логос српски 4predlozi - metodickih - priprema

4 ПРЕДЛОЗИ МЕТОДИЧКИХ
ПРИПРЕМА ЗА ЧАСОВЕ СРПСКОГ

ЈЕЗИКА
У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ
Каролина Војчић-Белошевац,
Зорана Петковић-Живановић,
Јелена Срдић, Нина Радић,
Слађана Милијановић,
Соња Чабрић
Припрема за час
Час број: 1
Област: Језичка култура (усмено изражавање)
Наставна јединица: Добро дошли ђаци четвртаци
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Тип часа: говорна вежба

Облик рада: фронтални, групни, индивидуални
Наставне методе: методе разговора и усменог излагања, метода објашњавања
Наставна средства: Читанка 4, Радна свеска 4, Граматика 4, фотографије са летовања, хамер
Корелација: Природа и друштво, Физичко васпитање, Ликовна и Музичка култура
Образовни циљеви: Овладавање основним облицима језичког изражавања и даља
усавршавања и неговање језичке културе. Систематско и доследно реализовање програмских
вежбања у говору и писању. Развијање смисла и способности за правилно,течно, економично и
уверљиво усмено и писмено изражавање. Богаћење речника, језичког и стилског израза.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и
унапређује.
Функционални циљеви: Оспособљавање за служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене употребе у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника). Подстицање ученика за самостално језичко и литерарно
стваралаштво.
Образовни стандарди: 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.2.; 1СЈ.0.1.8.; 1СЈ.0.1.7.
Литература за ученике:
1. Јелена Срдић, Зорана Петковић-Живановић, Дар речи 4, Граматика за четврти разред
основне школе, Нови Логос, Београд, 2014.
2. Наташа Станковић-Шошо, Јелена Срдић, Зорана Петковић-Живановић, Соња Чабрић,
Радна свеска уз уџбенички комплет српског језика за четврти разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2014.
3. Наташа Станковић-Шошо, Соња Чабрић, Читанка за четврти разред основне школе,
Бескрајне речи, Нови Логос, Београд, 2014.
52
Ток часа
Уводни део часа (10 минута)

Добродошлица којом наставник поздравља децу речима да су сада најстарији у млађим
разредима. А својим знањем, лепим и одговорним понашањем, као и културним изражавањем
треба да буду пример млађим другарима. Ученици су, према договору с краја школске године,
понели једну фотографију места које су посетили и књигу коју су прочитали, а највише им се
допала. (Ако неко није путовао, може да искористи слику из новина свог родног места или
места на које би желео да отпутује.)
Разговор о важности предмета српски језик.
 Због чега је битно да правилно и лепо говоримо и пишемо?
 Како разумете и објашњавате изреку: Говори да те видим?
 Зашто је важна култура читања добрих књига?
 Представљање уџбеника: читанке, радних листова и граматике и наставних садржаја
који ће се обрађивати у четвртом разреду. Прелиставање и читање Кратког водича.
 Договор о свескама. Осим школске свеске,треба да припреме свеску Дневник читања,
коју воде од првог разреда и у коју уписују наслове прочитаних кљига, кратак садржај,
име писца, имена ликова, своје мишљење о књизи, најлепше одломке (опис природе или
лика, мудре поуке...).
Главни део часа (30 минута)
Подела у групе према дестинацијама на којима су били (море, планина, село, бање, родно
место...). Наставник дели свакој групи хамер. Добијају задатак да осмисле причу тако да
повежу места из групе неком везом, али и да свако место има и своју књигу за препоруку. Сви
ученици из групе треба да испричају по нешто.
Подсетник за причање о путовању.
 С ким су путовали?
 Којим пределима су пролазили?
 Које су природне лепоте видели? Навести знаменитости које су посетили.
 Шта су ново сазнали и научили?
 Како су уживали у познатим местима?
 Због чега би нам препоручили да одемо тамо?
 Када су успевали да читају? Која књига је оставила највећи утисак? Зашто? Којој врсти
припада та књига? Која искуства су добили из ње?
Нагласити и договорити се на који начин треба процењивати рад сваке групе. Поставити
захтеве за причање:
– повезаност прича свих чланова групе,
– појединачно сваки ученик треба да говори јасним реченицама,
– поштује редослед дешавања догађаја,
– занимљив почетак и крај,
– исказивање осећања и личних ставова,
– оригинално повезивање путовања и прочитане књиге,
– начин представљања књиге.
53
Ток часа
После испричаних доживљаја сваке групе, врши се вредновање и самовредновање, кроз

анализу према постављеним захтевима с почетка часа. Ученици једни другима дају сугестије о
томе шта би могли да побољшају и додају да би приповедање било успешније.
Завршни део часа (5 минута)
Прављење паноа унутар групе. Лепе слике, цртају рамове око њих исписујући наслов књиге
коју су препоручили другарима, украшавају мотивима из посећених места или илуструју
делове прочитаног. Дају име својој групи и паноу.
Изглед табле:
На бескрајном путовању кроз простор, време и речи
– Где, како и с ким сте путовали?
– Којим пределима сте пролазили? Описати природне лепоте. Навести знаменитости које сте
посетили, обишли.
– Шта сте ново сазнали и научили?
– Како сте уживали на познатим местима?
– Због чега бисте нам препоручили да идемо тамо?
– Када сте успевали да читате? Која књига је оставила највећи утисак? Зашто? Којој врсти
књига припада? Која искуства сте добили из ње?
Запажање учитеља о часу:
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
54
Час број: 2
Област: Граматика
Наставна јединица: Обнављање и утврђивање знања усвојених у претходним
разредима
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Тип часа: обнављање
Облик рада: фронтални, индивидуални
Наставне методе: дијалошка, текстуална, демонстративна, игровне активности
Наставна средства: табла, креда, свеске, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: Ликовна култура
Образовни задаци: Обнављање стеченог знања ученика у области правописа и граматике.
Уочавање и разликовање врста и подврста речи: именица, придева и глагола. Одређивање рода
и броја заједничких именица. Разликовање основних глаголских облика за исказивање
прошлости, садашњости и будућности. Издвајање главних делова реченице. Одређивање врста
реченица по значењу и облику. Употреба великог слова. Употреба речи у пренесеном значењу.
Васпитни задаци: Стварање навике за самоконтролу. Неговање другарства и тимског рада,
развијање солидарности и толеранције. Поштовање туђег мишљења. Развијање креативности.
Функционални задаци: Примена наученог на новим примерима. Развијање памћења,
усмеравање пажње и концентрације. Навикавање на уредно писање. Развијање стваралачке
маште, подстицање игралаштва, креативности, развијање мишљења.
Образовни стандарди:
1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово приликом писања личних имена, назива места
(једночланих), назива школе;
1СЈ.1.4.2. препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких
именица) и глаголско време (презент, перфекат и футур);
1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и
градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве);
1СЈ.2.4.6. одређује врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне, узвичне,
заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне);
1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику;
1СЈ.3.4.1. именује врсте и подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и
градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе);
1СЈ.3.4.2. уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму: заједничких
именица према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју;
1СЈ.3.4.5. употребљава речи у основном и пренесеном/фигуративном значењу.
Литература за наставнике:
1. Вук Милатовић, Методика наставе српског језика и књижевности у разредној настави,
Учитељски факултет, Београд, 2011.
55
Ток часа
2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и

наставна средства, Београд, 1999.

Понављање теорије путем игре: Реци и обриши!
Учитељ/учитељица је на табли у виду теза написао/-ла граматичке садржаје које су ученици
обрадили у 3. разреду.
Даје упутство ученицима: Пажљиво прочитајте записане тезе.
– Глас – Лице и број

– Слово – Облици глагола
– Слог – Придеви и подврсте придева
– Реч – Градивни придеви
– Реченица – Речи које изначавају време, место и начин
– Азбука – Објекат
– Абецеда – Врсте реченица по значењу
– Именице и подврсте именица – Врсте реченица по облику
– Збирне именице – Главни делови реченице
– Род и број – Скраћенице
– Глаголи
– Глаголска времена
Да ли смо обрадили ове појмове? Да ли сте уочили неки појам који нисмо помињали? (Очекује
се да ученици издвоје појмове: збирне именице, градивни придеви и објекат.) То су нови
појмови, које ћемо савладати ове школске године.
Хајде сада да се подсетимо наученог у 3. разреду, кроз игру: Реци и обриши!
Потребно је да се јави свако ко зна да нам каже неки податак који се односи на записане
појмове. Ако је то што каже тачно, обрисаће сунђером са табле појам о коме је говорио. Циљ
игре је да табла остане празна, тј. сви појмови са ње избрисани. Шта мислите да ће то значити?
(Значиће да знамо све обрађене појмове.)
Излагање ученика и брисање теза. На тај начин ће ђаци усмено поновити теорију, а табла ће
бити чиста пре него што почну самостално да решавају задатке из Радне свеске 4.
Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити стечено знање у 3. разреду,
писменим путем. Објашњава им да ће самостално решавати задатке из Радне свеске 4 на стр. 7,
8 и 9, а касније ће сви заједно проверити тачност урађеног. Договарају се колико времена имају
на располагању.
56
Ток часа
Када ученици реше све задатке, проверавају решења, фронталним радом.

Напомена: Могуће је да ученици индивидуално провере решења, користећи се Решењима са
стр. 155, али будући да има пуно задатака, било би брже и лакше да задатке проверавају сви
заједно. Сматрамо да би задатке требало проверити фронтално, јер овај час учитељ/учитељица
треба да искористи да би уочио/-ла да ли су деца заборавила градиво у току распуста и који део
градива треба додатно поновити.
Након исправке сваког задатка заокружују звездице крај њега, које ће на крају сабрати. На тај
начин ће сами измерити и проценити своје знање. Сваки ђак чита Поруку за тебе, у скали
звездица.
Анализа урађеног у Радној свесци 4 и коментарисање добијених резултата.
Писање наслова на табли и у свеске.
Задатак је да се ученици присете теза записаних на табли и да сличне тезе напишу сами у
свеске. Могуће је градиво представити и на било који други начин: цртањем шеме, табеле,
мапе, илустрације, графикона. Притом могу да користе различите боје, облике и симболе, како
би прикази били колоритни и занимљиви.
Док ученици раде, учитељ/учитељица их обилази, исправља уочене грешке и хвали их.
Представљање најуспешнијих радова, који су прегледни и иновативни, пред целим одељењем.
Домаћи задатак: Увежбати изражајно читање песме Моше Одаловића Добро јутро
(Граматика 4, стр. 8).
Научили смо до сад
– Глас – Лице и број

– Слово – Облици глагола
– Слог – Придеви и подврсте придева
– Реч – Градивни придеви
– Реченица – Речи које изначавају време, место и начин
– Абецеда – Врсте реченица по значењу
– Именице и подврсте именица – Врсте реченица по облику
– Збирне именице – Главни делови реченице
– Род и број – Скраћенице
– Глаголи
– Глаголска времена

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
57
Час број: 3
Наставна јединица: Правилан изговор. Изговор свих сугласника и гласовних
група у складу са књижевнојезичком нормом: ч, ћ, џ, ђ, х; -дс- (људских), -ио, -ао
итд. Вежбе за отклањање грешака које се јављају у говору и писању ученика. Ортоепске
вежбе.
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у пару
Наставна средства: табла, креда, свеске, наставни листић, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: рецитаторска секција, драмска секција
Образовни задаци: Усвајање правилног изговарања гласова, гласовних скупова и речи.
Правилно читање и писање речи са словима ч, ћ, ђ и џ, у различитим позицијама, као и
сугласничке групе -дс. Вежбе у разликовању, изговору и писању наведених гласова. Вежбање
садржаја из области правописа.
Васпитни задаци: Развијање естетског осећања везаног за изглед свеске. Јачање мотивације за
стицањем нових знања, вештина и навика. Навикавање на рад у пару.
Функционални задаци: Увежбавање и усавршавање гласног читања. Правилно изговарање
гласова ч, ћ, ђ, џ, и х и правилно писање слова у речима. Уочавање појмова на конкретним
језичким примерима. Богаћење речника.
1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи информације
експлицитно исказане у једној реченици, пасусу или у једноставној табели (ко, шта, где, када,
колико и сл.);
1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха; уме да одреди на ком
месту у тексту је пауза, место логичког акцента; који део текста треба прочитати брже, а који
спорије;
1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу);
1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово приликом писања имена држава и места и њихових
становника; користи наводнике при навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-
ов/-ев/-ин,-ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ; правилно пише сугласник ј у
интервокалској позицији; правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету при
набрајању;
1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним реченицама; варира језички израз (ред речи у реченици,
типове реченица, дужину реченице...).
58
Ток часа
3. Наташа Станковић-Шошо, Соња Чабрић, Читанка за 4. разред основне школе Бескрајне
речи, Нови Логос, Београд, 2014.
Истраживачки задаци:
Увежбати изражајно читање песме Добро јутро Моше Одаловића (Граматика 4, стр. 8).

Изражајно читање песме Моше Одаловића Добро јутро (Граматика 4, стр. 8).
Издвајање ученика чије нам се читање допало.
Учитељ/учитељица треба кроз разговор да наведе ученике да сами уоче који елементи чине
правилан изговор и изражајност. Нека од питања могу бити: Зашто вам се допало читање ових
ученика? Зашто уживамо када слушамо нечије причање или читање? Постоје ли људи који
боље причају вицеве од других? Зашто нам причање неких људи држи пажњу, а неке не
можемо дуго да слушамо када причају? Шта одликује добро причање и препричавање? Који су
елементи изражајног рецитовања?
Учитељ/учитељица најављује циљ часа: Данас ћемо причати о правилном изговору и вежбати
изговарање речи.
Пише наслов наставне јединице на табли.
Читање текста из Граматике 4 (стр. 128). Ученици изговарају азбуку, одређене речи и групе
гласова, брзалице.
Уочавање речи у којима се при изговору слабо чује глас А, те их ученици често погрешно
пишу.
Уочавање групе гласова – ДС и набрајање речи које их садрже.
Такмичење у што бржем, али правилном, изговарању брзалица. (стр. 129).
Диктат са предусретањем грешака: Учитељ/учитељица чита реченицу по реченицу, ученици
говоре како се речи пишу правилно, а затим реченице записују у свеске. Глас А у свакој речи
подебљавају црвеном бојом.
Написао сам задатак и похитао у двориште. Испред ме је чекао друг, са којим сам се најрадије
играо. Он је стајао и листао стрип.
Уочавање промене значења речи коришћењем различитих гласова – Учитељ/учитељица
диктира парове речи, које ученици записују и објашњавају значење сваке речи у датом пару.
Речи могу бити:
вече – веће; рећи – речи; враћати – врачати; спаваћица – спавачица; куче – куће.
Читање поља Играјмо се речима и организовање игре у одељењу.
59
Ток часа
Дописивање слова на наставном листићу.

Скоро _е проле_е
Не_е се ви_е по ку_ама ложити пе_и.
До_и _е птице и пева_е и дању и но_у.
Озелене_е дрве_е.
Ни_и _е трава и процвета_е цве_е.
Сазре_е во_е и повр_е.
Ах, _то _е бити сре_е!
Провера урађеног и исправљање грешака у пару.

Обновити шта је то изражајни говор.
То је убедљиво, упечатљиво, сликовито, јасно, течно и живо причање. Труди се да јасно
изговараш сваку реч и да се сви гласови у свакој речи добро чују. Важно је да поштујеш тачке,
запете, узвичнике, упитнике и друге знаке интерпункције. Код сваког знака треба застати,
направити краћу или дужу паузу. Паузе су веома важне, јер дају моћ речима. Говор треба да је
природан, ни претерано спор, ни претерано брз.
На примерима пословица, брзалица, питалица вежбаћемо правилан говор.
Најава наставне јединице: Вежбе правилног изговора речи, исказа, реченица, пословица,
брзалица, питалица.
Подела у три групе: Мудрице, Брзопричалице и Запиткивачи
Упутство за све три групе
Користећи Читанку Бескрајне речи, стране 12, 13, 53, 69 и 70, пронађи и запиши одговор на
дато питање. Свака екипа има своју групу питања. Уколико не зна и не може да нађе одговор,
одговара екипа која зна (има два минута времена да пронађе одговор).
Питања за Мудрице:
1. Протумачи пословицу: Прво скочи па реци хоп.
2. Шта су загонетке?
3. Изговори што брже и тачније брзалицу:
Петар плете Петру плот покрај пута по пет прута.
4. Човек има само оно што даје другима. Објасни пословицу на три примера.
5. Одабери једну питалицу и смисли другачији одговор.
6. Драматизуј питалицу:
Питали пса: – Зашто много лајеш?
– Другог заната не знам.
Питања за Брзопричалице:
1. Како разумеш пословицу: Добар наук злата вреди.
2. Шта су питалице?
60
Ток часа
3. Изговори што тачније и брже брзалицу:

Брсти бршљан брдска коза, јарац јаре јарком воза.
4. Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
Објасни пословицу кроз три примера.
Питали лети гору: – Зашто плачеш кад си тако окићена?
– Зато што знам да после лета долази зима.
Питања за Запиткиваче:
1. Прочитајте нам пословице о доброти. Шта сте из њих научили?
2. Шта су брзалице?
3. Изговори што тачније и брже брзалицу:
Четири чавчића на чанчићу чучећи цијучу.
4. Вода свашта опере, осим погана језика. Објасни пословицу кроз три примера.
– Шта се најлакше може изгубити?
– Здравље.
Победник је екипа која има највише тачних одговора, најправилније изговара изразе и
реченице, придржава се правила за изражајни говор.
Игра: Изговори пословицу на задати начин
Из једног шешира извлаче цедуљицу са расположењем: озбиљно, радосно, љутито, смирено,
поносно, тужно, као рекламу, са досадом у гласу, наредбодавно, а из другог извлаче пословицу.
Пословице:
 Боље је с мудрим плакати, него с лудим певати.
 Боље је у колиби певати, него у двору плакати.
 Паметни људи уче се на туђим грешкама, а будале на властитим.
 Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
 Боље слеп очима,него слеп памећу.
 Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
 Обоје је зло: и свима веровати, и никоме не веровати.
 Пријатељ ти је ко те спречи од зла, а непријатељ ко те подстрекава на зло.
 Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не веруј свему што чујеш.
 Човек има само оно што даје другима.
 Више вреди онај ко зна слушати, него онај ко зна говорити.
 Богат једе када хоће, а сиромах кад може.
 Паметан попушта, магарац не допушта.
 У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.
61
Ток часа
 Вода свашта опере, осим погана језика.

 Злоба једе душу као рђа гвожђе.
 Грехота и срамота су најближе комшинке, чувај се прве, па се не бој друге.
 Језик нема кости, али може бости.
 Све што чиниш другима и теби ће неко чинити.
 Брзо отварај очи, а споро уста.
 Бржи је један језик него две ноге.
 Дубока вода тече полако, мудар човек мери своје речи.
 Дубока река тече мирно; паметан човек говори тихо.
 Марљиви раде рукама; лењи језиком.
 Рђа једе гвожђе, а туга срце.
Обавити разговор на крају. Како су се ученици осећали? Шта им је било најлакше, а шта
најтеже? Да ли су научили нешто ново о себи или својим другарима? Колико су пословица и
брзалица запамтили?
Питалице
Питали ловца: Зашто тражи зеца?
– Зато што не зна где је.
Питали старог човека: – Ко има највише деце у селу?
– Учитељ, одговори он.
Питали кнеза: – Какву тајну жене крију?
– Ону коју не знају.
Питали лупежа: – Где научи красти?
– Тамо где сам научио и лагати.
Питао син оца кад је по свету хтео поћи: – Од шта ми се ваља највише чувати?
– Од туђе муке.
Питали лети гору: – Зашто плачеш кад си тако окићена?
– Зато што знам да после лета долази зима.
Питали миша: – У којем се селу најбоље живи?
– У оном где нема мачака.
Питали сељани вука: – Бојиш ли се паса?
– Не бојим, ал ми није мило да на мене лају.
Питали пса: – Зашто много лајеш?
– Другог заната не знам.
Питали пса: – Зашто сваког репом поздрављаш?
– Зато што немам капе.
Питали вука: – Кад је највише зима?
– Кад се зора рађа.
62
Ток часа
Питалице и мудри одговори

Шта је најсјајније?
Чисто и поштено име.
Шта је најдрагоценије?
Добар и искрен пријатељ.
Шта је најлепше?
Природа.
Шта је највеће?
Простор – јер он може све обухватити.
Шта се најлакше може изгубити?

Здравље.
Шта је најјаче?
Нужда – јер она све савладава.
Шта је најплеменитије?
Жртвовати се за другога.
Читање наглас реченица из Радне свеске 4 на страни 136 (1. и 4. задатак). Разговор о
прочитаном и објашњавање значења пословица.
Домаћи задатак: Радна свеска стр. 136 (2. и 3. задатак).
Правилан изговор
– Глас А
Написао сам задатак и похитао у двориште. Испред ме је чекао друг, са којим сам се
најрадије играо. Он је стајао и листао стрип.
– Група гласова – ДС
Председник је стигао у град. Баш господски изгледа!
– Гласови Ч,Ћ,Ђ и Џ
вече – веће; рећи – речи; враћати – врачати; спаваћица – спавачица; куче – куће

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
63
Час број: 4
Наставна јединица: Речи које се исто пишу, а различито значе
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Тип часа: обрада
Корелација: Музичка култура, Природа и друштво
Образовни задаци: Уочавање речи које се исто пишу, а различито значе. Богаћење речника.
Овладавање стилским могућностима српског језика.
Васпитни задаци: Стварање навика за функционално и правилно коришћење речи. Развијање
осећаја за самопроцену.
Функционални задаци: Манипулисање речима. Богаћење језичког и стилског израза. Вежбе у
изражајном читању. Развијање љубави према матерњем језику.
1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у односу на узраст); правилно их употребљава;
1СЈ.2.4.9. познаје значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у
уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава;
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст).
64
Ток часа

За уводну мотивацију ће послужити духовит текст из Граматике на стр. 149. Ученицима се даје
упутство да текст прочитају у себи и да размисле о неспоразуму који је настао између Милоша
и Александре.
Самостално читање текста и кратак разговор о њему.
Најава циља часа и записивање наслова наставне јединице на табли.
Учитељ/учитељица најављује да ће сада поделити наставне листиће, на којима је откуцао/-ла
неколико реченица које не звуче смислено. Потребно је да их ученици прочитају и уоче грешке.
1) Професор би седео и посматрао нас ћурке.
2) На првој години виолине се учи рад са будалом.
3) Диригент ми је препоручио да се посветим пецању.
4) Директор је рекао наставници да се на њу пале и колеге и ђаци.
5) Научник је дошао на идеју док је у музеју глодао кости човековог претка.
6) Болесном професору су ђаци пожелели што спорије оздрављење.
7) Можете сами учити са сином или млатити наставника.
8) Ја трпим свако јутро по кеју.
9) Он је добио јединицу зато што није читав.
10) Директор је стао на бину, а иза њега су се тихо порађале ученице.
11) Што се тиче наставника, још није јасно да ли ће и коњи од њих добити дипломе.
Уочавање словних грешака и исправљање на листићу.
Учитељ/учитељица прозива два ученика, који ће изражајно прочитати текст. Пита их како би га
требало прочитати да би се нагласило оно што је смешно у њему. Подсећа ученике да одређене
речи треба додатно нагласити, направити паузе и подесити интонацију при читању реченица
различитих по значењу.
Изражајно читање, уз наглашавање комичних момената.
Уочавање речи које се исто пишу, а различито значе. Како те речи добијају другачије значење?
Наведите још неке такве речи.
Записивање најважнијег. Учитељ/учитељица даје налог да ученици смисле и запишу реченицу
у којој ће дата реч бити употребљена у два различита значења.
1) ДУГА (Данашња дуга је необично дуга.)
2) ЛАК (Баш је лак овај лак!)
3) МЕСЕЦ (У току овог месеца дивила сам се Месецу.)
Изражајно читање текста из Граматике, стр. 150, уз одговарајућу акцентуацију, и анализа
значења сваке речи која има исти облик.
Најава циља часа и писање наслова наставне јединице на табли. Лепљење наставног листића у
свеску.
Учитељ/учитељица слуша и по потреби исправља ученике при решавању задатака из Радне
свеске на стр. 143.
65
Ток часа

Језичко стваралаштво:
1. Напиши шта све може да значи реч Језик.
2. Напиши неколико реченица, у којима ћеш употребити глагол Падати у различитом
значењу.
Читање написаних реченица и коментарисање.
Рад у четворо или у пару: Састављање тематског речника о ПРОЛЕЋУ. Задатак је да се
ученици сете што већег броја речи које се односе на пролеће, а затим да их запишу разврстане
на врсте речи.
Именице: дрвеће, лишће, гране, сунце, трава, крошња, ливада, јутро, шетња, пупољци...
Придеви: топло, жуто, сунчано, црвена, млади, зелена, цветна, олистале, бујне....
Глаголи: играти, јурити, уживати, сањарити, шетати, веселити се, смејати се....
Док ученици раде, учитељ/учитељица их обилази и по потреби асоцира на одређене речи.
Писање реченица од записаних речи.
Читање и анализа урађеног.
Домаћи задатак: Радна свеска стр. 143 и 151.
Речи које се исто пишу, а различито значе
Данашња дуга је необично дуга.
Баш је лак овај лак!
Месец је био изразито сјајан овај месец.
ЈЕЗИК
ПАДАТИ
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
66
Час број: 5
Област: Књижевност
Наставна јединица: Јанко Веселиновић, Град
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Наставне методе: метода разговора, рад на тексту, демонстративна, аналитичко-синтетичка
метода, кооперативна метода
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 66–68)
Корелација: Природа и друштво, Народна традиција, Чувари природе
Образовни циљеви: Поступно оспособљавање ученика за самостално тумачење књижевног
текста (фабула, радња, поруке). Схватање појма описивања, уочавање редоследа и технике
описивања. Оспособљавање за изражајно читање и казивање. Оспособљавање ученика да
пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и заокруже
битна својства/особине. Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно,
утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек, услов,
поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности. Неговање еколошке свести.
Функционални циљеви: Богаћење речника, језичког и стилског израза. Развијање осећања за
аутентичне естетске вредности у књижевној уметности.
Образовни стандарди: 1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.2; 1СЈ.1.2.1; 1СЈ.1.2.5; 1СЈ.1.2.8; 1СЈ.1.5.3; 1СЈ.2.2.3;
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.1.
67
Ток часа

На самом почетку часа пустити или прочитати временску прогнозу.
https://www.youtube.com/watch?v=LACctjVTn44
Временска прогноза за 22. јул 2014:
„У уторак, изнад Балканског полуострва и наше земље променљиво облачно време,
местимично с кишом, пљусковима и грмљавином, понегде и краткотрајним временским
непогодама. Слично до петка. Са овим облацима стиже и свежији ваздух. Температура ће, у
већини места, бити нижа за 5 до 7 степени, у просеку. А од петка у постепеном порасту. У
уторак у Србији променљиво облачно, с пљусковима и кишом, понегде непогоде са обилнијим
падавинама, градом и јаким ветром. Ветар слаб и умерен, променљивог правца. Најнижа
температура од 16 до 21 степен. Највиша дневна биће у интервалу од 24 до 29 степени.”
Зашто је важна временска прогноза?
Данас је метереолошка прогноза много прецизнија и боља, тако да се на време може предузети
заштита од временских непогода. Међутим, понекад ни то не помаже. Погледати како изгледа
снимак града:
https://www.youtube.com/watch?v=KXBGnkY1jQI
https://www.youtube.com/watch?v=ajqf_RvmRNA (последице града)
Овако изгледа данас, а како је то изгледало пре једног века, сазнаћемо из приповетке Град
Јанка Веселиновића.
Интерпретативно читање приповетке. Први утисци о прочитаном.
Још један дескриптивни текст који описује лепоту природе и њену разарајућу снагу и људску
немоћ.
Усмерено читање ученика са задатком да поделе текст на целине, пронађу како летња жега
утиче на животиње, шта страда у непогоди, како се сељак осећа, да подвуку део у тексту где се
види оштрина ветра („...ветар се напео, дува, па коси као оштра коса...”) и јачина кише („...сипи
као из подеране вреће...”).
Оморина
Какав је ваздух? А сунчева светлост? Пронаћите у тексту.
Са чим пореди се сунце?
Каква је крупна стока, коњи, говеда, а каква живина?
Како објашњавате боју облака: „...бео, сив, мрк, голубије боје...”? Приближавање и
наговештај олује.
Освежење на трен
Којим чулом доживљавамо ову слику? Чуло мириса прво реагује. Наизглед, удах освежења.
Тренутак наде да ће благородна киша донети олакшање.
Град брише све пред собом
Како започиње страхота града? Снажан ветар се поигравао са дрвећем.
Чиме писац појачава страхоту невремена? Муњама које засењују очи, парају небо и показују
надмоћ неба над земљом.
Шта ради град? Уз буку и лупу по крову, град као да говори да ће сравнити све пред собом,
што је и учинио.
68
Ток часа
Којим чулима учествујемо у овом невремену? Прво чулом додира. Ветар савија све пред
собом, као да шиба природу. Чулом вида, муње парају небо. И на крају чулом слуха, када
град уз заглушујућу буку уништава све и сеје страх и очај.
Људска немоћ
Како видите људе у овом делу приповетке? Немоћни су пред снагом и жестином природе.
Могу само да посматрају у очају како се пејзаж пред њиховим очима мења.
О чему размишља сељак? Како је цео његов дугогодишњи труд нестао у једном трену.
Колико муке, зноја, напора и рада су уложили да би све било збрисано... Цео живот му се
променио и окренуо. Како ће да прехрани породицу? Све је ништавно у поређењу са
небеском силом. Осећање страха и немоћи га свог обузима.
Пустош
На шта вам личи пејзаж после града? На бојно поље после битке. Мртви и рањени леже
унаоколо сломљено грање, блатњаво лишће, а као сломљена копља штрче стрњике и
патрљци.
Живот се наставља, али се све променило.
Како бисте се ви понашали на месту сељака?
Чиме се данас сељаци штите од града? Праћењем кретања градоносних облака преко
сателита. Противградним ракетама и специјалним мрежама које се постављају изнад усева и
воћњака.
Објаснити деци да значење речи зависи од дужине изговора појединих самогласника. Речи се
исто пишу, али при изговору имају различито значење – хомоними.
Реч пас може да значи:
кућни љубимац – Жиле је пас чувар.
кретање у спорту – Десни пас је била његова омиљена финта.
појас око струка, део гардеробе – Чобанин је у пас заденуо фрулу.
Играмо се речима – богатимо речник.
Ученици су подељени у групе. Свака група добија задатак да напише што више реченица у
којима дата реч има различито значење.
лук, град, скуп, седам, када, коса, струк, кос
Град, Јанко Веселиновић
оморина
освежење на трен
град брише све пред собом
немоћ људи пред природом
пустош
Речи које се исто пишу, а различито изговарају: град, коса, пас, лук, скуп, седам, када, коса,
струк, кос
Домаћи задатак: У Радној свесци 4 стр. 50 и 51.
_______________________________________________________________________
69
Час број: 6
Област: Jeзичка култура (писано изражавање)
Наставна јединица: Синтаксичке и стилске вежбе
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Наставне методе: метода рада на тексту и усменог излагања, аналитичко-синтетичка метода,
интерактивна метода
Наставна средства: Радна свеска 4, стр. 50 и 51
Корелација: Природа и друштво
Образовни циљеви: Овладавање ученика основним законитостима језика како би се правилно
усмено и писмено изражавали. Развијање љубави према читању и писању, српском језику и
књижевности. Поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика.
Оспособљавање ученика за правилно писмено изражавање.
Васпитни циљеви: Подстицање радозналости и жеље за упознавањем и савладавањем
програмских задатака. Развијање љубави према самосталном стваралачком раду, неговање
уредности, навике поштовања правила писања, упорности и доследности.
Функционални циљеви: Пише кратким и јасним реченицама. Примењује правописна правила.
Развијање смисла и способности за правилно, течно, уверљиво писмено изражавање, богаћење
речника, језичког и стилског израза. Провера нивоа писмености.
1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице;
1СЈ.1.3.3. почиње реченицу великим словом, завршава је одговарајућим интерпункцијским
знаком;
1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре;
1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме.
1. Стана Смиљковић, Миомир Миленковић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Учитељски факултет у Врању, Врање, 2008.
70
Ток часа

Често у комуникацији са другарима, са родитељима, учитељицом размењујете информације.
Некада чујете уопштене, а некада конкретне информације.
У четвртак 12. марта 2015. год. са почетком у 12 сати одржаће се такмичење из математике
Мислиша.
Да ли је овај текст пример конкретног или уопштеног казивања?
Један ученик ће усмено описати ток часа: шта раде ученици, учитељица, како изгледа простор
учионице. Потрудиће се да унесе што више описа.
Истицање циља часа: Синтаксичке и стилске вежбе. Уопштено и конкретно казивање.
На овом часу ћете у вашим радним свескама одговорити на постављене задатке.
Сконцентришите се да бисте показали шта знате. Ауторке су поставиле различите типове
задатака, кроз које ћете показати усвојена знања.
Учитељ прати рад ученика.
У завршном делу часа учитељ прозива једног по једног ученика, који чита питање и одговор.
Остали ученици слушају одговоре, пореде са својим одговорима и јављају се да исправе
одговор ученика који чита, уколико има грешака.
Синтаксичке и стилске вежбе
Уопштено и конкретно казивање
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
71
Час број: 7
Област: Језичка култура (писано изражавање)
Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка Временска непогода
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Тип часа: утврђивање
Облик рада: фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе: метода разговора, рада на тексту, аналитичко- синтетичка метода,
кооперативна метода
Наставна средства: домаћи задаци ученика
Корелација: ликовна култура, природа и друштво
Образовни циљеви: Оспособљавање ученика за самостално тумачење књижевног текста
(фабула, радња, порука). Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају,
запажају, упоређују. Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове ситуација, околност,
утисак, расположење, испољавање.
Васпитни циљеви: Неговање културе слушања саговорника.
Функционални циљеви: Развијање смисла и способности за правилно, течно,
економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и
стилског израза. Развијање читалачких навика.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
72
Ток часа

Хајде да поновимо, кога убрајамо у живу природу?
(људе, биљке и животиње)
Да ли жива природа може да опстане без неживе природе?
Зашто не може?
Како нежива природа може да утиче на живу природу?
Како може да утиче на нас људе?
Да ли је неко доживео временску непогоду?
Пре него што почнете да читате, поновићемо да састав има три целине: увод, разраду и
закључак.
– Аутор треба да се држи теме ( временска непогода).
– Поштовање писања састава.
– Не понављати исте речи у саставу.
– Правописна и граматичка правила.
Данас ћемо читати састав: Временска непогода.
Деца читају сатаве. Записују у свеске добре и слабе стране рада, коментаришу, дају сугестије,
како би рад могао боље да звучи. Ученик који је прочитао домаћи задатак, коментарише свој
рад, увиђа грешке и исправља их. Наставник прегледа сваки прочитани задатак и исправља
уколико има грешака. Ученици износе свој став о прочитаном задатку и тако развијају
критичко мишљење и стичу искуство за касније саставе.
Избор пет најуспешнијих састава који су прочитани на часу.
Временска непогода
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
73
Час број: 8
Наставна јединица: Променљиве и непроменљиве речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Корелација: Књижевност
Образовни задаци: Схватање појма променљивост/непроменљивост речи. Препознавање
променљивих/непроменљивих речи. Уочавање чињеница да неке речи мењају/не мењају облик
приликом употребе у реченици. Усвајање и разумевање службе променљивих/непроменљивих
врста речи у реченици.
Васпитни задаци: Развијање логичког и апстрактног мишљења. Стварање пријатне атмосфере
за учење. Стицање радних навика. Развијање мотивације за учењем.
Функционални задаци: Примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање способности
писменог изражавања.
1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе);
1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци глаголе
из једног глаголског времена у друго;
именица према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју.
74
Ток часа

Мотивациона активност: Брзо реци!
Сви ђаци формирају круг, а учитељ/учитељица стоји ван круга. Он/она изговара одређени
налог/захтев и ђаци који знају одговор остају да стоје у кругу, док они који не знају одговор
треба да чучну унутар круга. Тада он/она прозива 2-3 ученика, који дају своје одговоре. Онда
сви ученици могу опет стати укруг или се може играти на испадање, па се на крају игре
проглашава победник.
Налози/захтеви могу бити следећи:
1. Брзо реци...именицу на слово џ.
2. Брзо реци...глагол на слово ф.
3. Брзо реци...придев на слово г.
4. Брзо реци...глагол у будућем времену, на слово х.
5. Брзо реци...именицу средњег рода, у множини, на слово п.
6. Брзо реци...придев, мушког рода, у једнини, на слово ж.
7. Брзо реци...обавештајну реченицу, о камену.
8. Брзо реци...упитну реченицу, о жаби,
9. Брзо реци... узвичну реченицу од три речи.
10. Брзо реци...вишечлано име једног града.
11. Брзо реци...властиту именицу, женског рода.
12. Брзо реци...глагол који означава стање.
13. Брзо реци...одричан облик глагола имати.
14. Брзо реци...присвојни придев од именице Марко.
15. Брзо реци...скраћеницу која се пише великим словом.
16. Брзо реци... две речи истог значења.
17. Брзо реци....две речи супротног значења.
18. Брзо реци...две речи умањеног значења.
19. Брзо реци...две речи увећаног значења.
20. Брзо реци...реч која има пренесено значење.
Шта смо све поновили играјући ову игру?

Хајде да заједно прочитамо текст из Граматике 4. Посебну пажњу обратите на налоге који су
дати у Граматици, а тичу се текстова.
Читање текста из Граматике 4 (стр. 10). Уочавање речи које се понављају у првом тексту.
Разговор о њима: Којој врсти речи припада реч МАЧКА? Да ли се она јавља увек у истом
облику? Дакле, како бисте назвали реч која мења свој облик? Да ли су именице променљиве
речи? Шта мислите: да ли су глаголи и придеви такође променљиве речи? Ученици износе
своје претпоставке. Током часа ћемо утврдити да ли су ваше тврдње тачне.
Најава циља часа: Данас ћемо разговарати о променљивим речима.
75
Ток часа
Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.

Записивање именица из текста у свеске, по налогу датом у Граматици 4.
Ученици усмено завршавају причу, уочавајући именицу кућа и њене облике.
Читање лекције до краја (стр. 11, 12 и 13). Уочавање непроменљивих речи.
Записивање најважнијег на таблу и у свеске.
У српском језику постоје речи које се мењају, јављају у различитим облицима. Променљиве
речи су: именице, придеви и глаголи.
Јуче сам допутовала са мора. На ручак су ми дошле другарице. Лево од мене је села Каћа.
Испод стола је лежао Џеки. Не желим да га згазим. Да ли је добро?
Непроменљиве речи се јављају увек у истом облику. То су још и: летос, тада, један, сто, и, па,
јер...
Учитељ/учитељица дели наставни листић или диктира реченице које ученици записују у свеске
и решавају.
1. У следећим реченицама подвуци променљиве речи.
Стигао је Јован. Лепа љубичица је расла поред улаза. Данас ће доћи Нешин деда.
2. У следећим реченицама подвуци непроменљиве речи.
Идем у четврти разред. Бака иде ка мени. Сто људи – сто ћуди.
Провера урађеног, заменом свезака у пару.
Променљиве и непроменљиве речи
мачака кућом
мачке куће
мачком кућу
мачкама кући
У српском језику постоје речи које се мењају, јављају у различитим облицима. Променљиве
речи су: именице, придеви и глаголи.
Јуче сам допутовала са мора. На ручак су ми дошле другарице. Лево од мене је села Каћа.
Испод стола је лежао Џеки. Не желим да га згазим. Да ли је добро?
Непроменљиве речи се јављају увек у истом облику. То су још и: летос, тада, један, сто, и,
па, јер...
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
76
Час број: 9
Наставна јединица: Променљиве и непроменљиве речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Корелација: Физичко васпитање, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Схватање појма променљивост/непроменљивост речи. Препознавање
променљивих/непроменљивих речи. Уочавање чињеница да неке речи мењају/не мењају облик
приликом употребе у реченици. Усвајање и разумевање службе променљивих/непроменљивих
врста речи у реченици.
Васпитни задаци: Развијање логичког и апстрактног мишљења. Подстицање игралаштва.
Навикавање на самостални рад. Развијање позитивних особина личности.
Функционални задаци: Примена стечених знања у новим ситуацијама. Развијање способности
писменог изражавања. Употреба правила у новим примерима.
77
Ток часа

Мотивациона игра: Дан – ноћ. Учитељ/учитељица изговарају речи, а ученици чучну – ако је реч
променљива или остају да стоје – ако је реч непроменљива. Речи могу бити: мама, цветни, јер,
иза, дрво, лево, кућа, говорити, после, дим, тада, рачунати, Миле, кад, скакавац, сада, Дунав,
скакати... Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити знање стечено на
прошлом часу.
Учитељ/учитељица објашњава да ће ученици самостално решавати задатке из Радне свеске 4, за
одређено време, које је унапред договорено. Касније ће свако за себе своја решења
преконтролисати гледањем и упоређивањем решења која се налазе на крају Радне свеске 4.
Самостално решавање задатака у Радној свесци 4, стр. 10 и 11.
Док ученици раде, учитељ/учитељица их обилази и по потреби даје додатна
објашњења.Уколико наиђу на нејасноће, ученике прво упућивати да траже помоћ најближег
друга, па тек онда помоћ учитеља/учитељице. Наставник треба да развија солидарност и
међусобну сарадњу међу вршњацима, која се огледа у помагању и пружању помоћи.
Када истекне време за решавање задатака, учитељ/учитељица упућује децу на Решења из Радне
свеске 4, стр. 155. Док ученици проверавају, учитељ/учитељица их обилази и помаже, по
потреби даје додатна објашњења и исправља грешке.
Сваки ученик пребројава своје грешке и пријављује укупан број. Сви заједно анализирају
задатке у којима су имали највише грешака, те их учитељ/учитељица додатно објашњава, да до
грешака не би опет дошло.
Састављање тематског речника о ЈЕСЕНИ. Задатак је да се ученици сете што већег броја речи
које се односе на јесен, а затим да их запишу разврстане на врсте речи.
Именице: дрвеће, лишће, гране, сунце, трава, вече, граја, кестење, кишобран...
Придеви: топло, кишовито, жуто, ветровито, суво, тмурно, тужно, савијено...
Глаголи: играти, сушити, падати, пећи, пљуштати, јурити, лелујати, сипити...
Писање реченица од записаних речи.
Домаћи задатак: Написати 5 реченица о јесени и у свакој плавом бојом подвући променљиве,
а црвеном бојом непроменљиве речи.
Променљиве и непроменљиве речи
Тематски речник о ЈЕСЕНИ.
Именице: дрвеће, лишће, гране, сунце, трава, вече, граја, кестење, кишобран...
Придеви: топло, кишовито, жуто, ветровито, суво, тмурно, тужно, савијено...
Глаголи: играти, сушити, падати, пећи, пљуштати, јурити, лелујати, сипити...
_______________________________________________________________________
78
Час број: 10
Наставна јединица: Властите и заједничке именице
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _________________________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у пару, групни рад
Наставне методе: дијалошка, текстуална, демонстративна, игровне активности, хеуристичка
Наставна средства: табла, креда, свеске, бели папири, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: Природа и друштво, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Уочавање и препознавање именица, заједничких и властитих. Подсећање
на појам заједничке и властите именице. Уочавање именица у тексту. Вежбање изражајног
читања.
Васпитни задаци: Буђење радозналости и истраживачког духа. Неговање другарства у
одељењу. Стварање пријатне радне атмосфере. Указивање на значај правилног писања и
читања. Развијање самосталности.
Функционални задаци: Практична примена усвојених знања о заједничким и властитим
именицама. Развијање способности за уочавање и издвајање именица из текста. Богаћење
језичке културе ученика. Неговање правилног изражавања.
1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе);
градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве).
79
Ток часа

Напомена: Уџбеник Граматика 4 има богат садржај о именицама, те нисмо нудили додатне
задатке за мотивацију ученика на почетку часа. Такође, нису потребни ни додатни задаци за
примену знања о именицама.
Ова јединица се може понудити ученицима за самостално учење на часу. У том случају се од
њих захтева да ураде све налоге из Граматике 4 и запишу дефиниције именица и подврста
именица. Велика је вероватноћа да ће они сами или у пару успешно моћи да усвоје предвиђене
садржаје, будући да су се са именицама упознали много раније. Наш је предлог да се час
организује управо на тај начин.
Међутим, уколико учитељ/учитељица сматра да ученици не би довољно квалитетно обрадили
дате садржаје, онда предлажемо сценарио у коме учитељ/учитељица води цео час, фронталним
радом. Важно је рећи да је редослед овде датих радњи исти и у случају да ученици самостално
решавају дате задатке.
Као мотивација ће послужити уводна загонетна питања из Граматике 4, стр. 14. Уочавање речи
које именују бића, предмете и појаве.
Учитељ/учитељица најављује да ће на данашњем часу обновити знања о именицама. Током
целог часа ће користити Граматику 4 и текстове до 20. стране.
Записивање наслова наставне јединице на табли.
Смишљање кратке и необичне приче од датих именица, у пару.
Неколико парова прича измишљену причу, док остали ученици пажљиво слушају и износе
своје утиске.
Цртање табеле и разврставање именица, фронталним радом. Издвајање дефиниције.
Читање текста (Граматика 4, стр. 16) наглас, а затим у пару. Уочавање заједничких и
властитих именица, те записивање у колоне у свеску. Издвајање дефиниције.
Читање преосталог текста на стр. 17, 18. и 19. Од ученика се захтева да све прочитано
анализирају и прокоментаришу. Важно је проверити разумевање прочитаних текстова, који
обилују информацијама из историје и географије, а које ће ученици усвојити на часовима
Природе и друштва, током ове школске године.
Играње игре из Граматике 4, стр. 15. Подела ученика у три групе, груписање тимова око једне
базе/клупе, дељење белог папира и оловке, бирање вође групе, који ће записивати речи.
Такмичење у смишљању што већег броја именица, на задато слово, за одређено време.
Извештавање група и проглашење групе са најбогатијим речником.
Напомена: Задатке у Радној свесци 4, стр. 12. и 13. не треба решавати, већ их дати за домаћи
задатак, на следећем часу.
Домаћи задатак: Цртање табеле за занимљиву географију, по угледу на табелу нацртану у
Граматици 4, стр. 19. Није потребно у њу уносити податке, јер ће нам користити за такмичење
на наредном часу.
80
Ток часа
Заједничке и властите именице
ИМЕНИЦЕ
БИЋА ПРЕДМЕТИ ПОЈАВЕ
кукавица, Стари
гнезда, кућа киша
Словени
Именице су речи које именују бића, предмете и појаве.

