiji je glavni cilj druženje postaju deo
društvenih situacija modernosti. Poverenje na ličnom nivou postaje nešto „na čemu rade“ oni koji su u odnos
uključeni i zahteva otvaranje pojedinca prema drugom. Odnosi su veze zasnovane n poverenju, poverenje
nije dato nego se na njegovom sticanju radi. 122 strana.

Rizik i opasnost u modernom svetu

122 127

Rizik i ontološka sigrunost

Adaptivne reakcije