ЗАЈЕДНИЧКЕ ВЛАСТИТЕ
ученик Филип
флаута Земун
пас Гаров
киша Дунав
стриц Бугарска
Властите именице означавају посебна имена људи, животиња, држава, градова, река,
планина. Оне се увек пишу великим почетним словом.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
81
Час број: 11
Област: Граматика (правопис)
Наставна јединица: Писање имена држава и народа
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Оспособљавање ученика за правилну употребу великог слова у писању
имена народа. Усвајање правила о правилној употреби великог слова. Овладавање садржајима
из области правописа, неговање писмености ученика.
Васпитни задаци: Развијање самосталности и самопоуздања при излагању пред одељењем.
Неговање радних навика, поштовање вредности и симбола других држава и народа.
Функционални задаци: Примена правописног правила у животним ситуацијама. Развијање
мисаоних способности. Развијање способности за правилно и тачно усмено и писмено
изражавање.
набрајању;
типове реченица, дужину реченице...);
82
Ток часа

Организовање игре Занимљива географија. Ученици су за домаћи задатак код куће нацртали
табелу, у коју ће сада уносити податке. Учитељ/учитељица у себи изговара азбуку, док га/је
један ученик не прекине. Тада изговара слово које ће бити почетно слово за податке које треба
уписати. Сваки ђак користи своју табелу. После 2-3 минута учитељ/учитељица даје знак за
прекид игре. Ученици наводе записане појмове и сваки тачан одговор доноси им по 1 поен. На
тај начин могу два пута одиграти игру.
Учитељ/учитељица најављује да ће се на данашњем часу подсетити како се пишу имена држава
и народа.
Изражајно читање текста из Граматике 4 (стр. 104, 105. и 106) и разговор о прочитаном.
Уочавање правописног правила, уз скретање пажње на вишечлана имена, имена покрајина и
народа.
Читање текста о прослави Нове године и записивање тражених података у свеске.
Решавање 1. и 2. задатка у Радној свесци 4 на стр. 119.
Док ученици раде, учитељ/учитељица их обилази и по потреби даје додатна објашњења.
Провера тачности урађеног усменим путем, фронталним радом.
Уколико преостане времена за рад, ученици могу да реше осмосмерку из Радне свеске 4,
стр. 12.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 12 и 13.
Писање имена држава и народа
Кинези (Кинез, Кинескиња) Кина
Шпанци (Шпанац, Шпањолка) Шпанија
Грци (Грк, Гркиња) Грчка
Немци (Немац, Немица) Немачка
Имена држава, покрајина и народа пишу се великим почетним словом. Све речи у имену се
пишу великим словом.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
83
Час број: 12
Наставна јединица: Драган Лукић, Друг другу
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: групни, фронтални
Наставне методе: дијалошка, монолошка
Наставна средства: текст из Читанке 4
Образовни стандарди: 1СЈ.1.5.1; 1СЈ.2.5.1; 1СЈ.3.5.3.
Образовни циљеви: Мотивисати и припремити ученике за доживљавање и наставно тумачење
песме Друг другу Драгана Лукића. Уочавати и вишестраним истраживачким приступом
анализирати мотив другарства (као најистакнутији мотив песме), песничке слике и изразе,
стихове од доминантне значењске вредности и укупну естетску раван песме. Уочити и истаћи
особеност лирске поезије на примеру песме Друг другу Драгана Лукића.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика свест о љубави и другарству као о једном од
најплеменитијих осећања.
Функционални циљеви: Подстицати самосталну процену вредности уметничког дела.
Истраживачки задаци: Поделити ученике у три групе. Водећи се сопственим искуством
ученици треба да припреме примере другарског и недругарског понашања. Прва група се
припрема да за следећи час припреми најлепше примере другарског понашања, а друга група
припрема примере недругарског понашања. Ученици пре свега треба да се воде сопственим
понашањем, да се присете ситуација када су се они сами понели другарски или недругарски.
Трећа група треба да пронађе што већи број пословица које говоре о другарству.
84
Ток часа

Најпре друга, а потом прва група износи своје примере другарског и недругарског понашања.
На тај начин се отвара проблем другарства, што представља психолошку припрему ученика за
песму Друг другу Драгана Лукића. Наставник записује наставну јединицу на табли, а потом
чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: У чему се слажете са песником? Који
су вам се стихови о другарству највише допали? Објасните зашто.
Потом следи анализа песме:
Зашто песник каже да „ко има друга има све”? Чиме је све човек богатији када има
пријатеља?
Шта за песника није другарство? Шта нам све ови стихови откривају о другарству?
Зашто је песник упоредио другарство са војничком храброшћу?
Где све можемо пронаћи друга?
Шта вам је ново ова песма открила о другарству?
(Песник нам говори да је другарство нешто најдрагоценије што човек у свом животу може да
стекне. Када имамо друга, онда имамо и помоћ у свакој прилици, имамо са ким да поделимо
своје жеље и тајне, да се радујемо, певамо и славимо. Другарство није ни птица, ни бели зец, ни
пахуљица, ни злато, ни шапутање. За разлику од птице која је слободна, али нестална,
неухватљива, другарство тежи постојаности. Прави друг је увек уз нас, то је неко на кога се у
сваком тренутку можемо ослонити. Другарство такође није ни зец, јер је он симбол
плашљивости. За разлику од зеца, другарство је неустрашиво, прави пријатељ се неће бојати да
у свакој прилици помогне свом другу. Иако лепа, пахуљица је крхка и непостојана. Зато
другарство не наликује ни њој. Право пријатељство је постојано и вечно. Иако је злата вредно,
другарство ипак не наликује на њега, јер је непоткупљиво. Ма колико неко био богат, он својим
новцем не може стећи пријатеља, јер се пријатељ стиче љубављу, верношћу и несебичношћу.
Песник нас такође упозорава да другарство није шапутање јер се шапутање претвара у
јединицу. То значи да шапутање није прави начин да помогнемо другу. Другу ћемо помоћи ако
га нечему научимо, ако му помогнемо да схвати задатак који није разумео... Након што нам је
открио шта све другарство није, песник нас подсећа да је другарство најсличније војничкој
храбрости, часној речи и непрекидном сећању на друга. То значи да другарство не познаје
кукавичлук, да се човек треба изборити са својим лошим особинама и навикама, ако жели да
стекне правог пријатеља. Но иако је тако драгоцено, другарство се може пронаћи свуда, на
сваком месту и у свакој прилици можемо стећи новог друга, само ако то заиста желимо и ако се
заиста потрудимо.)
Након анализе песме, наставник упознаје ученике са појмом лирске песме.
(Лирска песма је песма којом се изражавају осећања, размишљања и расположења песника. Она
се пише најчешће у стиху. У песми Друг другу Драган Лукић је изнео своја размишљања о томе
шта је право пријатељство. Због тога је ово једна лирска песма.)
У завршном делу часа трећа група чита своје пословице о другарству, а остали ученици
објашњавају смисао пословица доводећи их у везу са песмом Друг другу Драгана Лукића.
(То могу бити неке од следећих пословица:
Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.
Боље је пријатељ близу него брат далеко.
85
Ток часа
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Тешко другу без друга и славују без луга.
Добро је у невољи имати пријатеља.
Вјеран друг, најбољи друг.
Гадније је подозревати о пријатељу, но преварен од њега бити.
Желиш ли пријатеља, попуштај – желиш ли непријатеља, не дај!
За пријатеља новог не упуштај старог.
И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало.
Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија.
Лакше је пријатеља добити него сачувати.
Не ваља пријатељство с којим Бога вријеђаш.
Послије Бога ништа није боље од добра пријатеља.
Храброст се познаје у бици, пријатељство у нужди, а мудрост у љутини.
Човијек тек онда позна пријатеља кад га изгуби.)
Домаћи задатак: Уради задатке у Радној свесци 4 на стр. 6.
Друг другу, Драган Лукић
Пријатељство – највећа драгоценост
– постојано
– неустрашиво
– трајно
– непоткупљиво
Лирска песма – песма којом се изражавају осећања, размишљања и расположења песника.
Она се пише најчешће у стиху.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
86
Час број: 13
Област: Граматика (правопис)
Наставна јединица: Писање имена градова и села и њихових становника
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Ликовна култура, Природа и друштво
Образовни задаци: Проширивање стечених знања о правилној употреби великог слова у
писању имена градова, села и њихових становника. Примена правописних правила. Богаћење
речника.
Васпитни задаци: Развијање и неговање упорности, поштовања правила, такмичарског духа,
солидарности у вршњачкој групи. Развијање самосталности.
Функционални задаци: Примена правописног правила у писању великог слова на новим
текстовима. Усавршавање и неговање језичке културе. Развијање способности за откривање
аналогних примера. Вежбање тумачења ребуса.
знаком;
набрајању.
1. Јелена Срдић, Зорана Петковић-Живановић, Дар речи, Граматика за четврти разред основне
школе, Нови Логос, Београд, 2013.
87
Ток часа

Као мотивација за рад послужиће ребуси, који могу бити одштампани на наставним листићима
или их учитељ/учитељица може цртати на табли. Ученици решавају ребусе и разврставају
именице на заједничке и властите.
рода јагода Париз
Параћин парк Канада
кокошка чинија вода
Лондон Ненад улица
накит бунар Дунав
банана нарцис конац Подгорица
88
Ток часа
Учитељ/учитељица скреће пажњу ученика на властите именице и начине њиховог писања.

Најављује да ће на данашњем часу проширити стечена знања о писању имена градова, села и
њихових становника.
Читање уводног текста из Граматике 4 (стр. 108). Записивање у свеске имена становника
градова који се помињу у тексту (Кикинђани, Шапчани, Новосађани, Панчевци).
Уочавање правописног правила: Имена становника градова и села пишу се великим почетним
словом. Све речи у имену се пишу великим словом.
Читање података из табеле, тако што учитељ/учитељица чита назив града и становника у
множини, а дете које додирне по рамену чита становнике у једнини.
Уочавање да ако се име града или села састоји од две речи, име становника се пише спојено,
као једна реч.
Диктат са предусретањем грешака: Учитељ/учитељица чита реченицу по реченицу, ученици
говоре како се речи пишу правилно, а затим реченице записују у свеске.
Милица користи интернет да се дописује са другарима. Најчешће пише Немици Сари. Другу
Роберту из Велике Британије шаље честитке за рођендан. Ипак, омиљена јој је Новосађанка
Лола. Она и њене другарице Мађарице ће доћи у Велику Моштаницу.
Решавање задатка бр. 5 у Радној свесци 4 на стр. 120.
Провера тачности урађеног заменом радних свезака у пару, усменим путем.
Бројање грешака, уочавање и издвајање најчешћих. Учитељ/учитељица могу на табли написати
најчешће грешке и исправити их црвеном кредом, да би деца и визуелно упамтила како се
правилно пише.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 119, 120 и 121.
Писање имена градова и села и њихових становника
Имена становника градова и села пишу се великим почетним словом. Све речи у имену се
пишу великим словом.
Диктат
Милица користи Интернет да се дописује са другарима. Најчешће пише Немици Сари. Другу
Роберту из Велике Британије шаље честитке за рођендан. Ипак, омиљена јој је Новосађанка
Лола. Она и њене другарице Мађарице ће доћи у Велику Моштаницу.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
89
Час број: 14
Наставна јединица: Бранислав Црнчевић, Кад би мени дали
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални
Наставне методе: дијалошка, текстуална
Наставна средства: текст из Читанке 4, стр. 14–15
песме Кад би мени дали Бранислава Црнчевића. Упућивати ученике да уочавају поетске слике
показујући их на примеру. На примеру песме Кад би мени дали обновити знање о стиху и
строфи.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика свест о љубави, другарству и несебичности као о
најплеменитијим осећањима. Развијати љубав према поезији и стварати читалачке навике.
Функционални циљеви: Подстицати ученичку способност имагинације. Подстицати њихов
смисао за чулно представљање света, развијати способност усменог изражавања опаженог и
доживљеног. Упутити ученике да упоређују сопствене доживљаје са онима које примају из
књижевности, да их јасно и креативно изражавају у усменој или писменој форми.
Истраживачки задаци: Прочитај песму Кад би мени дали Бранислава Црнчевића. Док читаш,
размишљај о особинама дечака који жели да свој дан подели са другим. Обнови знање о стиху и
строфи.
90
Ток часа

Разговор са ученицима о томе како проводе своје слободно време, што представља психолошку
припрему ученика за песму Кад би мени дали Бранислава Црнчевића. Наставник записује
наставну јединицу на табли, а потом чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта ти се допало у песми Кад би
мени дали Бранислава Црнчевића? Како замишљаш дечака из песме?
Шта је пожелео дечак из песме? Које су особине овог дечака? На који начин он жели да
помогне некоме ко је „добар а случајно сам”? Шта нам ова песма открива о другарству?
(Дечак из песме Кад би мени дали пожелео је да своје слободно време подели са неким, да
стекне пријатеља. Тако би свој дан провео у игри, разговору, трчању и дружењу са пријатељем.
Дечакове жеље нам откривају његове особине и стање у коме се тренутно налази. Пред нама је
један усамљен дечак жељан дружења. Он чезне за пријатељем, за дружењем, за игром.
Потребан му је неко коме може да открије своје мисли и жеље. Но иако усамљен, дечак је
дружељубив. Њега одликује пре свега доброта и несебичност. Своје слободно време он жели да
подели са другим, под његовим кишобраном увек има места за друга. Дечак је, такође, и
саосећајан. Не жели да се нико осећа усамљеним, изопштеним из друштва. Због тога своје
слободно време жели да подели са неким ко је добар, а усамљен, не би ли га усрећио. Песма
Кад би мени дали Бранислава Црнчевића открива нам да је потребно бити саосећајан и
несебичан, како бисмо стекли правог пријатеља. Песма нас учи да мислимо на друге,
откривајући нам лепоту дружења и пријатељства.)
У завршном делу часа ученици обнављају појам стиха и строфе на примеру песме Кад би мени
дали:
Шта је стих, а шта строфа?
Колико срофа има песма „Кад би мени дали”?
Колико у свакој строфи има стихова?
(Стих је један ред у песми, а строфа целина састављена од неколико стихова. Песма може
имати једну или више строфа. Песма Кад би мени дали је састављена од пет строфа различите
дужине. Прва, трећа и четврта строфа састоје се од по четири стиха (катрен); друга строфа има
три стиха (терцет), а последња, пета строфа има два стиха (дистих).)
Домаћи задатак: Препиши у свесци писаним словима латинице стих који ти се највише допао
и строфу која је на тебе оставила најјачи утисак.
Кад би мени дали, Бранислав Црнчевић
Лик дечака: дружељубив, несебичан, усамљен, добродушан, саосећајан.
Стих = један ред у песми (нпр. „Кад би мени дали један дан”).
Строфа = целина састављена од неколико стихова (нпр. „Играли бисмо, причали бисмо
нешто,/ трчали бисмо, скакали бисмо вешто/ ја и добар, а случајно сам.”)
___________________________________________________________________________________
91
Час број: 15
Наставна јединица: Род и број именица – појам и препознавање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Математика, Природа и друштво
Образовни задаци: Оспособљавање ученика за разумевање, уочавање и поимање рода и броја
именица и њихово уочавање у тексту. Проширивање основних појмова о именицама. Вежбање
изражајног читања. Богаћење језичке културе ученика.
Васпитни задаци: Буђење радозналости и истраживачког духа. Неговање другарства у
одељењу. Стварање пријатне радне атмосфере.
Функционални задаци: Практична примена усвојених знања о роду и броју именица.
Развијање мисаоне активности ученика и стваралачких поступака у области језика.
1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у односу на узраст);
92
Ток часа
Учитељ/учитељица пита ученике: Шта би волео/-ла да имаш само једно, а чега би волео/-ла да
имаш више комада? Ученици набрајају: једну јединицу, обавезу, брисање прашине....више
чоколада, петица, слободног времена, бомбона...
Данас ћемо обновити стечена знања о роду и броју именица. Шта означавају именице?
Наведи подврсте именица? Шта оне означавају? У чему је разлика међу њима? Наведи
пример за сваку подврсту.
Читање текста из Граматике 4 (стр. 20). Уочавање именица различитих родова.
Учитељ/учитељица издаје налог да ученици запишу у свеску једну реченицу, са три именице
различитог рода, које су наведене у Граматици. Именице морају се да доведу у везу, како би
реченица имала смисла. (Нпр. Киша је опрала прозор који сада блиста на Сунцу.) Подвлаче
именице и испод њих пишу речи које нам помажу да одредимо род именица.
Уочавање и исправљање грешака у реченицама, те записивање у свеске.
Стваралачка активност: Измишљање смешних имена за именице у мушком роду(Граматика 4,
стр. 22).
Изражајно читање и коментарисање састава. Цртање табеле, записивање истакнутих именица и
одређивање рода и броја.
Уочавање како се именице мењају, читањем реченица у пару. Писање четири реченице о
другу/другарици, са том именицом у различитим облицима.
Добро размисли и запиши у свеску следеће реченице:
1) Обавештајну реченицу, у којој је субјекат именица средњег рода, у множини.
2) Заповедну реченицу, у којој је субјекат властита именица.
3) Упитну реченицу о патикама, од 5 речи.
4) Узвичну реченицу о једној држави и народу који живи у њој, у будућем времену.
Самостално смишљање и записивање у свеске.
Читање и анализа записаних реченица.
Домаћи задатак: Решавање задатка из поља Играјмо се речима (Граматика 4, стр. 23.)
Ученици треба да исеку из новина 3 именице, које ће сместити у реченице и залепити их у
свеску.
93
Ток часа
Род и број именица
Киша је опрала прозор који сада блиста на Сунцу.
ТА ТАЈ ТО
На хиподрому су се тркали коњи.
Хоће ли опет улицама јурити деца на бициклама?
Сви људи на планети – уједините се!
Очеви, помажите синовима!
ИМЕНИЦА РОД БРОЈ
дан мушки род једнина
ноћ женски род једнина
сисар мушки род једнина
реп мушки род једнина
четка женски род једнина
муве женски род множина
млеко средњи род једнина
рогови мушки род множина
Мој најбољи друг је Бобан. Ја волим мог друга. Делим са другом ужину. Хеј, друже, дођи на
фудбал!
Именице могу бити мушког, женског или средњег рода.
Именице имају два броја: једнину и множину.
Властите именице су обично у једнини.
Именице су променљиве речи.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
94
Час број: 16
Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка Из мог дневника
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Радна свеска 4 (стр. 16)
Образовни циљеви: Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и
унапређује. Подстицање ученика на самостално језичко и литерарно стваралаштво. Развијање
смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
изражавање. Оспособљавање за изражајно читање и казивање. Оспособљавање ученика да
битна својства/особине (спољашње и условно унутрашње) Подстицање ученика да схватају и
усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација,
испољавање. Подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности. Оспособљавање за успешно
служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у
различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца).
Функционални циљеви: Рад на богаћењу речника и стилског израза.
1СЈ.3.5.1.
95
Ток часа

Пре читања радова Из мог дневника укратко поновити шта је дневник и како се пише.
Дневник је књижица или свеска у којој описујемо наша осећања или догађаје по данима или
месецима. Пише се под свежим утисцима дневних догађаја. Дневник нам често помаже да
записујући у њега своја осећања, разрешимо неке недоумице које нас муче или пак само да нам
један део нашег живота остане описан на страницама како бисмо га се сећали са што више
детаља. Неки историјски моменти су нам приближени помоћу записивања мемоара као што је
то био случај са малом Аном Франк, девојчицом која је са својом породицом преживљавала
дане Другог светског рата.
– Како се пише дневник, у којој форми?
– Неки људи дају име свом дневнику и лично му се обраћају као: Мој Дневниче.
– У десном горњем углу листа на коме пишемо напише се датум, време и место писања.
– Oписује се дан или део дана кад нам се нешто занимљиво десило, у школи, на путу, код
куће. Некад су то само наша размишљања, осећања, мишљења о некоме или нечему.
– Када сматрамо да смо записали све за тај дан, завршавамо се реченицом
Твој/Твоја ______(написати своје име). То оставља утисак да стварно пишемо пријатељу.
У договору с децом поставити захтеве на основу којих ће се процењивати и коментарисати
радови. Најпрактичније је да их буде пет.
1. Форма писања дневника и састава (увод, главни део, закључак).
2. Реченице су потпуне, јасне, редослед дешавања радњи хронолошки.
3. Причање о теми: био сам / била сам усамљен/-а
4. План за писање састава: опис догађаја који је допринео да се осећамо усамљено, личности
које су учествовале и на који начин, како смо се осећали у току самог догађаја, а како док
пишемо дневник, кад је осећај усамљености позитиван а кад негативан.
5. Читање треба да буде јасно, гласно, изражајно.
Читање и анализирање састава према захтевима. Ученици коментаришу један другоме радове,
али и самовреднују. Шта су могли боље да искажу. Уочавају се добри изрази, целовите
реченице, описи који добро осликавају унутрашње стање писца, избор мотива о којима је
писано и сама композиција рада.
Гледање инсерта из филма Дневник Ане Франк до краја часа.
http://www.filmovizija.com/movie/the-diary-of-anne-frank-1959-video_425383058.html
Из мог дневника
(Био/била сам усамљен/-а, домаћи задатак)
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
96
Час број: 17
Наставна јединица: Збирне именице; род и број – појам и препознавање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Уочавање и препознавање именица у тексту. Обрада и усвајање
граматичког појма: збирне именице, род и број збирних именица. Поимање рода и броја
збирних именица. Препознавање и употреба збирних именица
Васпитни задаци: Неговање уредности. Навикавање на систематичност у раду. Подстицање
жеље за савладавањем програмских садржаја и радозналости.
Функционални задаци: Примена знања о збирним именицама, роду и броју у конкретним
примерима – реченицама. Развијање мисаоне активности ученика и стваралачких поступака у
области језика. Указивање на значај правилног усменог и писменог изражавања.
97
Ток часа

Усмено понављање теоријског знања из граматике, ради најаве нове наставне јединице. Могућа
питања су: Шта одликује променљиве речи? Какве су непроменљиве речи? Које врсте речи
постоје? Шта су именице и како их делимо? Ког рода и броја могу бити? Како пишемо наслове
књига, часописа и новина? Како пишемо имена држава, градова, села и њихових становника?
Како пишемо имена река, језера, планина и мора? Шта још пишемо великим почетним словом?
О којим врстама речи сам постављао/-ла питања?
Данас ћемо проширити наша знања о именицама и научити још једну подврсту именица.

Прочитајте стихове из Граматике 4, стр. 24 у себи и смислите речи којима бисте их допунили.
Допуњавање стихова и уочавање збирних именица, те постављање дефиниције. Тумачење дате
илустрације (стр. 25).
Учитељ/учитељица пише наслов наставне јединице на табли.
Заједно смишљамо и записујемо 2 реченице са збирним именицама, као и дефиницију.
Реченица може бити:
Шарено цвеће расте испред жбуња. Кроз пруће, грање и лишће се пробијају зраци сунца.
Збирне именице означавају збир, скуп истих бића или предмета. Они се не могу пребројати, а
схватају се као једна целина.
Уочавање и истицање разлике између заједничких именица у множини и збирних именица. Да
би проверио/-ла да ли су ученици разумели разлику, учитељ/учитељица тражи од њих да
запишу тројке од именице: буре, пиле, трн и прут.
(буре – бурићи – бурад; пиле – пилићи – пилад; трн – трнови – трње; прут – прутови – пруће)
Исправљање грешака у реченицама (стр. 27) и истицање важности правилног говорења и
писања.
Писање упитне реченице о винограду.
(Нпр. Да ли су грожђе из винограда сместили у бурад?)
Поимање рода и броја збирних именица (стр. 28).
Самостално читање текста у себи, преписивање збирних именица у свеску и одређивање
њиховог рода (жбуње, дрвеће – средњи род). Записивање правила за одређивање рода и
уочавање броја.
Збирне именице имају само једнину, јер својим обликом једнине већ означавају збир више бића
или предмета. При одређивању рода помажу нам речи: тај, та и то.

Стваралачки задатак: Смисли загонетку или ребус за именице: жбуње, снопље, пилад, браћа.
Како који ученик смисли загонетку или ребус, он их изговара или црта на табли, док остали
ученици погађају.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 18. и 19.
98
Ток часа
Збирне именице
Шарено цвеће расте испред жбуња. Кроз пруће, грање и лишће се пробијају зраци сунца.
Збирне именице означавају збир, скуп истих бића или предмета.
Они се не могу пребројати, а схватају се као једна целина.
буре – бурићи – бурад; пиле – пилићи – пилад; трн – трнови – трње; прут – прутови – пруће.
Да ли су грожђе из винограда сместили у бурад?
Жбуње, дрвеће – средњи род
Збирне именице имају само једнину, јер својим обликом једнине већ означавају збир више
бића или предмета.
При одређивању рода помажу нам речи: тај, та и то.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
99
Час број: 18
Наставна јединица: Алекс Џ. Паркер, Дружење, изласци, забављање (избор)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални,
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 16–19), Радна свеска 4 (стр. 17)
Корелација: Грађанско васпитање
текста (фабула, радња, поруке). Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у
различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим
ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца). Оспособљавање ученика да
пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; оспособљавање да уоче, издвоје
и заокруже битна својства/особине (спољашње и условно унутрашње).
Васпитни циљеви: Неговање културе слушања саговорника. Васпитавање ученика за живот и
рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности.
Развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Функционални циљеви: Развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и
уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза.
Развијање читалачких навика.
1СЈ.3.2.3; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.2.
100
Ток часа

Показати деци слику баште, врта, цвећаре или букета разнобојног цвећа и питати их шта виде.
Да ли препознају неко цвеће?
Како знају да је баш то ружа, гербер, љубичица?
Долазимо до закључка да сваки цвет изгледа и мирише другачије. Сваки је леп за себе и сваки
улепшава башту или букет.
Тако је и са људима. Нема истих људи. Сви су различити.
По чему могу људи да се разликују? По боји косе, очију, полу, узрасту, интересовањима...
Сви имају своје врлине и мане. То је тема данашњег часа.
Најава наставне јединице.
Интерпретативно читање текстова и кратак осврт на сваки од њих, утисци, осећања, мишљења
и лична искуства из сличних ситуација.
Љубомора
О чему се говори у тексту? Какво је осећање љубомора? Негативно, лоше. Шта значи бити
љубоморан? Где „живи” и чиме се „храни”? Живи у отрованом срцу и храни се лошим
мислима. Није добра ни за оног који је љубоморан ни за оног на кога се љубомора односи. Ко
страда од љубоморе? Сви који се налазе око неког ко гаји таква осећања. Он трује и друге, а
највише себе таквим мислима.
Свако од нас је вредан љубави, пажње, има своје таленте које треба да негује. Треба да будемо
свесни да вредимо и да смо важни људима који нас окружују и воле као и ми њих.
Такмичимо се сами са собом, а не са другима! Увек треба размишљати да ли смо данас бољи
него јуче и шта смо учинили да тако буде. Ако на такав начин размишљамо, нећемо имати
времена да нам буде криво што је неко урадио нешто што ми нисмо.
Када неког стварно волимо, онда не можемо да будемо љубоморни, него треба да се радујемо
свему добром што тај ради и да нас то испуњава задовољством.
Љубав је једина ствар која се дељењем увећава. Зато ако имамо љубав, смањује се могућност
појаве љубоморе.
У тексту се појављује знак [...]. Пронађите га. Шта он значи?
Овај знак нам говори да су у тексту изостављени одређени делови текста.
Извињења
О чему говори овај текст? Зашто нам је тешко да се извинимо? Због нашег „великог” ЈА! Онај
ко је себичан, тешко се извињава.
Како се осећамо кад кажемо чаробну реч „извини” или је чујемо од неког? Када се искрено
покајемо, свим срцем и душом за нешто лоше што смо урадили и кажемо извини, одједном
осетимо велико олакшање. Падне нам камен са срца, како каже наш народ. Све постаје лепше,
боље. Опет имамо друга и радост дружења са њим. Исто је и кад чујемо да неко жели да нам
се извини. Загрлимо га као пријатеља кога нисмо дуго видели.
Када вам је најлакше, а кад најтеже да се извините? Коме?
101
Ток часа
Скренути пажњу на погрешан начин изговарања глагола извинити се:

Јуче сам се ИЗВИНИО Петри што сам је увредио. (правилно)
извинити се (тражити опроштај) и извинути се (савити се, извити се).
Другови с посебним потребама
Да ли сте били у ситуацији да се нађете у близини неке особе с посебним потребама или да се
дружите с њом? Како сте се осећали? Необично. Шта мислите, како се такве особе осећају с
нама? Треба се трудити да их прихватимо такве какви јесу. Да им пружимо пуну пажњу. Да
се распитамо или прочитамо о проблему који имају и на тај начин сазнамо како треба према
њима да се опходимо.
Покушајте на тренутак да замислите да немате чуло вида. Шта све не бисте могли? Шта се не
бисте усудили? Како се осећате? Сад схватате колико су заправо слепи људи способни, имају
вештине и врлине, кад се сами крећу улицом, иду у школу, свирају инструмент...
Особе са посебним потребама јесу једнаке нама! Сви смо ЉУДИ!
Ученици драматизују ове три животне ситуације у две варијанте, са сукобом и са разрешењем и
међусобним разумевањем. Кратак разговор како су се осећели.
Дружење, изласци и забаве Алекс Џ, Паркер
Љубомора: Трује срце и душу.
Сви смо због нечега важни и битни.
Откривај своје врлине и таленте и негуј их.
Такмичи се сам са собом. Труди се да сваки дан будеш бољи него јуче.
Радуј се успеху друга, јер је то и твој успех. Дружењем с њим допринео си да он буде баш
такав.
Извињења: Покај се за лоше дело и искрено извини.
Извињење и опроштај скидају терет са срца.
Труди се да не понављаш грешке.
Другови с посебним потребама:
Особе с посебним потребама јесу једнаке са нама! Сви смо ЉУДИ!
Порука:
Љубав је једина ствар која се дељењем увећава!
Запамти:
(...) – Знак да је део текста изостављен
Извини, извинуо сам врат од извињавања!
Шта се у теби променило од тог догађаја? Да ли покушаваш да боље разумеш људе око
себе?
102
Ток часа
Домаћи задатак: У Радној свесци 4, на страни 17, урадити вежбање. Треба написати састав на
тему: Био је то неспоразум по следећем плану:
Увод: Око чега људи најчешће долазе до неспоразума?
Разрада: Шта је претходило догађају? Како је дошло до њега? Ко те није разумео? Зашто?
Како си се осећао у том тренутку? На који начин си разрешио неспоразум? Каква су осећања
после разјашњења?
Закључак: Шта се десило након тога?
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
103
Час број: 19
Наставна јединица: Писана вежба, Био је то неспоразум
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, у пару
Наставна средства: Радна свеска (стр. 17)
Образовни циљеви: Поступно оспособљавање ученика за самостално писање текста (фабула,
радња, поруке). Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама
(улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца). Оспособљавање ученика да пажљиво
посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и заокруже битна
својства/особине (спољашње и условно унутрашње). Подстицање ученика да схватају и усвајају
појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација,
испољавање. подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак
Васпитни циљеви: Неговање културе слушања саговорника. Васпитавање ученика за живот и
рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности.
Развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима
1СЈ.3.2.3; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.2.
104
Ток часа

На почетку часа у сарадњи са децом подсетити се плана за писање састава и осталих захтева на
основу којих ће се процењивати радови.
План за састав:
Разрада: Шта је претходило догађају? Како је дошло до неспоразума? Ко те није разумео?
Зашто? Како си се осећао у том тренутку? На који начин си разрешио проблем? Каква су
осећања после разјашњења?
Закључак: Шта се у теби променило од тог догађаја? Да ли покушаваш да боље разумеш људе
око себе?
Захтеви за процењивање успешности радова:
1. Форма писања састава (увод, главни део, закључак).
3. Визуелним увидом проверити да ли су поштована правописна правила.
4. План за писање састава.
Читање и анализирање састава према задатим захтевима. Ученици у свескама записују
запажања у току читања својих другара. Уочавајудобре изразе, целовите реченице, описе који
добро осликавају унутрашње стање наратора, избор мотива о којима је писано и саму
композицију рада. Коментаришу, дају препоруке како лепше и боље да се изразе.
Коментари и запажња нису само о другим радовима. Деца треба да кажу шта би сада у свом
саставу променила, казала другачије. Које грешке су увидели?
За крај часа наставник је спремио цедуљице на којима су проблематичне ситуације (лоша оцена
– сазнали родирељи пре него што је дете казало; закашњавање – непрецизан договор око места
састанка; нестрпљење – није сачекала да јој се објасни; казна – овај пут због случајне штете
која је раније била намерна...). Деца у пару или групи драматизују задатак. Две варијанте, са
сукобом и са решењем на миран начин.
Био је то неспоразум, план за састав
Разрада: Шта је претходило догађају? Како је дошло до неспоразума? Ко те није разумео?
Зашто? Како си се осећао у том тренутку? На који начин си разрешио проблем? Каква су
осећања после разјашњења?
Закључак: Шта се у теби променило од тада? Да ли покушаваш да боље разумеш људе око
себе?
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
105
Час број: 20
Наставна јединица: Градивне именице; род и број – појам и препознавање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Уочавање и препознавање подврста именица у тексту. Обрада и усвајање
граматичког појма: градивне именице. Поимање рода и броја градивних именица.
Препознавање и употреба градивних именица.
Васпитни задаци: Неговање уредности. Навикавање на систематичност у раду. Подстицање
жеље за савладавањем програмских садржаја и радозналости.
Функционални задаци: Примена знања о градивним именицама, роду и броју у конкретним
примерима – реченицама. Развијање мисаоне активности ученика и стваралачких поступака у
области језика. Указивање на значај правилног усменог и писменог изражавања.
106
Ток часа

Мотивациона активност: Избаци уљеза!
Учитељ/учитељица је на табли написао/-ла именице у неколико колона. Задатак је да деца
открију заједничку карактеристику речи у свакој колони и избаце реч која нема то својство.
лежати млеко киша комарац сиво ваза телад
рушити Сава злато змија укусно слушалице грање
сванути Смедерево магла орао лепо кожа унучад
продавати Златибор снег слон шећер тањир корење
мед Миша муња свила бледо лонац дрво
Ученици излазе пред таблу и у свакој колони уљеза заокружују црвеном бојом.
Учитељ/учитељица најављује да ће данас проширити знања, јер ће учити о још једној подврсти
именица.
Читање полазног текста из Граматике 4 (стр. 29). Откривање занимања људи и уочавање
градивних именица. Упућивање на уљезе у колонама и одређивање подврста тих именица.
Читање лекције до краја, уз коментарисање и анализу прочитаног. Посебно истаћи да градивне
именице немају облик множине и када се користе у пренесеном значењу, немају значење
градивне именице.
Читање текста о српској народној ношњи, проналажење градивних именица и записивање у
свеске (чоја, вуна, кожа, тканина).
Записивање реченица по налогу датом у Граматици 4 (стр. 31). Реченице могу бити:
Да ли је памук пријатан? Јој, што волим мед! Направићемо степениште од камена.
Читање и коментарисање неколико реченица.
Читање градивних и заједничких именица са илустрације и разликовање назива производа од
градивне именице од које је он настао.
Читање одломка из књиге Долина јоргована и записивање именица у свеске.
(Именице: – заједничка: краљ; властита: Светлана; градивна: млеко.)
Читање реченица из поља Кутак за осмех.
Представљање градивних именица цртежом, у Радној свесци 4 на стр. 24.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 25.
107
Ток часа
Градивне именице
лежати млеко киша комарац сиво ваза телад

рушити Сава злато змија укусно слушалице грање
сванути Смедерево магла орао лепо кожа унучад
продавати Златибор снег слон шећер тањир корење
мед Миша муња свила бледо лонац дрво
Градивне именице: мед, млеко, злато, свила, шећер, кожа, дрво, чоја, вуна, кожа
означавају неку материју (грађу).
Градивне именице немају облик множине.
1. Да ли је памук пријатан?
2. Јој, што волим мед!
3. Направићемо степениште од камена.
Именице:
– заједничка: краљ
– властита: Светлана
– градивна: млеко

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
108
Час број: 21
Наставна јединица: Именице
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и утврђивање знања из области правописа (писање великог слова
у именима, презименима, надимцима, именима животиња; писање имена улица, насеља,
држава; употреба правописних знакова – тачке, запете, две тачке, узвичника и упитника).
Познавање и уочавање именицa и подврста именица, рода и броја. Неговање правилног
изражавања. Развијање правилног и лепог писменог изражавања као важног дела језичке
културе, као и културе и образовања уопште.
Васпитни задаци: Развијање љубави према матерњем језику. Подизање свести о важности,
чувању и неговању српског језика и језичке културе. Неговање личног става
Функционални задаци: Практична примена знања о именицама и подврстама именица, роду и
броју, на примерима у тексту. Разврставање именица по врсти, роду и броју. Развијање
мисаоних способности и самосталности у примени стечених знања. Овладавање основним
облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе. Развијање
способности за правилно и тачно писмено изражавање. Стицање умења, способности и
искустава који се могу применити у непосредној животној пракси.
именица);
набрајању;
1СЈ.3.2.2. повезује и обједињује информације исказане различитим симболичким системима
(нпр. текст, табела, графички приказ).
109
Ток часа

Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати знање из правописа – употреба
великог слова (писање имена, презимена и надимака људи, као и имена животиња; писање
имена улица, као и географских појмова); употреба интерпункцијских знакова – тачке, две
тачке, запете, узвичника и упитника) и граматике (именице, подврсте именица, одређивање
рода и броја именица).
У првом делу главног дела часа ученици раде диктат. Наш предлог је да учитељ/учитељица
диктира текст, али може и да да правописну вежбу коју је претходно припремио/припремила на
листићима.
Диктат /Препиши правилно писаним словима ћирилице следећи текст:
СА ЦВЕТНОГ ТРГА У БЕОГРАДУ МЛАДЕН КРЕЋЕ НА ИЗЛЕТ У СРЕМСКУ
КАМЕНИЦУ. ПОВЕО ЈЕ ДРУГА ЈАНОША ИЗ МАЂАРСКЕ. ЈАНОШ ЈЕ СЕО СА
ИТАЛИЈАНОМ ЂОВАНИЈЕМ. ЛИСТАЛИ СУ ЧАСОПИС ЗАБАВНИК. АУТОБУС ЈЕ
ПРОШАО УЛИЦОМ КАРАЂОРЂЕВОМ И СКРЕНУО ЈЕ У ВИШЊИЋЕВУ УЛИЦУ. БРЗО
ЋЕ СТИЋИ ДО НОВОГ САДА, ГДЕ ЋЕ ШЕТАТИ ПОРЕД ДУНАВА. КАСНИЈЕ ЋЕ СЕ
ВОЗИТИ ЧАМЦЕМ ПО ПАЛИЋКОМ ЈЕЗЕРУ. ХОЋЕ ЛИ ИМ БИТИ ЛЕПО?
Када ученици запишу диктат, учитељ/учитељица још једном чита текст и реченице
напомињући ученицима да прате и пажљиво провере оно што су написали. Ученици предају
радове.
Други део часа учитељ/учитељица ученике упућује на рад у Радној свесци 4.
Самостално решавање задатака из Радне свеске 4, стр. 28 и 29. Уколико неко заврши раније,
учитељ/учитељица даје том ученику литературу коју је претходно припремило/-ла (на пример,
неки часопис за децу, занимљиву граматику, популарну дечју литературу и сл.).
Док ученици решавају задатке, учитељ/учитељица могу да прегледају диктате, да би одмах
уочили најчешће грешке и саопштили их ученицима.
Провера тачности урађеног усменим путем, фронталним радом или ако учитељ/учитељица
сматра да је примереније, могу и ученици сами преконтролисати урађено упоређујући своја
решења са Решењима на стр. 156.
110
Ток часа
Домаћи задатак: Записивање рецепта за омиљено јело, као и намирница које су потребне за
његово спремање (Граматика 4, стр. 33)
Именице
Диктат

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
111
Час број: 22
Наставна јединица: Припрема за контролну вежбу. Диктат са допуњавањем
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, бели папири, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: Природа и друштво, Математика, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Утврђивање знања из области правописа (писање великог слова у именима,
презименима, надимцима; именима животиња; писање имена улица, насеља, држава; употреба
правописних знакова – тачке, запете, две тачке, узвичника и упитника). Познавање и уочавање
именицa и подврста именица. Неговање правилног изражавања. Развијање правилног и лепог
писменог изражавања као важног дела језичке културе, као и културе и образовања уопште.
чувању и неговању српског језика и језичке културе. Неговање личног става. Поштовање
личности вршњака.
Функционални задаци: Практична примена знања из области правописа и граматике.
Развијање мисаоних способности и самосталности у примени стечених знања. Овладавање
основним облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе.
Развијање способности за правилно и тачно писмено изражавање. Стицање умења, способности
и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси.
именица);
набрајању;
(нпр. текст, табела, графички приказ).
112
Ток часа

Провера домаћег задатка: Читање рецепта за омиљено јело, са намирницама које су потребне
за његово спремање.
Ученици коментаришу међусобне сличности и разлике у навикама и укусима, што се хране
тиче.
Учитељ/учитељица најављује да ће данас радити диктат са допуњавањем. Објашњава
ученицима да ће им прво прочитати диктат у потпуности. У свакој реченици ће бити
изостављене неке речи, које ученици треба сами да смисле и допишу. Други пут ће им читати
реченицу по реченицу, а ученици ће писати у свеске и допуњавати реченице.
Читање текста диктата.
Учитељ/учитељица ______________________ _____________________ ради
име презиме
у ________________________, у___________________, у ____________________.
назив основне школе назив места назив државе
Она је питала ученике шта би са собом понели на пусто острво.

Црнокоси __________________ би повео свог пса _____________________.
надимак име пса
Марија би понела омиљену књигу __________________________________.
назив књиге
Јанко би понео јелу са ______________________________ да је тамо засади.
назив планине
Милош би повео најбољег друга ________________ Пјера и _______________ Луси.
име народа име народа
Петар рече_______________________________________________________________
управни говор 1. начин
________________________________ рекла је учитељ/учитељица.
управни говор 2. начин
113
Ток часа
Када се заврши писање диктата, потребно је рећи ученицима да поново прочитају све записано,
да би исправили евентуално уочене грешке. Када то ураде, могу свеске предавати
учитељу/учитељици на прегледавање.

Игра Занимљиве географије.
Ученици се деле у 3 групе или се играју по редовима. Групишу се око једне клупе и бирају вођу
групе, који ће записивати податке на папир и читати их. Цртају табелу за игру и прекидају
учитељицу, која у себи изговара азбуку.
Пребројавање бодова и проглашење победничке екипе.
Диктат са допуњавањем
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
114
Час број: 23
Наставна јединица: Контролна вежба: властите, заједничке, збирне и градивне
именице; род и број именица
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: провера знања
Наставна средства: табла, креда, свеске, наставни листић, бели папири, Граматика 4, Радна
свеска 4
Образовни задаци: Примена и утврђивање знања из области граматике (врсте речи – именице
и подврсте именица: властите, заједничке, збирне и градивне именице; род и број именица) и из
области правописа (писање великог слова у именима, презименима, надимцима; именима
животиња; писање имена улица, насеља, држава). Неговање правилног изражавања. Развијање
правилног и лепог писменог изражавања као важног дела језичке културе, као и културе и
образовања уопште.
чувању и неговању српског језика и језичке културе. Неговање личног става. Поштовање
личности вршњака.
Функционални задаци: Практична примена знања из области правописа и граматике.
Развијање способности за правилно и тачно писмено изражавање. Стицање умења, способности
и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси.
именица);
набрајању;
1СЈ.3.2.2. повезује и обједињује информације исказане различитим симболичким системима.
115
Ток часа

Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати знање из познавања именица.
Дели ученике у две групе. Затим ученицима дели писмену проверу знања, која је претходно
припремљена на наставним листићима. Скреће пажњу ученицима да прво прочитају задатке и
да питају уколико им нешто није јасно. Напомиње да се ова провера знања ради цео час и да
полако читају и решавају задатке, јер имају довољно времена. Такође им говори да је
неопходно да када заврше, још једном прочитају све задатке и провере решења, па тек онда да
предају наставни листић.
Ученици самостално раде проверу знања.
Уколико неко од ученика заврши раније, предаће рад, а учитељ/учитељица даје том ученику
задатак да на белом папиру А4 формата представи именице и све научено о њима цртањем
шеме, мапе, слике, приказа. Нека дају машти на вољу и што маштовитије, оригиналније и
колоритније представе своје знање о именицама. Пожељно је користити различите боје, облике
и симболе.
Учитељ/учитељица објашњава да ће од тих радова направити одељенску изложбу и да треба да
се потруде да рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит.

Учитељ/учитељица подсећа ученике да има још пет минута до краја часа и да полако
завршавају своје радове. Такође их подсећа да се потпишу на својим радовима.
Напомена: Уколико у одељењу има мање ученика или је учионица таква да сваки ученик може
да седи сам у клупи, онда је довољно да сви раде једну проверу знања, непотребно је делити
ученике у две групе. Друга група задатака коју смо приложили може послужити као припрема
за проверу
знања на неком од претходних часова (било на часу било као домаћи задатак било на часу
допунске наставе).
Именице – провера знања
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
116
Ток часа
Контролна вежба I
1. група
1. Прочитај дати текст, подвуци у њему све именице и разврстај их у одговарајућу колону.
Кад је био мали, Милан је распуст проводио код деда Мише, у селу Дренова, поред Мораве.
Тамо је брао лишће, грање и пруће. Правио је кућице од дрвета, песка и глине.
Властите именице Заједничке именице Збирне именице Градивне именице
2. Одреди род следећих именица.

сто _______________________, село ____________________,
свила _____________________, бурад ___________________,
мед __________________, ливаде ___________________.
3. Подвуци именице које су у множини:

Ката је купила огледалце. Тата ће јој купити неколико огрлица, а мама машнице. Већ има
минђуше и прстење.
4. Следеће реченице допуни:
а) заједничким именицама
Немирни __________________ су љуљали дрвене _____________________.
б) властитим именицама
Мој ујак ____________________ је најбољи човек у целом ______________________.
в) градивним именицама.
Мама ми је купила ____________________ рукавице и _________________ чизме.
г) збирним именицама
По дворишту је трчала __________________ и _____________________.
117
Ток часа
5. Препиши правилно следећи текст.

НАЈВЕЋА РЕКА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ЈЕ ДУНАВ. ОН ИЗВИРЕ У НЕМАЧКОЈ. КАСНИЈЕ
МУ СЕ ДИВЕ АУСТРИЈАНЦИ И МАЂАРИ. ВОЛЕ ГА И НОВОСАЂАНИ И
БЕОГРАЂАНИ. ИЗМЕЂУ ЊЕГА И САВЕ СЕ НАЛАЗИ СРЕМ. НА КРАЈУ ПУТА ОН СЕ
УЛИВА У ЦРНО МОРЕ.
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
6. Напиши правилно следеће реченице.
Далиси видејо јанка? _________________________________________
Невреди га питати, јер он то незна. _________________________________________
Дуго је седо и гледо у прозорћић, ћекајући га. __________________________________
118
Ток часа
Контролна вежба I
2. група
1. Прочитај дати текст, подвуци у њему све именице и разврстај их у одговарајућу колону.
Кад је била мала, Маша је распуст проводила код баба Мире, у селу Дренова, код Мораве.
Тамо је брала лишће, грање и пруће. Правила је луткице од свиле, памука и вуне.
2. Одреди род следећих именица.

пекар _______________________, огледало _____________________,
млеко _______________________, унучад ______________________,
Морава ______________________, кукурузи ____________________.
3. Подвуци именице које су у множини:

Сава је купио приколицу. Тата ће му купити неколико камиона, а мама моторчиће. Са
браћом ће се играти аутићима.
4. Следеће реченице допуни:
а) заједничким именицама
Шарени __________________ су слетали на _____________________.
б) властитим именицама
Моја тетка _________________најбоље спрема крофне у целом ____________________.
в) градивним именицама.
Баба ми је купила ______________хаљину и ___________________ јакну.
г) збирним именицама
Сакривали су се у _______________ и вирили између _________________ дрвећа.
119
Ток часа
5. Препиши правилно следећи текст.

НАЈВЕЋА РЕКА У НАШОЈ ЗЕМЉИ ЈЕ ДУНАВ. ОН ИЗВИРЕ У НЕМАЧКОЈ. КАСНИЈЕ
МУ СЕ ДИВЕ АУСТРИЈАНЦИ И МАЂАРИ. ВОЛЕ ГА И НОВОСАЂАНИ И
БЕОГРАЂАНИ. ИЗМЕЂУ ЊЕГА И САВЕ СЕ НАЛАЗИ СРЕМ. НА КРАЈУ ПУТА ОН СЕ
УЛИВА У ЦРНО МОРЕ.
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
Јесили срео марину? __________________________________________________
Нежелим га питати, јер он о томе немисли. ____________________________________
Дуго је ћућећи гледо, размишљо и ћекао га. _________________________________
____________________
120
Ток часа
РЕШЕЊА:
1. група
1.
Милан распуст лишће дрво
Миша деда грање песак
Дренова село пруће глина
Морава кућице
2. сто – мушки род, село – средњи род,

свила – женски род, бурад – женски род,
мед – мушки род, ливаде – женски род.
3. Ката је купила огледалце. Тата ће јој купити неколико огрлица, а мама машнице. Већ има
минђуше и прстење.
4. а) Немирни таласи су љуљали дрвене чамце.

б) Мој ујак Груја је најбољи човек у целом Смедереву.
в) Мама ми је купила вунене рукавице и кожне чизме.
г) По дворишту је трчала пилад и прасад.
5. Највећа река у нашој земљи је Дунав. Он извире у Немачкој. Касније му се диве

Аустријанци и Мађари. Воле га и Новосађани и Београђани. Између њега и Саве се налази
Срем. На крају пута он се улива у Црно море.
6. Да ли си видео Јанка?
Не вреди га питати, јер он то не зна.
Дуго је седео и гледао у прозорчић, чекајући га.
121
Ток часа
2. група
1.
Маша распуст лишће свила
Мира баба грање памук
Дренова село пруће вуна
Морава луткице
2. пекар – мушки род, огледало – средњи род,

млеко – средњи род, унучад – женски род,
Морава – женски род, кукурузи – мушки род.
3. Сава је купио приколицу. Тата ће му купити неколико камиона, а мама моторчиће. Са

браћом ће се играти аутићима.
4. а) Шарени лептирићи су слетали на цветове.

б) Моја тетка Цица најбоље спрема крофне у целом Београду.
в) Баба ми је купила свилену хаљину и кожну јакну.
г) Сакривали су се у жбуњу и вирили између грања дрвећа.
5. Највећа река у нашој земљи је Дунав. Он извире у Немачкој. Касније му се диве

Аустријанци и Мађари. Воле га и Новосађани и Београђани. Између њега и Саве се налази
Срем. На крају пута он се улива у Црно море.
6. Јеси ли срео Марину?

Не желим га питати, јер он о томе не мисли.
Дуго је чучећи гледао, размишљао и чекао га.
122
Час број: 24
Наставна јединица: Причање у дијалошкој форми; уношење дијалога, управног
говора у структуру казивања по заједнички и самостално сачињеном плану
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 14–15;16–19; 48–49; 50–51)
Образовни циљеви: Поступно оспособљавање ученика за самостално причање у дијалошкој
форми. Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима
његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника и читаоца). Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају,
уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и заокруже битна својства/особине
(спољашње и условно унутрашње). Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно,
споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек,
услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
Образовни стандарди: 1СЈ.0.1.5; 1СЈ.0.1.8; 1СЈ.1.2.8; 1СЈ.2.2.8.; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.1
123
Ток часа

На самом почетку наставник најављује тему часа: Причање у дијалошкој форми. Покушаће на
занимљив начин да унесе управни говор у структуру казивања.
Да ли неко зна шта је то интервју? Разговор у коме водитељ поставља питања да би добио
објашњење неке стручне информације, став или мишљење упитаног.
Да би се добро обавила оваква врста игре, неопходно је да се дају правила и захтеви које треба
да испуне и они који питају и они који одговарају.
Поделити ученике у три групе: Ликови из обрађених текстова (Горда Царица Јесен из песме В.
Илића, Смрзнути Врабац, Расплакана Звезда и Исидора Секулић из Позног јесењег јутра;
Љубоморко из Дружења, излазака и забављања; Дечак из песме Кад би мени дали); Водитељи;
Публика.
Ликови из обрађених текстова треба да се „уживе” у своју улогу. Неопходно је да су разумели
текст чији су ликови, да знају са ким „сарађују” у свом тексту, која је порука, шта је тиме писац
хтео да постигне, зашто су поступили баш тако у тексту. Нарочит захтев имаће они ученици
који треба да оживе своје ликове.
Водитељи: постављају питања везана за текст: О чему се укратко ради? Како су дошли у ту
ситуацију која им се догодила? Зашто нису другачије поступили? Шта мисле о свом
„партнеру” из текста? Због чега се он тако понашао?
Публика: поставља питања везана за опис природе из неког текста: Како је изгледао физички
неки лик и зашто? Како је својим изгледом утицао на развој догађаја? Како је природа
деловала на учеснике догађаја?
Онда може група Ликова из текстова да поставља питања и публици и водитељима везана за
текст из ког су или о њима самима: Зашто су их одабрали? Чиме су се водили док су
одабирали? И друга питања у зависности од ликова.
Ученици листају Читанку 4 са циљем да се подсете текстова, ликова, догађаја... Уз помоћ
наставника састављају питања за своје саговорнике.
Разговор о томе како су се осећали играјући своје улоге. Колико им је то помогло да сад још
боље разумеју текстове које су читали? Да ли се можда променило њихово мишљење или став о
неком лику?
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
124
Час број: 25
Наставна јединица: Гвидо Тартаља, Подела улога
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: метода разговора, усменог излагања, метода рада на тексту, аналитичко-
синтетичка метода, кооперативна метода
Наставна средства: Читанка 4, стр. 20–23
Образовни циљеви: Доживљавање, разумевање и тумачење драмског текста. Стицање знања о
особинама драмског текста, његовим језичким и стилским карактеристикама, богаћење речника
свих облика комуникације. Ликови у драмском делу. Ремарке (дидаскалије). Драмска радња –
начин развијања радње.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности као уметности. Развијање
интелектуалних активности и естетског осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и
процену туђих поступака.
Функционални циљеви: Развијање способности за самостално читање, доживљавање,
разумевање, свестрано тумачење и вредновање карактеристичних детаља у драмском тексту,
развијање стваралаштва.
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста;
1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста;
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му
је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација
које су му познате; издваја речи које су му непознате;
1СЈ.1.4.3. препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавештајне, упитне,
узвичне, заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне);
1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком
тексту;
1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту;
спорије;
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних информација; одређује след догађаја у тексту;
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста и његову намену;
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење у тексту;
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада / не допада, због
чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже / не слаже са поступцима ликова;
125
1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му нејасни;

1СЈ.2.5.5. уочава везе међу догађајима (нпр. одређује редослед догађаја у књижевноуметничком
тексту);
1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога;
1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на основу текста, обједињујући информације из
различитих делова дужег текста;
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на основу текста и издваја делове текста који их
поткрепљују; резимира наративни текст;
1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава зашто је
лик поступио на одређен начин или вреднује крај приче у односу на своја предвиђања током
читања текста или износи свој став о догађајима из текста);
1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту;
1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се на текст.
2. Група аутора: Мали глумци I
3. Група аутора: На позорници
126
Ток часа

Учитељ разговара са ученицима о некој позоришној представи коју су последњу гледали (у
позоришту, у школи, на ТВ-у). Ко нам у представи дочарава догађаје? У чему је разлика између
филма и позоришне представе?
Учитељ објашњава: Када гледамо позоришну представу у позоришној дворани, ми смо сведоци
онога што се догаћа главном лику. Радња се одиграва на сцени пред нама у исто време док
гледамо позоришну представу. У представи нам глумци дочаравају своју улогу не само
говором, него и покретима тела и изразом лица. Када жели да дочара тугу, глумица ће својим
изразом лица показати тугу, одглумиће плач. На сцени ће се зачути тужна музика. Позоришну
представу изводе глумци, сваки глумац има написан текст за своју улогу.
А како ће све то да изгледа, како ће све бити организовано у представи – за то је задужен
редитељ.
Истицање циља часа: Данас ћемо обрађивати драмски текст који је написао Гвидо Тартаља,
Подела улога.
Учитељ записује наслов на табли.
Подаци о писцу: Учитељ ученике упознаје са биографијом писца, а ученици добијају штампани
материјал који лепе у своје свеске.
Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899 – Београд, 29. децембар 1984) био је српски књижевник,
песник, преводилац, чувен по својим књигама за децу, често називан „Змајем савремене српске
књижевности за децу”. Објавио је преко 30 књига, међу којима и: Песма и град, Лирика,
Зачарани круг, Срмена у граду птица, песме за децу Оживела цртанка, Шта месеци причају, Од
облака до маслачка, Дедин шешир и ветар итд. Инспирацију за своје песме и приче налази у
свом детињству и у својој деци и њиховим животима.
Читање текста: Учитељ чита ради бољег емотивног доживљаја.
Психолошка пауза. Шта вам је занимљиво у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи и издвајају мање познате речи. Ученици
говоре речи које су издвојили приликом истраживачког читања. Учитељ те речи записује на
табли.
редитељ – човек који организује представу и глумце
улога – лице које игра глумац у неком драмском делу
Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене речи. Може се проверити
значење и у Читанци 4.
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр. 20.
Ученици поново читају текст у себи сада са задатком да одговоре на питања која добијају као
штампани материјал (Прилог бр. 2). Притом се ученици деле у две групе: група редитељ и
група глумци и свака према папиру који су извукли формирају групе (ученици извлаче
папириће на којима су питања).
Глумци
Наведите сва лица из овог драмског текста.
Који је лик оставио најснажнији утисак на вас?
Коју улогу деца не желе да играју ? Шта мислите, зашто?
127
Ток часа
Редитељ
Шта на позорници (сцени) ради редитељ?
На који начин дечаци покушавају да избегну улогу коју им нуди редитељ?
Ко је помогао редитељу у подели улога?
Који је редитељев предлог био узрок сукоба међу дечацима?
Ученици после усмереног читања и извршеног задатка који су добили одговарају на питања (на
питања може одговарати представник групе или на свако питање може одговорити један члан
групе – дозволити ученицима да се договоре).
Учитељ подсећа ученике на следеће: Шта је то драмски текст? Како се зову глумци у
драмском тексту? Шта је глума? Ко су глумци?
Учитељ упознаје ученике са тим шта су дидаскалије у драмском тексту. (Дидаскалије су
објашњења која драмски писац даје редитељу, глумцима или читаоцима драмског текста. Та
упутства и напомене су увек дати у загради, удесно укошеним словима.)
Самосталан рад ученика одвија се читањем текста по улогама.
Ученици остају у групама у којима су били и покушавају да осмисле како би они, из угла
редитеља или глумца, поделили улоге и како би решили проблем који је имао редитељ, а како
би као глумци поступили да избегну улогу која им се не допада.
Домаћи задатак: Ученици имају задатак да међу собом поделе улоге из текста и да се спреме
да овај текст одглуме тако што ће научити улоге напамет или што ће га изражајно прочитати.
Спремити се за сценско извођење текста.
Гвидо Тартаља, Подела улога
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
128
Час број: 26
Наставна јединица: Изражајно читање драмског текста Подела улога. Сценско
приказивање драмског текста.
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
свих облика комуникације.
1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и драме;
тексту;
1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње, објашњава
расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака јунака/актера закључује о
њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.);
1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате текст; наводи разлоге за избор
одређене илустрације;
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова и односе међу
ликовима у књижевноуметничком тексту;
1СЈ.3.5.1. тумачи особине, понашање и поступке ликова позивајући се на текст;
129
Ток часа
2. Група аутора: Мали глумци I;
3. Група аутора: На позорници

Учитељ постављајући питања подсећа ученике на драмски текст Подела улога, рађен на
претходном часу: На основу чега се препознаје драмски текст? На основу чега у драмском
тексту сазнајемо о радњи или о одликама ликова? Има ли у оваквом тексту описивања? Чему
служе реченице у загради? Која лица се јављају у овом драмском комаду? Опиши како треба да
изгледа позорница – сцена? Која је улога редитеља у постављању неке позоришне представе?
Који проблем има ова група деце?
Ученици сажетим препричавањем пролазе кроз садржај текста. Затим изражајно читају текст по
улогама. Ученици су се сами договорили и поделили међу собом улоге претходног часа. Они
ученици који су напамет научили текст изводе га пред одељењем.
Ученици се труде да што боље сценски изведу драмски текст. Ученици који су припремили
ликове за позориште сенки (нацртали ликове на папиру, изрезали и причврстили на штапиће
или сламчице) изводе драмски текст у одељенском позоришту сенки (позориште сенки је
направљено и користи се код драматизација и сценских приказа текстова).
Ученици треба да илуструју етапе у развоју драмске радње (увод, заплет, врхунац напетости,
преокрет и расплет) по избору. Радови се каче на пано оним редоследом који прати ток радње.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
130
Час број: 27 и 28
Наставна јединица: Управни и неуправни говор. Писање управног и неуправног
говора.
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: индивидуални, фронтални
Наставне методе: текстуална, дијалошка, монолошка
Наставна средства: наставни прилози (листићи), оловка, гумица
Корелација: драма, књижевност
Образовни задаци: Обнављање и проширивање знања из граматике (управни и неуправни
говор) и правописа (писање управног и неуправног говора).
чувању и неговању српског језика и језичке културе. Неговање личног става.
Функционални задаци: Развијање мисаоних способности и самосталности у примени
стечених знања. Овладавање знањима из граматике и даље усавршавање и повезивање
претходно стеченог знања са тренутним темама, као и повезивање знања са животном праксом.
Повезивање са драмском и ликовном уметношћу и језичком културом. Неговање језичке
културе. Развијање способности за правилно и тачно писмено изражавање. Развијање
стваралачке способности ученика. Развијање самосталности и креативности ученика. Развијање
мишљења – повезивање, поређење, закључивање.
2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика (измењено и
допуњено издање), Матица српска, Нови Сад, 2010.
4. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови
Сад, 2011.
131
Ток часа

Ученици су на претходном часу добили задатак да одглуме текст који се налази у уџбенику Дар
речи 4, на 111. страни (Леонардо да Винчи, Колекција биографија великих личности за децу).
Учитељ/-ица им је дао/-ла прецизна упутства (поделио/-ла им улоге, објаснио/-ла да се
приликом глуме не говоре пишчеве речи). Дакле, час почиње њиховом малом представом.
Напомена: учитељ/-ица нека одабере за овај скеч ученике који имају различите оцене из
српског језика, најбоље би било оне ученике који нису баш заинтересовани за предмет или који
нису довољно мотивисани. На пример, ученик који има четворку и ученик који има тројку из
српског био би добар избор.
Аплауз. Учитељ/-ица похваљује ученике који су глумили. Напомена: часови обраде управног и
неуправног говора добра су прилика да се унесе мало драмског разигравања и надигравања
ученика, нарочито у четвртом разреду.
Сви ученици пред собом имају уџбеник. Након скеча, друга група ученика (учитељ/-ица их
бира на овом часу) чита текст Леонардо да Винчи са 111. стране уџбеника, али овог пута баш
како задатак налаже.

Учитељ/-ица скреће пажњу ученицима да посебно обрате пажњу на реченице обојене
различитим бојама и затим сваку групу реченица објашњава.
Управни говор (црвеном бојом и плавом бојом) – речи написане тачно онако како их је неко
изговорио; неуправни говор – препричане речи; пишчеве речи (зеленом бојом) – речи којима се
казује ко говори, односно коме припада управни говор.
Затим учитељ/-ица пише на табли примере: „Дођи по нас у шест сати да бисмо стигли на
време”, рече Петар. Петар је рекао да дођемо по њих у шест сати да бисмо стигли на време.
Маја нестрпљиво упита: „Кад ће већ једном да стигне поштар?”
Питањима подстиче ученике да сами долазе до закључака у чему је разлика између управног и
неуправног говора: Којом речи почиње неуправни говор? Има ли те речи у управном говору? У
ком времену и лицу се налази глаголски облик у неуправном говору? Да ли је то исто лице као
у управном? Примећују ли још неку разлику – нас, њих? Којим правописним знаком је
обележен управни говор? Које правописне знакове још запажају? Где се пишу запета, тачка?
Напомена: ученици су управни говор обрађивали и у претходном разреду, тако је потпуно
очекивано да знају одговоре на ова питања. Затим ученици раде 1. и 2. задатак са наставног
листића. Провера задатака. Учитељ/-ица објашњава ученицима да се управни говор може
обележити и цртама. Ученици раде задатак на 114. страни у уџбенику. Провера задатка. Затим,
ученици се подсећају на три начина писања управног говора. Учитељ/-ица чита и објашњава
примере из Уџбеника са 113. стране. Затим ученици раде 3. задатак са наставног листића.
Провера задатка.

Учитељ/-ица издваја кључне речи, уз дефиницију, и даје ученицима домаћи задатак – урадити
задатке из Радне свеске 4, од 122. стране до 126. стране.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
132
Ток часа
Управни и неуправни говор
1. Подвуци управни говор. Заокружи наводнике.

„Ето, и ти зеваш”, рече разочарано Прича.
„Ма, не”, рекох јој ја, „ја то само вежбам зевање да га не заборавим.”
Прича ме погледа сумњичаво.
„Како неко може да заборави да зева?”
„Све што се не вежба може да се заборави”, одговорих спремно.
)Прича од које се зева, Дејан Алексић)
2. а) Прочитај следећи одломак из приче Вид и мачор Љубивоја Ршумовића.

Одједном, на прозор скочи један необичан мачор, жут као лимун и мокар као миш. Уместо
капе, на глави има чарапу.
– Примаш ли госте? – упита Вида, као да су стари знанци.
–Само покисле! – одговори Вид.
–Тај сам – рече мачор и ускочи у собу.
Тамо где доскочи, направи се бара.
)Вид и мачор Ш, Љубивоје Ршумовић)
б) Шта запажаш? Којим правописним знаком је обележен управни говор?

_____________________________________________________
3. Препиши следеће реченице тако што ћеш управни говор преписати на преостала два
начина:
а) „Пети задатак је био веома тежак”, објасни Лука, „али ја сам успео да га решим.”
1.___________________________________________________________________
2.___________________________________________________________________
б) „Отвори кишобран, покиснућеш!”, узвикну Лола.
1.____________________________________________________________________
2.___________________________________________________________________
133
Час број: 29
Област: Правопис
Наставна јединица: Наводници
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и утврђивање знања из области правописа (употреба наводника;
писање управног и неуправног говора; писање наслова часописа, новина, књига; писање назива
школа). Развијање правилног и лепог писменог изражавања као важног дела језичке културе,
као и културе и образовања уопште.
чувању и неговању српског језика и језичке културе.
стечених знања. Овладавање основним облицима језичког изражавања и даље усавршавање и
неговање језичке културе. Развијање способности за правилно и тачно писмено изражавање.
Стицање умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној
пракси. Развијање мишљења – повезивање, поређење, закључивање.
4. М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српскога језика, Матица српска, Нови
Сад, 2011.
134
Ток часа

Ученици пред собом имају радну свеску. Провера домаћег задатка који је дат ученицима на
претходном часу (Радна свеска 4, од 122. стране до 126. стране). Овом провером домаћег
задатка ученици су утврдили знање стечено на претходном часу о писању управног и
неуправног говора и подсетили се да се управни говор обележава правописним знаком –
наводницима. Ученике који нису урадили домаћи задатак или оне ученике који су имали већи
број грешака у задацима учитељ/-ица позива на допунску наставу. Похваљује ученике који су
урадили све задатке тачно.
Ученици пред собом имају уџбеник. Раде задатак са 115. стране. Провера задатка. Учитељ/-ица
пита да ли неко зна још неку шалу да исприча и даје прилику да то уради троје ученика. Затим
чита одломке из народне песме Стари Вујадин и одломак из Књиге о Марку Светлане Велмар
Јанковић, који се налазе у уџбенику. Посебно скреће пажњу ученицима да управни говор може
да се нађе и у поезији, не само у прози. Знају ли ученици неку песму у којој уочавају управни
говор? Ученици раде задатак са 116. стране. Након тога, учитељ/-ица на табли исписује где се
наводници још употребљавају, осим у обележавању управног говора – у писању наслова књига,
часописа и новина (Јесен на пијаци, Милован Данојлић; Крцко, Политика). И објашњава
ученицима разлику између новина и часописа. Новине излазе/објављују се сваки дан. У њима
може да се прочита о свакодневним, актуелним темама. Часописи излазе једном недељно,
једном месечно или неколико пута годишње. У њима може да се прочита о разним темама, без
обзира да ли су актуелне или не. Ученици наводе часописе или новине које они читају и
записују их у свеску. Ученици раде задатак Играјмо се речима са 116. стране. Провера задатка
и дискусија о реченом. Ученици раде задатак са 117. стране. Учитељ/-ица објашњава да се
наводници употребљавају и у обележавању имена школа. Записује на табли примере.
Учитељ/-ица још једном издваја где се наводници могу употребити. Или питањима наводи
ученике да они сами направе резиме. Ученици добијају домаћи задатак. Домаћи задатак за
следећи час: урадити задатке на 127. страни Радне свеске 4. Напомена: учитељ/-ица може да да
и један краћи драмски текст да ученици припреме (одглуме), на пример, за следећу недељу, за
час утврђивања, за додатну наставу или драмску секцију. Након што одглуме, ученици могу да
препричају дати текст, користећи управни и неуправни говор.
Клизалица
ЛИЦА: Јован, Јована, Марко, Жарко, Дарко, Здравко.
Радња се догађа испред солитера. Јован и Јована се враћају са клизања.
ЈОВАНА: Ти си, Јоване, срце. Хвала ти за клизалицу. Није ми јасно, кад си је пре направио?
Па тек је снег почео да пада.
ЈОВАН: Е, па... Како каже народна пословица: Ко рано рани, две среће граби. Чим сам видео
да је снег нападао, бацио сам се на посао. Их, знам, Јована, да обожаваш клизање.
ЈОВАНА: Дођи да те цуким. Јуначино моја! Хвала ти на пажњи. То је најлепши новогодишњи
поклон који сам добила. Тако си вредан.
ЈОВАН: За тебе бих све урадио, Јована, душо!
ЈОВАНА: Ти си мој најбољи Деда Мраз! Дођи да те још једном цуким. (Љуби га.)
ЈОВАН: Јеси ли видела како је глатка?
ЈОВАНА: Ко стакло. Има да возим триста километара на сат!
135
Ток часа
МАРКО (шепа): Јој! Јој, мене, мајко моја! Уф! Помагајте, браћо!
ЈОВАНА: Марко?! Шта ти се догодило?
МАРКО: Не питајте, већ помозите. Изгледа да је отишло ребро. Не! Пет ребара.
ЈОВАН: Пет ребара!
МАРКО: Најмање пет, мој Јоване, а можда је и кук страдао. Јој! Уф.. уф..
ЈОВАНА: Седи овде на клупу! Црни Марко, ал' си настрадао!
ЖАРКО: Куку мене, помагајте! (Шепа.) Леле мене, шта ме снађе!
ЈОВАН (Прилази му и помаже.): Који вам је враг данас? Шта мјаучете и јаучете?
ЖАРКО: Јој, бубрези! Јој, слезина! Јој, рука! Јој, јесте, и нога је отишла!
ЈОВАНА: Жаре, да те није треснуо ауто?
ЖАРКО: Ауто? Камо лепе среће да ме звизнуо ауто! Имао бих бар неке шансе да преживим.
Овако, готов сам. Јавите мојим родитељима да сам пандркнуо! Куку!!!
ДАРКО (Тресе се.): Добро вече, друштво! Где је овде лево? Мислим, где је десно? Не, лево?
Да, да, добро сам рекао, право?
ЈОВАНА: Дарко! Прибери се! Јутро је. И, какво лево, десно? Шта ти је?
ДАРКО: Ко си ти? Откуд ја? Где смо ми?
ЈОВАН: Овај је добио потрес мозга. Видиш да булазни! А! Ево га и Здравко! Можда он зна
шта им је.
ЗДРАВКО: Који Здравко? Био сам Здравко. (И он шепа.) После овог пада зовем се гипсавко.
Отишле су и нога и рука! Збогом лепи распусте, добро јутро ортопедијо. Збогом, зимовање!
Збогом, срећо! Добар дан, туго!
МАРКО: Е, баш бих волео да знам, ко је направио ону клизалицу? Сломио бих му...
ЖАРКО: Јао! Само да ми падне шака!
ДАРКО: Измесио бих га као баба тесто за питу!
ЗДРАВКО: Знате ли ко је тај паметњаковић?
ЈОВАН: Немам појма. Сада сам наишао...
МАРКО: Јована зна. Она никада не лаже. Је ли тако, Јована?
ЈОВАНА: Наравно да знам. Јован је за све крив. Уместо да учи и да чисти снег, он прави
клизалице. Срамота! Стиди се! Види шта си урадио људима! Срећа што нисам стала на њу.
Могла сам настрадати!
ЈОВАН: Тако значи? Тужибабо!
ДАРКО: Охооохооо! Значи то си ти направио клизалицу, птицо злослутницо!? Па, да те
чујемо. Гукни голубе!
ЈОВАН: Немам времена.
ЖАРКО: Како?
ЈОВАН: Голуб је одлетео. Кидаааааааааамммм!
(Тоде Николетић, Драмолете за свако дете)
136
Ток часа
Наводници („ ”)
1. Управни говор
„Нестало је струје”, рече тата.
2. Писање наслова књига, часописа, новина
„Причао ми аутобус”, Григор Витез
„Дружина знања”, „Политикин забавник”
„Вечерње новости”
3. Писање назива школа
Основна школа „Раде Драинац”

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
137
Час број: 30
Наставна јединица: Игра речима
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални;
интерактивна метода;
Наставна средства: Радна свеска 4, стр. 20, 21, 33, 34, 35, 42
Образовни циљеви: Развијање логичког мишљења, развијање културе језичког изражавања,
ширење дечјег речника, увежбавање самосталности.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према самосталном стваралачком раду, неговање
Функционални циљеви: Пише кратким и јасним реченицама, Примењује правописна правила.
знаком;
138
Ток часа

На табли су нацртане корпе. На свакој корпи је машна друге боје. Свака боја представља једну
групу.
поређења народне изреке речи супротног значења речи сличног значења
(плава боја) (жута боја) (розе боја) (зелена боја)
загонетке пословице
)црвена боја) (наранџаста боја)
Учитељ дели папириће у боји и тако формира групе.

Сваки ученик на основу групе којој припада има задатак да каже по једну реч или по једну
загонетку, пословицу...
Учитељ записује на табли.
Истицање циља часа: Игра речима.
На овом часу кроз игру речима одговараћете на постављене задатке.
Прво урадите задатке на стр. 20 и 21.
Ученици пишу, а учитељ прати рад ученика.
Сада урадите задатке на стр. 33.
Учитељ проверава како су ученици урадили задатке.
Домаћи задатак: За домаћи урадите задатке на стр. 34 и 35 и на крају народне умотворине на
стр. 42.
Игра речима
На табли су нацртане корпе. На свакој корпи је машна друге боје. Свака боја представља
једну групу.
поређења народне изреке речи супротног значења речи сличног значења
(плава боја) (жута боја) (розе боја) (зелена боја)
загонетке пословице
(црвена боја) (наранџаста боја)
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
139
Час број: 31
Наставна јединица: Прича о животињама Међед, свиња и лисица
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: аналитичко-синтетичка метода, интерактивна метода, вербално-текстуална
метода, илустративно-демонстративна метода, метода писаних радова
Образовни циљеви: Разграничење појмова: басна – прича о животињама. Утврђивање
појмова: односи међу ликовима; фабула – хронолошки редослед догађаја, елементи фабуле
(увод, заплет, расплет). Уочавање и тумачење израза, речи и дијалога којима су приказани
поступци, сукоби, драматичне ситуације и њихови узроци, решења и последице. Уочавање и
тумачење тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу.
Васпитни циљеви: Процењивање понашања ликова у причи, истицање поруке, богаћење
књижевног укуса. Развијање љубави према књижевности као уметности; развијање
Функционални циљеви: Оспособљавање ученика да уочавају и издвајају значајне појединости
у причи; оспособљавање ученика да самостално откривају уметничке вредности књижевних
дела и да воде разговор о њима. Оспособљавање у самосталном изражавању; развијање
логичког памћења и усмерености пажње; богаћење језичког израза и фонда речи. Јачање
сарадничких односа и кооперативности међу ученицима.
1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличког и латиничког текста;
тексту;
спорије;
140
уџбеницима, књигама из лектире и сл.) и правилно их употребљава.
тексту);
2. Симеон Маринковић, Српске народне приповетке, Креативни центар, Београд, 2001.
141
Ток часа

Игра асоцијације. Учитељ, уколико има могућности, путем видео-бима ученицима презентује
асоцијацију коју ученици откривају све до коначног решења (у прилогу). Уколико те
могућности нема, асоцијација је приказана на хамеру и учитељ постепено открива поља која су
прекривена папиром у боји (свака колона друга боја папира).
Прилог бр. 1
Брундо њушка лукава за лаку ноћ
мед жито има дуг реп шаљиве
поларни блато кокошка народне
живи у шуми сваштојед разболе се... кратке
медвед свиња лисица приче
животиње

Истицање циља часа: Данас читамо причу о животињама Међед, свиња и лисица.
Учитељ пише наслов на табли.
Читање текста: Учитељ изражајно чита текст.
Психолошка пауза.
Разговор о доживљају: Шта вам је интересантно у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи. Добијају истраживачки задатак да издвоје
мање познате речи и изразе. Учитељ пише на табли мање познате речи изразе које су ученици
издвојили приликом истраживачког читања. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне
значење одређене речи. Може се проверити значење и у Читанци 4.
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр. 24–26.
Ученици извлаче сличице медведа, свиње и лисице и тако формирају истоимене групе. Свака
група добија задатак.
Група Медвед
Наведите све ликове који се помињу у причи.
Размислите који међу ликовима има главну улогу и објасните због чега.
Шта су се животиње договориле?
Испричајте како су животиње поделиле посао.
Група Свиња
Шта се догодило при подели жита?
Шта је лисица намеравала да учини?
На који начин се животиње припремају да је дочекају?
Опишите сусрет мачка са свињом и медведом.
142
Ток часа
Група Лисица
Наведите особине лисице, свиње и медведа. Илуструјте своје запажање примерима из текста.
Какву улогу има мачак у причи?
Шта сте из ове приче научили?
Групе самостално раде. Након тога, свака група излаже (представник групе или сваки члан
групе одговара на по једно питање), а остале групе слушају јер се задаци једне групе надовезују
на задатке друге групе.
Учимо шта су то приче о животињама – учитељ упознаје ученике са тим да у причама о
животињама има више ликова, а да се догађаји нижу по одређеном реду. У тим причама
животиње се најчешће сусрећу, склапају савез, нешто се договарају, сукобљавају се и разилазе.
Разговор који животиње воде у причи је веома важан. На основу разговора животиња
откривамо које особине оне имају.
Самосталан рад ученика одвија се изражајним читањем текста.
Свака група има задатак да илуструје у облику стрипа онај део приче у ком лик њихове групе
има главну улогу.
Домаћи задатак: Писање плана текста за препричавање (ученици треба да уоче целине у причи
и да свакој целини дају поднаслове па да затим на основу плана који је на такав начин
направљен препричају причу).
143
Ток часа
Прича о животињама Међед, свиња и лисица
сију – сеју
кош – посебно место (предмет, просторија) за чување житарица
узорати – орањем припремити земљу за сејање
подрљати – уситнити земљу
жетва – прикупљање зрелих класова жита
снопље – повезане стабљике пожњевеног жита
класје – врх стабљике жита где се налази зрневље
вршу – одвајају зрно од стабљике
гувно – место на коме се врше жито
трнити – одвајати остатке сламе од зрна жита
пљева (плева) – љуска житног зрна која отпада при вршидби
овијати – истребити зрна од плеве
бумбашир – гласник, изасланик
ћурак – огртач постављен крзном
рукне – нагло се покрене

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
144
Ток часа
Прилози
Асоцијација
Брундо њушка лукава за лаку ноћ
мед жито има дуг реп шаљиве
поларни блато кокошка народне
живи у шуми сваштојед разболе се... кратке
медвед свиња лисица приче
животиње
145
Ток часа
Група Медвед
Наведите све ликове који се помињу у причи.
Размислите који међу ликовима има главну улогу и објасните због чега.
Шта су се животиње договориле?
Испричајте како су животиње поделиле посао.
Група Свиња
Шта се догодило при подели жита?
Шта је лисица намеравала да учини?
На који начин се животиње припремају да је дочекају?
Опишите сусрет мачка са свињом и медведом.
Група Лисица
Наведите особине лисице, свиње и медведа. Илуструјте своје запажање примерима из текста.
Какву улогу има мачак у причи?
Шта сте из ове приче научили?
146
Час број: 32
Наставна јединица: Препричавање текста Међед, свиња и лисица у целини и по
деловима по датом плану, по заједнички и самостално сачињеном плану
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: усмено изражавање
Наставне методе: аналитичко-синтетичка метода, интерактивна метода, вербално-текстуална
метода, илустративно-демонстративна метода,метода писаних радова
Образовни циљеви: Разграничење појмова: басна – прича о животињама. Утврђивање
појмова: односи међу ликовима. Фабула – хронолошки редослед догађаја, елементи фабуле
(увод, заплет, расплет). Уочавање и тумачење тока радње, главних ликова и основних порука у
књижевном делу. Препричавање текста по сачињеном плану.
Васпитни циљеви: Процењивање понашања ликова у причи, истицање поруке, богаћење
књижевног укуса. Развијање љубави према књижевности као уметности. Развијање
Функционални циљеви: Оспособљавање ученика да уочавају и издвајају значајне појединости
у причи. Оспособљавање ученика да самостално откривају уметничке вредности књижевних
дела и да воде разговор о њима. Оспособљавање у самосталном изражавању. Развијање
логичког памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Јачање
сарадничких односа и кооперативности међу ученицима.
1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на основу
претходне израде плана текста и издвајања значајних делова или занимљивих детаља;
тексту;
спорије;
147
тексту);
2. Симеон Маринковић, Српске народне приповетке, Креативни центар, Београд, 2001.
148
Ток часа

Учитељ подсећа ученике на текст обрађен претходног часа: прича о животињама Међед, свиња
и лисица. Ученици понављају шта су то приче о животињама, који су ликови у овом тексту, шта
можемо научити из ове приче. Подсећа их на домаћи задатак (подела текста на целине, давање
поднаслова целинама и прављење плана препричавања).
Ученичко гласно читање логичких целина: један ученик чита једну логичку целину, остали
прате, други ученик наставља итд. После прочитаног текста по целинама ученици заједно дају
понаслове свакој целини (врши се поређење одређених целина: да ли су сви исто одредили
целине и да ли су поднаслови слични/исти), а учитељ записује поднаслове на табли (ученици
записују у свеске).
Следи препричавање текста. Ученици прво препричавају текст сажето део по део штафетно-
фронтално, а затим у целини. Треба да прате план препричавања дат у облику поднаслова
логичких целинаи записан на табли. После сваког излагања врши се анализа (да ли је поштован
план, да ли су поменути сви догађаји...).
Ученици из приче издвајају један део текста (по избору) који је дат као дијалог и одређују
модел управног говора, а затим га пребацују у неуправни говор.
Прича о животињама Међед, свиња и лисица
Удружују се медвед, свиња и лисица
Набавка семена
Гајење жита
Неслога између медведа, свиње и лисице
Подела жита
Лијин план
Сусрет мачка са медведом и свињом
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
149
Час број: 33
Наставна јединица: Војислав Илић, Јесен
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: текстуална, дијалошка
Наставна средства: текст из Читанке за четврти разред основне школе, Бескрајне речи
Образовни стандарди: 1СЈ.2.5.3; 1СЈ.3.5.3.
Образовни циљеви: Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање песме Јесен
Војислава Илића. Анализа песничких слика и уочавање стилских средстава помоћу којих су ове
слике изграђене – поређења и персонификације.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према поезији. Подстицање ученика да развију љубав
према природи.
Функционални циљеви: Развијање ученичких способности опажања, изражавања и анализе.
1. Наташа Станковић-Шошо, Соња Чабрић, Бескрајне речи, Читанка за четврти разред
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај песму Јесен Војислава Илића. Док читаш, покушај
да замислиш јесен онако како ју је песник описао. Припреми се да објасниш шта је необично и
несвакидашње у опису јесени.
150
Ток часа

Направити корелацију са Природом и друштвом тако што ћемо са ученицима разговарати о
одликама јесени.
Наставник записује наставну јединицу на табли, а потом чита песму изражајно.
Следи тумачење мање познатих речи. Ученици се упућују да непознату реч пронађу на маргини
читанке, ако је истакнута, а ако није, ученик чита реченицу у којој је реч употребљена, а потом
сви заједно покушавају да одгонетну смисао непознате речи ослањајући се на контекст.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Каква осећања у вама буди песма?
Шта вам се у песми највише допало? Како сте замислили јесен описану у песми Војислава
Илића?
Са ким је песник упоредио јесен? Којом стилском фигуром је то постигао? Објасните у чему
је сличност између јесени и царице.
(Након подстицања да што детаљније опишу како су замислили јесен, ученици, служећи се
текстом песме, уочавају да је песник јесен упоредио са гордом и бајном царицом користећи се
поређењем. Подсећамо ученике да је поређење стилска фигура којом се доводе у везу два појма
или две појаве са истим или сличним особинама, а сличност између јесени и царице јесте у
њиховој раскоши и богатству. Златне јесење боје такође подсећају на златну круну која краси
главу царице. И као што царица брине о својим поданицима награђујући их за њихов труд, тако
и јесен својим богатим плодовима награђује ратаре за њихов мукотрпни рад на земљи.)
На који начин је песник оживео јесен? Шта све јесен ради, како се понаша? Зашто је њена ћуд
питома и блага? Објасните како то јесен припрема „спокојне вечери и дане”.
(Ученици треба да уоче да је песник оживео јесен тако што ју је приказао као живо биће, као
заносну царицу која поносно стоји на пољу, подижући у једној руци зрео грозд на који се
смеши. Осим тога што јој је подарио способност да дела (подиже грозд) и да изражава своја
осећања (осмехује се), песник је јесен описао и као личност, дарежљиву и несебичну, која
поседује питому и благу нарав. Под оваквом нарави пре свега се мисли на њен дарежљив однос
према људима. Подаривши им несебично све своје плодове, она на тај начин припрема њихове
„спокојне вечери и дане”. Након напорног рада, људи коначно, захваљујући богатој јесењој
жетви, могу да се опусте и у миру и спокојству, пуних амбара и житница, дочекају хладне
зимске дане.)
Како људи проводе јесење вечери? Каква атмосфера влада у њиховим домовима? На основу
чега то закључујете?
(Спокојни због богате жетве, људи се увече враћају у своје топле домове, и у кругу породице,
окупљени око огњишта, присећају се прошлости, певајући песме и причајући бајке. У њиховим
домовима влада пре свега мир, што видимо из стихова:
На старом огњишту мирно/ пуцкара црвенкаст плам.
И позно у тамну ноћ разговор спокојни бруји.
Кроз мирни прошушти дом.
Из колико песничких слика се састоји песма Јесен Војислава Илића? Које су то слике? Шта је
песник постигао спојем ових слика?
)Ученици би требало да уоче да се песма Јесен Војислава Илића састоји из две песничке
слике: 1) слике јесени представљене као горде и дивне царице, која са снопом златног класја
стоји на пољу док се са њене дражесне главе до земље спушта сплет лиснатих врежа,
151
Ток часа
осмехнуте на грозд подигнут у једној руци и 2) слика породичног дома у коме укућани,
окупљени око огњишта, причају приче из давне прошлости. Спојивши ове две слике у једну
песничку целину, песник је успео да дочара дивни склад између природе и човека.)
У завршном делу часа ученици добијају задатак да у песми пронађу и из ње препишу оне
стихове у којима је песник успео да јесен оживи и да је представи као људско биће, као особу.
Након читања стихова које су издвојили и образложења њиховог избора, наставник објашњава
да је песник у тим стиховима употребио персонификацију, стилску фигуру којом песници
неживим стварима и природним појавама дају особине живих бића. Ученици потом треба у
преписаним стиховима да пронађу и подвуку глаголе и скупове речи којима песник оживљава
јесен. Требало би да уоче да су то глаголи: стоји, подигла, смеши, припрема и нуди, као и скуп
речи питоме и благе ћуди.
Домаћи задатак: Научи да изражајно читаш песму Јесен Војислава Илића.
Јесен, Војислав Илић
Песничке слике:
1. Јесен представљена као горда и дивна царица која стоји на пољу са снопом класја у
наручју и гроздом у једној руци
2. Породични дом у коме укућани, окупљени око огњишта, причају приче из давне
прошлости
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – стилска фигура којом песници неживим стварима и природним
појавама дају особине живих бића (јесен стоји на пољу, у руци подиже грозд, смеши се на
њега, припрема спокојне вечери и дане и нуди богату жетву људима; она је питоме и благе
ћуди).
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
152
Час број: 34
Наставна јединица: Описни придеви
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање и проширивање стечених знања о придевима. Уочавање
основних карактеристика придева. Савладавање основних појмова о променљивим речима.
Препознавање осталих врста речи. Повезивање језичких и ликовних садржаја.
Васпитни задаци: Развијање свести о значају писмености у свакодневном животу. Развијање
концентрације и систематичности у раду.
Функционални задаци: Познавање и разликовање придева. Вежбе у описивању – практична
примена стечених знања о придевима. Примена на конкретним примерима и у свакодневном
говору. Развијање активног речника који одговара узрасту ученика.
градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе).
153
Ток часа

Мотивациона игра: Леђа о леђа
Формирање парова ученика у клупама или по месту седења. Ученици у пару наслоне леђа један
на другог. Један ученик говори именицу, а други изговара одговарајући придев уз њу. Парови
изговарају речи редом којим седе.
Које врсте речи смо сад изговарали? Коју врсту речи придеви додатно описују?
Најава циља часа: Данас ћемо проширити наша знања о придевима.
Учитељ/учитељица изражајно чита песму Љиљане Нинковић Жута песма из Граматике 4 (стр.
34). Уочавање и читање само придева жут, у различитим облицима. Извођење закључка да су и
придеви променљиве речи.
Играње игре Придевско колце, уз записивање неколико реченица у којима су изговорени
придеви. Реченице могу бити: Алав човек није културан. Посетио сам болесну баку. Вредан
кројач шије.
Читање малих огласа и уочавање описних придева у њима, дефинисање описних придева.
Диктат са допуњавањем, фронталним радом: Учитељ/учитељица ће прво прочитати целу
реченицу. У свакој реченици ће бити изостављени придеви, а уместо њих ће ученици нацртати
црвену линију. На њој треба записати одговарајући придев. Неколико ученика предлаже
придев, а цело одељење бира најлепши и најсликовитији, који записују у свеску.
Реченице могу бити:
_______________ облак прекрио је ________________________ небо.
_______________ киша лагано сипи на _____________________ улицу.
_______________ мачку јури _____________________________ пас.
Тихо читање састава ученика (стр. 37), у пару. Сваки ученик чита по један састав. Тихо
размењују утиске о прочитаном. Анализа прочитаног, фронталним радом, и уочавање значаја
придева у текстовима.
Кад год учитељ/учитељица обрађује придеве, мора додатно да нагласи да они описују
искључиво именицу, а не и глагол. Увек треба на конкретном примеру, у реченици, показати
разлику између придева и глаголског додатка за начин. Најчешћа грешка коју ученици праве је
мешање ова два појма.
Брзо дете брзо учи.
именица глагол
Ветрић лагано носи лагано перце.
глаголименица
Писање 5 реченица о школи, уз коришћење описних придева. Прочитати дате придеве на стр.
38, који ће им помоћи да боље опишу школу.
Учитељ/учитељица наводи ученике на придеве које могу искористити тако што им поставља
питања на која би могли да одговоре у реченицама. У каквој улици се школа налази? Како
изгледа двориште? Има ли цвећа? Да ли је школска зграда велика? Које је боје фасада? Има ли
пуно прозора? Какав је простор унутра? Има ли боја, дечјих радова? Је ли простор добро
осветљен? и сл.
Читање и коментарисање написаних реченица.
154
Ток часа

Илустровање школе на основу записаних реченица.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 37
Описни придеви
Алав човек није културан.

Посетио сам болесну баку.
Вредан кројач шије.
Придеви су речи које ближе одређују/описују именице.
Они су променљиве речи.
Сиви облак прекрио је суморно небо. Плаха киша лагано сипи на прљаву улицу.
Покислу мачку јури крупан пас.
Брзо дете брзо учи.
именица глагол
Ветрић лагано носи лагано перце.
глаголименица

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
155
Час број: 35
Област: Језичка кулура (писано изражавање)
Наставна јединица: Читање и анализа састава: Јесен нас је посетила
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: писмена вежба

Наставне методе: метода разговора, демонстративна, аналитичко-синтетичка метода,
унапређује. Подстицање ученика на самостално језичко и литерарно стваралаштво. Развијање
смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
изражавање. Схватање појма описивања, уочавање редоследа и технике описивања.
Оспособљавање за изражајно читање и казивање. Оспособљавање ученика да пажљиво
посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и заокруже битна
својства/особине (спољашње и условно унутрашње). Подстицање ученика да схватају и усвајају
појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација,
испољавање; подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности. Развијање љубави према природи и
њеним лепотама.
Функционални циљеви: Рад на богаћењу речника и стилског израза. Развијање читалачких
навика.
1СЈ.3.3.6.
156
Ток часа

Поновити нови научени термин и његово значење ПЕЈЗАЖ – опис природе.
На који начин можемо да доживљавамо природу?
Чулом вида: боје, облици...
Чулом слуха: шум ветра, добовање кише, лепет крила, гласови животиња, шуштање лишћа...
Чулом мириса: мириси разних плодова, земље, трулог и опалог лишћа, хладног ваздуха...
Чулом додира: суво лишће, мокра земља, смрзнута трава, храпава кора дрвета...
Чулом укуса: слатки, горки, укусни плодови...
Најава наставне јединице: писање састава на тему Јесен нас је посетила, у Радној свесци 4 на
страни 36.
Пре него што ученици отпочну са радом, направите заједнички ТЕМАТСКИ РЕЧНИК, који ће
им олакшати писање. Истакнути да ће сви користити сличне речи, али ће сваки састав бити
другачији, јер ће онај који пише унети своја осећања, стил писања, размишљања...
Један од начина писања тематског речника је да се прво издвоје битне именице за описивање
природе: јесен, небо, облаци, сунце, киша, ветар, ваздух, планине, птице, крошње, дрвеће,
биљке, баре, земља...
Уз сваку именицу пишемо по неколико глагола и придева, на тај начин деца богате речник,
мотивишу се за писање, осветљавају тему и са неке друге тачке гледишта.
Обратити пажњу на захтев у Радној свесци 4 да се јесен замисли као особа. Нагласити деци да
покушају да је „оживе”.
ЈЕСЕН:
Богата рођака која доноси поклоне, Изненадни гост, Отмена дама која воли да дарује,
Чаробница која све зачара златним додиром...
Придеви: златна, богата, дарежљива...
Глаголи: стиже, осваја, долази, поклања, кити, осликава, боји....
НЕБО:
Придеви: тмурно, љуто, намрштено, тешко...
Глаголи: бдије, покрива, надгледа, посматра...
ОБЛАЦИ:
Придеви: тужни, плачљиви, далеки, ниски...
Глаголи: плачу, тугују, лебде, лете, плове, спуштају се, састају се...
Кад је завршен тематски речник, ученике треба подсетити шта треба да има добар састав.
Поновити које захтеве треба следити. Поставити пет захтева на основу којих ће касније
коментарисати радове.
1. Састав треба да има увод, разраду и закључак (одељци).
2. Реченице треба да буду потпуне, јасне, лепе.
3. При опису природе треба да се води рачуна о редоследу описивања, или одозго наниже
или одоздо навише, од неба ка земљи или обрнуто.
157
Ток часа
4. Следити план за писање састава: коришћење тематског речника, јесен замишљена као
живо биће, опажање природе свим чулима.
Самостални рад ученика.
Читање и анализирање састава према захтевима. Ученици коментаришу један другоме радове,
али и самовреднују. Уочавају се добри изрази, целовите реченице, придеви које нисмо
поменули на претходним часовима, избор мотива о којима је писано и сама композиција рада.
Јесен нас је посетила
(опис природе, јесен као живо биће)
Тематски речник
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
158
Час број: 36
Наставна јединица: Добрица Ерић, Свитац пшеничар и воденичар
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Свитац пшеничар и воденичар Добрице Ерића. Уочавати и вишестраним истраживачким
приступом анализирати најистакнутије мотиве песме, песничке слике и изразе, стихове од
доминантне значењске вредности и укупну естетску раван песме. Открити уметничке
вредности песме на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста. Уочити
улогу мотива пријатељства и љубави у песми, као и начин на који се ти мотиви у песми
развијају. Дефинисати формалне и метричке квалитете песме – композициони склоп, строфу,
стих и риму. Уочити на који начин рима утиче на мелодичност песме.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика најплеменитија осећања љубави и пријатељства.
Оспособљавати ученике за што самосталније, вештије и поузданије запажање и тумачење
битних естетских чинилаца уметничког света (поетске слике, лирског штимунга, мотива,
идејног слоја песме и друго).
2. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај песму Свитац пшеничар и воденичар Добрице
Ерића. Док читаш, замишљај воденичара, његову воденицу и место на коме се она налази.
Запази какав је живот водио воденичар пре него што је упознао свица. Припреми се да
објасниш какве је промене свитац унео у воденичарев живот. Размисли шта је то што повезује
воденичара и свица. Уочи на који начин они испољавају љубав и пријатељство један према
другом.
159
Ток часа

На почетку часа ученици објашњавају смисао народне пословице: Нема зиме док не падне иње;
ни пролећа док сунце не сине; ни радости док не делиш с киме.
Овом пословицом отвара се проблем усамљености и пријатељства, што представља
психолошку припрему ученика за песму Свитац пшеничар и воденичар Добрице Ерића.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вам се у песми највише допало?
Ко су главни јунаци ове песме? Како сте их замислили? Шта вас је у песми изненадило?
Где се родило пријатељство између свица и воденичара? Како сте замислили то место?
По чему су ова два пријатеља необична?
Како су живели свитац и воденичар пре него што су се спријатељили? Којим речима песник
истиче да је пшеничарев живот био несносно празан и досадан?
Када је настала промена у њиховим животима? Због чега је воденичар пожелео да позове
свица у госте?
Објасните како је то свитац запалио „жижак у души бркатог старца”. Како изгледа њихов
живот након познанства?
На који начин свитац и воденичар исказују своје пријатељство?
Шта вам ова песма говори о пријатељству и љубави?
(Пријатељство између свица и воденичара родило се у воденици. Треба подстаћи ученике да
што детаљније опишу како су замислили овај простор, јер се на тај начин продубљује естетски
доживљај песме и уједно се ученици поступно припремају да схвате појам песничке слике, који
се први пут уводи у четвртом разреду.
Песник нам говори о несвакидашњем пријатељству воденичара и свица. Овај необичан спој два
пријатеља показује нам да пријатељство утире разлике међу људима, не зависи од година и да
може спојити два потпуно различита бића, у овом случају једног свица и једног човека.
Пре него што су постали пријатељи и свитац и воденичар живели су усамљено. Млади свитац је
лутао пшеничним пољима, а воденичар је све своје дане проводио у воденици. Монотонија и
бесмисао воденичаревог усамљеничког живота су посебно истакнути речима „гутао” и
„чмавао”. На тај начин песник нам поручује да живот без љубави и пријатељства бива празан и
несрећан. Због тога воденичар одлучује да промени нешто у свом животу. Једне тихе и сасвим
обичне вечери, када му је самоћа већ дојадила, воденичар позива свица у госте. То наизглед
сасвим обично вече потпуно мења њихове животе. Заволевши старца, свитац напушта свој
луталачки живот и остаје да живи са својим пријатељем. Свитац, као симбол светлости, уноси
светло љубави и радости у воденичарев живот. Он пали „жижак у души бркатог старца”, то јест
буди у њему љубав. Та љубав потпуно преображава њихове животе. Захваљујући њој они
откривају лепоту и смисао живота. Монотоност окретања воденичког точка сада се претвара у
песму о пријатељству. Свакидашњи послови постају лаки и лепи у друштву пријатеља, а тврди
залогаји хлеба „слађи од меда и шећера”. И одмор је са пријатељем лепши, а трава се претвара
у мекани и удобни ћилим. Свитац и воденичар постали су нераздвојни пријатељи, чије
пријатељство уноси ведрину и радост у њихове животе.
160
Ток часа
Ова песма нам открива место љубави и пријатељства у човековом животу. Без пријатељства и
љубави живот и свакодневица изгледају сиви и монотони. Љубав уноси боје и радост у човеков
живот. Она је једини извор истинске среће.)
У завршном делу часа ученици обнављају појам стиха, строфе и риме на примеру песме
Свитац пшеничар и воденичар:
Шта је стих, а шта строфа? По колико стихова имамо у свакој строфи песме Свитац
пшеничар и воденичар? Шта тиме песник додатно наглашава у значењу песме?
На који начин је песник међусобно повезао строфе? Шта је рима? Спојите оловком речи које
се римују. Како ове риме утичу на мелодичност песме?
(Стих је један ред у песми, а строфа целина од два или више стихова. У песми Свитац
пшеничар и воденичар свака строфа се састоји од по два стиха, чиме песник и графички истиче
пријатељство између два бића: свица и човека. И као што су ова два пријатеља међусобно
повезана осећањем љубави и привржености, тако се и строфе међусобно повезују римом. Рима
је гласовно понављање истих слогова на крају стихова. Рима повезује стихове и помаже им да
се уклопе у строфу. Осим што је римом песник постигао мелодичност и лепоту песме, он је још
једном додатно истакао усамљеност пре познанства и испреплетаност живота свица и
воденичара након познанства. Наиме, на почетку песме риме се затварају у оквиру строфа, па
се тако у првој и другој строфи римују речи „поточаре” и „животаре” с једне стране, и
„пшеничар” и „воденичар” с друге. Ове парелелне риме сугеришу одвојеност и паралелну
егзистенцију два бића која живе у истом свету, али чији су животи потпуно раздвојени. Од
треће строфе риме прелазе границу строфе и међусобно се укрштају, наговештавајући да ће се
и ова два одвојена живота међусобно испреплетати. На овај начин показујемо ученицима да
избор стиха, строфе и риме није случајан и да песник и помоћу њих музички дочарава
значењски слој песме.)
Домаћи задатак: Изабери једну од песничких слика у песми и нацртај је у школској свесци.
Потруди се да нацрташ што више детаља.
Нема зиме док не падне иње; ни пролећа док сунце не сине; ни радости док не делиш с киме.
Свитац пшеничар и воденичар, Добрица Ерић
Јунаци песме: свитац пшеничар и стари воденичар
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
161
Час број: 37
Наставна јединица: Присвојни придеви
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: драмска секција, одељенска заједница
Образовни задаци: Уочавање речи које казују какав (каква, какво) је нешто и чије је нешто и
издвајање речи из текста. Уочавање и усвајање описних и присвојних придева. Усвајање
правила о писању присвојних придева насталих од властитих именица.
Васпитни задаци: Развијање самопоуздања и поверења у властите способности. Поштовање
мишљења и личности других. Подстицање позитивног става према вршњацима.
Функционални задаци: Примена стечених знања о придевима на конкретним примерима, у
свакодневном говору. Развијање логичког закључивања код ученика. Богаћење активног
речника који одговара узрасту ученика. Вежбе у изражајном читању.
Образовни стандарди
162
Ток часа

Мотивациона игра: Ређање придева тако да сваки придев почиње последњим гласом
претходног придева. На пример: плав, ведар, радан, низак, кратак, клизав, висок...
Понављање теорије: Које две групе речи постоје? Које врсте речи постоје? Шта су именице и
како их делимо? Ког рода и броја могу бити? Шта означавају глаголи? Која глаголска времена
постоје? У ком лицу и броју могу бити глаголи? Ког облика могу бити глаголи? Шта су то
придеви? Које подврсте придева постоје?
Данас ћемо научити још једну подврсту придева.
Читање текста из Граматике 4 (стр. 38). Уочавање нове врсте придева и дефинисање појма.
(Присвојни придеви су речи којима се означава коме нешто припада, односно ЧИЈЕ је нешто.)
Сви ученици заједно смишљају и бирају присвојне придеве којима ће допунити реченице које
чита учитељ/учитељица.
Реченице могу бити:
Низ ________________ окна сливају се ____________ капи и ремете _______________
____________________ мир. _________________ гужве није било.
У ________________ соби је било топло, а напољу прави ________________ дан.
Читање лекције до краја, уз давање коментара и анализирање сваког прочитаног присвојног

придева.
Записивање по једне заједничке, властите и градивне именице, описног и присвојног придева из
текста. (Заједничка именица – зима; властита именица – Карпати; градивна именица – лан;
описни придев – сурова; присвојни придев – козја.)

Тихо читање Кутка за осмех у пару и разговор о датом налогу. Изражајно, драмско читање
шале и одређивање врста и подврста издвојених речи.
Уколико преостане времена, ученицима се може дати да реше наставни листић.
Домаћи задатак: Радна свеска, стр. 38.
163
Ток часа
Присвојни придеви
Присвојни придеви су речи којима се означава коме нешто припада, односно ЧИЈЕ је нешто.
Низ прозорска окна сливају се кишне капи и ремете дедино спавање.Уличне гужве није
било. У Сањиној соби је било топло, а напољу прави јесењи дан.
Заједничка именица – зима;
властита именица – Карпати;
градивна именица – лан,
описни придев – сурова;
присвојни придев – козја.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
164
Час број: 38
Наставна јединица: Писање присвојних придева изведених од властитих именица
(-ов/-ев,-ин/-ски)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, групни, рад у пару
Наставне методе: дијалошка, текстуална, демонстративна, игровне активности, херистичка
Образовни задаци: Обрада граматичког појма: присвојни придев; усвајање појма присвојни
придев; препознавање и употреба присвојних придева у конкретним примерима – реченицама.
Васпитни задаци: Указивање на значај писања и лепог изражавања. Навикавање на самосталан
рад и учење. Давање значаја личној иницијативи и залагању у раду.
Функционални задаци: Савладавање техника самосталног учења. Развијање логичког и
апстрактног мишљења. Примена знања у конкретним ситуацијама. Развијање способности
усменог и писменог изражавања.
165
Ток часа

Учитељ/учитељица је на табли написало/-ла слова која чине анаграм. Задатак ученика је да
открију наслов данашње наставне јединице, који се састоји од 7 речи.
Њ, И, С, П, А, Е Х, П, Р, С, И, О, В, Ј, И, Н Д, П, И, Р, В, Е, А
И, В, З, Е, Е, Д, Н, И, Х Д,О Т, И, Т, И, Х, Л, В, А, С, Ц, М, А, И, Е, Н, И
Шта означавају именице? Које подврсте именица смо учили? Шта су властите именице?
Наведи неколико. Шта означавају присвојни придеви?
Данас ћемо научити како се правилно пишу придеви настали од властитих именица.
Овај час може делимично да се искористи за самостално учење. Учитељ/учитељица објашњава
деци да је њихов задатак да индивидуално прочитају текст из Граматике 4. Потребно је да
читају полако, пажљиво и са разумевањем. Када заврше читање, треба да учитељу/учитељици
дизањем руке дају знак да су прочитали текст. Док чекају остале да прочитају, треба да смисле
како би они вршњацима објаснили прочитано и да издвоје најважније делове лекције (кључне
речи). Када учитељ/учитељица означи крај, сви заједно ће поразговарати о прочитаном.
Самостално читање дела наставне јединице из Граматике 4 (стр. 41 и 42).
Да би проверио/-ла разумевање прочитаног, учитељ/учитељица тражи од ученика да у лекцији
пронађу речи: Вуков учитељ, омиљени спортиста и Васина торта.
Разговор о прочитаном, кроз питања и сугестије од стране учитеља/учитељице и излагање
ученика. Нека од питања могу бити: О чему се говори у првом тексту? Где су пошла деца? Кога
они дочекују? Која врста речи је истакнута у тексту? Која реч стоји уз именицу „станица”?Шта
тај придев додатно описује? Од које врсте речи је настао? Зашто је написан малим почетним
словом? Пронађите још неки присвојни придев настао од властите именице који се пише малим
почетним словом. Која реч стоји уз именицу сестра? Шта нам она говори? Кога додатно
описује? Зашто је написана великим почетним словом? Од које именице је настала? Пронађите
још неки присвојни придев настао од властите именице који се пише великим почетним
словом. Учитељ/учитељица наводи ученике да изнесу правописно правило.
Записивање најважнијег. За записивање реченица засићених придевима може се искористити
неки скорији догађај у коме су учествовали сви ученици (изложба, концерт, приредба, јавни
час). Реченице могу бити:
Ученици ваљевске школе су посетили Тамарину изложбу. Возили су их Вањини и Милошеви
родитељи. Успут су обишли нишку тврђаву.
Издвајање правописног правила и записивање у свеске.
Фронтално читање преосталог текста са стр. 43, да би учитељ/учитељица посебно нагласио/-ла
одређена правописна правила која деца често не примењују при писању.
Примена правила у новим примерима. Уочавање присвојних придева из низова и записивање
речи од којих су настали(дунавски – Дунав; ужички – Ужице; норвешки – Норвешка;
новозеландски – Нови Зеланд; Милованов – Милован; сеоски – село; суботички – Суботица;
птичји – птица; Бојанин – Бојана; козије – коза; Војин – Воја; Мајино – Маја).
166
Ток часа

Провера усвојеног градива решавањем задатка бр. 5, Радна свеска 4, стр. 40.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 39. и 40.
Писање присвојних придева изведених од властитих именица
Ученици ваљевске школе су посетили Тамарину изложбу. Возили су их Вањини и
Милошеви родитељи. Успут су обишли нишку тврђаву.
Присвојни придеви који се завршавају на -ов, -ев и -ин, а настали су од властитих имена,
пишу се великим словом.
Присвојни придеви настали од властитих именица који се завршавају на -ски (-чки, -шки)
пишу се малим словом.
дунавски – Дунав; ужички – Ужице; норвешки – Норвешка; новозеландски – Нови Зеланд;
Милованов – Милован; сеоски – село; суботички – Суботица; птичји – птица; Бојанин –
Бојана; козије – коза; Војин – Воја; Мајино – Маја
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
167
Час број: 39
Наставна јединица: Рене Гијо, Бела Грива
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура, Чувари природе, Народна традиција
текста (фабула, радња, поруке). Запажања дејства унутрашњих подстицаја на главне јунаке −
осећања, намере, жеље. Указивање на значајна места, изразе и речи. Оспособљавање ученика да
пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују. Подстицање ученика да схватају
и усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација,
1СЈ.2.2.6; 1СЈ.2.2.7; 1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.2.9; 1СЈ.2.5.5; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.1; 1СЈ.3.2.4; 1СЈ.3.5.2;
1СЈ.3.5.3.
168
Ток часа

Уводни разговор о коњима (опис коња, разлика између дивљих и питомих коња).
О писцу: Рене Гијо је био француски писац за децу који је живео у француским колонијама у
Африци. Након студија наука преселио се у Сенегал, где је радио као учитељ. Већина његових
књига потиче из тога времена. У мноштву његових књига истичу се Краљ мачака, Бела Грива,
Сирга, краљица афричке џунгле и др.
Да ли неко зна шта је роман?
Роман је најобимније књижевни дело, у коме се описује живот ликова и приповедају догађаји.
Поред главног лика у роману постоји и више споредних ликова.
Роман је састављен од поглавља (глава), која имају своје називе или су обележени бројевима.
Када се роман пише да га читају деца, као што је случај са Белом Гривом, он се назива роман за
децу.
Интерпретативно читање одломка из Читанке 4 и први утисци о прочитаном: О чему се ради
у овом одломку? Са ким Фолко живи и како се слажу укућани? Шта је главна преокупација
Фолкових мисли? Како доживљаваш сусрет Беле Гриве и Фолка?У којим поступцима се види
велика љубав и пријатељство између дечака и коња? Пронађи у тексту. Шта је деди
најбитније код његових унука? Овај одломак је део поглавља и само показује делић
атмосфере из романа.
Тема романа: пријатељство и љубав између дечака и коња.
Где се дешава радња романа?
Дешава се у Француској, у мочварној области Камарга, коју прави равничарска река Рона
уливајући се у Средоземно море. Тамо живе дивљи коњи и фламингоси. Људи су углавном
рибари или гардијани, а живе у малим насељима.
Наведи ликове романа:
Главни ликови: дечак Фолко и Бела Грива
Споредни ликови: деда Еузебио, Антонио, Чергари коњокрадице, газда, Фолков брат
Особине ликова:
– Фолико: ситан, црноок, неухрањен,осетљив, спретан, упоран, радознао, истрајан,
непоколебљив, одан, пожртвован
– Бела Грива: бео, брз, леп, разигран, храбар, поносан, слободољубив, неукротив, необуздан,
достојанствен, неповерљив
– деда Еузебио: воли свог унука, жели му бољу будућност, прећутно одобрава све Фолкове
замисли, реалан је, трезвен, скроман
– Антонио: стар, хром, погурен, сиромашан, искусан, нежан, пажљив, брижан, поуздан,
осећајан, праведан, али и занесењак, слободоуман, неспутана душа
– газда: снажан, окретан, строг, богат, дрзак, бахат, похлепан, неумољив, себичан, дволичан,
не држи дату реч
169
Ток часа
Порука: Слобода и љубав немају цену.

Животиње су оданији и искренији пријатељи од људи.
Силом се не може постићи циљ.
Птица без слободе, к’о риба без воде.
У завршном делу часа извлачење цедуљице са ликом који ће сваки ученик представљати са
бројем целине. Код куће треба поново прочитати ту целину и добро се уживети у лик.
Цедуљице: Уз име лика који сваки ученик треба да драматизује налази се име или број
поглавља.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
170
Наставна јединица: Рене Гијо, Бела Грива
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: роман Бела Грива
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура, Чувари природе, Народна традиција
1СЈ.3.5.3.
1. Рене Гијо, Бела Грива, Просвета, Београд, 1972.
171
Ток часа

Поновити шта је роман и из чега се састоји.
Из колико поглавља се састоји Бела Грива? Из једанаест поглавља.
1. Чергари 5. Плен 9. Свечаност у Арлу
2. Отмица 6. Кад се снови остваре 10. Господар коња
3. Стари гардијан Антонио 7. Пролећни витешки турнири 11. Као у лепом сну
4. Бели витез 8. Бела Грива је нестао

Ученици су се поделили у групе према цедуљицама које су извукли на прошлом часу. Њихов
задатак је да одбране поступак свог лика у одређеном тренутку у роману. За то је неопходно да
су добро проучили његове особине и ситуацију у којој се налази. Да би сви подједнако
учествовали у раду на часу, добијају задатак да свака група осмисли по једно питање за остале
групе. Прелиставају књигу по поглављима и записују питања. Наставник обилази и помаже
сугестијама ако нека група не може да се снађе. Нагласити да се потруде да сви ликови
подједнако добију питања. Приликом одговарања на питања причати из перспективе лика, у
првом лицу: ЈА.
Питања и одговори.
Ако неко не зна одговор, помаже му „колега”. Одговара из своје улоге, али трудећи се да
оправда и одбрани реакцију друга из групе.

У завршном делу свака група илуструје своје поглавље, тако да се добија прича у сликама.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
172
Час број: 42
Област: Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица: Припрема за писмени задатак. Настављање приче
инспирисане датим почетком са другачијим завршетком
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: писмена вежба
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
173
Ток часа

Како су се завршавале све приче које смо до сада читали? Имале су срећан крај.
Како се завршава наш роман? Тужно. Зашто? Шта одлучују Фолко и Бела Грива на крају?
Шта том одлуком показују потери? Шта мислите, шта им се догодило? Како бисте ви
реаговали на њиховом месту?
Данас имамо један веома занимљив задатак. На „захтев” читалаца, Рене Гијо треба да промени
завршетак. Ви сте на његовом месту. Како бисте то урадили?
У Радној свесци 4 имамо простор за рад. Да бисмо што боље написали састав, неопходно је да
се подсетимо шта састав треба да има.
Почетак, средину и крај.
Увод )занимљив приступ теми – увек на неки нови начин; обично један одељак, некада две-
три реченице);
Разрада (најважнији део задатка, у њему се одговара на тему; садржи више одељака; основна
мисао се развија, објашњавају све појединости које се наслањају на увод и које се из увода
развијају; наводити примере који најпотпуније доказују оно о чему се пише и употребљавати
их где им је место);
Закључак (извод из свега што је у задатку речено; понављање главних мисли из разраде, али
не истим речима и реченицама – то су сажете и језгровите мисли које делују убедљивије;
један одељак, две-три реченице).
Због малог простора и обимног романа потребно је у кратким цртама препричати роман.
Најбоља помоћ је израда плана. Издвојити најбитније делове и дати им наслове. Потрудити се
да реченице буду јасне и повезане, да прате редослед дешавања радње. Почетак реченице, као и
имена људи и места пишу се великим словом. На крај реченице треба ставити одговарајући
знак. Да не бисмо понављали исте речи, треба да се сетимо оних са сличним значењем. То ће
учинити састав занимљивијим и обогатити га.
Шта још састав чини занимљивијим? Брза промена дешавања и јака осећања. Како постижемо
то у саставу? Кратким реченицама. Неколико ученика самостално препричава и даје своју
верзију краја. Подстицати их да причање, а и писање касније, буду што занимљивији, да пазе
на редослед дешавања и да истакну шта је важно.
Како се осећао Фолко, а како Бела Грива? Шта се дешавало са њима? Опиши детаље. Да ли је
још неко присутан у том продужетку? У ком својству? Како се понаша према дечаку и коњу?
По завршетку писања пажљиво прочитати свој рад и исправити грешке (правописне,
граматичке, стилске). Док читамо, можда се сетимо неког бољег израза, лепше мисли. Треба је
додати и допунити свој рад.
Писање састава.
Прочитати неколико радова. Деца коментаришу према постављеним захтевима. Дају сугестије,
предлоге једни другима шта могу да побољшају и поправе да састав буде бољи.
Домаћи задатак: Написати састав Фолко ми је причао..., у коме ће испричати наставак
авантуре са Белом Гривом, поштујуће захтеве са овог часа.
___________________________________________________________________________________________
174
Час број: 43
Наставна јединица: Први школски писмени задатак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: индивидуални
Наставна средства: вежбанке за писмене задатке
Васпитни циљеви: Неговање потребе за самосталним слободним писменим изражавањем.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
175
Ток часа

Поновити деци да ћемо ове године имати четири писмена задатка и да се на тај начин
проверава у којој мери су усвојили сва граматичка, правописна и стилска правила, колико су
способни да самостално пишу на задату тему итд.
Поделити им свеске и подсетити их да се пише само на левој страни листа. Ако попуне страну,
окрећу лист и поново пишу на левој страни. Маргина је „резервисана” за наставника. Ту ништа
не пишу.
У заглављу пишу: Први школски писмени задатак, у продужетку датум.
Пре него што добију тему за писање поновити шта је неопходно да би састав био добро урађен:
1. Најважније је одговорити на ТЕМУ. Избор детаља, односно појединости које састав
садржи показује да ли је ученик схватио тему.
2. При писању састава треба да воде рачуна о целинама, ОДЕЉЦИМА, и о њиховом
распореду.
3. СКЛАД састава. Истаћи битне појединости и дати им предност над небитним.
4. Свака реченица треба да буде нова мисао. Не понављати исто на различите начине.
5. Реченице треба да буду јасне, прецизне, уверљиве, уз правилну употребу правописних и
граматичких правила, као и знакова интерпункције.
6. СТИЛ писања: хронолошки ред дешавања или описа, повезаност одељака логичким
везама, богат речник, прилагођен начин казивања (објективан или субјективан у
зависности од теме).
7. Леп рукопис, уредност и прегледност доприносе вредности састава. Правилан изглед
слова, размак између речи и реченица, нов ред, без прецртавања, жврљања и мрља од
мастила.
8. Ваљана провера у току писања и након завршетка рада, да би се отклониле евентуалне
грешке.
Има много детаља, али на часу припреме то је све већ разраћено.
Поновити им да треба да се опусте и покушају да стварају маштајући и примењујући научено.
Написати тему на табли уз упутство да наслов пишу на средини, два реда испод заглавља.

Тема је препричавање самог краја романа Бела Грива са другачијим завршетком. Треба да се
потруде да на што занимљивији начин продуже причу. Могуће теме:
1. Фолко ми је причао
2. Како ме је Бела Грива спасао
3. Наставак дивног пријатељства
4. Израда писменог задатка.
Пред крај часа напоменути да треба још једном прочитати рад, пажљиво. Проверити да ли је
све добро написано, словне, правописне, граматичке, стилске грешке, па тек онда предати рад.
176
Ток часа
Први школски писмени задатак, датум
Фолко ми је причао
Како ме је Бела Грива спасао
Наставак дивног пријатељства
(препричавање приче са измењеним крајем)
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
177
Час број: 44
Наставна јединица: Градивни придеви
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обрада граматичког појма градивни придев. Усвајање градивних придева.
Препознавање и употреба градивних придева у конкретним примерима – реченицама.
Васпитни задаци: Указивање на значај писања и лепог изражавања. Навикавање на самосталан
рад и учење. Давање значаја личној иницијативи и залагању у раду.
Функционални задаци: Примена знања о градивним придевима у конкретним ситуацијама.
Савладавање техника самосталног учења. Развијање логичког и апстрактног мишљења.
Развијање способности усменог и писменог изражавања.
178
Ток часа

Мотивациона игра: Устани кад чујеш....
Учитељ/учитељица објашњава ученицима да ће сваки ред представљати једну врсту речи: 1.
ред – именице, 2. ред – глаголе и 3. ред – придеве. Он/она ће читати речи, а ученици треба да
устану када чују реч која припада њиховој врсти речи.
Речи могу бити: укусан, кожа, дружити се, руски, спавати, месарски, Весна, стаклени, свитати,
младе, америчко, певати, глина, очева, уморни, прасе, метално, финска, камен и сл.
Учитељ/учитељица исправља ученике када погрешно устану и објашњава зашто реч припада
тој врсти.
Које врсте речи смо учили? Наведите подврсте именица. Реците подврсте придева. Данас
ћемо научити још једну подврсту придева. Отворите Граматике 4, стр. 45.
Ученици добијају задатак да прочитају дневнички запис из Граматике 4 (стр. 45) у пару.
Ученици се смењују у читању тако што сваки ученик чита по једну реченицу.
Учитељ/учитељица напомиње да је важно да буду сконцентрисани и усмерени на текст, тако да
упамте што више информација из њега.
Да би проверио/-ла разумевање прочитано,г учитељ/учитељица захтева од ученика да затворе
књиге и у свесци нацртају табелу у коју ће записати што више именица и придева који уз њих
стоје које су прочитали у тексту. Када заврше, треба да их преброје и онај ко је записао највише
речи чита их, док их остали пореде са својим записом. Ученици који су записали речи
различите од ових читају додатно своје речи и дописују их у табелу. На крају би табела требало
да изгледа овако:
ПРИДЕВ ИМЕНИЦА
млечни намаз
шећерна паста
ланена хаљина
кожне сандале
гумени ђон
златна огрлица
воштана свећа
пластични тањирићи
папирне салвете
стаклене чаше
кристална ваза
Следи разговор о тексту: Чији је ово дневник? Шта је описала у њему? Ко је ишао у куповину?
Шта је Сара обукла за рођенданско славље? Од ког материјала су јој хаљина и сандале? Какву
је огрлицу добила на поклон од родитеља? Од чега је била ваза коју је сломила Невена? Шта
нам казују сви ови придеви? Од које врсте именица су настали? Формулисање дефиниције.
Градивни придеви су речи које означавају од које је грађе (материјала) нешто начињено. Они су
настали од градивних именица.
Издвајање придева из текстова и записивање са именицом уз коју стоје (стр. 46 и 47). Разговор
о очувању природе и потреби за рециклажом (садржај промотивног летка повезати са
садржајима наставе природе и друштва).
179
Ток часа

Језичке игре (поље Играјмо се речима, стр. 48.)
1. игра – Формирање група од 4 ученика. Свака група добија једну заједничку именицу, а
задатак је да смисле по један описни, присвојни и градивни придев, који је додатно описује.
Именице могу бити: оловка, ваза, чаша, сто.
2. Игра – Формирање парова ученика. Један ученик описује задати предмет, а други га црта.
Градивни придеви
ПРИДЕВ ИМЕНИЦА
млечни намаз
шећерна паста
ланена хаљина
кожне сандале
гумени ђон
златна огрлица
воштана свећа
пластични тањирићи
папирне салвете
стаклене чаше
кристална ваза
Градивни придеви су речи које означавају од које је грађе (материјала) нешто начињено.
Они су настали од градивних именица.
Напољу се суши памучни веш. Свилена хаљина лепрша на ветру.
Придеви из текста: стаклена кула, бетонска џунгла, пешчано дно, бисерна брада

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
180
Час број: 45
Наставна јединица: Род и број придева
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: драмска секција, Природа и друштво
Образовни задаци: Обнављање и проширивање стечених знања о роду и броју придева и
њихово уочавање у тексту. Препознавање и разликовање рода и броја придева. Препознавање
осталих врста речи.
Васпитни задаци: Развијање концентрације и систематичности у раду. Развијање свести о
значају писмености у свакодневном животу, неговање уредности, упорности, самосталности у
раду. Развијање љубави према језику.
Функционални задаци: Разликовање рода и броја придева на примерима у тексту и у
свакодневном говору. Развијање мисаоне активности ученика. Развијање способности за
дефинисање и разврставање придева по роду и броју.
181
Ток часа

Као уводна мотивација ће послужити полазна питања и текст Хранилица за птице из
Граматике 4, стр. 49. Ученици читају текст у себи и уочавају грешке у њему. Користећи
методичка питања из Граматике 4 закључујемо да се придеви у тексту не слажу са именицом у
роду и броју. Закључујемо да ћемо учити како се одређује род и број придева.
Записујемо неколико реченица из текста, али правилно. Издвајамо дефиницију.
Правилно записивање датих парова речи: завезана машна; завезано штене; завезан чамац;
бакарно небо; бакарна шоља; бакарни лонац; жут Месец; жута мајица; жуто дугме.
Уочавање правила да придеви род и број „добијају” од именице уз коју стоје. Објашњење да су
придеви зато променљиве речи.
Набрајање што више именица уз дате придеве (стр. 50).
Посебно треба нагласити да придеви описују искључиво именице, а не глаголе. Записати
неколико реченица и објаснити детаљно разлику између глаголског додатка за начин и придева.
На пример: Деца су брзо стигла брзо пиле.
Весело дете весело свира.
Језичка игра: Дописивање слова речима тако да се добије градивна именица и придев.
Решења су: лед – ледени; платно – платнени; вуна – вунени; челик – челични; жито – житни;
дуван – дувански.
Смишљање и записивање реченица од добијених речи.
Домаћи задатак: Радна свеска, стр. 44 и 45.
Род и број придева
Прошле седмице смо имали час Природе и друштва у школском дворишту. Договорили смо
се да од пластичних флаша направимо лепе хранилице за птице.
Придеви могу бити мушког, женског или Придеви имају два броја – једнину и
средњег рода. множину.
завезана машна; завезано штене; завезан Они се слажу са именицом у роду и броју.
чамац Придеви су променљиве речи.
бакарно небо; бакарна шоља; бакарни лонац
Придеви описују само именице.
жут Месец; жута мајица; жуто дугме
Придеви имају два броја – једнину и
множину.
Они се слажу са именицом у роду и броју.
Придеви су променљиве речи.
Деца су брзо стигла брзо пиле.
Весело дете весело свира

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
182
Час број: 46
Наставна јединица: Исидора Секулић, Позно јесење јутро
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, (стр. 50–51)
Корелација: Природа и друштво, Народна традиција
текста (фабула, радња, поруке). Схватање појма описивања, уочавање редоследа и технике
описивања. Оспособљавање за изражајно читање и казивање. Оспособљавање ученика да
битна својства/особине (спољашње и условно унутрашње). Подстицање ученика да схватају и
усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација,
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности. Неговање и поштовање природних
закона.
Функционални циљеви: Рад на богаћењу ученичке језичке културе. Развијање читалачких
навика.
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.1.
1. Наташа Станковић-Шошо, Соња Чабрић, Бескрајне речи, Читанка за четврти разред
183
Ток часа

Као психолошко емоционална припрема послужиће слушање Бајагине песме Добро јутро,
https://www.youtube.com/watch?v=Gqi8ldkSQZA
О чему пева Бајага? О сунчаном летњем дану.
Текст:
Добро јутро, ово изнад нас је небо
зна да буде кад је сунчан дан
светло плаво бистро, дубоко и ведро
сунцу стаза, а звездама стан.
Добро дошли, ова песма, то су птице

затрепере кад је месец пун
лете небом и певају када свиће
перје, крила, кап душе и кљун.
Добро дошли, поздравља вас дивље цвеће

сладак мирис има сваки цвет
страст и љубав зује пчеле опијене
то је оно што покреће свет.
Каква осећања преовлађују у овој песми? За разлику од Бајаге и његовог ведрог расположења,
свеопште радости због бујања живота у лето, обрадићемо текст који говори о другом
годишњем добу, а истом делу дана, јутру, и осећањима којима је песникиња обузета.
Најава наставне јединице и записивање наслова на табли.

Интерпетативно читање наставника. Први утисци о тексту.
О чему говори овај текст? Описује позно јесење јутро на селу.
Која осећења преовлађују у њему? Углавном туробна, депресивна, стрепња, туга, немоћ пред
снагом природе и надолазеће зиме.
Усмерено читање текста са циљем:
– проналажења непознатих речи,
– издвајања песничких слика,
– подвлачења реченица где се јесени дају људске особине.
Описивање је најсложенији облик језичког изражавања, зато треба прецизно поставити захтеве.
Ученици треба пажљиво да читају, уочавају битна својства, откривају, запажају, локализују оно
што се описује у тексту (временски, просторно,узрочно).Усмерити их на она места која обилују
описима пејзажа.
Необичан стил и језик. Много непознатих речи: студ, арктичка маховина, јендек, чкаљ, слана,
шафран, пелен...
184
Ток часа
Песничке слике:
– Ветар и студ господаре уснулим селом
– Болесна трава, равнодушна, безвољна
– Осушени чичак и угинули паук буде сећања на некадашњи живот који је бујао у пролеће и
лето
– Барица стрепи пред ледом који надолази
– Још само срце куца у скамењеном врапцу, сав живот своди на пуко преживљавање
– Плачне звезде и заробљени месечев зрак
– Црни дрвени џинови као мермерни стубови ћуте, нема ни шуме више
– Само снажни, моћни бик још увек има у себи живота и сачуване топлоте лета. Док га
полако савлађује зима, он удише опоре мирисе јесењег јутра.
– Очајна рика, поздрав Богу Сунцу
– Тишина и мириси природе која је на издисају.
Исидора Секулић описује овај пејзаж не само чулом вида, него и мириса, додира, слуха. Сва
чула су укључена у сликовитост израза. Деца треба да открију и овај вид описивања, да не
гледамо само очима, него природу доживљавамо целим бићем. Осећамо је. А да бисмо то
знали, треба да научимо да посматрамо до детаља, запажамо, повезујемо због чега је све баш
тако како јесте, шта су узроци и последице.
Научити нови израз ПЕЈЗАЖ – опис природе, француска реч. Проналазе пример у тексту.
Из подвучених реченица у којима је природа оживљена, дају јој се људске особине, преписати
речи којима се персонификује:
– пролазе ветар и студ;
– болесна, омлитавела, помодрела трава;
– чкаљ разапео стабљике;
– ћути и стрепи барица;
– расплакане звезде;
– смрзнут месечев зрак;
– бик поздравља Бога Сунца.
Ученици подељени по групама раде издиференциране задатке:
Издвајају из текста речи које:
– описују боје,
– описују звуке,
– описују мирисе;
– издвајају придеве груписане око одређених именица,
– издвајају глаголе.
Ово ће им послужити као припрема за следећи час на коме ће радити тематски речник о јесени
и писати састав користећи ове речи.
185
Ток часа
Позно јесење јутро, Исидора Секулић
Давање људских особина природи да бисмо је што лепше приказали:
– пролазе ветар и студ,
– болесна, омлитавела, помодрела трава,
– чкаљ разапео стабљике,
– ћути и стрепи барица,
– расплакане звезде,
– смрзнут месечев зрак,
– бик поздравља Бога Сунца.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
186
Час број: 47
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Поступно оспособљавање ученика за самостално слободно писмено
изражавање (фабула, радња, поруке). Запажања дејства унутрашњих подстицаја на главне
јунаке − осећања, намере, жеље. Указивање на значајна места, изразе и речи. Оспособљавање
ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују. Подстицање ученика
да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност,
ситуација, испољавање; подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
187
Ток часа

Поновити сврху писменог задатка. Чему он служи? Проверава у којој мери су ученици
савладали елементе писмености и колико познају граматичка, правописна и стилска правила.
Колико су оспособљени да самостално и у формалним и естетским захтевима обраде задату
тему. Час исправке писменог задатка служи за корекцију грешака и покушај проналажења
бољег решења.
Коментарисати успешност целог одељења. Колико којих оцена има, шта је било добро, а где се
највише грешило.
Пре поделе вежбанки визуелно показати неколико уредних и неколико неуредних, али без
именовања деце. Само истаћи проблем, не као најбитнији, али као важан елемент оцењивања.
Поделити ученицима свеске да виде своје радове.
Ученици пред собом имају школске свеске и вежбанке.
Наставник је прегледајући радове издвојио карактеристичне грешке које су правили. Треба их
груписати:
– грешке у интерпункцији,
– граматичке грешке,
– неправилно написане речи (неписање слова Ј између О и И, писање Ј између И и О, речце
ЛИ и НЕ...),
– указивање на потребу уклањања дијалекатских и некњижевних израза, инсистирање на
употреби књижевног језика,
– издвајање пасуса (увод, главни део, закључак).
У разговору са децом наставник на табли, а они у школским свескама, исправљају грешке.
Осврнути се и на графичко писање слова, будући да је моторика деце све лошија. Погрешно
повезивање слова М, Л, Љ, као и сам естетски изглед рада.
Наставник истиче који су квалитети најбољих радова:
– занимљив садржај,
– леп речник,
– хронолошки ред дешавања,
– правилно написано.
Неколико ученика чита своје саставе. Читајући гласно увиђају неке своје грешке и сами
проналазе решење за исправку. Други слушају и износе своја запажања. Дају предлоге,
сугестије како може боље.
Наставник чита ученички рад, само као пример значаја лепог читања за доживљај текста
Пред крај часа ученици поново у себи читају своје радове, анализирајуће грешке. Записују шта
треба да исправе, а ако неком није јасно шта треба да уради, пита наставника или другове
(фронтално).
Исправка другог писменог задатка, датум
__________________________________________________________________________________________
188
Час број: 48
Наставна јединица: Исправка првог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: вежбанке за писмени задатак
ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују. Подстицање ученика
да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење, интересовање, околност,
ситуација, испољавање; подстрек, услов, поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
189
Ток часа

Подела свезака и објашњење да се исправка писменог задатка пише на десној страни свеске. У
заглављу се напише: Исправка писменог задатка и датум у продужетку. Два реда испод, на
средини, наслов.
Подсећање на добре примере урађених задатака, али и на грешке које су правили.
Ученици имају задатак да преписујући свој састав, ураде исправке и побољшају га.
Труде се да им рукопис буде лепши, да не праве граматичке и правописне грешке, да
побољшају или промене места која нису добро урадили.
Ученицима који су веома лоше урадили писмени задатак могу да помогну успешни ученици
који немају грешака у свом раду сугестијом шта треба да раде. Тако се развија позитивна клима
у одељењу, а ученик који није задовољио све критеријуме писменог задатка добија мотив да се
поправи и напредује.
Читање исправљених радова који су имали много грешака уз коментарисање, подстицај и
похвалу за труд.
Исправка првог писменог задатка, датум

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
190
Час број: 49
Наставна јединица: Придеви
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и утврђивање знања о придевима, подврстама придева, роду и
броју придева. Познавање, уочавање и поимање придева, уочавање придева у тексту.
Препознавање и разликовање рода и броја придева.
Васпитни задаци: Неговање уредности, упорности, самосталности у раду. Развијање стрпљења
и толеранције при одговарању на часу. Подизање свести о важности, чувању и неговању
српског језика и језичке културе.
Функционални задаци: Практична примена знања о придевима и подврстама придева, роду и
броју, на примерима у тексту. Разврставање придева по врсти, роду и броју. Развијање
облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе. Стицање
умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси.
191
Ток часа

Цртање табеларног приказа врста речи на табли. Учитељ/учитељица је на табли нацртао-/ла
празну табелу. Он/она уноси први надређени појам: ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ. Ученици треба
сами да закључе шта треба записати у осталим пољима. Кроз разговор са њима он/она их
наводи да наброје све врсте и подврсте речи, као и да за сваку кажу шта означава, те дају један
пример. Како ученици кажу појам, тако га учитељ/учитељица бележи на таблу. Тако ће на крају
попунити табелу и добити прегледно записане граматичке садржаје обрађене до сада.
Подстицајна питања могу бити: Шта су променљиве речи? Које врсте постоје? Шта означавају
именице? Које подврсте именица знамо? Шта означавају заједничке именице? Реците једну.
Како се оне мењају? Реци именицу средњег рода у множини. Таквим питањима
учитељ/учитељица наводи децу да се на брз начин подсете и табеларно представе научено из
области граматике.
Када попуне табелу, учитељ/учитељица најављује да ће на данашњем часу обнављати научено
о придевима, записује наслов на таблу.
Учитељ/учитељица објашњава да ће ученици самостално решавати задатке из Радне свеске 4 за
одређено време, које је унапред договорено. Касније ће свако за себе своја решења
преконтролисати упоређивањем са Решењима која се налазе на крају Радне свеске 4.
Самостално решавање задатака у Радној свесци, стр. 52, 53 и 54. Док ученици раде,
учитељ/учитељица их обилази и по потреби даје додатна објашњења. Уколико наиђу на
нејасноће, ученике прво упућивати да траже помоћ најближег друга, па тек онда помоћ
учитеља/учитељице. Наставник треба да развија солидарност и међусобну сарадњу међу
вршњацима, која се огледа у помагању и пружању помоћи. Када истекне време за решавање
задатака, учитељ/учитељица упућује децу на Решења из Радне свеске 4, стр.158.
Док ученици проверавају, учитељ/учитељица их обилази и помаже, по потреби даје додатна
објашњења и исправља грешке.
задатке у којима су имали највише грешака, па их учитељ/учитељица додатно објашњава да до
Ученици преписују табелу са табле или цртају по својој вољи нову шему, којом ће представити
врсте речи.
Придеви
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
ИМЕНИЦЕ ПРИДЕВИ ГЛАГОЛИ
1. Заједничке 1. Описни 1.Радња
2. Властите 2. Присвојни 2. Стање
3. Збирне 3. Градивни 3. Збивање
4. Градивне

___________________________________________________________________________________
192
Час број: 50
Наставна јединица: Контролна вежба: описни, присвојни и градивни придеви; род
и број придева
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Проверавање нивоа усвојености садржаја о придевима, подврстама
придева, роду и броју придева. Примена и утврђивање знања о придевима, подврстама придева,
роду и броју придева. Уочавање придева у тексту. Препознавање и разликовање рода и броја
придева.
Васпитни задаци: Неговање уредности, упорности, самосталности у раду. Развијање
стрпљења и толеранције при одговарању на часу. Подизање свести о важности, чувању и
неговању српског језика и језичке културе.
Функционални задаци: Практична примена знања о придевима и подврстама придева, роду и
броју, на примерима у тексту. Разврставање придева по врсти, роду и броју. Развијање
облицима језичког изражавања и даље усавршавање и неговање језичке културе. Стицање
умења, способности и искустава који се могу применити у непосредној животној пракси.
1СЈ.2.4.8. препознаје синонимију;
193
Ток часа

Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати знање из познавања придева. Дели
ученике у две групе. Затим ученицима дели писмену проверу знања, која је претходно
полако читају и решавају задатке, имају довољно времена. Такође им говори да је неопходно да
када заврше, још једном прочитају све задатке и провере решења, па тек онда да предају
наставни листић.
Уколико неко од ученика заврши раније, предаће рад, а учитељ/учитељица даје том
ученику/ученици литературу коју је претходно припремио/-ла (на пример, неки часопис за
децу, занимљиву граматику, популарну дечју литературу и сл.).
Учитељ/учитељица подсећа ученике да има још пет минута) до краја часа и да полако
Напомена: уколико у одељењу има мање ученика или је учионица таква да сваки ученик може
за проверу знања на неком од претходних часова (било на часу било као домаћи задатак било
на часу допунске наставе).
Придеви

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
194
Ток часа
Контролна вежба II
1. група
1. Допуни реченицу.
Придеви су речи које стоје уз _______________ и ближе их одређују. Они се слажу у роду и
_______________ са _________________________________________.
2. Одреди врсту и подврсту речи у следећој реченици.

Реч Врста речи Подврста речи
Дуња
храни
веселу
Маријину
сестру
млечном
кашом.
3. Допуни реченице одговарајућим придевима.

Ђорђе је шетао _______________ кејом и посматрао _______________ равницу.
(Сава) (Срем)
Брод на коме ради _________________ тата укотвљен је у __________________ луци.
(Лазар) (Београд)
Капетан и __________________ другари журе на _________________ терасу.
(Милош) (Калемегдан)
4. Од именица изведи придеве:
а) описне придеве
топлота – _______________________; снага – ________________________
б) присвојне придеве
Неготин – _______________________; Урош – ________________________
в) градивне придеве
сребро – _________________________; восак – _______________________
5. Одреди род и број придева.

ПРИДЕВ РОД БРОЈ
свилени (шал)
немирни (пилићи)
плава (блуза)
златне (огрлице)
школско (двориште)
195
Ток часа
Контролна вежба II
2. група
1. Допуни реченицу:
Придеви су речи које стоје уз _______________ и ближе их одређују. Они се слажу у роду и
____________________ са ___________________________.
2. Одреди врсту и подврсту речи у следећој реченици.
Стева
храни
Анину
мачку
млечном
кашом.
3. Допуни реченице одговарајућим придевима.

Ђорђе је шетао _________________ кејом и посматрао _______________ равницу.
(Дунав) (Срем)
Брод на коме ради ______________ тата укотвљен је у ___________________ луци.
(Крста) (Нови Сад)
Капетан и __________________ другари журе на _________________ терасу.
(Саша) (Петроварадин)
4. Од именица изведи придеве:
а) описне придеве
киша – ______________________; моћ – ____________________________
б) присвојне придеве
Ваљево – ____________________; Богдан – ___________________________
в) градивне придеве
камен – ______________________; лан – _____________________________
5. Одреди род и број придева.
Придев Род Број
вунене (капе)
спретан (дечак)
жуто (одело)
бакарне (минђуше)
градски (парк)
196
Ток часа
РЕШЕЊА:
1. група
1. Придеви су речи које стоје уз именице и ближе их одређују. Они се слажу у роду и броју са
именицом.
2.
Дуња именица властита
храни глагол радња
Маријину придев присвојни
сестру именица заједничка
млечном придев градивни
кашом. именица заједничка
3. Ђорђе је шетао савским кејом и посматрао сремску равницу.

Брод на коме ради Лазарев тата укотвљен је у београдској луци.
Капетан и Милошеви другари журе на калемегданску терасу.
4. а) топлота – топло; снага – снажна

б) Неготин – неготинска; Урош – Урошев
в) сребро – сребрн; восак – воштани
5.
свилени (шал) мушки једнина
немирни (пилићи) средњи множина
плава (блуза) женски једнина
златне (огрлице) женски множина
школско (двориште) средњи једнина
197
Ток часа
2. група
1. Придеви су речи које стоје уз именице и ближе их одређују. Они се слажу у роду и броју са
именицом.
2.
Стева именица властита
храни глагол радња
Анину придев присвојни
мачку именица заједничка
млечном придев градивни
кашом. именица заједничка
3. Ђорђе је шетао дунавским кејом и посматрао сремску равницу.

Брод на коме ради Крстин тата укотвљен је у новосадској луци.
Капетан и Сашини другари журе на петроварадинску терасу.
4. а) киша – кишни; моћ – моћни

б) Ваљево – ваљевски; Богдан – Богданов
в) камен – камени; лан – ланени
5.
вунене (капе) женски множина
спретан (дечак) мушки једнина
жуто (одело) средњи једнина
бакарне (минђуше) женски множина
градски (парк) мушки једнина
198
Час број: 51
Област: Вештина читања и разумевања прочитаног
Наставна јединица: Изражајно читање прозних текстова: Два мраза, Л. Н.
Толстоја, Недостајати, Т. Телехана из Читанке Бескрајне речи, Атилијин
рођендан, У. Петровића, Дедал и Икар из Радне свеске 4
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, групни, у пару
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 29–31; 54–67), Радна свеска 4 (стр. 14–15; 115–118)
Корелација: Природа и друштво, Народна традиција, Грађанско васпитање
Образовни циљеви: Увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и
изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког). Оспособљавање за
самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова. Запажања утицаја унутрашњих подстицаја на
главне јунаке − осећања, намере, жеље. Указивање на значајна места, изразе и речи.
Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују.
Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, утисак, расположење,
интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек, услов, поређење, процењивање,
тврдња, доказ, закључак.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и
унапређује. Неговање културе слушања саговорника.
Функционални циљеви: Поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за
логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање,
богаћење речника, језичког и стилског израза. Развијање читалачких навика.
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.4; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.3.
199
Ток часа

Шта је то изражајно читање? То је убедљиво, упечатљиво, сликовито, јасно, течно и живо
читање. Због чега је важно? Због доживљавања, бољег разумевања, тумачења текста који се
чита, схватања порука. Која правила треба да се поштују при изражајном читању? Јасно
изговарање сваке речи да би се сваки глас у њој добро чуо. Неке делове треба изговарати
тише, а неке гласније, неке брже, а неке спорије, у зависности од њихове важности у тексту.
Важно је поштовати тачке, запете, узвичнике, упитнике и друге знаке интерпункције. Код
сваког знака треба застати, направити краћу или дужу паузу.
Прилагодити боју гласа врсти текста (лирски, епски, драмски, научнопопуларни, новински
итд.).
Читање треба да буде природно, налик на свакодневни говор. Треба уживати у тексту који се
чита.
Када читамо у себи? Онда кад је потребно брзо схватање садржине, тражење одговарајућих
података о лику, опису, осећањима и начину њиховог приказивања. Да би се све ово постигло,
потребно је вежбање.
Читаћемо познате текстове: Атилијин рођендан, Недостајање, Дедал и Икар и Два мраза.
Ко се сећа о чему се ради у тексту Атилијин рођендан? Ово је загонетна прича о поклону који
је девојчица добила за рођендан. На који начин је испричана? Кроз дијалог између Атилије и
њених другара. Какав је тон у причи? Весео, али и загонетан.
Хаде да кроз драматизацију текста прочитамо ову причу. Бирају се ликови и наратор. Излазе
пред разред и читају. Публика слуша, а затим коментарише, уз сугестије, да ли су успели да
дочарају атмосферу из текста. И читачи процењују критички своје казивање.
Поновно читање, уз покушај кориговања грешака.
Поновити са још једном групом деце. Напоменути да сада имају искуства јер су слушали своје
другаре. Ову групу снимити аудио-записом. Дати им могућност да се чују и процене успешност
свог умећа.
Похвалити труд обе групе и подстакнути их да наставе да раде на усавршавању технике
читања.
Сада ћемо се позабавити читањем у себи. Имате 3 минута да прочитате текст и одговорите на
прва четири питања испод текста. Одговарајте пуном реченицом и трудите се да пишете лепим
рукописом. Време креће! Сад!
Након истека времена проверити фронтално ко је урадио, ко није стигао и зашто. Како су
одговорили? Шта им је било лако, а шта тешко?
Сећате се приче Недостајање? Каква је то прича? О необичној великој љубави између мрава
и веверице.
Док читаш у себи, одмах записуј у свеску особине мрава и веверице, које препознајеш у
тексту.
Упоређујемо одговоре.
Треба да се „уживе” у ликове и што уверљивије, читањем и бојом гласа дочарају њихове
особине и расположење.
Да би се што више деце опробало, поделити причу на три целине, тако да шесторо деце може
да чита. Остали слушају и коментаришу. Поновно читање уз исправке.
Текст „Дедал и Икар” је другачији од два претходна. По чему? Текст је приповедачки.
200
Ток часа
Описује авантуру митских јунака Дедала и Икара. Како треба читати овај текст?Умереним
темпом, мирним тоном, са повременим психолошким паузама у читању.Променом боје гласа и
ритма у зависности од догађаја.
Наведи Дедалове и Икарове особине. Дедал: одговоран, мудар, забринут, вешт; Икар: млад,
несмотрен, непослушан, неразуман.
Читати одломак од стр.116 до краја.
Усмереним читањем у себи, бележе у тексту како који део треба прочитати. Подвлаче испод
текста: __________ -споро, ________ -умерено, __________ брзо, цик-цак-драматично,
вијугаво-смирено.
Упоредити и ускладити критеријуме.
Наратор прво чита смирено и умереним темпом. Дедал треба да звучи забринуто, Део у ком је
приказано Икарово страдање читати с драматиком у гласу и све брже.....
Направити варијацију са монотоним и изражајним ћутањем да се уочи разлика у доживљавању
текста.
Деца коментаришу и из угла читача и из угла слушалаца, уз сугестије за побољшање
емоционалне динамике.
О чему говори текст Два мраза?
Хајде да се поиграмо с њима тако што ће браћа имати специфичне гласове:
љутит – весео; лењ – нестрпљив, млад – стар.... Нека деца предложе још неку комбинацију.
Објашњавају како треба да звучи која боја гласа, имитирајучи га.
Читање уз коментаре и сугестије деце.
Како су се осећали у одређеним улогама? Шта је било лако а шта тешко?
(Слушање изражајног рецитовања.)
https://www.youtube.com/watch?v=wHUuQEThIno
Коментарисати и разменити утиске. Како рецитује дечак, а како глумац Небојша Дугалић?
https://www.youtube.com/watch?v=sC_lVN3oTVg
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
201
Час број: 52
Наставна јединица: Личне заменице; род и број личних заменица; лична заменица
у функцији субјекта у реченици; употреба заменице Ви из поштовања
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, картице са речима, 8 коверата, Граматика 4, Радна
свеска 4
Корелација: Физичко васпитање, Грађанско вапитање
Образовни задаци: Обрада граматичког појма заменице. Усвајање појма заменице и значења
личне заменице. Одређивање рода и броја заменица. Уочавање заменица у функцији субјекта у
реченици. Усвајање и препознавање личне заменице ВИ. Препознавање и употреба личних
заменица у конкретним примерима – реченицама.
Васпитни задаци: Навикавање на самосталан рад. Формирање навике за читко, уредно и лепо
писање. Указивање на значај правилног обраћања и писања. Стварање потребе да се лепо и
правилно, усмено и писмено, изражавају.
Функционални задаци: Стицање знања о заменицама као посебној врсти речи. Уочавање везе
између именица и заменица. Развијање способности зa дефинисање и разврставање заменица.
Коришћење заменице у функцији субјекта. Издвајање у реченицама различитих облика
заменица. Уочавање начина коришћења заменица при писању састава. Развијање логичког и
апстрактног мишљења.
1СЈ.2.4.3. препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу;
202
Ток часа

Мотивациона активност: Извуци и реци!
Учитељ/учитељица је припремила онолико картица колико има ученика у одељењу. На сваку је
написала по једну реч. Речи на картицама могу написати и ученици на Ликовној култури или у
завршном делу било ког часа, када преостане времена. Важно је поделити одељење на 8 група,
јер деца у свакој групи треба да напишу различиту врсту и подврсту речи. До сада су ученици
обрадили следеће врсте и подврсте речи:
1. Заједничке именице
2. Властите именице
3. Збирне именице
4. Градивне именице
5. Описни придеви
6. Присвојни придеви
7. Градивни придеви
8. Глаголи
Припремити и 8 коверата, на којима је крупним словима написана по једна подврста речи.
Коверте залепити на таблу (или закачити на пано). Речи на картицама могу бити: сијалица,
Велика Морава, цвеће, млеко, лепа, Зоранов, камени, сликати, и сличне.
Све картице ставити у једну чинију; ученици излазе, извлаче по једну картицу, одређују врсту и
подврсту речи на њој и стављају је у одговарајући коверат.
Учитељ/учитељица најављује да ће данас научити још једну врсту речи и упућује ученике да
самостално прочитају полазни текст из Граматике 4, стр. 53.
Разговор о прочитаном: Где се одвија радња приче? О чему се говори?Да ли знамо имена деце
на терену? Које речи су написане уместо њихових имена? Дакле, те речи замењују имена и
зато су и назване ЗАМЕНИЦЕ.
Анализа преосталог текста: Ко у овом тексту говори? Ко ће бити судија? Прочитај њене речи.
Која је реч написана уместо речи учитељ/учитељица? На кога учитељ/учитељица мисли када
каже ТИ? У ком је лицу и броју заменица ТИ? Прочитајте следећу заменицу. У ком је лицу,
броју и роду заменица ОНА? На колико особа се односи заменица ВИ?
Записивање неколико реченица и издвајање дефиниције. Реченице могу бити: Док ЈА певушим,
ТИ гледаш филм, ОН чита, ОНА црта. МИ ћемо се шетати, док ВИ скувате ручак, а ОНИ дођу у
госте.
Заменице су речи које упућују на неког или нешто. Личне заменице упућују на лица.
Читање остатка лекције и анализа реченица у току читања. Посебно нагласити практичну
потребу за коришћењем заменица у писању састава и свакодневном изражавању. Уочавање
конкретних примера у реченицама, када заменица замењује субјекат, да не би дошло до
сувишног понављања речи.
Диктат са допуњавањем: Учитељ/учитељица диктира реченице у којима ученици треба да
напишу одговарајући облик заменице ОН.
_______ је мој друг. Волим да се дружим са ________. Добио сам лопту од ________.
Сада пишем о ___________.
203
Ток часа
Уочавање промене облика заменице ОН и извлачење закључка да су и заменице променљиве

речи.
Преписивање реченица у свеске, са променом лица (стр. 55). (Ми о томе не одлучујемо. То не
зависи од нас. Нека причају о нама шта год хоће. Ја се слажем са нама.)
Писање неколико реченица у којима ће ученици уместо субјекта користити заменице да би
спречили непотребно понављање: Мила се игра. Она воли лутке. Њој је лепо.
Издвајање главних делова реченице и подвлачење заменица у улози субјекта.
Читање текста (стр. 56) и наглашавање разлике између заменице ви (2. лице множине) и
заменице Ви (обраћање једној особи из поштовања). Коме се још обраћате из поштовања?
Напишите три реченице различитог значења којима се обраћате учитељу/учитељици. Нпр.:
Учитељице, јуче сам Вас видела у радњи. Ја ћу Вам помоћи! Хоћете ли Ви доћи?
Напишите три реченице, различите по значењу и облику, у којима ћете искористити личне
заменице у 3. лицу множине. Читање и коментарисање написаних реченица.
Домаћи задатак: Написати 10 реченица о омиљеној животињи у којима треба користити
заменице. Сваку заменицу подвући. Увежбати изражајно читање реченица за следећи час.
Заменице
Док ЈА певушим, ТИ гледаш филм, ОН чита, ОНА црта.
МИ ћемо се шетати, док ВИ скувате ручак, а ОНИ дођу у госте.
Заменице су речи које упућују на неког или нешто.
Личне заменице упућују на лица.
Он је мој друг. Волим да се дружим са њим. Добио сам лопту од њега. Сада пишем о њему.
Заменице су променљиве речи.
Ми о томе не одлучујемо. То не зависи од нас. Нека причају о нама шта год хоће. Ја се
слажем са нама.
Мила се игра. Она воли лутке. Њој је лепо.
Учитељице, јуче сам Вас видела у радњи.
Ја ћу Вам помоћи!
Хоћете ли Ви доћи?
Заменице су речи које упућују на неког или нешто. Личне заменице упућују на лица.
Заменице су променљиве речи.
Лична заменица за 2. лице множине пише се великим словом када се обраћамо једној особи
из поштовања.
Заменице често имају улогу субјекта у реченици.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
204
Час број: 53
Наставна јединица: Личне заменице; род и број личних заменица; лична заменица
у функцији субјекта у реченици; употреба заменице Ви из поштовања
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, текстуална, демонстративна
Корелација: одељенска заједница
Образовни задаци: Обнављање граматичког појма заменице. Вежбе у препознавању заменица,
одређивање рода и броја заменица. Уочавање заменица у функцији субјекта у реченици.
Препознавање личне заменице ВИ. Препознавање и употреба личних заменица у конкретним
примерима – реченицама.
Васпитни задаци: Навикавање на самосталан рад. Развијање потребе за сарадњом и
указивањем помоћи другоме. Формирање навике за читко, уредно и лепо писање. Указивање на
значај правилног обраћања и писања.
Функционални задаци: Обнављање знања о заменицама као посебној врсти речи. Развијање
способности зa разврставање заменица. Коришћење заменице у функцији субјекта. Издвајање у
реченицама различитих облика заменица. Поступно и систематично упознавање правописа
српског језика. Уочавање начина коришћења заменица при писању састава. Развијање логичког
и апстрактног мишљења.
205
Ток часа

Изражајно читање домаћег задатка: Моја омиљена животиња. Ученици пажљиво слушају и
коментаришу, како изражајност прочитаног тако и садржајност реченица. Задатак
учитеља/учитељице је да их наведе да уоче значај коришћења заменица у писменим саставима.
Прокоментарисати сваки састав у којем има превише понављања истих речи. Такве реченице
треба усмено исправити, коришћењем заменица. Ученике притом стално упућивати на лепоту
нашег језика и богатство којим располаже.
Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити знање стечено на прошлом часу.
одређено време, које је унапред договорено. Касније ће заменити радне свеске са својим паром
и свако ће преконтролисати туђа решења поређењем са Решењима на крају Радне свеске 4.
Самостално решавање задатака у Радној свесци 4, стр. 82. и 83.
Уколико наиђу на нејасноће, ученике прво упућивати да траже помоћ најближег друга, па тек
онда помоћ учитеља/учитељице. Наставник треба да развија солидарност и међусобну сарадњу
међу вршњацима, која се огледа у помагању и пружању помоћи.
свеске 4, стр. 162.
Док ученици проверавају, учитељ/учитељица их обилази и помаже им, по потреби даје додатна
Сваки ученик пребројава туђе грешке и пријављује укупан број. Сви заједно анализирају
задатке у којима су имали највише грешака, па их учитељ/учитељица додатно објашњава да до
Састављање тематског речника о ЦИПЕЛАМА. Задатак је да се ученици сете што већег броја
речи које се односе на ципеле, а затим да их запишу разврстане на врсте речи.
Именице: боја, ђон, пертле, патике, чизме, папуче, сандале, јапанке... Придеви: старе,
изношене, похабане, нове, каљаве, чисте, влажне, блатњаве... Глаголи: ходати, трчати, играти
се, газити, марширати, јурити...
Домаћи задатак: Записати неколико реченица о ципелама, од речи записаних у свесци, уз
коришћење заменица.
Заменице

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
206
Час број: 54
Наставна јединица: Ерик Најт, Леси се враћа кући
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
207
Ток часа

Разговор о кућним љубимцима. Ко од вас има кућног љубимца? Како се дружите с њим? Који
смо роман и текст скоро читали, а говори о дружењу људи и животиња? Бела Грива и Прича о
детињству. Животиње су велика инспирација писцима, а нераздвојни пријатељи деце. Ових
дана ћемо се дружити са верном чуваркућом Леси, псом који је великом пожртвованошћу
доказао своју верност.
Интерпретативно читање и први утисци о прочитаном: Ко су главни актери ове приче? Дечак и
пас. О чему говори прво поглавље? О дружењу дечака и пса. О радости коју деле када су
заједно. О позитивној енергији коју је Леси преносила на цело село и о томе да неке ствари
немају цену.
А одломак из другог поглавља? Која осећања у њему преовлађују? Неверица, страх, стрепња
и туга што је Леси нестала.
Каква су ова два одломка међусобно? Они су међусобно супротни. Велика срећа још више
увеличава и истиче тугу која је настала због нестанка пса. Контраст, супротност.
О чему дечак размишља у трећем делу?
Пронађите у тексту део који описује изнемоглу Леси. Како разумете тај опис? Понекад
употребимо превелику снагу да бисмо остварили неки циљ. Идемо преко својих могућности,
као и Леси. На крају, понекад нисмо у стању да уживамо у победи како бисмо хтели, али наш
циљ и надања су остварени. Вредела је жртва.
Да се подсетимо важних ствари. Какво дело је Леси се враћа кући? Роман. Шта је роман? Из
чега се састоји? Роман је најобимније књижевни дело, у коме се описује живот ликова и
приповедају догађаји. Поред главног лика у роману постоји и више споредних ликова. Роман је
састављен од поглавља (глава), која имају своје називе или су обележена бројевима.
Поглавља се састоје из више одељака. То је група реченица која развија једну тему. Пише се
увученим ретком (пронађите у тексту).
Догађаји у роману могу бити приказани хронолошким редом – оним редом којим су се и
одвијали, од почетка до краја.
Фабула је хронолошки организована прича и састоји се из низа догађаја који проистичу један
из другог.
Шта је портрет, ко зна? Портрет је опис физичког изгледа (лице, тело, држање, покрети, ход)
и карактерних особина, осећања и расположења (радост, туга, љубав, стрепња). Пронађите
портрет у тексту.
Најавити да се на наредном часу обрађује цео роман кроз лик Леси и пејзаже на њеном путу до
куће. Деца треба да пронађу три до пет описа лика пса и исто толико пејзажа. Нагласити да
узимају одломке кроз цео роман, да бисмо могли да га анализирамо.
Леси се враћа кући, Ерик Најт
Роман – поглавље – одељак
Одељак или пасус је група реченица које развијају тему. Почиње увученим ретком.
Портрет обухвата опис физичког изгледа, карактерних особина, расположења и осећања.
___________________________________________________________________________________
208
Час број: 55
Наставна јединица: Ерик Најт, Леси се враћа кући
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: роман Леси се враћа кући
текста (фабула, радња, поруке). Запажања утицаја унутрашњих подстицаја на главне јунаке −
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
1. Ерик Најт, Леси се враћа кући, Завод за уџбенике, Београд, 2009.
209
Ток часа

Обновити шта је роман, поглавље, одељак. Понављање је неопходно јер су то нови термини
које деца треба не само да усвоје и прихвате, већ и да их користе у комуникацији.
Хајде да дамо главне одреднице романа.
Тема: пријатељство и љубав између дечака Џоа и керуше Леси и њен херојски пут од
Шкотске до Јоркшира.
Место: рударско село Гринал Бриџ у Јоркширу, северна Енглеска и горња Шкотска.
Време: од средине лета до почетка зиме.
Порука: чежња за родном кућом.
Ово је књига која нам потврђује да је пас најбољи човеков пријатељ и да би многи људи могли
учити од Леси о оданости и поштовању својих пријатеља.
Ликови: керуша Леси, дечак Џо.
Џо: привржен Леси, скроман, типично рударско дете, зна да се само радом може извући из
немаштине.
Леси: расни пас, лепог изгледа, веран, пожртвован, истрајан, упоран.
Кроз које пределе пролази Леси на свом херојском повратку?
Подстицати децу да што више повезују физички изглед пса са њеним унутрашњим стањем.
Како се осећа? Шта ради? Какви су јој поступци?
Како су се они осећали док су читали књигу?
Да ли би волели да имају таквог пса?
Како се завршава књига?
У последњем поглављу писац одаје велико поштовање керуши, јер је вратила радост и срећу у
породицу: „С њом је све било по старом...” Све је заблистало неким дивним сјајем и миром.
Сад је потпуно јасна народна изрека Веран као пас!
Пустити пројекцију филма:
http://www.filmovizija.com/movie/lassie-come-home-1943-video_5e66b3ba6.html
Домаћи задатак: Написати састав на тему Мој пријатељ. Описати лик, портрет свог кућног
љубимца, правог или фиктивног.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
210
Час број: 56
Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка: Мој пријатељ
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: домаћи задаци ученика
текста (фабула, радња, поруке). Запажања утицаја унутрашњих подстицаја на главне јунаке −
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
211
Ток часа

Обновити како се пише опис лика, портрет и шта састав треба да садржи. Сваки састав треба да
има увод, главни део и закључак. Шта треба да буде у уводу? Код описа пријатеља, у овом
случају кућног љубимца, у уводу може да се пише уопштено о љубимцима.
Како пишемо главни део – разраду? Описује се физички изглед лика, карактеристичне црте које
одају његов карактер. Карактерне особине приказати и кроз поступке, понашања, кад се игра
сам, са неким другим, са нама.
На који начин бринемо једно о другом? Како се осећамо кад нисмо заједно? Шта нам је
заједничко? Шта волимо или не волимо?
Како може да се заврши писање? Тиме како нас обогаћује и улепшава то пријатељство.
Треба поставити критеријуме за процењивање радова:
1. Рад треба да има почетак, средину и крај.
2. Аутор треба да се држи теме (опис лика пријатеља).
3. Поштовање плана писања састава.
4. Правописне и граматичке грешке.
5. Какав је речник коришћен.

Деца читају саставе. Записују у свеске добре и слабе стране рада, коментаришу, дају сугестије
како би рад могао боље да звучи. И ученик који чита коментарише свој рад, увиђа грешке,
исправља их. Наставник пред децом прегледа сваки прочитани задатак. Исправља га уз помоћ
деце, која тако развијају своје критичко мишљење и стичу искуство за касније саставе. Показује
изглед свеске другој деци, да виде како изглед рад.
Ученици су донели и фотографије својих љубимаца, разгледамо их, а затим правимо пано Мој
верни пријатељ.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
212
Час број: 57
Наставна јединица: Бројеви – главни (основни), редни и збирни – појам и
препознавање у реченици
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обрада граматичког појма: бројеви. Усвајање појма бројеви: основни,
редни и збирни. Стицање знања о бројевима као посебној врсти речи. Уочавање и
препознавање бројева у реченици.
Васпитни задаци: развијање позитивних особина личности: пружање помоћи другима и
солидарност. Стицање радних навика. Развијање самопоуздања. Вежбање концентрације у
раду.
Функционални задаци: препознавање и употреба бројева у конкретним примерима –
реченицама. Развијање способности зa дефинисање и разврставање бројева. Примена стечених
знања у новим ситуацијама. Подстицање радозналости и потребе за истраживањем. Развијање
способности писменог изражавања.
213
Ток часа

Решавање асоцијације.
А Б В
1. браћа јарићи другови
2. прасићи патуљци сеје
3. спратови прутови пар
ТРИ СЕДАМ ДВА
БРОЈЕВИ
Објашњење:
Број 3: бајка: Три брата; бајка: Вук и три прасета; песма: Болесник на три спрата;
Број 7: бајка: Вук и 7 јарића; бајка: Снежана и 7 патуљака; прича: Седам прутова;
Број 2: прича: Два друга; песма: Двије сеје брата не имале; пар.
Учитељ/учитељица најављује да ће на овом часу проширити знања о бројевима.
Учитељ/учитељица читају загонетке из Граматике 4, стр. 58, а ученици одгонетају, не
отварајући уџбеник, да не би прочитали решења.
Читање текста наставне јединице из Граматике 4 фронталним радом. Током читања
учитељ/учитељица повремено даје налоге за рад у свесци, како би ученици направили паузу и
применили оно што су прочитали.
Које врсте бројева смо до сада учили? Која је разлика између основних и редних бројева? Како
их записујемо? У Граматици 4 на стр. 59 су вам постављена нека питања. Запишите одговоре
на њих у свеске, тако што ћете бројеве писати словима. (Ја имам 10 година. У торби имам 8
књига. Имам 4 свеске.) Дефинисање основних бројева.
Сада писмено одговорите на следећа питања, тако што ћете бројеве записати цифрама. (Идем у
4. разред. Прошле године сам ишла у 3. разред. Седим у 1. клупи. У врсти сам 7. по реду.)
Дефинисање редних бројева.
Усмено одговорите на питања (стр. 61). Уочавање облика бројева који је различит од оних које
смо до сада учили. Дефинисање појма збирних бројева, записивање реченица и појма. (У мом
одељењу има двадесет двоје ученика. Четворо пева у хору.)
Ученици цртају табеле у које ће разврстати бројеве које им учитељ/учитељица чита.
Бројеви могу бити: шест, седморо, пети, двадесеторо, девет, педесет први, дванаест, шездесет
трећи, сто двадесет и троје.
Домаћи задатак: Напиши спортски извештај са трке на 100 метара, у којој је учествовало твоје
одељење. У њему наведи најмање 3 броја, различите подврсте.
214
Ток часа
Бројеви
А Б В
1. браћа јарићи другови
2. прасићи патуљци сеје
3. спратови прутови пар
ТРИ СЕДАМ ДВА
БРОЈЕВИ
Ја имам десет година. У торби имам осам књига. Имам четири свеске.
Основни бројеви означавају колико тачно има нечега.
Идем у 4. разред. Прошле године сам ишла у 3. разред. Седим у 1. клупи. У врсти сам 7. по
реду.
Редним бројевима се означава које је по реду неко биће, предмет или појам.
У мом одељењу има двадесет двоје ученика. Четворо пева у хору.
Збирни бројеви означавају збир особа различитог пола и скуп младих живих бића.
БРОЈЕВИ
ОСНОВНИ РЕДНИ ЗБИРНИ
шест пети седморо
девет педесет први двадесеторо
дванаест шездесет трећи сто двадесет и троје

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
215
Час број: 58
Наставна јединица: Народна песма Јетрвица адамско колено
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Открити уметничке вредности песме посредством интерпретације текста.
Упознати ученике са појмом карактеризације анализирајући лик Ковиљке, с посебним освртом
на поступке и речи јунакиње.
Васпитни циљеви: Неговати код ученика поштовање према усменој традицији.
Функционални циљеви: Развијати код ученика моћ запажања и закључивања. Будити смисао
за уочавање важних детаља.
3. Љиљана Пешикан Љуштановић, Усмено у писаном, Београд, Београдска књига, 2009.
4. Српско усмено стваралаштво, Зборник радова, Београд, Институт за књижевност и
уметност, 2008.
5. Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.
Истраживачки задаци: Прочитај народну песму Јетрвица адамско колено. Издвој особине
Ковиљке водећи рачуна о њеним поступцима и речима. Обнови своје знање о народним
песмама.
216
Ток часа

На почетку часа наставник са ученицима обнавља знање о народној књижевности, с посебним
освртом на народне песме. Инсистира се на разлици између ауторске и народне поезије. Након
тога наставник записује наставну јединицу на табли, а потом чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта је у песми оставило најјачи
утисак на вас? Који од јунака вам се највише допао? Зашто?
Ко су јунаци песме Јетрвица адамско колено? Ко су били Вид и Давид?
У каквом су породичном односу Винка и Ковиљка? Како су се њих две слагале?
Шта се десило Винки? Какав она завет оставља Ковиљки?
На који начин Ковиљка испуњава Винкин завет? Како се односи према Мирку, а како према
своме Маринку? Како разумете такав њен поступак?
Који догађај је пореметио ову породичну хармонију? Колико су били стари Мирко и Маринко
када су отишли у рат? Каква их је судбина задесила? Колико је дуго војевао Мирко? Када се
рат завршио, пред каквом се дилемом нашао Мирко? Шта је одлучио? Шта ти то говори о
његовом односу према Ковиљки?
Како изгледа сусрет Мирка и Ковиљке на крају песме?
Које особине испољава Ковиљка? На основу којих речи и поступака то закључујеш?
(Јунаци народне песме Јетрвица адамско колено су два брата Вид и Давид, њихове жене Винка
и Ковиљка и њихова деца Мирко и Маринко. Дакле, пред нама је једна народна песма која
говори о породичним односима. На почетку песме приказано је одрастање Вида и Давида и
борба њихове мајке да их прехрани у тешким временима, „кад је била понајскупља храна,/ ока
брашна тридесет динара”. Када су одрасли, Вид и Давид се жене Винком и Ковиљком. Ове две
јетрве живе у слози и љубави, што видимо из Винкиног обраћања Ковиљки.. Она је ословљава
са „мила сестро моја”. Након три године брака, обе добијају по сина: Винка Мирка, Ковиљка
Маринка. Но, убрзо након рођења детета, Винка се тешко разболи. На самрти она дозива своју
јетрву Ковиљку и моли је да се брине и о њеном Мирку: „кад Маринку бела хлеба сечеш,/
подај, секо, и мојему Мирку/ њему подај од хлеба корице (...) кад Маринку справљаш
кошуљицу,/ моме Мирку закрпи траљицу (...) кад изађеш на сокак међ друге,/ твога Мирка на
крило посади,/ мог Маринка код себе на земљу/ (...) кад ми, сејо, у цркву пошећеш,/ твог
Маринка на руци понеси,/ мога Мирка за руку поведи/ нек се знаде да је сиротица,/ да мој
Мирко своје мајке нема!” Ове дирљиве речи из уста самртнице остављају снажан утисак на
Ковиљку. Одрасла и сама као сироче, Ковиљка не испуњава доследно Винкин завет. Она
преузима бригу према Мирку, али као према рођеном сину, не прави никакве разлике међу
њима. Шта више, Ковиљка „прије Мирку бела хлепца даје,/ прије Мирку нег' своме Маринку,/
прије Мирку скроји кошуљицу,/ прије Мирку нег' своме Маринку (...) кад изиђе на сокак међ'
друге,/ њеног Мирка на крило посади,/ свог Маринка до себе на земљу;/ нитко не зна да је
сиротица/а да Мирко своје мајке нема!/ Кад но свети Васкрсење дође,/ кад на деци рухо
покројише,/ какво Мирку, онакво Маринку,/ чисти скерлет и зелену свилу./ Свако мисли и
свако се диви/ како стрина негује их оба/ као да су браћица рођена!/ Кад Ковиљка у цркву
пошеће,/ обојицу води за ручицу”. Све нам то говори о доброти, племенитости и праведности
Ковиљке. Но ову породичну хармонију пореметиће рат у који заједно одлазе Мирко и Маринко
са свега седамнаест година. Први бој однеће многе младиће, међу њима првог Маринка. Мирко
остаје у царевој војсци још девет година. Након завршетка рата, Мирко се двоуми куда да крене
„да ли стрини, да ли свету белу”. „Окрете се својој милој стрини”. Ова одлука нам говори о
љубави коју није развејала ни деветогодишња раздвојеност. Сусрет између стрине и Мирка је
217
Ток часа
дирљив. Угледавши га самог, Ковиљка изговара следеће речи: „Чедо Мирко, а где је Маринко?”
Мирко несрећној мајци објашњава каква је зла коб задесила Маринка. Скрхана болним
сазнањем о губитку сина, уместо да се вајка због своје страшне судбине, Ковиљка изговара
следеће речи: „Чедо Мирко, оди ближе стрини,/ ја не имам да загрлим сина,/ а ти немаш да т'
загрли мајка/ оди, Мирко, да т' загрли стрина!” Све ово нам говори о безусловној љубави према
усвојеном детету, о Ковиљкиној племенитости и благородности, због чега је народ и прозвао
јетрвицом адамског колена.)
У завршном делу часа ученици издвајају Ковиљкине особине доказујући их на примерима из
текста, да би се на крају упознали са појмом карактеризације.
(Карактеризација је приказивање јунаковог карактера и његовог односа према другима. Своје
особине лик открива кроз разговор са другим ликовима и у својим поступцима према другим
ликовима.)
Јетрвица адамско колено, народна песма
Лик Ковиљке: племенита, добродушна, праведна, часна
Карактеризација: приказивање јунаковог карактера и његовог односа према другима.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
218
Час број: 59
Наставна јединица: Бројеви – главни (основни), редни и збирни – појам и
препознавање у реченици
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, текстуална, игровне активности
Образовни задаци: Обнављање граматичких појмова: основни, редни и збирни бројеви.
Уочавање и препознавање бројева у реченици.
Васпитни задаци: Развијање позитивних особина личности: пружање помоћи другима и
солидарност. Стицање радних навика. Развијање самопоуздања. Вежбање концентрације у
раду.
Функционални задаци: Препознавање и употреба бројева у конкретним примерима –
реченицама. Развијање способности зa дефинисање и разврставање бројева. Примена стечених
знања у новим ситуацијама. Подстицање радозналости и потребе за истраживањем. Развијање
способности писменог изражавања.
219
Ток часа

Мотивациона активност: Кажи све што знаш!
Усмено понављање теоријских знања анализом једне реченице. Учитељ/учитељица даје налог
ученицима да анализирају целу реченицу, тако што ће рећи све што знају о свакој речи
појединачно. На тај начин ће се подсетити свега наученог, а допуњавање одговора ће им
омогућити да уче једни од других. Реченица може да гласи:
Ја ћу нахранити црно куче Тамарине баке, месном храном, из две металне конзерве.
Пример анализе: Ја – променљива реч, лична заменица, 1. лице једнине;
ћу нахранити – променљива реч, глагол, радња, будуће време, 1. лице једнине;
црно – променљива реч, придев, описни, средњи род, једнина;
куче – променљива реч, именица, заједничка, средњи род, једнина;
месна – променљива реч, придев, градивни, женски род, једнина;
храна – променљива реч, именица, заједничка, женски род, једнина;
из – непроменљива реч;
две – променљива реч, број, основни;
металне – променљива реч, придев, градивни, женски род, множина;
конзерве – променљива реч, именица, заједничка, женски род, множина;
Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити знање стечено на прошлом часу.
одређено време, које је унапред договорено. Касније ће сви заједно, истовремено
преконтролисати решења.
Самостално решавање задатака у Радној свесци 4, стр. 84 и 85.
објашњења.Уколико наиђу на нејасноће, ученике прво упућивати да траже помоћ најближег
Када истекне време за решавање задатака, сви заједно проверавају, тако што свако решење
говори друго дете, редом којим седе. Уколико се укаже потреба, учитељ/учитељица им даје
додатна објашњења и исправља их.
Анализа урађеног у Радној свесци и коментарисање добијених резултата.
Бројеви
Запажања учитеља:
______________________________________________________________________
220
Час број: 60
Наставна јединица: Душан Радовић, Плави зец
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Плави зец Душана Радовића. Анализирати лик главног јунака песме – плавог зеца.
Уочити бајковите елементе у песми.
Васпитни циљеви: Неговати љубав према уметничкој лирици.
битних естетских чинилаца уметничког света песме.
Литература за ученике
Истраживачки задаци: Подсети се основних особина бајке као прозне врсте. Прочитај
неколико пута песму Плави зец Душана Радовића. Подвуци у читанци речи или стихове у
којима видимо по чему је овај зец другачији од свих осталих зечева. Припреми се да на часу
говориш о томе по чему те све ова песма подсећа на бајку. Пронађи на интернету и препиши у
свесци основне податке о животу и делу Душана Радовића.
221
Ток часа

Наставник са ученицима обнавља основне особине бајке као прозне врсте, што представља
психолошку припрему ученика за песму Плави зец Душана Радовића. Потом записује наставну
јединицу на табли и чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вам је било занимљиво у песми
Плави зец?
Како изгледа зец у овој песми? По чему је он необичан и јединствен? Шта он све уме? Који
глаголи нам то показују?
Које особине зец испољава?
Где зец живи? Колико је ловац морао да се потруди да би га пронашао? Зашто је ловцу стало
да ухвати баш овог зеца? Шта ловац намерава да уради са њим? Шта нам то говори о ловчевој
личности?
На који начин је зец успео да се ослободи заробљеништва? Коју особину је он притом
испољио?
Шта је све бајковито у овој песми?
Пронађите групе речи и стихове који се понављају најпре у оквиру једне строфе, а потом и у
читавој песми. Шта све песник постиже овим понављањем? Шта је помоћу њих истакнуто у
песми? Како понављања утичу на ритмичност и мелодичност песме?
(Изглед зеца сазнајемо већ из наслова песме. За разлику од других зечева, овај зец је плав. На
тај начин, песник нам одмах на почетку привлачи пажњу и даје на знање да ће у песми бити
речи о једном веома необичном и несвакидашњем зецу. Но, зечеву праву необичност песник ће
нам описати посредством глагола. Овај зец зна да свира, плете, кува, чисти кућу, жање, шије,
пије, говори француски, кроји, броји, пева, слика. Зечеве необичне способности нам откривају
и његове особине. Он је паметан („све разуме”, говори француски, зна да броји), вредан (плете,
кроји, шије, мете кућу, жање, кува ручак), талентован (свира, пева, слика). Овај необични зец
живи иза три земље, три горе и три мора, дакле веома, веома далеко и ловац је морао много да
се потруди да би га уловио. Но он то не ради из личних побуда. Ловац жели да ухвати овог
необичног зеца да би га нама поклонио, што видимо из стихова „Ја га хтедох вама дати/ да вас
мије,/ да вам шије,/ да вам пије,/ да вам кроји,/ да вам броји,/ да вам плете,/ да вам мете,/ да вам
кува,/ да вас чува,/ да вам пева,/ слике шара/ и француски разговара.” Ова ловчева намера
говори нам о његовој несебичности и великој љубави према деци. Но, иако племенита, ова
намера се неће остварити. На прагу саме куће, зец вара ловца. Моли га да га пусти како би
очешљао косу, умио лице, исекао нокте, исправио стас и удесио глас, не би ли се деци приказао
у најлепшем светлу. Тада до изражаја долази зечева сналажљивост и довитљивост, али и
ловчева наивност. Ловац ослобађа зеца, али уместо да се дотера, зец бежи на крај света. Све то
нас помало подсећа на бајку. Као и у бајци, и у овој песми имамо фантастичне елементе. То су
необичне способности плавог зеца. Зец има способност говора. Живи иза три земље, три горе и
три мора. Ово понављање броја три је, такође, бајковито. Време и место дешавања песме је
неодређено, што је, такође, чини сличном бајци. Бајковит је и почетак песме. Но, као што се
садашњост и бајка не могу мешати, тако и ловац може да пронађе и улови овог необичног зеца,
али не може да га пренесе у стварност како би га поклонио деци. Због тога је овакав крај песме
једино могућ. Понављање је такође карактеристично за бајку и за народну књижевност уопште.
Слично понављање срећемо и у песми Плави зец. Најпре се понавља број три, чиме нас песник
уводи у један бајковити свет у коме је могуће да постоји један овако необичан зец. Потом се
понавља скуп речи „овај зец”, чиме песник додатно подвлачи необичност свог јунака и даје му
222
Ток часа
централно место у песми. Након тога следи понављање зечевих способности: „зна да плете” –
„да вам плете”, „ручак кува” – „да вам кува”, „кућу мете” – „да вам мете”, „плести уме” – „да
вам плете”, „шити, пити” – „да вам шије,/ да вам пије”, „и француски говорити” – „и француски
разговара”. На тај начин песник додатно истиче зечеве необичне способности. Такође, песник
понавља и варира зечеву молбу упућену ловцу: „да очешљам косу,/ да умијем лице,/ да исечем
нокте,/ да исправим стас,/ да удесим глас” негирајући је: „ал' се зец не очешља,/ ал' се зец не
умии,/ нит исече нокте,/ нит исправи стас,/ нит дотера глас”, чиме нас песник припрема за обрт
догађаја до којег ће доћи на крају песме. На крају сваке строфе песник понавља и варира
стихове: „плави зец,/ чудни зец,/ једини на свету!”, чиме додатно истиче необичност свог
главног јунака – плавог зеца. Осим тога, ова бројна понављања и варирања у песми утичу на
њену ритмичност и мелодичност. Попут зечијег скока, који се понавља, кратким стиховима и
непрекидним понављањем истих склопова речи, песник нам дочарава зечији бег који ће се
заиста и одиграти на крају песме.)
У завршном делу часа наставник даје упутства како се изражајно чита песма, а потом следи
увежбавање изражајног читања.
(Како бисмо научили да изражајно читамо песму, морамо најпре пронаћи и заокружити речи
које су важне и које посебно треба нагласити. Те речи изговарамо јаче од других. То ћемо
постићи на тај начин што ћемо подићи или спустити тон док читамо песму. У неким песмама
ритам је брз, а у некима спор. Убрзање ритма се постиже кратким стиховима и избегавањем
запета. Када при читању дођемо до запете, морамо застати. Тим паузама наглашавамо поједине
речи. Мало дужу паузу у читању морамо направити после сваке тачке.
Домаћи задатак: Научи песму Плави зец напамет. Потруди се да је што изражајније рецитујеш.
Плави зец, Душан Радовић
Јунаци песме: плави зец и ловац.
Лик плавог зеца: - паметан („све разуме”, говори француски, зна да броји),
– вредан (плете, кроји, шије, мете кућу, жање, кува ручак),
– талентован (свира, пева, слика),
– сналажљив и довитљив (успева да наговори ловца да га пусти из вреће).
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
223
Час број: 61
Наставна јединица: Глаголи: радња, стање, збивање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Природа и друштво, час одељенског старешине
Образовни задаци: Уочавање и препознавање глагола у реченици. Уочавање глагола у тексту
и у свакодневном говору. Познавање улоге и значаја глагола. Развијање самосталности у раду.
Васпитни задаци: Подстицање радозналости и жеље за новим знањима. Стицање радних
навика. Поштовање правила и туђег мишљења. Навикавање на рад у групи. Неговање
креативности.
Функционални задаци: Препознавање и разликовање глагола. Оспособљавање ученика за
самосталан рад. Развијање способности за дефинисање и откривање аналогних примера.
Неговање правилног изражавања.
224
Ток часа

Мотивациона активност: Изабери глагол!
Ученици се деле у 4 групе. Свака група стаје око једног стола, а учитељ/учитељица даје називе
свакој: МОРЕ, РЕКА, ВЕТАР и ГОВОР. Учитељ/учитељица објашњава да ће свакој групи дати
наставни листић, на којем су написани глаголи. Чланови групе треба од понуђених глагола да
одаберу и запишу у свеске само оне који одговарају називу њихове групе. Учитељ/учитељица
дели наставни листић и на договорени знак ученици почињу да пишу.
ЗАПЉУСКУЈЕ ТЕЧЕ ДУВА ТВРДИ УДАРА ХУЧИ ПИРКА

БУЧИ ПЕНИ ВРИ ВАЉА ЛОМИ ГРМИ ИЗРАЗИО
КИПИ РАСТЕ ОПАДА ПЛАВИ НАТАПА ПИРИ ОБАРА
СЕЧЕ РЕКАО НАСТАВИО ЛЕСКА ШУМИ РОМОРИ ЗВИЖДИ
БРИЈЕ КАЗАО ТВОРИО ЗАПОЧЕО ПРИМЕТИО СВЕТЛУЦА
ПРОГОВОРИО КРИВУДА ТУТЊИ ШУМИ ТАЛАСА
Ако деца наиђу на глагол чије значење не знају, учитељ/учитељица треба да им га објасни.
Када истекне договорено време, групе читају глаголе који се односе на њихову именицу.
Остале групе слушају, коментаришу или исправљају.
Будући да су ученици о глаголима учили у претходним разредима и требало би да су то градиво
добрано усвојили, сада им се нуди да самостално прочитају дату лекцију у Граматици стр. 63.
и 64.
После одређеног времена учитељ/учитељица прекида читање и поставља питања којима
утврђује разумевање прочитаног и врши анализу методичког полазног текста.
Ко је аутор прочитаног одломка? Да ли вам се допао одломак? Зашто? Да ли бисте прочитали
целу књигу? О чему се ради у тексту? Ко је главни јунак? Како је изгледала девојчица? Да ли
се дечаку она допала? Које врсте речи су истакнуте зеленом бојом? Прочитајте их. Које врсте
речи су истакнуте црвеном бојом? Шта нам оне казују? Прочитајте их. Које врсте речи су
истакнуте плавом бојом? Има ли међу њима разлике? Шта су глаголи? Објасните разлику
између глагола који означавају стање и збивање. Шта означавају глаголи у реченицама на стр.
64? Знате ли ви шта је здрава храна?
Записивање најважнијег по налогу учитеља/учитељице.
Напиши 3 реченице са глаголом који означава радњу или стање или збивање. Глагол подвуци и
поред сваке реченице напиши шта он означава. Запиши још и шта су глаголи.
Играјмо се речима (стр. 64)
Ученици се деле у екипе или један по један ученик осталима пантомимом показује задату
радњу. За почетак учитељ/учитељица говори шта треба показати пантомимом, а касније
ученици сами смишљају радње које ће показати. На пример: једеш сендвич, срчеш супу,
жваћеш жваку, фенираш се и слично.
Решавање задатака у Радној свесци 4 на страни 56.
225
Ток часа

Провера тачности урађеног усменим путем, фронталним радом или индивидуално, гледањем у
Решења на стр. 159.
Домаћи задатак: Радна свеска стр. 57.
Глаголи
Рад у групама: 1. група – МОРЕ
2. група – РЕКА
3. група – ВЕТАР
4. група – ГОВОР
Девојчица шета парком. – радња
Она мисли на баку. – стање
Дува хладан ветар. – збивање
Глаголи су речи које означавају радњу, стање или збивање.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
226
Час број: 62
Наставна јединица: Изражајно казивање песме Плави зец Душана Радовића
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: монолошка, текстуална, дијалошка
Образовни циљеви: Изражајно читање и казивање напамет научених стихова песме Плави зец
Душана Радовића.
Васпитни циљеви: Развијати и неговати код ученика естетски доживљај и љубав према
поезији.
Функционални циљеви: Оспособљавање ученика за правилан изговор речи.
1. Богољуб Милановић, Изражајно (интерпретативно, експресивно) читање текста, у:
Школски час српскохрватског језика и књижевности, 4, Београд, 1991;
2. Мирјана Смиљанић, Изражајно читање и рецитовање, у: Оријентациони распоред
наставног градива српскохрватског језика за VII разред основне школе (са методичко-
дидактичким прилозима), Завод за унапређивање васпитања и образовања града Београда,
Београд, 1987.
Истраживачки задаци: Научи напамет песму Плави зец Душана Радовића. Увежбајте
интерпретативно читање песме, тако што ћеш водити рачуна о томе које речи треба да
нагласиш. Да би ти било лакше, те речи пронађи и заокружи у читанци. Наглашавање речи ћеш
постићи на тај начин што ћеш подићи или спустити тон док читаш. Када при читању дођеш до
запете, мало застани, а када наиђеш на тачку, направи мало дужу паузу.
227
Ток часа

Разговор о песми Плави зец Душана Радовића. Ученици говоре које су речи подвукли као
битне, тј. оне које треба нагласити и образлажу свој избор.
Записивање теме.
Ученици изражајно говоре напамет научену песму Плави зец Душана Радовића. Наставник
заједно са осталим ученицима коментарише начин рецитовања песме и даје упутства како да
ученик побољша свој начин рецитовања песме.
У завршном делу часа сваки ученик бира по једну строфу песме коју ће записати (аутодиктат).
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
228
Час број: 63, 64 и 65

Наставна јединица: Прошло, садашње и будуће време
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Разликовање основних глаголских облика за исказивање прошлог,
садашњег и будућег времена. Уочавање глагола у реченици. Повезивање догађаја из
свакодневног живота са наставним садржајима.
Васпитни задаци: Јачање самопоуздања. Неговање поверења у властите способности.
Развијање стрпљења и пажљивог слушања на часу.
Функционални задаци: Усвајање појма прошлост, садашњост, будућност и примена сазнатог
у свакодневном говору и писменом изражавању. Буђење интереса за учење језика и истицање
важности граматике у споразумевању.
229
Ток часа

Мотивациона активност: Пантомима.
Сви седе на својим местима, а учитељ/учитељица говоре радње које ученици треба да покажу.
На пример: увлачите конац у иглу, љуштите лук, берите грожђе, умотавајте поклон, одмотајте
чоколаду и слично.
Шта сте сада показивали? (Одређене радње.) Како називамо речи које означавају радње?
(Глаголи.) Данас ћемо прошири знања о глаголским временима.
Изражајно читање текста из Граматике (стр. 65) по улогама. Разговор о прочитаном
одговарањем на подстицајна питања испод текста. Уочавање глагола и времена у којима се
налазе. Један ученик чита само глаголе у прошлом времену, други чита садашње време, а трећи
чита будуће време.
Тумачење илустрације са стр. 66.
Записивање примера и дефиниција глаголских времена. Реченице могу бити: У забавишту сам
се играла игре Дан-ноћ. Данас имам за ужину интегрално пециво. На летњем распусту ћу
путовати на море.
Посебну пажњу посветити објашњавању обе варијанте писања глагола у будућем времену(стр.
67). Детаљно објаснити када се глаголи пишу спојено, а када одвојено.
После пажљиве анализе у уџбенику, са ученицима урадити диктат са предусретањем грешака.
Диктирати им само глаголе, у будућем времену, за које они прво треба да кажу како се пишу,
па их тек онда пишу у свеске. На пример: видеће, сањаћу, јурићемо и сећи ће, пећи ћу, ући ћете.
Решавање задатака у Радној свесци 4 на стр. 58.
Домаћи задатак: Радна свеска 4, стр. 59.
Прошло, садашње и будуће време
У забавишту сам се играла игре Дан-ноћ. прошло време
Данас имам за ужину интегрално пециво. садашње време
На летњем распусту ћу путовати на море. будуће време
Писање глагола у будућем времену
Спојено Одвојено
Глаголи имају посебне облике (времена)
видеће сећи ће
за означавање прошлих, садашњих и
сањаћу пећи ћу будућих радњи.
јурићемо ући ћете

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
230
Час број: 66
Наставна јединица: Милутин Миланковић, Кроз васиону и векове
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дескриптивна метода и метода демонстрације, метода рада на тексту и
усменог излагања, аналитичко-синтетичка метода, интерактивна метода
Образовни циљеви: Усвајање појма: научнопопуларни текст; приповедач, приповедање;
монолог, функција описа. Уочавање и тумачење тока радње и основних порука у књижевном
делу. Усвајање функционалних појмова: тврдња, доказ, закључак. Увођење ученика у
доживљавање приче кроз интерпретативно читање, разумевање приче путем садржинске
анализе.
Васпитни циљеви: Јачање сарадничких односа и кооперативности међу ученицима. Развијање
љубави према књижевности као уметности; развијање интелектуалних активности и естетског
осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих поступака. Развијање
способности за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и
вредновање карактеристичних детаља у тексту.
Функционални циљеви: Оспособљавање у самосталном изражавању. Развијање логичког
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Оспособљавање
ученика за повезивање одређених ситуација из детињства главног лика ове приче и начина
живота и ситуација из нашегдетињства. Развијање способности за извођење закључака о
особинама ликова у причи.
тексту;
спорије;
231

1СЈ.3.2.3. разликује различитa гледишта заступљена у информативном тексту (нпр. мишљење
аутора текста vs. мишљења учесника у догађају);
поткрепљују; резимира наративни текст.
2. Миланковић, Милутин, Кроз васиону и векове, Завод за уџбенике и наставна средства,
232
Ток часа

Ученици решавају укрштеницу. Може бити нацртана на хамеру.
1 З В Е З Д Е
2 П Л А Н Е Т А
3 М Е С Е Ц
4 Д У Р Б И Н
5 К О С М О С
6 Н Е Б О
7 Р А К Е Т А
1. Видимо их ноћу на небу.

2. Земља је наша...
3. Може бити млад или пун.
4. Помоћу њега посматрамо звезде.
5. Бесконачан простор.
6. Некада је звездано, а некада облачно.
7. У њој човек путује у космос.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Милутина Миланковића Кроз васиону и векове.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са животом и делом Милутина Миланковића, а
штампани материјал ученици добијају и лепе у свеске.
Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 — Београд, 12. децембар 1958) је био српски
математичар, астроном, климатолог, геофизичар,грађевински инжењер, доктор техничких
наука, професор на Универзитету у Београду, декан Филозофског факултета, пионир у
ракетном инжињерству, потпредседник САНУ у три мандата, почев од 1948, директор
Астрономске опсерваторије у Београду. Миланковић је дао два фундаментална доприноса
науци. Први допринос је „Канон осунчавања Земље”, који карактерише све планете Сунчевог
система.
Други допринос је теоријско објашњење земљиних дуготрајних климатских промена
узрокованих астрономским променама положаја Земље у односу на Сунце, данас познато као
Миланковићеви циклуси. Између 1925. и 1928. Миланковић је написао књигу Кроз васиону и
векове, у виду писама анонимној младој дами. Дело говори о историји астрономије,
климатологији и науци кроз низ имагинарних посета различитим одредницама у васиони и
времену од стране аутора и његове неименоване пријатељице.
Разговор о доживљају: Шта вам је занимљиво у овом тексту? Каква је осећања у вама
пробудио текст?
233
Ток часа
Истраживачко читање: Ученици самостално читају текст у себи са задатком да издвоје мање
познате речи и изразе. Ученици говоре речи које су издвојили приликом истраживачког
читања. Учитељ те речи записује на табли. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне
значење одређене речи. Може се проверити значење и у Читанци 4.
васиона – свемир, космос
век – временски период од сто година
недра – груди
врлет – брдовит, планински крај са стрмим, каменитим обронцима
гребен – горњи, врло стрми део планине; оштра стена у мору или реци
кичица – четкица
архитекта – особа која пројектује изглед грађевинских објеката (зграда, кућа)
окно – прозор
ћарлија – лагано дува, пирка
депоновало је – сместило је, оставило је
Египат – једна од најстаријих држава на свету
фараон – владар, цар у старом Египту
химна – свечана похвална песма у славу богова или хероја
природњак – особа која проучава природу
галаксије – џиновске скупине звезда
планета – велики објекат који кружи око неке звезде
Ученици читају текст у себи. Добијају питања на која треба да потраже одговоре док буду
читали текст и лепе их у свеске.
Шта је задивило научника Милутина Миланковића док је посматрао предео под снегом? Како
се он осећа док посматра природу? Чиме је све опчињен? О чему он размишља док посматра
пределе?
Објасните зашто је сва лепота на свету дар Сунца. Који је владар испевао химну Сунцу? У
чему је значај Сунца?
На који начин човек данас угрожава природу?
Учитељ после овог истраживачког задатка поставља питања ученицима из прилога бр. 2, а
ученици одговарају на њих.
Самосталан рад ученика се састоји у изражајном читању овог текста.
Ученици се деле у групе; Васиона, Сунце и Планета. Свака група по принципу мапе ума ради
анализу овог текста. Групе затим читају шта су написале.
234
Ток часа
Могући пример изгледа овако:
Тема
Локализација
Књижевна врста Кроз васиону и векове Писац
Домаћи задатак: Ученици могу покушати да напишу своју химну (Сунцу, Земљи...).
Милутин Миланковић, Кроз васиону и векове
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
235
Час број: 67
Наставна јединица: Разликовање лица и броја глагола
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуалн
Наставна средства: табла, креда, свеске, стикери, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: Ликовна култура, час одељенског старешине
Образовни задаци: Препознавање основних глаголских облика, као и промена глагола кроз
лица и бројеве. Оспособљавање ученика за разумевање, уочавање и поимање лица и броја
глагола. Проширивање основних појмова о глаголима. Вежбање изражајног читања.
Повезивање ликовног и језичког изражавања. Богаћење језичке културе ученика.
Васпитни задаци: Стварање пријатне радне атмосфере. Развијање навике уредности, тачности
и упорности. Васпитавање доследности у раду. Буђење радозналости и истраживачког духа.
Неговање другарства у одељењу.
Функционални задаци: Разликовање лица и броја глагола. Практична примена усвојених
знања о лицу и броју глагола. Развијање способности за дефинисање и откривање аналогних
примера. Развијање мисаоне активности ученика и стваралачких поступака у области језика.
236
Ток часа

Мотивациона активност: Пронађи и залепи!
Вежбе у уочавању и разликовању врста речи. На табли је нацртана огромна људска шака. Сваки
прст означава једну врсту речи, чији је назив написан на прсту. Учитељ/учитељица исписује
речи на стикере, које даје ученицима добровољцима. Они реч гласно прочитају, кажу којој
врсти припада и лепе је на одговарајући прст. Уколико погреше, другари треба одмах да их
исправе.
Учитељ/учитељица пита ученике: Шта смо учили о глаголима у 4. разреду? Шта још нисмо
помињали о глаголима, а учили смо то у 3. разреду? Дакле, данас ћемо се подсетити наученог о
лицу и броју глагола.
Ученици усмено одговарају на питања из Граматике, стр. 69, а учитељ/учитељица на табли
бележи само глаголе из тих реченица (маштам, летео, повели бисмо, поздравили би се, била
би). Уочавање да је сваки глагол у различитом лицу.
Ученици заједно смишљају 6 реченица у којима су исти глаголи у различитом лицу и броју. На
пример: Ја волим јабуке. Ти волиш јабуке. Он(она, оно) воли јабуке. Ми волимо јабуке. Ви
волите јабуке. Они (оне, она) воле јабуке.
Читање глагола из табеле (стр. 70), у пару. Уочавање разлога зашто су и глаголи променљиве
речи. Учитељ/учитељица упућује ученике да поново осмотре нацртану шаку на табли и уоче да
су на њој приказане све врсте речи које су обрадили, а које су променљиве.
Провера правила у новим примерима – записивање лица и времена истакнутих глагола из
текста (стр. 70).
Усвајање правилног писања глагола БИТИ.
Решавање 2. задатка у Радној свесци на стр. 66.
Цртање шаке којом су представљене променљиве речи.
237
Ток часа
Лице и број глагола
маштам, летео, повели бисмо, поздравили би се, била би
ЛИЦА ГЛАГОЛИ
ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. Ја волим јабуке. Ми волимо јабуке.
2. Ти волиш јабуке. Ви волите јабике.
3. Он (она, оно) воли јабуке. Они (оне, она) воле јабуке.
Глаголи имају прво, друго и треће лице.

Глаголи имају два броја – једнину и множину.
Они су променљиве речи.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
238
Час број: 68
Наставна јединица: Бранислав Црнчевић, Босоноги и небо
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Утврђивање појмова: фабула – хронолошки редослед догађаја, елементи
фабуле (увод, заплет, расплет); приповедач, приповедање. Уочавање и тумачење тока радње,
главних ликова и основних порука у књижевном делу. Запажање чинилаца који у разним
ситуацијама делују на поступке главних јунака (околности, унутрашњи подстицаји − осећања,
намере, жеље). Уочавање и именовање садржинских целина у прозним текстовима − стварање
плана.
љубави према књижевности као уметности. Развијање интелектуалних активности и естетског
осећања, креативног мишљења. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих
поступака. Повезивање са стварним животним искуством.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Усвајање
функционалних појмова: збиља/машта; испољавање, ситуација; тврдња, доказ, процењивање;
одушевљење, дивљење; привлачност.
тексту;
спорије;
239

2. Бранислав Црнчевић, Радознало врапче, Креативни центар, Београд.
240
Ток часа

Грозд: Ученици праве грозд на тему: дивљење. Учитељ разговара са ученицима о томе коме се
они диве и због чега.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Бранислава Црнчевића, Босоноги и небо.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са биографијом Бранислава Црнчевића, а штампани
материјал који добијају ученици лепе у свеске.
Бранислав Брана Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933 – Београд, 14. април 2011) био је српски
књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар. Током своје дуге каријере писао је
литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме... Црнчевићева дела су
осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима.
За грађу својих дела он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми
приступа анегдотски, са становишта хумора и фине ироније.
Разговор о доживљају: Шта је занимљиво у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи са задатком да издвоје мање познате речи и
изразе. Ученици говоре речи које су издвојили приликом истраживачког читања. Учитељ те
речи записује на табли. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене
речи. Може се проверити значење и у Читанци 4.
рогобатне – нескладне, накарадне, неправилне
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр. 75–79 методом шест
шешира. Ученици су подељени у групе и свака група добија папир са питањима на која треба
да за одређено време одговори и проследи их следећој групи (Прилог бр. 2). Рад је готов када се
свакој групи врати папир који је имала на почетку. Затим представници група читају одговоре
које су дали на одређена питања. Поредимо одговоре група.
Задаци за групни рад:
Бели шешир
Ко је главни јунак приче?
Ко је приповедач у причи Босоноги и небо?
Чиме је све Босоноги изненадио дечаке?
Наведите догађаје оним редоследом како су исприповедани у причи.
241
Ток часа
Црни шешир
Шта се на основу изгледа Босоногог и његовог надимка може закључити, у каквим он
животним условима живи?
Шта би било да деца нису веровала Босоногом, да су му се ругала и да су га одбацивала?
Како би се он осећао?
Зелени шешир
Смисли и напиши како су другови могли да помогну Босоногом и да му олакшају тежак живот.
Црвени шешир
Шта о Босоногом мисле одрасли, а шта деца?
Како Босоногог доживљавају деца?
Зашто су деца веровала Босоногом?
По којим се особинама Босоноги разликује од остале деце из приче?
Жути шешир
Где све у причи откривамо маштовитост Босоногог?
Смисли и напиши којих би се игара играо са Босоногим.
Плави шешир
Искажи својим речима поруку.
Самосталан рад ученика одвија се кроз изражајно читање и издвајање целина.
Ученици цртају омиљени део приче.
Домаћи задатак: Ученици треба да ураде задатке у Радној свесци 4 на стр. 23.
Бранислав Црнчевић, Босоноги и небо
рогобатне – нескладне, накарадне, неправилне
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
242
Час број: 69
Наставна јединица: Промена гледишта
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Радна свеска 4, стр. 23
Образовни циљеви: Развијање логичког мишљења, развијање културе језичког изражавања,
ширење дечјег речника, увежбавање самосталности.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према самосталном стваралачком раду, неговање
речника, језичког и стилског израза. Провера нивоа писмености.
знаком;
243
Ток часа

Деца слушају песму Деца су украс света Љубивоја Ршумовића.
Зашто песник каже: „Нема света ни планете где не може стићи дете”? Како и на који начин
деца могу стићи свуда?
На који начин се роје ваше мисли? Да ли вам се дешава да након што сте били тужни, можете
врло брзо да се насмејете?
Сем што мислима можете стићи свугде, да ли можете да замислите себе у позицији свог
друга/другарице или учитељице?
Колико често вам се дешава да сте радосни? Колико често сте тужни?
Шта утиче на промену вашег расположења? Ко вас најчешће или шта орасположи или
растужи?
Истицање циља часа: Промена гледишта.
На овом часу ћете у вашим радним свескама писати о промени гледишта. Ваш први задатак је
да опишете себе када сте радосни. У другом задатку, променићете позицију и описати себе из
позиције:
а) учитељице/учитеља
б) најбољег друга/најбоље другарице.
И у трећем задатку описиваћете како изгледа када сте тужни.
Ученици пишу, а учитељ прати рад ученика.
У завршном делу часа учитељ прозива једног по једног ученика да чита одговор на постављено
питање. Остали ученици слушају одговоре својих другара и упоређују са одговорима које су
сами написали.
Промена гледишта
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
244
Час број: 70
Наставна јединица: Мирослав Антић, Јуначка песма
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Јуначка песма Мирослава Антића. Уочавати и вишестраним истраживачким приступом
анализирати мотив јунаштва (као најистакнутији мотив песме), песничке слике и изразе,
стихове од доминантне значењске вредности и укупну естетску раван песме.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика свест о јунаштву. Утицати на формирање
позитивних духовних и моралних вредности код ученика.
Развијати код ученика моћ запажања и закључивања. Будити смисао за уочавање важних
детаља.
Истраживачки задаци: Прочитај песму Јуначка песма Мирослава Антића. Направи кратак
опис сваког од три капетана водећи рачуна о њиховом изгледу, способностима и особинама.
245
Ток часа

Материјално-психолошка припрема ученика: Шта је за вас јунаштво? Какве особине јунак мора
да поседује?
Потом следи записивање теме на табли и интерпретативно читање песме.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вам се највише допало у
Антићевој Јуначкој песми? Објасните зашто.
Шта је главна тема Јуначке песме?
Ко су јунаци ове песме?
Ко је, по мишљењу песника, највећи јунак од њих? На основу чега то закључујемо?
По чему се трећи капетан разликује од прва два?
Шта је маштовито, а шта стварно у опису трећег капетана?
Шта нам ова песма говори о јунаштву? Ко се заправо крије иза брада ових капетана?
Који делови песме подсећају на бајку? Због чега је песник увео ове фантастичне елементе?
(Већ сам наслов песме нам открива да је јунаштво главна тема ове Антићеве песме. Песма
говори о необичном јунаштву три капетана. Прва два капетана одликују се необичном снагом –
први на леђа може да дигне два-три џака и поврх тога још седам ђака и пет морнара, а други,
још јачи, „на леђа стави једрењак,/ у зубе стави пола кита/ и сто шампита/ и сто кремпита/ и
поврх свега још – парче брега!”. Осим по својој снази они су слични и по томе што воле да се
праве важни – први тако што „прошета,/ рецимо,/ читавом луком/ и сруши кућу левом руком./
Испије млека осам ока/ и шест буради вишњевог сока”, а други тако што „зарежи као четири
тигра,/ мало се мази,/ мало игра,/ и терет палубом до мрака носи/ и морнарима свим пркоси.”
Но, за песника највећи јунак је трећи капетан, што видимо по томе што песник градативно
развија тему јунаштва, а трећег капетана ставља на последње место. Осим тога, најављујући
трећег капетана, песник каже: „Тек тај је страшан!/ Тек тај је јак!” За разлику од прва два
капетана, која се размећу својом снагом, трећи капетан је јунак зато што „Слободно шета кад је
мрак./ Не уплаши се ниједног/ миша./ У берберницу без маме оде/ и нешто певуши док се/
шиша.// Мислим да никад прст не/ сиса./ Уме, ал неће да се бије./ Тај се не боји земљописа,/
рачуна,/ цртања,/ историје...// Пред учитељем право стоји./ Зна до милион брзо да/ броји.”
Дакле, трећи капетан је највећи јунак од свих зато што се не боји мрака и мишева, као остала
деца, не жели да се туче, не плаши се школе и учења. Дакле, пред нама је заправо један храбри
дечак, иако на почетку његовог описивања то није тако изгледало. Описујући физички изглед
трећег капетана песник прибегава машти: „Глас му је јачи од урагана./ Брада му дуга даље од
југа/ и око земље још два-три/ круга.” Но, за разлику од изгледа, његове особине и моћи су
потпуно реалне. Описујући трећег капетана као највећег јунака од свих, песник нам поручује да
јунаштво не лежи само у снази, већ да његова права моћ почива у одсуству страха, у
самосталности (трећи капетан сам одлази у берберницу да се шиша), неповређивању других
(уме, ал неће да се бије), стицању знања (не боји се земљописа, рачуна, цртања, историје, до
милион брзо броји). Дакле, ова песма на шаљив и маштовит начин говори о дечијем свету, у
коме машта и жеља за доказивањем заузимају важно место. Сви капетани су заправо дечаци,
што видимо из тога што први испија „млека осам ока/ и шест буради вишњевог сока”, а други у
зубе стави „сто шампита,/ и сто кремпита”. Физички изглед сва три капетана и снага прва два
капетана чине бајковите елементе песме. Уз њихову помоћ песник нам дочарава чаробни свет
дечје маште, фантазије и игре.)
246
Ток часа

Ученици праве упоредни приказ изгледа, способности и особина три капетана.
Домаћи задатак: Изабери једног од капетана и насликај га у својој свесци.
Јуначка песма, Мирослав Антић
Тема песме: јунаштво три капетана
Ликови капетана:
Први капетан Други капетан Трећи капетан
Изглед: брада му је дуга

даље од југа и око
Изглед: брада му је Изглед: брада му је
земље још два-три
дуга скоро до југа. дуга тачно до југа.
круга; глас му је јачи од
урагана.
Способности: веома
Способности: снажан –
снажан – може да на
на леђа може да дигне
своја леђа стави
два-три џака и уврх Способности: зна до
једрењак, у зубе да
тога још седам ђака и милион брзо да броји;
носи пола кита и сто
пет морнара; може да уме, ал неће да се бије.
шампита и сто
попије много млека и
кремпита, и поврх свега
сока од вишања.
још парче брега.
Особине: храбар – не
боји се мрака, ни
Особине: прави се мишева, ни хладне
Особине: прави се
важан – прошета луком воде; самосталан – у
важан – зарежи као
и сруши кућу левом берберницу без маме
четири тигра и терет
руком; неваспитан – оде; добар ђак – не боји
палубом до мрака носи.
около се на децу плази. се земљописа, ни
рачуна, ни цртања, ни
историје.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
247
Час број: 71
Наставна јединица: Препричавање текста са променом граматичког лица
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, рад у паровима
Наставне методе: текстуална
Наставна средства: Радна свеска
Образовни циљеви: Подстицати и неговати ученичку креативност кроз писмено изражавање.
Увежбати препричавање текста са променом граматичког лица. Подстицати ученике да се
уживе у књижевни лик и на тај начин продубити доживљај књижевног текста.
Васпитни циљеви: Неговати машту и стваралачко мишљење код ученика. Развијати љубав
према језику и писменом изражавању.
Функционални циљеви: Подстицати ученике да примењују стечена знања из области
правописа и језичке културе и оспособити их за креативно и критичко мишљење.
Истраживачки задаци: Изабери једног од капетана из Јуначке песме Мирослава Антића.
Припреми се да образложиш свој избор. Састави план израде састава на тему Страница из
капетановог писма.
248
Ток часа

У уводном делу часа ученици говоре којег су капетана изабрали и образлажу свој избор. Потом
наставник даје упутства како треба да изгледа форма писма, како оно почиње и како се
завршава. Наставник подстиче ученике да се приликом писања што више уживе у лик капетана
који су изабрали и да текст песме Јуначка песма Мирослава Антића препричају из перспективе
одабраног капетана. Наставник сугерише ученицима да покушају да што сликовитије представе
поменуте догађаје из песме.
Ученици на 55. страни Радне свеске 4 пишу састав на тему Страница из капетановог писма.
Ученици мењају свеске са паром из клупе, читају једни другима радове, подвлаче уочене
правописне, граматичке и стилске грешке и коментаришу радове.
Препричавање текста са променом граматичког лица
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
249
Час број: 72
Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка: Необично писмо
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 80–82), Радна свеска (стр. 55)
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура
Образовни циљеви: Поступно оспособљавање ученика за самостално писање састава са
променом граматичког лица (причање из првог лица, промена из трећег). Оспособљавање за
успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене
употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца,
саговорника и читаоца). Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају,
запажају, упоређују.
1СЈ.3.5.1; 1СЈ.2.4.4.
250
Ток часа

Читање или изражајно рецитовање Јуначке песме Мирослава Антића, као подсећање на ликове
капетана који се у песми појављују.
Ученици добијају истраживачки задатак: усмереним читањем, по групама, запажају какви су
капетани.
Зашто је битно да истакнемо њихове особине?
Ово је неопходно зато што променом граматичког лица у писању састава (из трећег у прво лице
једнине) треба да се уживимо у лик који пише писмо.
ПРВИ КАПЕТАН: Најмлађи, опловио цео свет, страшно је јак, прави се важан и воли да сви
виде његову снагу, воли млеко и сок од вишње, исти је као деца јер им се плази.
ДРУГИ КАПЕТАН: Старији и јачи од претходног, воли да једе све што му се нађе под руком,
нежни грубијан, прави се важан пред морнарима.
ТРЕЋИ КАПЕТАН: Најстарији, виче, не плаши се мрака, купања и мишева, воли да се шиша,
не воли да се бије, воли школу и математику, не плаши се учитељице. Не прави се важан и
ником се не доказује.
Како је требало написати састав? У облику писма.
Како се пише писмо? По чему се разликује од обичног састава?
• Упућено је и насловљено некоме, познатом или непознатом.
• У десном горњем углу пише се назив места одакле је упућено и датум.
• У левом углу пише се коме се обраћамо, са запетом на крају.
• Нови ред се обавезно почиње великим словом, без обзира на запету.
• У уводу се, најчешће, саопштава повод писања.
• Даље се пише о здрављу, доживљајима...
• На крају може бити неки захтев, молба или жеља и поздрав.
Ученици се поделе у три групе, према томе ког су капетана изабрали.
Одређивање захтева за касније коментарисање:
1. Форма писања писма (заглавље са датумом и насловом, на крају поздрав и потпис
пошиљаоца).
3. Писмо је писано у првом лицу једнине.
4. Према начину писања, препознаје се о ком капетану се ради (добра идентификација).
5. План за писање састава.
Разговор о писмима уз сугестије наставника, вршњака и самог аутора текста:
Да ли је успео да примени промену граматичког лица?
Шта је могло боље?
Колико се уживео у лик капетана?
Која капетанова особина му је помогла да га боље опише ?
У свесци проверити правописне грешке.
251
Ток часа

У завршном делу часа ученицима поделити хамере, од којих ће направити пано са писмима
капетана, која ће преписати правилно на „свитак”.
Док раде, разговарати о томе шта им је било тешко док су се припремали за писање.
Како су одлучили коме је писмо упућено?
Како доживљавају лик кад причају из његове перспективе?
На часу ликовног направиће боцу у коју ће свако ставити писмо које је капетан послао. Пано
Порука у боци.
Страница из капетановог писма
ПРВИ КАПЕТАН: Најмлађи, опловио свет, страшно јак, прави се важан и воли да сви виде
његову снагу, воли да се доказује; Пије млеко и сок од вишње, плази се деци – незрео;
ДРУГИ КАПЕТАН: Старији и јачи од претходног, воли да једе све што му се нађе под руком
– прождрљив, нежни грубијан, прави се важан пред морнарима, воли да је главни;
ТРЕЋИ КАПЕТАН: Најстарији, виче – можда наглув, не плаши се мрака, купања и мишева –
неустрашив, воли да се шиша – уредан, не воли да се бије, а зна – мирољубив; воли
математику и школу, не плаши се учитељице – паметан; не прави се важан, ником се не
доказује – зна колико вреди.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
252
Час број: 73
Наставна јединица: Гледање дугометражног цртаног филма и разговор поводом
тога
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, писани радови ученика
Наставна средства: вежбанке
Образовни циљеви: Поновити знања о цртаном филму; уочавање разлике између
краткометражног и дугометражног филма, анимираног и цртаног филма. Заједнички одгледати
дугометражни цртани филм. Развијање културе изражавања и богаћење речника ученика.
Васпитни циљеви: Навикавање на пристојно понашање приликом колективне пројекције.
Оспособљавање ученика да логички мисле и правилно закључују.
Функционални циљеви: Усвајање знања о настанку филма, повезивање филма и приче.
читања текста или износи свој став о догађајима из текста).
253
Ток часа

Колико често гледате телевизију? Шта највише волите да гледате? Разговор о цртаним
филмовима и о томе како они настају.
Подсећамо се да је поступак стварања цртаног филма дуг и компликован, да на таквом филму
ради много људи и да је сваки човек у том поступку задужен за одређену врсту посла. Утисак
кретања јунака у цртаном филму стиче се брзим смењивањем тих сличица пред нашима очима.
Дакле, филм који настаје оживљавањем цртежа зове се цртани филм.
Да ли знате каква је разлика између цртаног и анимираног филма? Одгледати кратак анимирани
филм, а онда разговарати о томе по чему се анимирани филм разликује од цртаног филма.
Разговарати о томе да ли су ученици уочили од чега су направљени ликови у анимираном
филму; (то су лутке од пластелина, дрвене лутке, картонски облици). Објаснити ученицима
како настаје анимирани филм. У овом филму, поред тога што су оживљени цртежи као у
цртаном филму, појављују се и лутке. Оне могу бити направљене и од глине, папира или неког
другог материјала. Лутке су у анимираном цртежу такође оживљене и нама се чини да се
стварно крећу. Дакле, филм који настаје оживљавањем цртежа и лутки назива се анимирани
филм.
Колико дуго могу трајати цртани филмови? Према томе колико трају, цртани филмови могу
бити дугометражни (трају око сат времена, као и играни филмови) или краткометражни – трају
око пет до десет минута).
Најава наставне јединице: Данас ћемо заједно гледати дугометражни цртани филм. Написати
наслов филма на табли. Потребно је да сви буду пажљиви током пројекције филма и да не
сметају својим друговима. Пратите причу и размишљајте о ликовима и њиховим поступцима.
Разговор о одгледаном филму. Тема филма, ликови у филму, ток радње у филму.
Домаћи задатак: Илустрација лика по слободном избору из дугометражног филма који су
гледали.
Гледање дугометражног цртаног филма и разговор поводом тога
Ова наставна јединица ће бити реализована уколико учитељ има могућност да прикаже
филм. Ако нема техничких могућности, задаће ученицима неколико часова раније да у току
наредног периода, до планираног часа, одгледају сами по слободном избору неки
дугометражни цртани филм.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
254
Час број: 74
Наставна јединица: Луис Керол, Алиса у земљи чуда
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
текста (фабула, радња, поруке). Продубљивање појма роман. Запажања дејства унутрашњих
подстицаја на главне јунаке − осећања, намере, жеље. Указивање на значајна места, изразе и
речи. Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају,
упоређују. Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, утисак,
расположење, интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек, услов, поређење,
процењивање, тврдња, доказ, закључак.
1СЈ.3.5.3.
255
Ток часа

Разговор са ученицима: Чему се ви чудите? Шта је за вас чудо? Како замишљате земљу чуда?
Ко у њој живи? Шта се у њој догађа? Једну земљу чуда замислио је писац Луис Керол и о њој
написао књигу Алиса у земљи чуда. Ко је био Луис Керол?
Чарлс Доџсон живео је пре више од сто година. Сви који су га до тада познавали знали су га као
сјајног али замишљеног, повученог и прилично ћутљивог професора математике у Оксфорду у
Енглеској. Нису знали да он пише тако живахне и бајковите књиге какве су Алиса у земљи чуда
и Алиса у земљи иза огледала јер је те књиге потписивао измишљеним именом Луис Керол.
Алиса Лидл, причљива девојчица, инспирисала је писца да напише бајку о њој.
Роман Алиса у земљи чуда је другачији од других бајки. Цела ова бајка саткана је од сна, у
којем је све могуће. Нико не зна где је у бајци крај сна и почетак јаве. У Алисин сан ипак
продире и њен стваран живот.
Да би написао неко дело за децу, писац претходно студира живот, упознаје људе, одабира лица,
упознаје њихове карактеристике. Да би неко дело било занимљивије, потребно је више ликова.
Алисин боравак у земљи снова је фантастичан.
То су два света: Пре уласка у зечију рупу и после.
Догађаји се нижу и сваки је некако занимљивији од претходног тако да код деце изазива
радозналост да наставе са читањем. Роман је подељен по главама и свака за себе представља
занимљиве авантуре, чуда и догађаје.
Пре него што кренемо са читањем, обновити шта је роман и из чега се састоји.
Роман је најобомније књижевно дело, у којем се описује живот ликова и приповедају догађаји.
Поред главног лика, у роману постоје и споредни ликови.
Састоји се из поглавља, која могу да имају свој назив или су обележена бројевима.
Најава наставне јединице и интерпретативно читање одломка из Читанке 4.
Разговор о прочитаном и први утисци: С ким је Алиса? Шта раде на обали? Како се завршила
изборна трка? Шта нам Алисин поступак око поделе награда говори о њој? Пронађи места у
тексту где се види Алисина маштовитост, а где непромишљеност. Како тумачиш реченицу:
„Сви су победили и сви треба да добију награде...”? Шта је вама најинтересантније и
најзанимљивије у овом одломку?
Најава сутрашњег часа, када ћемо радити анализу целог романа. Деца добијају истраживачке
задатке које ће прорадити код куће. Подела у групе са задужењима. (Прилог за час број 71).
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
256
Час број: 75
Наставна јединица: Луис Керол, Алиса у земљи чуда
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: припремљени наставни листићи у прилогу за час
текста (фабула, радња, поруке). Продубљивање појма роман. Запажања дејства унутрашњих
подстицаја на главне јунаке − осећања, намере, жеље. Указивање на значајна места, изразе и
речи. Оспособљавање ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају,
упоређују. Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, утисак,
процењивање, тврдња, доказ, закључак.
1СЈ.3.5.3.
1. Луис Керол, Алиса у земљи чуда, Нолит, Београд, 2000.
257
Ток часа

Ученици су на претходном часу подељени у пет група и добили истраживачке задатке за рад
код куће. Договарају се на који начин ће представити одговоре. Да би сви подједнако били
заступљени у групи, лакша питања добијају она деца која могу само основни ниво.
У фронталном делу рада на часу препричавамо роман у кратким цртама.
Води се разговор о садржини романа.
Тема: чудесан сан девојчице Алисе.
Место радње: на обали, у зечијој јазбини.
Време радње: лето.
Анализа главног лика: Алиса – радознала, има добро срце и способна је да саосећа са
другима, племенита, пажљива, добра, стидљива, упорна, поносна, пуна љубави, понекад
нестрпљива, помало љута, уме да се увреди.
Споредни ликови: сестра, Бели Зец, Маза, Шеширџија, Гусеница, Војвоткиња, мачка Дина,
Краљ, Краљица, Госпођа Корњача, Бил...
Порука: Ова прича нас учи да машти никад нема краја и да лепе снове треба памтити и сећати
их се.
Рад по групама. Усклађивање одговора. Бирају најбоље. Свако у групи додаје свом одговору
оно што му је недостајало. Наизменично одговарају. Коментаришу, допуњују, сугеришу...
Сучељавају своје ставове и мишљења о поступцима ликова. Износе своје утиске о роману.
Свака група прави заједнички ликовни рад Наша земља чуда.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
258
Час број: 76
Наставна јединица: У земљи чуда, припрема за писмени задатак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Л. Керол, Алиса у замљи чуда
Корелација: Природа и друштво, Ликовна култура, Музичка култура
ученика да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују. Увежбавање технике
израде писменог састава: анализа теме, одређивање њеног тежишта; посматрање, уочавање и
избор грађе; распоређивање појединости; елементи композиције.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
259
Ток часа

Хајде да маштамо да смо писци! Данима нас машта позива да се са њом дружимо. Роман Алиса
у земљи чуда још више је подстакао наша размишљања. Потрудићемо се да то урадимо, али су
нам потребне припреме, као и за све у животу.
Спортисти иду на припреме да би победили на такмичењу. Музичари сатима вежбају да би нам
на концерту приуштили уживање у музици коју изводе. Глумци данима вежбају на пробама, да
би представа изгледала убедљиво, као у стварном животу, а публика их наградила бурним
аплаузом. Тако је и са писцима. Пре него што напишу неко дело, морају да прикупе грађу. За
градњу куће потребни су цигле, малтер, дрво, цреп и још много тога, али најбитнији су добри
мајстори. Да видимо која грађа треба писцу.
Шта је потребно да би се написала добра прича? Тема која заокупља наше мисли. Данас ће то
бити Земља чуда.
Шта све треба да се помене у том саставу?
Одговори: Где се налази таква земља, у чему је њена чаролија, ко су становници, чиме се баве,
како изгледају, како се понашају...
Чиме ћете свој рад учинити занимљивим?
Осећањима (радост, туга, узбуђење, изненађење, љутња, смиреност...).
Када ћете користити описивање?
Када пишемо о изгледу Земље чуда, о ликовима који у њој живе.
А причање?
Онда кад пишемо о неком догађају или доживљају.
Састав треба да има почетак, средину и крај.
Увод (занимљив приступ теми – увек на неки нов начин; обично један одељак, некада две-три
реченице);
Разрада (најважнији део задатка, у њему се одговара на тему; садржи више одељака; основна
мисао се развија, објашњавају све појединости које се наслањају на увод и које се из увода
развијају; наводити примере који најпотпуније доказују оно о чему се пише и употребљавати
их где им је место);
Закључак (извод из свега што је у задатку речено; понављање главних мисли из разраде, али
не истим речима и реченицама – то су сажете и језгровите мисли које делују убедљивије;
један одељак, две-три реченице).
На крају сваке реченице треба да стоји одговарајући знак (тачка, упитник, узвичник).
Почетак реченице је великим словом. Имена људи и места пишу се великим словом.
Да не би понављали исте речи, треба да се сетимо оних са сличним значењем. То ће учинити
састав занимљивијим и обогатити га.
На крају, треба пажљиво да прочитате свој рад и исправите грешке које запазите. Не само
граматичке или правописне, него и стилске. Напоменути да је план писања веома битан и да он
прилично олакшава рад. Треба одредити наслове целинама или их написати у виду краћих
сажетих реченица. Ове целине представљаће одељке у саставу.
После добрих припрема, можемо да приступимо стваралачком раду.
260
Ток часа
Замислите ко ће читати вашу причу (деца у часовима одмора или у школи, баке и деке својим
унуцима, родитељи деци..).
Заголицајте своју машту и препустите јој се.
Претварам вас у писце У земљи чуда!
Писање састава.
У завршном делу часа читати и коментарисати радове, према постављеним захтевима. Истаћи
важност читања књижевних дела, која нам развијају машту, богате речник и стварају потребу
да се и ми опробамо у писању.
Код куће, могу да се опробају и напишу још један састав, на сличну тему, водећи рачуна о
доброј припреми!
У земљи чуда
(план за писање)
увод – занимљив приступ теми, на неки нови начин; један одељак;
разрада – кад и где се дешава, ко су учесници, пишу се занимљиви детаљи, има више
одељака;
закључак – сажете и језгровите мисли из свега написаног, један одељак
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
261
Час број: 77
Наставна јединица: Други школски писмени задатак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
избор грађе; распоређивање појединости; елементи композиције. Провера у којој мери су
ученици савладали елементе теорије писмености и колико познају граматичка, правописна и
стилска правила.
Васпитни циљеви: Неговање потреба за самостално слободно писмено изражавање.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5;
262
Ток часа

Поновити сврху писменог задатка: Проверава у којој мери су ученици савладали елементе
писмености и колико познају граматичка, правописна и стилска правила, колико су
оспособљени да самостално обраде задату тему.
Поделити свеске ученицима.
Објаснити им да се рад пише само на левој страни листа. Ако попуне страну, окрећу лист и
поново пишу на левој страни.
Маргина је „резервисана” за наставника. Ту ништа не пишу.
У заглављу пишу: Други школски писмени задатак, у продужетку датум.
Пре него што добију тему за писање поновити шта је неопходно да би састав био добро урађен:
1. Најважније је одговорити на ТЕМУ. Избор детаља, односно појединости показује да ли је
ученик схватио тему.
2. При писању састава треба да воде рачуна о целинама, ОДЕЉЦИМА, и њиховом распореду.
3. СКЛАД састава. Истакнути битне појединости и дати им предност над небитним.
4. Свака реченица треба да буде нова мисао. Не понављати исто на различите начине.
5. Реченице треба да буду јасне, прецизне, уверљиве, уз правилну употребу правописних и
граматичких правила, као и знакова интерпункције.
6. СТИЛ писања: хронолошки ред дешавања или описа, повезаност одељака логичким
везама, богат речник, прилагођен начин казивања (објективан или субјективан у зависности
од теме).
7. Леп рукопис, уредност и прегледност доприносе вредности састава. Правилан изглед слова,
размак између речи и реченица, нов ред, без прецртавања, жврљања и мрља од мастила.
8. Ваљана провера у току писања и након завршетка рада, да би се отклониле евентуалне
грешке.
Има много детаља, али на часу припреме то је све већ разрађено.
Поновити им да треба да се опусте и покушају да стварају маштајући и примењујући све до
сада научено.
Написати тему на табли уз упутство да наслов пишу на средини, два реда испод заглавља.
Препорука је да се ученицима да једна до две теме, да не би губили време око одлучивања на
коју тему ће писати. Предлог за тему:
На крилима маште у земљи чуда
Путујем земљом чуда
Бајковита земља
Израда састава.
263
Ток часа

Пред крај часа напоменути ученицима да још једном прочитају рад пажљиво, провере да ли је
све добро написано, отклоне словне, правописне, граматичке, стилске грешке па тек онда
предају рад.
Други писмени задатак, датум
На крилима маште у земљи чуда
Путујем земљом чуда
Бајколика земља
(приповедање)

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
264
Час број: 78
Наставна јединица: Глаголи – појам и основна значења презента, перфекта и
футура; вежбе у реченици заменом глаголских облика у времену, лицу и броју
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, заставице, хамер, Граматика 4, Радна свеска 4
Корелација: Ликовна култура, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Уочавање глагола у тексту и у свакодневном говору. Уочавање,
препознавање и разликовање лица и броја глагола. Вежбе замене глаголских облика у времену,
лицу и броју. Познавање улоге и значаја глагола. Повезивање ликовног и језичког изражавања.
Неговање правилног изражавања.
чувању и неговању српског језика и језичке културе. Неговање личног става. Вежбање
толеранције при раду у групи.
Функционални задаци: Практична примена знања о глаголима, временима, лицу и броју, на
примерима у тексту. Развијање способности за дефинисање и откривање аналогних примера.
(нпр. текст, табела, графички приказ);
265
Ток часа

Напомена: Будући да су ученици обрадили све врсте променљивих речи, а да би се разбила
монотонија при обради граматичких садржаја, овај час се може организовати као квиз. Квиз се
може реализовати у току целог часа или само у току првог дела часа, а у току другог дела часа
ученици могу решавати задатке са наставног листића.
Час започињемо гледањем шематског приказа научених садржаја из граматике у Граматици 4,
стр. 72. Учитељ/учитељица поставља питања којима усмерава ученике на одређене појмове на
илустрацији.
Најава квиза. Ученици се деле у групе и бирају вође екипа. Свака група добија заставицу, коју
подиже вођа када се сви договоре који ће одговор дати. Он ће одговарати у име целе екипе.
Питања за квиз су опциона.
1. Градивна именица је:
а) камени
б) злато
в) брат
2. Глагол који означава стање је:
а) Пада магла.
б) Дете стоји.
в) Он црта.
3. Присвојни придев је:
а) леп
б) сестрин
в) камени
4. Умањена именица је:
а) прстић
б) конобарица
в) младић
5. Додатак за начин:
а) Он учи ујутру.
б) Он учи с разумевањем.
в) Он учи за столом.
266
Ток часа
6. Презент је:
а) Ја ћу јести.
б) јешћу
в) Ми једемо.
7. Додатак за место је:
а) Попео се горе.
б) Он је добар.
в) Парк је сунчан.
8. Глагол који означава радњу је:
а) Сликати
б) Стајати
в) Грмети
9. Одговарајућа заменица је:
а) Ми радим
б) Ја учим
в) Ви спаваш
10. Глагол који означава збивање је:
а) Смркава се.
б) Пече се.
в) Одмара се.
11. Додатак за време је:
а) У пролеће цвета цвеће.
б) У соби је топло.
в) Он је скочио високо.
12. Градивни придев је:
а) сеоски
б) сребро
в) свилен
13. Лична заменица за 2. лице једнине је:
а) он
б) ми
в) ти
14. Правилно је:
а) најсрећнији
б)нај срећнији
267
Ток часа
15. Придев је:

а) Брзо учи
б) Брзо дете
а) Играм се са лутком.
б) Сечем са ножем.
в) Возим се таксијем.
г) Косим косилицом.
17. Глагол путоваћемо означава:
а) 3. лице једнине
б) 1. лице множине
в) 3. лице множине
18. У својој соби луткама се игра Мира.
Реч Мира има службу:
а) именице
б) присвојног придева
в) субјекта
19. Весело млада игра. Реч игра има службу:
а) глагола
б) радње
в) предиката
а) београдски
б) београцки
в) Београдски
в) београтски
21. Редни број је:
а) Било их је двоје.
б) Дошао је други.
в) Било је два друга.
22. Врсте речи су:
а) субјекат
б) заменице
в) гл. од. за начин
268
Ток часа
По завршетку квиза ученици добијају задатак да сами, на креативан и оригиналан начин,

осмисле и направе плакат, као малу ретроспективу која би презентовала пређену област –
ВРСТЕ РЕЧИ. Могу се служити цртежом, симболима, бојама, словима и облицима. Објаснити
им да прво треба међусобно да се договоре на који начин ће представити дате појмове, са
конкретним примерима из језика. Нека дају машти на вољу и што оригиналније, креативније и
колоритније израде своје плакате. Плакати ће бити изложени у учионици, стога сваки члан
групе треба да се потруди да рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит.
Ученици се деле у групе:
1. група – Именице
2. група – Придеви
3. група – Заменице
4. група – Бројеви
5. група - Глаголи
Свака група заузима своје место и бира вођу групе. Учитељ/учитељица свима дели по један
хамер и групе почињу са радом.
Док групе раде, учитељ/учитељица их обилази и надзире рад. По потреби даје додатна
објашњења и похваљује рад. Уколико уочи пропусте, одмах их исправља, да би плакати били
успешни, а подаци на њима тачни.
Анализа радова, тако што свака група стане поред свог рада и објашњава све у вези са њим.
Учитељ/учитељица заједно са ђацима истиче и хвали радове у које је уложен највећи труд.
Излагање насталих плаката и коментарисање сваког.
Прављење одељенске изложбе.
Глаголи
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
269
Час број: 79
Област: Култура изражавања (усмено изражавање)
Наставна јединица: Изражајно рецитовање напамет научених лирских песама
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: текстови из Читанке 4
Образовни циљеви: Изражајно читање и казивање напамет научених стихова по избору
ученика. Обнављање одлика лирских песама.
Васпитни циљеви: Развијати и неговати код ученика естетски доживљај, племенита осећања и
љубав према поезији.
1. Богољуб Милановић, „Изражајно (интерпретативно, експресивно) читање текста”, у:
Школски час српскохрватског језика и књижевности, 4, Београд, 1991;
2. Мирјана Смиљанић, „Изражајно читање и рецитовање”, у: Оријентациони распоред
Истраживачки задаци: Одаберите једну обрађену лирску песму (Јесен Војислава Илића, Друг
другу Драгана Лукића, Кад би мени дали Бранислава Црнчевића, Свитац пшеничар и воденичар
Добрице Ерића или Јуначке песме Мирослава Антића) и припремите се да образложите свој
избор. Препишите текст песме континуирано (у прозном облику), а затим оловком одредите
паузе у говору. Увежбајте интерпретативно читање песме, а најлепше стихове научите напамет.
Подсетите се основних одлика лирске поезије.
270
Ток часа

Психолошко-материјална припрема ученика: разговор о основним одликама лирске поезије
(песник пева о својим осећањима и ставовима, даје опис природе, кратке, најчешће испеване у
стиху).
Ученици изражајно читају и рецитују стихове по свом избору. Образлажу зашто су одабрали
одређену песму и шта им се у њој највише допало.
Наставник коментарише читање ученика, износи општу оцену. Заједно са ученицима закључује
шта је добро, а шта није и који су то битни чиниоци који утичу на изражајно читање.
Изражајно рецитовање напамет научених лирских песама у првом полугодишту
Одлике лирске поезије: изражавање осећања, размишљања и расположења песника; пише се
најчешће у стиху; песме су кратке.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
271
Наставна јединица: Мирослав Демак, Виолина
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Ликовна култура, Музичка култура
Образовни циљеви: Утврђивање знања о појмовима: фабула – хронолошки редослед догађаја,
елементи фабуле (увод, заплет, расплет). Запажање чинилаца који у разним ситуацијама делују
на поступке главних јунака (спољашње и друштвене околности, унутрашњи подстицаји −
осећања, намере, жеље).
љубави према књижевности као уметности; развијање интелектуалних активности и естетског
осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих поступака.
функционалних појмова: љубав; дивљење, одушевљење, привлачност; машта, расположење...
тексту;
спорије;
272
273
Ток часа

Ученици решавају асоцијацију, где је коначно решење виолина. Уколико има услова,
асоцијацију представља путем видео-бима (у прилогу), а уколико нема, асоцијација је
приказана на хамеру. Поља су покривена, а учитељ открива поља поступно.
Прилог бр. 1.
сребрни струна гитара песма
у брави за гитару труба ноте
виолински бодљикава клавир цд
врата танка хармоника you tube
кључ жица инструмент музика
виолина

Истицање циља часа: Данас читамо текст Мирослава Демака Виолина.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са биографијом писца, а затим им дели штампани
материјал који они лепе у свеске.
Разговор о доживљају: Шта вам се допало у овом тексту ? Каква осећања је овај текст пробудио
у вама?
изразе. Ученици говоре речи које су издвојили приликом истраживачког читања. Учитељ те
речи записује на табли. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене
речи. Може се проверити значење и у Читанци 4.
виолиниста – особа која свира виолину
чудотворни – имао је чудесну моћ
завештавајући – остављајући у наследство
уметник – особа која ствара уметничко дело (песник, писац, сликар, музичар)
Учитељ поставља питања ученицима: По чему је стари виолиниста био посебан?Какав је
доживљај његова музика изазивала код оних који су га слушали? Коме је он желео да остави
виолину? Шта су прво помислили песник и сликар? За ким су они започели трагање? Кога су
упознали на свом путовању? Које занимање је вама било најзанимљивије? Зашто су песник и
сликар поклонили виолину дечаку? Шта све дечак може? Какву је музику дечак својим
свирањем произвео? Коју врсту музике ви волите да слушате? Каква осећања и расположења
музика буди у вама?
Самосталан рад ученика састоји се у изражајном читању текста и издвајању логичких целина.
274
Ток часа

Ученици слушају композицију Концерт за виолину и оркестар – Менделсон и ликовно
изражавају свој доживљај композиције.
Домаћи задатак: Ученици треба да ураде задатке у Радној свесци 4, стр. 43.
Мирослав Демак, Виолина
виолиниста – особа која свира виолину
чудотворни – имао је чудесну моћ
завештавајући – остављајући у наследство
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
Прилози
сребрни струна гитара песма
у брави за гитару труба ноте
виолински бодљикава клавир цд
врата танка хармоника you tube
кључ жица инструмент музика
виолина
Мирослав Демак (1948)
Рођен је у Старој Пазови. Пише приче, песме и драме на словачком језику.
https://www.youtube.com/watch?v=PT3IKfU8ytI
275
Час број: 82
Наставна јединица: Писање сугласника ј у придевским облицима на -ски и у
личним именима и презименима
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, наставни листић, Граматика 4, Радна свеска 4,
Читанка 4
Корелација: Музичка култура
Образовни задаци: Проширивање знања о правилном писању сугласника j. Усвајање општих
принципа и правила из правописа српског језика. Обнављање правила о употреби сугласника ј.
Васпитни задаци: Развијање сарадње и правилног односа према другу. Рад на правилној
процени туђег и свог мишљења. Стварање пријатне атмосфере и емоционалне климе у
одељењу.
Функционални задаци: Оспособљавање ученика да примењују научено правило. Развијање
способности за дефинисање (стварање правила). Развијање опажања речи при писању и говору.
Подстицање ученика за уочавање карактеристика правописа.
набрајању;
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке).
276
Ток часа

Учитељ/учитељица намерно пише на табли правописно нетачне називе два текста који су
обрађени пре овог часа: Кроз васијону и векове Милутина Миланковића и Вијолина Мирослава
Демака.
Сећате ли се ових текстова? О чему се радило у првом тексту? Ко су главни ликови у другом
тексту? Јесте ли уочили нешто у записаним називима текстова? Уколико ученици не уоче
неправилност, не треба им одмах рећи где су грешке, већ касније, у току часа. Уколико пак
одмах уоче неправилности, треба рећи да ће на данашњем часу причати управо о писању
слова Ј.
Изражајно читање текста из Граматике 4 (стр. 120). Усмено одговарање на питања. Уочавање и
издвајање две групе речи, оне у којима се пише слово Ј и оне у којима се не пише слово Ј.
Дефинисање правописних правила и читање речи на које се она односе.
Записивање најважнијег, кроз диктат са предусретањем грешака. Учитељ/учитељица чита
реченицу по реченицу, ученици говоре како се речи пишу правилно, а затим реченице записују
у свеске. Реченице могу бити: Авион лети високо, а камион јури путем. Марија Којић пије сок
док учи историју.
Формулисање правила: Сугласник Ј не пише се између самогласника И и О. Сугласник Ј пише
се између самогласника: И и А, И и Е, И и У, О и И.
Учитељ/учитељица показује на таблу и поново пита ђаке како би требало правилно написати
наслове текстова о којима су причали на почетку часа па добровољци излазе и бришу слово Ј из
назива оба текста.
Од ученика се захтева да изведу придеве написаних именица (стр. 122) и да их доведу у везу и
формирају реченицу од њих (нпр. У комшијиној кући сам гледао историјску емисију.).
Формулисање правила о записивању придева који се завршавају на -ски: Сугласник Ј пише се у
придевима који се завршавају на -ски, а који су настали од именица које садрже глас Ј.
Да би проверило/-ла разумевање градива учитељ/учитељица дели ученицима наставни листић,
који они решавају.
1. Uoči greške u sledećim rečenicama. Prepiši pravilno rečenice.
a) Nie došo učenik koi se bie.
On je svoe zadatke bijo uradijo.
Pi ladnu vodu da nebi bio pian.
On nie slušo emisiu u šes sati.
Obadve vole da slušau radijo, a isto takođe i
dečie emisie.
Mama, odma mi zaši dugme na aljini.
b) Molijo sam Marka dami pozajmi svoe klikere. On je tvrdijo da ihje izgubijo.
Imao je petnajest-šesnajest staklenaca.
Ostavijo ih je u svlačijonici, a kasnie ih nije našo.
277
Ток часа
c) Doćiću odma i done ću ti bonbone.

Kad sam stigo kući tata je već bijo došo sa posla.
Milan nije donosijo pribor i dobijo je jedinicu.
Домаћи задатак: Радна свеска, стр. 130 и 131.
Писање слова Ј
Кроз васијону и векове, Милутин Миланковић
Вијолина, Мирослав Демак
Сугласник Ј не пише се између

самогласника И и О.
Авион лети високо, а камион јури путем.

Марија Којић пије сок док учи историју.
Сугласник Ј пише се између

самогласника:
И и А,
И и Е,
И и У,
О и И.
У комшијиној кући сам гледао историјску емисију.
Сугалсник Ј пише се у придевима

који се завршавају на -СКИ, а који
су настали од именица које садрже
глас Ј.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
278
Час број: 83
Наставна јединица: Исправка другог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
избор грађе; распоређивање појединости; елементи композиције. Провера у којој мери су
ученици савладали елементе теорије писмености и колико познају граматичка, правописна и
стилска правила.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5;
279
Ток часа

Поновити сврху писменог задатка. Чему он служи? Проверава у којој мери су ученици
савладали елементе писмености и колико познају граматичка, правописна и стилска правила.
Колико су оспособљени да самостално и у формалним и естетским захтевима обраде задату
тему.
Час исправке писменог задатка служи за корекцију грешака и покушај проналажења бољег
решења. Коментарисати успешност целог одељења. Колико којих оцена има, шта је било добро,
а где су највише грешили. Пре поделе вежбанки визуелно показати неколико уредних и
неколико неуредних, али без именовања деце. Само истаћи проблем, не као најбитнији, али као
важан елемент оцењивања.
Затим поделити ученицима свеске да виде своје радове.
Ученици пред собом имају школске свеске и вежбанке.
Наставник је прегледајући радове издвојио карактеристичне грешке које су правили. Треба их
груписати:
– грешке у интерпункцији,
– граматичке грешке,
– неправилно написане речи (неписање слова Ј између О и И, писање Ј између И и О, речце
ЛИ и НЕ...).
Указивање на потребу уклањања дијалекатских и некњижевних израза, инсистирање на
употреби књижевног језика; издвајање пасуса (увод, главни део, закључак).
У разговору са децом, наставник на табли, а они у школским свескама, исправљају грешке.
Осврнути се и на графичко писање слова, будући да је моторика деце све лошија. Погрешно
повезивање слова М, Л, Љ, као и сам естетски изглед рада.
Учитељ истиче који су квалитети најбољих радова:
– занимљив садржај,
– леп речник,
– хронолошки ред дешавања,
– правилно написано.
Неколико ученика чита своје саставе. И тако читајући гласно увиде неке своје грешке и сами
проналазе решење за исправку.
Затим читају ученици који су добили ниже оцене. Други слушају и износе своја запажања. Дају
предлоге, сугестије како може боље.
Наставник чита ученички рад, само као пример значаја лепог читања за доживљај текста.
Пред крај часа, поново у себи читају своје радове, анализирајуће грешке. Записују у школску
свеску шта треба да исправе, а ако неком није јасно шта треба да уради, пита учитеља или
другове (фронтално).
Изглед табле
___________________________________________________________________________________
280
Час број: 84
Наставна јединица: Исправка другог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: вежбанке за писмени задатак
израде писменог састава: анализа теме, одређивање њеног тежишта. Посматрање, уочавање и
избор грађе. Распоређивање појединости; елементи композиције.
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
281
Ток часа

Подела свезака и објашњење да се исправка писменог задатка пише на десној страни свеске. У
заглављу се напише: Исправка писменог задатка и датум у продужетку. Два реда испод, на
средини, наслов.
Подсећање на добре примере урађених задатака, али и на грешке које су ученици правили.
Ученици имају задатак да преписујући свој састав ураде исправке и побољшају га. Труде се да
им рукопис буде лепши, да не праве граматичке и правописне грешке, да побољшају или
промене места која нису добро урадили.
Ученицима који су веома лоше урадили писмени задатак могу да помогну успешни ученици
који немају грешака у свом раду, сугестијом шта треба да раде. Тако се развија позитивна
клима у одељењу, а ученик који није задовољио све критеријуме писменог задатка добија
мотив да се поправи и напредује.
Читање исправљених радова који су имали много грешака уз коментарисање, подстицај и
похвалу за труд.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
282
Час број: 85
Наставна јединица: Јован Јовановић Змај, Циганин хвали свога коња
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, монолошка, текстуална
песме Циганин хвали свога коња Јована Јовановића Змаја. Одредити тему песме. Уочити начин
на који писац гради хумор у песми. Упознати ученике са одликама шаљивих песама на примеру
песме Циганин хвали свога коња.
Васпитни циљеви: Истаћи важност хумора и шале у људском животу.
Функционални циљеви: Подстицати ученичку способност имагинације. Подстицати њихов
смисао за хумор и шалу.
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај песму Циганин хвали свога коња Јована Јовановића
Змаја. Подвуци сва духовита места у песми и припреми се да објасниш шта те је све у песми
насмејало.
283
Ток часа

Разговор о стваралаштву Јована Јовановића Змаја, са којим су ученици имали прилике да се
упознају у претходним разредима.
(Јован Јовановић Змај (1833–1904), рођен је у Новом Саду. Био је лекар, песник, преводилац.
Један је од најпознатијих песника за децу. Основао је лист Невен. Објавио је мноштво радова
за децу: Шаран (1864), Златна књига за децу (1884), Чика Јова српској деци (1899) и др.)
Потом наставник најављује тему и изражајно чита песму.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вас је насмејало у песми
Циганин хвали свога коња? Објасните зашто.
Где се одиграва радња песме Циганин хвали свога коња? Како сте замислили то место? Каква
атмосфера ту влада?
Ко су јунаци ове песме? Како сте их замислили?
Коме се Циганин обраћа? Којим речима он ословљава свог саговорника (купца)? Шта
покушава тим речима да постигне?
Које све недостатке свога коња покушава да прикрије? На који начин то чини?
У којим стиховима Циганин претерује у хваљењу свога коња? Шта говори о његовом виду? А
о могућности да прескочи препреку?
У којим стиховима Циганинова маштовитост достиже врхунац? Зашто их песник смешта на
сам крај песме?
Како бисте у неколико реченица представили Циганина?
Шта је све шаљиво и духовито у песми Циганин хвали свога коња? На који начин песник
изазива смех код читалаца?
(Радња песме Циганин хвали свога коња дешава се на сточној пијаци. Пијачни је дан. Много је
људи и коња. Људи загледају коње, питају за цену, за способности. Продавци покушавају да у
што бољем светлу представе своје коње. Свуда је гужва, жамор и повремено њиштање коња. То
је атмосфера која лежи у позадини песме Циганин хвали свога коња, која није директно описана
и тиме још више буди нашу машту. Песник из читаве те атмосфере издваја једног необичног
продавца и његовог коња. Циганин је искусан трговац, а коњ обична рага. Цела песма је
испевана у другом лицу. Песник реч даје своме јунаку Циганину, из чијих речи можемо да
замислимо и коња којег продаје, али и купца и његове реакције. Циганин проговара у моменту
када је један од купаца застао испред коња, што видимо из стиха: „Гледаш, је ли, мога коња”.
Циганин се најпре купцу обраћа речима „господару стари”, чиме изражава своје уважавање и
поштовање купца, с једне стране, а с друге, из овог обраћања читалац сазнаје да се пред
Циганином налази старац, нашта нас упућује и стих „скидај наочари”. Но, након што је
придобио пажњу купца, Циганин покушава да направи приснију атмосферу, те му се стога
касније обраћа са „мој голубе” и „куме”. Одвраћајући купца да не гледа у зубе коњу, Циганин
покушава да прикрије његову старост, а глумећи увређеност када га купац пита за пасош,
Циганин заправо прикрива његово порекло – коњ свакако није расан, а могуће је и да је
украден. Седласта леђа коња која долазе од његове мршавости Циганин покушава да претвори
у његову предност – није му потребно седло при јахању. На шаљив начин Циганин прикрива и
слаб вид коња. Он каже: „види ноћу ко на дану,/ а на дану ко у ноћи”, тј. коњ једва да нешто
види. Како време одмиче, понесен сопственом причом, Циганин све више претерује у хваљењу
284
Ток часа
коња. На купчево питање да ли може да прескочи јендек, он каже да не само да може лако да га
прескочи, већ то може да уради „уздуж, не попреко”. Но Циганинова маштовитост достићи ће
свој врхунац на крају песме, када купцу прича о брзини коња. Он измишља читаву причу у
којој свог коња представља као мало бржег од олује! У тој трци пред олујом, коњу је покисао
само – реп. Ова прича је смештена на сам крај песме како би показала градативно развијање
Циганинове маште, али и лажи која добија сразмере бајке. Све то нам открива Циганинов лик.
Он је слаткоречив, маштовит и надасве лажљив. Но његове лажи су очигледне и самим тим
смешне.)
Након анализе песме учитњљ упознаје ученике са основним одликама шаљиве поезије.
(Шаљива песма је кратка песма духовите садржине. Има једноставан заплет. Пева о некој
смешној ситуацији. Циљ јој је да забави и насмеје. Постоји и у народној и у ауторској
књижевности.)
У завршном делу часа ученици одређују тему песме. Наставник им потом даје упутства за
израду домаћег задатка.
Домаћи задатак: Напиши састав на тему Исповест коња, тако што ћеш цео догађај написати
из његовог угла или уради задатак на 60. страни Радне свеске 4.
Циганин хвали свога коња, Јован Јовановић Змај
Јунаци песме: Циганин, коњ и купац
Место одвијања радње: пијаца
Лик Циганина: слаткоречив, маштовит, лажљив
Тема песме: покушај Циганина да прода свог коња
Шаљива песма.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
285
Час број: 86
Наставна јединица: Обнављање градива из граматике
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________

Корелација: Математика, одељенска заједница
Образовни задаци: Утврђивање знања из области граматике: именице и подврсте именица, род
и број именица. Придеви и подврсте придева, род и број придева. Заменице, род и број
заменица. Уочавање заменица у функцији субјекта у реченици. Препознавање личне заменице
ВИ. Основни, редни и збирни бројеви. Глаголи, времена, лица и број глагола. Замена
глаголских облика у времену, лицу и броју. Развијање и неговање правилног писменог
изражавања као важног дела језичке културе.
Васпитни задаци: Навикавање на самосталан рад и самоконтролу урађеног. Вежбање
концентрације у раду. Развијање потребе за сарадњом и давањем помоћи другоме. Формирање
навике за читко, уредно и лепо писање. Указивање на значај правилног писања. Подизање
свести о важности, чувању и неговању српског језика.
Функционални задаци: Практична примена знања, препознавање и употреба променљивих
речи у конкретним примерима (именица и подврста именица, придева и подврста придева,
заменица, заменица у функцији субјекта у реченици; личне заменице ВИ; основних, редних и
збирних бројева; глагола, времена, лица и броја глагола; замена глаголских облика у времену,
лицу и броју). Разврставање именица, придева, заменица према роду и броју. Развијање
мисаоних способности и самосталности у примени и провери стечених знања.
именица);
286
Ток часа

Решавање укрштенице.
1. Џин 1.
2. Млечни производ 2.
3. Прелив 3.
4. Популарна песма 4.
5. Раније 5.
6. Скуп певача 6.
7. Треће лице женског рода множине 7.
8. Оружје витезова 8.
9. Срећан број 9.
Ученици откривају решење у последњој колони: ВРСТЕ РЕЧИ.

Учитељ/учитељица најављује да ће ученици сада применити стечено знање о променљивим
врстама речи. Објашњава им да ће самостално решавати задатке из Радне свеске на стр. 76 и 77,
а касније ће сви заједно проверити тачност урађеног. Договарају се колико времена имају на
располагању.
Када исправе задатке, сабирају звездице. На тај начин ће сами измерити и проценити своје
знање. Сваки ђак чита Поруку за тебе, у скали звездица.
У наставку часа ученици решавају стране 86, 87, 88 и 89. На њима је кроз низ задатака
прегледно дато све градиво обрађено до сада, те ће ученици детаљно провежбати научено и
добрано се припремити за проверу знања која следи. Договарају се колико времена имају на
располагању.
Након исправке сваког задатка заокружују звездице крај њега, које ће на крају сабрати. На тај
начин ће поново сами измерити и проценити своје знање.
287
Ток часа
Сваки ђак чита Поруку за тебе, у скали звездица.

Обнављање градива из граматике
Д И В
С И Р
С О С
Х И Т
П Р Е
Х О Р
О Н Е

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
288
Час број: 87
Наставна јединица: Игром кроз знање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање знања из области граматике: именице и подврсте именица, род
и број именица. Придеви и подврсте придева, род и број придева. Заменице, род и број
заменица. Уочавање заменица у функцији субјекта у реченици. Препознавање личне заменице
ВИ. Основни, редни и збирни бројеви. Глаголи, времена, лица и број глагола; замена
глаголских облика у времену, лицу и броју. Развијање и неговање правилног писменог
изражавања као важног дела језичке културе.
концентрације у раду. Развијање потребе за сарадњом и давањем помоћи другоме. Стварање
позитивне радне климе у одељењу.
лицу и броју). Разврставање именица, придева, заменица према роду и броју; развијање
именица);
289
Ток часа


Учитељ/учитељица објашњава ученицима да ће се у првом делу данашњег часа такмичити у
знању, кроз игру. У другом делу часа ће самостално решавати задатке дате у Радној свесци 4.
Ученици се деле у четворочлане екипе. Свака екипа узима бели папир и оловку, групише се око
једне клупе и бира вођу екипе, који ће писати и презентовати њихов рад.
Такмичење: Квиз четворки – Напишите...
Учитељ/учитељица издаје налоге, групе раде појединачно сваки налог док не истекне
договорено време. Налози могу бити:
1. Напишите реч од 5 слова која почиње словом Ж.
2. Напишите реч од 7 слова која почиње словом П.
3. Напишите најдужу реч коју знате.
4. Напишите реченицу од 6 речи о колачима.
5. Напишите именицу средњег рода у множини.
6. Напишите властиту именицу, мушког рода.
7. Напишите реченицу у којој ће функцију субјекта вршити збирна именица.
8. Напишите градивну именицу мушког рода и придев који настаје од ње.
9. Напишите присвојни придев уз именицу чаша.
10. Напишите присвојни придев од именице Ниш.
11. Напишите заменицу за 3. лице множине у реченици.
12. Употребите један збирни број у реченици.
13. Нашишите глагол ПЕЦАТИ у 3 глаголска времена.
Када се квиз заврши, проглашава се победник квиза.
одређено време, које је унапред договорено. Касније ће заменити радну свеску са својим паром
и свако ће преконтролисати туђа решења гледањем и упоређивањем решења која се налазе на
крају Радне свеске 4.
290
Ток часа
Самостално решавање задатака у Радној свесци 4, стр. 90. и 91.

објашњења.Уколико наиђу на нејасноће ученике прво упућивати да траже помоћ најближег
свеске, стр. 162.
Док ученици проверавају, учитељ/учитељица их обилази и помаже, по потреби даје додатна
Сваки ученик пребројава туђе грешке и пријављује укупан број. Сви заједно анализирају
Игром кроз знање
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
291
Час број: 88
Наставна јединица: Контролна вежба: врсте речи (именице, глаголи, придеви,
бројеви, заменице)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Проверавање нивоа усвојености садржаја о врстама речи. Уочавање
променљивих речи и непроменљивих речи. Именице: заједничке, властите, збирне и градивне.
Род и број. Глаголи – времена, лица и број глагола. Замена глаголских облика у времену, лицу и
броју. Придеви: описни, присвојни и градивни; род и број придева. Заменице, род и број
заменица; уочавање заменица у функцији субјекта у реченици. Бројеви: основни, редни и
збирни. Развијање и неговање правилног писменог изражавања као важног дела језичке
културе.
концентрације у раду. Развијање потребе за сарадњом и давањем помоћи другоме. Стварање
позитивне радне климе у одељењу.
лицу и броју). Разврставање именица, придева, заменица према роду и броју. Развијање
именица);
292
Ток часа

Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати знање из познавања врста речи.
Дели ученике у две групе. Затим ученицима дели писмену проверу знања, која је претходно
полако читају и решавају задатке, јер имају довољно времена. Такође им говори да је
неопходно да када заврше, још једном прочитају све задатке и провере решења, па тек онда да
предају наставни листић.
Учитељ/учитељица подсећа ученике да имају још пет минута до краја часа и да полако
на часу допунске наставе).
Контролна вежба: врсте речи (именице, глаголи, придеви, бројеви, заменице)
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
293
Ток часа
Контролна вежба III

1. група
1. Пажљиво прочитај следећи текст.
Нас двоје смо ишли поред бистрог Дунава и посматрали немирне таласе који су лагано
љуљали дрвене чамце. Они плутају на дунавској води, поред дрвећа и жбуња. Ми ћемо
после обући вунене јакне и кожне капуте, први пут ове зиме. Идемо да купимо један хлеб и
млеко.
а) Из текста препиши по једну заједничку, властиту, збирну и градивну именицу и одреди јој
род и број.
ИМЕНИЦЕ РОД БРОЈ
Заједничка
Властита
Збирна
Градивна
б) Из текста препиши по један глагол у прошлом, садашњем и будућем времену и одреди му

лице и број.
ГЛАГОЛ ЛИЦЕ БРОЈ
Прошло време
Садашње време
Будуће време
в) Из текста препиши по један описни, присвојни и градивни придев и одреди им род и број.
Описни
Присвојни
Градивни
г) Из текста препиши две заменице, одреди лице у којем се налазе и број.

ЗАМЕНИЦЕ ЛИЦЕ БРОЈ
д) Из текста препиши три броја и одреди им врсту.

БРОЈЕВИ ВРСТА
294
Ток часа
2. У реченици подвуци непроменљиве речи.

Возићу бицикл по улици, поред куће, преко ливаде, уз језеро, кроз шуму.
3. Препиши писаним словима следећу реченицу. Број напиши цифрама.
ДРАГА ТЕТА НЕНО, ПОЗИВАМ ВАС НА ПРОСЛАВУ ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА
ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА.
_________________________________________________________________
____________________________________________________________________
4. Заокружи речи у којима је сугласник Ј правилно употребљен:
радијоница, мајица, пиј, научијо, бијо.
5. Подвуци тачно написане речи:

а) београдски, Суботички б) београђанин, Србин
в) анин, Савин г) незнам, не волим
6. Препиши текст правилно. Напиши велико слово где је потребно.
јелена лена ђорђевић је ученица основне школе иво андрић. станује у улици ивана
милутиновића. рођена је у смедеревској паланци. њен отац је војвођанин, а мајка немица.
за божић је допутовала у београд. у београдској књижари, у улици кнеза михаила, купила је

књигу ма шта ми рече љубивоја ршумовића. на тргу николе пашића је купила часопис
здраво. сада га листа док чека другарицу нишлијку милу.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
295
Ток часа
Контролна вежба III

2. група
1. Пажљиво прочитај следећи текст.
Нас троје смо шетали поред мутне Саве и гледали разигране таласе који су брзо љуљали
металне чамце. Они лелујају на савској води, поред грања и жбуња. Ми ћемо после навући
кожне чизме и вунене капе, други пут ове зиме. Идемо да купимо два брашна и со.
а) Из текста препиши по једну заједничку, властиту, збирну и градивну именицу и одреди им

род и број.

Заједничка
Властита
Збирна
Градивна
б) Из текста препиши по један глагол у прошлом, садашњем и будућем времену и одреди им

лице и број.

Прошло време
Садашње време
Будуће време
в) Из текста препиши по један описни, присвојни и градивни придев, и одреди им род и

број.

Описни
Присвојни
Градивни
г) Из текста препиши две заменице, одреди лице у којем се налазе и број.

296
Ток часа
д) Из текста препиши три броја и одреди им врсту.
2. У реченици подвуци непроменљиве речи.

Возим ролере по кеју, поред зграде, преко травњака, уз реку, кроз град.
3. Препиши писаним словима следећу реченицу. Број напиши цифрама.
ДРАГИ КОМШИЈА СЛАВКО, ПОЗИВАМ ВАС НА ПРОСЛАВУ МОГ ДЕСЕТОГ
РОЂЕНДАНА.
____________________________________________________________________
4. Заокружи речи у којима је сугласник Ј правилно употребљен:
стадијон, кутија, изгубијо, хигијена, једанајест.
5. Подвуци тачно написане речи:

а) златиборски, Чачански
б) енглез, Македонац
в) марковићево, Петровићево
г) нећу, не мам
6. Препиши текст правилно. Напиши велико слово где је потребно.

милена мила ћоровић је ученица основне школе десанка максимовић. станује у улици петра
зрињског. рођена је у бачком петровом селу. њен отац је чачанин, а мајка енглескиња.
за божић је допутовала у београд. у београдској књижари, у улици краља петра, купила је

књигу хајди јохане шпири. на тргу николе пашића је купила часопис забавник. сада га
листа док чека другарицу новосађанку сању.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
297
Ток часа
РЕШЕЊА:
1. група
а)
Заједничка таласи мушки множина
Властита Дунав мушки једнина
Збирна жбуње средњи једнина
Градивна млеко средњи једнина
б)
Прошло време ишли смо 1. множина
Садашње време плутају 3. множина
Будуће време ћемо обући 1. множина
в)
Описни бистар мушки једнина
Присвојни дунавска женски једнина
Градивни вунене женски множина
г)
они 3. множина
ми 1. множина
д)
двоје збирни
први редни
један основни
2. Возићу бицикл по улици, поред куће, преко ливаде, уз језеро, кроз шуму.
3. Драга тета Нено, позивам Вас на прославу поводом завршетка 4. разреда.
4. радијоница, мајица, пиј, научијо, бијо.
5. а) београдски, Суботички
б) београђанин, Србин
в) анин, Савин
г) незнам, не волим
6. Јелена Лена Ђорђевић је ученица Основне школе „Иво Андрић”. Станује у Улици Ивана
Милутиновића. Рођена је у Смедеревској Паланци. Њен отац је Војвођанин, а мајка
Немица.
За Божић је допутовала у Београд. У београдској књижари, у Улици кнеза Михаила, купила
је књигу „Ма шта ми рече” Љубивоја Ршумовића. На Тргу Николе Пашића је купила
часопис „Здраво”. Сада га листа док чека другарицу Нишлијку Милу.
298
Ток часа
РЕШЕЊА:
2. група
а)
Заједничка таласи мушки множина
Властита Сава женски једнина
Збирна грање средњи једнина
Градивна брашно средњи једнина
б)
Прошло време шетали смо 1. множина
Садашње време лелујају 3. множина
Будуће време навући ћемо 1. множина
в)
Описни мутна женски једнина
Присвојни савска женски једнина
Градивни кожне женски множина
г)
они 3. множина
ми 1. множина
д)
троје збирни
други редни
два основни
2. Возим ролере по кеју, поред зграде, преко травњака, уз реку, кроз град.
3. Драги комшија Славко, позивам Вас на прославу мог 10. рођендана.
4. стадијон, кутија, изгубијо, хигијена, једанајест.
5. а) златиборски, Чачански
б) енглез, Македонац
в) марковићево, Петровићево
г) нећу, не мам
6. Милена Мила Ћоровић је ученица Основне школе „Десанка Максимовић”. Станује у Улици
Петра Зрињског. Рођена је у Бачком Петровом Селу. Њен отац је Чачанин, а мама
Енглескиња.
За Божић је допутовала у Београд. У београдској књижари, у Улици краља Петра, купила је
књигу „ Хади” Јохане Шпири. На тргу Николе Пашића је купила часопис „Забавник”. Сада
га листа док чека другарицу Новосађанку Сању.
299
Час број: 89
Наставна јединица: Изражајно рецитовање лирских песама по избору ученика
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: текстови песама, диктафон
Образовни циљеви: Изражајно читање и казивање напамет научених стихова по избору
ученика. Обнављање одлика лирских песама.
Школски час српскохрватског језика и књижевности, 4, Београд, 1991.
2. Јутро на Месецу, избор из светске поезије и прозе за децу, прир. Павле Ивић и Милутин
Петровић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.
3. Антологија српске поезије за децу, прир. Душан Радовић, Српска књижевна задруга,
4. Slonovska muzika: izbor iz svetske poezije i proze za decu, prir. Igor Kolarov, Zavod za
udžbenike, Beograd, 2009.
Истраживачки задаци: Подсетите се основних одлика лирске поезије. Одаберите једну лирску
песму која вам се највише допада и припремите се да образложите свој избор. Препишите текст
песме континуирано (у прозном облику), а затим оловком одредите паузе у говору. Увежбајте
интерпретативно читање песме, а најлепше стихове научите напамет.
300
Ток часа

У уводном делу часа учитељ разговара са ученицима о њиховим омиљеним песницима за децу
и о одликама лирске поезије.
Ученици изражајно читају и рецитују стихове по свом избору. Образлажу зашто су одабрали
одређену песму и шта им се у њој највише допало.
Учитељ уз помоћ диктафона снима рецитовање ученика.
Потом сви заједно слушају снимке и коментаришу начин рецитовања.
Заједно са ученицима учитељ закључује шта је добро, а шта није и који су то битни чиниоци
који утичу на изражајно читање.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
301
Час број: 90
Наставна јединица: Како желим да проведем распуст
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: говорна вежба, обнављање
Корелација: Природа и друштво, Чувари природе, Народна традиција, Верска настава
унапређује. Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима
његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника и читаоца). Навикавање на редовно праћење и критичко
процењивање емисија за децу на радију и телевизији.
Васпитни циљеви: Неговање културе слушања саговорника. Неговање потребе за књигом,
способности да се њоме самостално служе као извором сазнања. Навикавање на самостално
коришћење библиотеке (одељенске, школске, месне). Поступно овладавање начином вођења
дневника о прочитаним књигама.
302
Ток часа

Када кажем зимски распуст, на шта прво помислите? На путовање, одмор, читање, Нову
годину, Божић, дружење... Док они говоре, наставник на припремљеним цедуљицама пише
њихове асоцијације. Свако дете извлачи једну и записује у свесци реч коју је извукао.
Поделе се у групе. Сви који су добили исту цедуљицу постају група. Задатак је да осмисле и
испричају, на основу назива групе, како ће провести распуст. Излагаће тако што ће се
надовезивати једни другима на причу, у оквиру групе. На тај начин сва деца у групи ће бити
заступљена. А и развијају се добри међуљудски односи, јер ће једни с другима сарађивати да би
прича била што боља.
Свака група прво напише неколико асоцијација на своју кључну реч:
• Путовање: лепота природе, планина, скијање, културноисторијске знаменитости.
• Одмор: шетња, сокић, разговор, читање, тв...
• Снег: санкање, грудвање, скијање, Снешко Белић...
• Нова година: пакетићи, ватромет, поноћ, честитке...
• Божић: бадњак, мир, поклони, положајник, чесница...
• Дружење: играње, читање истих књига, распремање собе, креативне зимске радионице,
посете музејима, позоришту, биоскопима...
Осмишљавање приче траје око 10 минута, затим се свака група предстаља.
Деца одређују критеријуме за процену успешности говорне вежбе:
богат речник, сликовито и маштовито изражавање,
успешно самостално причање,
реченице су потпуне и јасне,
поштује граматичка правила,
правилно изговара гласове и наглашава речи,
добра информисаност и критички однос према теми,
подстиче остале на рад и сарадњу.
После сваке групе дају похвале, коментаре и сугестије шта је могло да буде боље и на који
начин да се поправи.
Разговор о утисцима. Како су сарађивали у групи? На који начин су осмислили заједничку
причу? Шта им је било лако, а шта тешко? Колико им је овај час помогао да на другачији начин
сагледају распуст?
Договор да воде дневник на распусту и записују најзанимљивије тренутке.
Како желим да проведем распуст
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
303
Час број: 91
Наставна јединица: Бранислав Црнчевић, Мрав добра срца
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни стандарди: 1СЈ.1.5.3; 1СЈ.2.5.4; 1СЈ.3.5.3
песме Мрав добра срца Бранислава Црнчевића. Уочавати и вишестраним истраживачким
вредности песме на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста.
Анализирати лик мрава. Уочити улогу смене прошлог и садашњег времена у песми.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика свест о значају доброте у људском животу.
Истраживачки задаци: Подсети се Езопове басне о цврчку и мраву. Прочитај песму Мрав
добра срца Бранислава Црнчевића и упореди је са Езоповом басном. Означи у песми делове
који су испевани у прошлом времену и оне које су испевани у садашњем времену. Прешавши
са прошлог на садашње време, песник нам говори да се у мрављем граду збила једна крупна
промена. Покушај да докучиш о каквој промени је реч. Размисли по чему се све мрав доброг
срца разликује од осталих мрава.
304
Ток часа

Подсећање на Езопову басну Цврчак и мрави, што представља психолошку припрему ученика
за песму Мрав добра срца Бранислава Црнчевића.
Цврчак и мрави
У зимско су доба мрави сушили жито које им се било навлажило. Уто стиже гладан цврчак и
затражи од њих хране. Мрави му, међутим, рекоше: „Зашто лети ниси скупљао храну?” – На
то ће цврчак: „Нисам ленчарио, већ сам уз музику певао”. Насмејавши се, мрави узвратише:
„Ако си у лето свирао, а ти зими играј”.
Потом наставник записује наставну јединицу на табли и чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта је у песми Мрав добра срца
оставило најјачи утисак на вас? Зашто?
Ко у песми Бранислава Црнчевића има добро срце?
Како сте замислили мрава доброг срца? Где он живи?
Како замишљате мрављи град?
Како изгледа један мрављи дан?
Шта се то једног јутра необично догодило? Како су реаговали мрави?
Шта се то променило у понашању мрава доброг срца? Какав је раније био? А како се сада
понаша?
Због чега се изненада променио? Шта је то мучило мрава? Шта ви мислите о татином
поступку према цврчку?
Које особине красе мрава доброг срца? А остале мраве? Пронађите у песми директан говор
мрава? На који начин нам он открива њихов карактер?
Шта је у песми испевано у прошлом, а шта у садашњем времену? Прешавши са прошлог на
садашње време, песник нам говори да се у мрављем граду збила једна крупна промена. О
каквој промени је реч? Ко је успео да промени схватања мрава? На који начин?
(Већ сам наслов открива нам јунака песме – мрава доброг срца. Песник свог јунака смешта у
мравињак испод велике крушке. То је читав мрављи град са кућама „на спрат, на три, на девет
спратова”. Један уобичајени дан у мрављем граду започиње звоњавом будилника у пет сати
ујутру. „Тада мрави устају, галаме, праве збрку, / облаче се, перу зубе у трку, / када зазвони
шест нема никог у граду;/ сви су на раду.// Ујутру мравље старешине по списковима прозивају:/
мрав тај и тај./ Мрави се по именима одазивају./ Свак мора да каже: Ту сам! И: здрав;/ када се
јави три милиона и један мрав/ тада је списку крај”. Након прозивке, започиње радни дан, где
сваки мрав обавља свој задатак. Но, једног јутра, пре три дана, догодило се нешто необично.
Један мрав није дошао на посао, ни тог ни наредна два дана. То је унело читаву пометњу у
мравињак. Мрави подозревају да је нешто озбиљно у питању. Чуде се зашто се највеселији
мрав осамио. Одмах после посла, мрави хитају његовој кући и запиткују његову мајку да ли се
мрав одобровољио и да ли је проговорио. За та три дана, настала је права забуна у граду. Сви су
узнемирени због необичног понашања мрава. Мрав „који је највише певао и галамио” изненада
се осамио. „Три дана није ни реч прозборио”, „три дана ништа није ручао,/ сам је по граду
лутао/ и замишљено ћутао,/ или на степеништу чучао”. Трећег дана мравињаком је одјекнула
радосна вест: „Проговорио је! Проговорио!”
305
Ток часа
И тада су мрави коначно сазнали шта то мучи њиховог друга. „ – Пре неколико дана – вели –
мој је тата/ отерао гладног цврчка са врата./ И, сада, нећу ни да се макнем,/ док не доведете
цврчка да са мном руча/ нећу ништа да такнем!” Ове мрављеве речи откривају не само узрок
његовог необичног понашања, већ и невероватну доброту његовог срца. Мрав не може и неће
да руча знајући да цврчак негде напољу гладује. Мрава је посебно поврдило што је цврчка
отерао баш његов отац, којег мрав много воли, мада је отац поступио по уобичајном мрављем
схватању да ко ради не боји се глади и да би свако радом требало да обезбеди себи храну. Но,
мрав се не слаже са мишљењем свога оца, па самим тим ни са ставовима осталих мрава. Својим
понашањем и речима, мрав је показао одлучност, сажаљивост и саосећајност. Сличне особине
показали су и остали мрави, најпре забринувши се за понашање свог друга, а потом и својим
трудом да пронађу цврчка.
Песма почиње садашњим временом: „Три милиона и један мрав живе, раде и спавају/ у
мрављем граду”. Садашњим временом описан је мрављи град и његова свакидашњица. Дакле,
то је оно што се непрестано, па и у тренутку певања песме догађа. Поремећај овог мрављег
ритма поклапа се са преласком на прошло време: „Пре три дана, тек што се јутро заплавило, /
мрави се три пута у групе престројавали / и три пута се пребројавали.” У прошлом времену
биће описана и читава драма са мравом доброг срца: његов недолазак на посао, његова ћутња и
осама, лутања градом и одбијања хране. Тренутак када је мрав проговорио о узроку свог
необичног понашања је тренутак поновног повратка на садашње време: „ – Пре неколико дана –
вели – мој је тата/ отерао гладног цврчка са врата.” Ове речи су проузроковале једну крупну
промену у мрављем понашању и изазвале сада њихово неуобичајено понашање. То понашање
мрава је, такође, описано у садашњем времену: „Па сада/ у мрављем граду, /испод велике
крушке, у хладу, / три милиона мрава трчка / и тражи цврчка”. Доброта малог мрава и његове
речи успеле су да промене уврежено мишљење у мрављем свету да свако својим радом и
трудом треба да заслужи храну. По први пут мрави схватају шта значи милосрђе и саосећање са
оним који гладује.)
У завршном делу часа ученици издвајају поуке песме „Мрав добра срца”.
Мрав добра срца, Бранислав Црнчевић
Композиција песме:
Садашње време: опис мрављег града и његове свакидашњице.
Прошло време: највеселији од свих мрава три дана не долази на посао, осамио се, лута
градом и одбија храну.
Садашње време: мрав проговара о томе шта га мучи; сви мрави трче и траже цврчка.
Поруке песме: - добро срце је злата вредно,
– једино љубављу и добротом човек може променити друге,
– добро може чинити само онај ко има добро срце,
– наговорити друге да чине добро веће је добро него га сам чинити
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
306
Час број: 92
Наставна јединица: Врсте реченица према значењу
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Природа и друштво, Чувари природе
Образовни задаци: Препознавање и разумевање врста реченица по значењу. Разликовање
реченица по значењу. Уочавање различите интонације. Увежбавање правописних правила.
Васпитни задаци: Развијање језичког стваралаштва и креативности при усменом изражавању.
Развијање навика уредности и упорности. Упућивање на самосталност. Подстицање поверења
у властите способности.
Функционални задаци: Разликовање обавештајне, узвичне, заповедне и упитне реченице.
Уочавање врста реченица у свакодневном говору. Уочавање и правилна употреба: тачке и
упитника. Упућивање на вредност знакова интерпункције.
заповедне) и по потврдности/одричности (потврдне и одричне).
307
Ток часа

Мотивациона активност: Додај даље!
Учитељ/учитељица објашњава да ће сада играти игру за коју је потребна велика концентрација
и пажња. Игра се тако што сви слушају текст, који чита учитељ/учитељица, а 1. ђак у 1. клупи
држи оловку у руци. Када чује реч ОБЛАЦИ, он оловку даје ђаку поред или иза себе. На исти
начин се игра наставља даље.
Учитељ/учитељица ће читати текст, а ученици пажљиво слушају.
Ух, какво је небо! Како се само стуштило! Гле оних облака! Па они додирују кровове! Не
верујем да ће проћи. Има ли кише у облацима? Хеј, ви, бежите унутра! Иду тмурни облаци!
Покиснућете! Сад ће пљусак! Можда су ово лажни облаци? Можда су само тмасти? Носе ли
град у себи? Види како су огромни. Такве облаке никада нисам видела. Баш се плашим. Боље
да пожурим и ја. Облаци ме јуре. Само што не почне олуја! Нећу успети! Далеко ми је кућа. Да
ли да свратим у радњу? Боље да сачекам док се облаци не разиђу.
Напомена: У овој игри се може „пратити” било која реч, коју учитељ/учитељица одабере, важно
је да текст који изговара буде засићен том речју. У току игре реч се може променити, као и
прича. Важно је да ученици сву пажњу усмере на текст.
Какве сте реченице чули? Какве су оне биле по значењу? Јесте ли чули неку реченицу у
одричном облику?
Данас ћемо обновити наша знања о врстама реченица по значењу.
Читање текста из Граматике 4 (стр. 74). Кратак разговор о очувању животне средине и
правилном одлагању отпадака. Записивање у свеске 3 реченице о заштити животне средине. На
пример:
Отпад треба разврставати пре бацања. Засади дрво! Да ли ти чуваш природу?
Читање стр. 75. и дефинисање реченице.
Учитељ/учитељица даје задатак деци да индивидуално прочитају, у себи, остатак лекције и
ураде налог из Граматике стр. 77. у свеске.
Док ученици раде учитељ/учитељица их обилази и по потреби даје додатна објашњења.
Читање и коментарисање записаних обавештења о недоласку у школу. Нагласити да је
потребно читати одговарајућом интонацијом сваку врсту реченице. Разговор о врстама
реченица по значењу, које су користили у писању.
Самосталан рад – Запиши три реченице, различитог значења, о ВОЗУ.
– Запиши три реченице, различитог значења, о ВУКУ. Свака реченица треба да садржи 5
речи.
Анализа записаних реченица.
Врсте реченица према значењу
Отпад треба разврставати пре бацања. Засади дрво! Да ли ти чуваш природу?
Реченица је мисао исказана речима.
Реченице се према значењу деле на: обавештајне, упитне, заповедне и узвичне.
___________________________________________________________________________________
308
Час број: 93
Наставна јединица: Врсте реченица према облику
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање стечених знања о врстама реченица по облику. Развијање
способности за дефинисање и разврставање реченица. Уочавање карактеристика потврдних и
одричних реченица, богаћење речника.
Васпитни задаци: Навикавање на рад у пару. Стицање радних навика, уважавање вршњачких
разлика, развијање толеранције. Навикавање на самостално стицање знања.
Функционални задаци: Препознавање и разликовање потврдних и одричних реченица у
тексту и свакодневном говору. Развијање логичког памћења.
1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и облику.
309
Ток часа

Мотивациона активност: Напиши, прочитај, одговори! Ученици у пару размене свеске. Свако
пише по једно питање оном другом. Питања треба да буду подстицајна, занимљива и
неуобичајена. Одговори треба, исто тако, да буду богати и интересантни. Када поново замене
свеске, свако писмено одговара на постављено питање. Прочитају једно другом одговоре, а
затим сви слушају неколико питања и одговора ученика добровољаца. Издвајање занимљивих
питања и садржајних одговора.
О чему смо причали прошлог часа? Коју поделу реченица нисмо помињали?
Данас ћемо обновити знања о врстама реченица по облику.
Овај час може делимично да се искористи за самостално учење, будући да је овај садржај већ
обрађиван у претходним разредима. Учитељ/учитељица објашњава деци да је њихов задатак да
индивидуално прочитају текст из Граматике 4. Потребно је да читају пажљиво и са
разумевањем. Када заврше читање, треба учитељу/учитељици дизањем руке да дају знак да су
прочитали текст. Док чекају остале да прочитају, треба да смисле како би они вршњацима
објаснили прочитано и да издвоје најважније делове лекције (кључне речи). Када
учитељ/учитељица означи крај, сви заједно ће поразговарати о прочитаном.
Самостално читање наставне јединице из Граматике 4 (стр. 78, 79. и 80). Да би проверио/-ла
разумевање прочитаног, учитељ/учитељица тражи од ученика да у лекцији пронађу речи:
Драган Лукић, неће певати, Јоца и звијезде.
Разговор о прочитаном, кроз питања и сугестије од стране учитеља/учитељице и излагање
ученика. Нека од питања могу бити: Усмено одговорите на подстицајна питања са почетка
лекције. Шта је тема песме Драгана Лукића Друг, другу? Какве реченице по облику чине ове
стихове? Како делимо реченице према облику?
Записивање најважнијег. Бележење у табеле је прегледно и може се искористити за уочавање
разлике између реченица. Прву обавештајну реченицу ће рећи учитељ/учитељица, а даље би
требало да је ученици запишу као упитну, узвичну и заповедну. Сви истовремено пишу и дају
своје предлоге. Записати те реченице у потврдном и одричном облику. Посебно обратити
пажњу на писање одричне речи НЕ уз глагол. Прва реченица може бити: Неша чека оца.
Индивидуално решавање задатка бр. 5 у Радној свесци на стр. 93. Провера тачности урађеног
усменим путем, фронталним радом.
Домаћи задатак: Радна свеска стр. 92.
Врсте реченица према облику
Обавештајна Упитна Узвична
Потврдни облик Неша чека оца. Да ли Неша чека оца? Нешо, сачекај оца!
Зашто Неша не чека
Одрични облик Неша не чека оца. Нешо, не чекај оца!
оца?

___________________________________________________________________________________
310
Час број: 94
Наставна јединица: Народна прича Најбоље задужбине
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Свет око нас, Ликовна култура, Народна традиција, Верска настава
текста (фабула, радња, ликови, поруке). Оспособљавање за изражајно читање и казивање.
Развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
изражавање.
Васпитни циљеви: Неговање и поштовање лика и дела Светог Саве. Упознавање, развијање,
чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске
књижевности. Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и
унапређује. Васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости,
солидарности и других моралних вредности.
Функционални циљеви: Оспособљавање за служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене употребе у различитим комуникационим ситуацијама (улога
говорника, слушаоца, саговорника). Подстицање ученика за самостално језичко и литерарно
стваралаштво. Богаћење речника, језичког и стилског израза.
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.1.
311
Ток часа

Са ученицима анализирати реч ЗАДУЖБИНА. Објаснити да је настала од речи ЗА+ДУШУ и
додатка БИНА(отаџбина). Добро дело за душу дародавца и потомство отаџбине,
ДОБРОЧИНСТВО.
Интерпретативно читање народне приче Најбоље задужбине. Какви су утисци након читања
приче? Да ли има непознатих речи?
Усмерено читање приче с циљем проналажења целина и места у којима се види поштовање и
послушност трговаца према Светом Сави, његова мудрост (не открива им која добра дела да
чине, него сами, својим срцем, да осете, открију и ураде, што је права вредност учења), како је
писана прича (управни говор).
Свети Сава саветује трговце
Однос Светог Саве и богатих трговаца. Истаћи да су трговци у то време били изузетно богати,
моћни, поносни, а ипак су дошли по савет. Најбитнији део је да су с великом послушношћу,
која не приличи људима на таквом положају, прихватили савет. Упоредити причу са раније
рађеним текстом Свети Сава, отац и син, где се просветитељ сусреће са обичним, простим
светом, али се његов однос према ЧОВЕКУ не разликује. Истом љубављу и мудрошћу саветује
и убоге и богате, и младе и старе, и добре и лоше. Сви имају поштвања и верују у добре намере
и мудрост Светог Саве. Интересантан је и део где трговци говоре да је све богатство пролазно и
да треба оставити добро дело за собом, које ће памтити генерације за нама и служиће им као
пример. Истакнути ову дивну српску особину – ДОБРОЧИНСТВО.
Задужбине старијег трговца
Навести шта је он све сачинио новцем који је имао: цркве, школе, болнице, чесме, лађе, звона,
мостове... Свети Сава га хвали и оправдава сваку од њих као веома битну за један народ и
нараштаје после дародавца. Старији трговац је мислио на све сегменте живота: духовни (цркве,
школе...), здравље, образовање, трговину, здраву и чисту воду као извор живота. Он је својим
новцем обезбедио све потребно за људе. Направио је задужбине које се виде и остају заувек.
Задужбине млађег трговца
Набројати његова добра дела. Учинио је дела све већа и већа од претходног: спасио путника,
спречио пожар и страдање породице, спасио дете, бринуо о болесном, на крају је раздао све
своје богатство сиротињи и убогима. Он је у своје задужбине уложио свој труд, снагу, љубав,
бригу, оданост, милосрђе, храброст, пожртвовање, одрицање. Ниједна од његових задужбина не
може се видети оком. Неће остати за покољења видљива, као код старијег пријатеља. Међутим,
баш зато што је себе заложио за доброчинство, Свети Сава његове „задужбине” проглашава
најбољим.
Порука приче
Ученици проналазе у тексту поруку:
„Но, задужбине које се подижу новцем, мање су од задужбина које се чине добрим делима.
Задужбина, коју неко чини сам собом, својим личним радом, лишавајући се и сам мучећи се,
више вреди од задужбине која се новцем подиже.”
Записују у свеске пословице погодне за ову причу:
Хоћеш ли упознати човека, погледај његова дела.
Више вреди шака доброте, него врећа мудрости.
„Доброта много зна и може, а говори само осмехом.” И. Андрић
312
Ток часа
„Добро се може само срцем видети. Најбитније је увек скривено оку.”

(Мали Принц, Антоан де Сент Егзипери)
Разговор о задужбинама Светог Саве. Не зна се које су бројније, материјалне или духовне. И он
је градио, обнављао и даровао цркве, болнице, школе, писао књиге, законе... Али је и чинио
невидљива дела љубави: одрекао се богатства ради служења Богу и молитве за свој народ,
мирио је завађене, давао мудре савете, учио и просвећивао, лечио, уносио радост где год се
појавио. Његове задужбине и много векова после њега настају, као што је Храм на Врачару,
који гради народ у захвалност свом дивном светитељу и учитељу, Светом Сави.
(На сликама манастир Хиландар, Номоканон или Законоправило и Храм)
Домаћи задатак: Ученицима дати ископиран текст целе приповетке Златно јагње. Док читају,
добијају истраживачке задатке: да уоче елементе фабуле (увод, заплет, расплет), деле текст на
целине, дају им наслове, запажају поступке главних ликова у разним ситуацијама (сукоби,
драматични моменти, њихове узроци, решења, последице).
Најбоље задужбине, народна прича
ЗАДУЖБИНА – ЗА + ДУШУ и додатак БИНА (отаџбина), добро дело за душу дародавца и
потомство отаџбине – ДОБРОЧИНСТВО
– Свети Сава саветује трговце
– Задужбине старијег трговца: цркве, школе, болнице, мостови, лађе...
– Задужбине млађег трговца: спасио човека, спречио пожар, поделио сав новац сиротињи
– Поука приче: * Хоћеш ли упознати човека, погледај његова дела.
* Више вреди шака доброте, него врећа мудрости.
* „Доброта много зна и може, а говори само осмехом.” И. Андрић
* „Добро се може само срцем видети! Најбитније је увек сакривено оку.”
(Мали Принц, А. де Сент Егзипери)

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
313
Наставна јединица: Светлана Велмар Јанковић, Златно јагње
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 180–183), одштампана приповетка у целини
Корелација: Природа и друштво, Народна традиција, Верска настава
текста (фабула, радња, ликови, поруке). Оспособљавање за изражајно читање и казивање.
Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно, машта, збиља, утисак,
процењивање, тврдња, доказ, закључак; дивљење, одушевљење, љубав (према човеку,
домовини, раду, природи); привлачност, искреност, правичност, племенитост.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности. Неговање и поштовање лика и дела
Светог Саве. Упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног
идентитета на делима српске књижевности. Развијање поштовања према културној баштини и
потребе да се она негује и унапређује. Васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма,
истинољубивости, солидарности и других моралних вредности.
Функционални циљеви: Рад на богаћењу ученичке језичке културе. Ученици откривају што
више особина, осећања и душевних стања појединих ликова. Указивање на значајна места,
изразе и речи којима су изазвани поједини утисци у тексту. Развијање читалачких навика.
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.1.
314
Ток часа

Као интелектуално-емоционална припрема послужиће разговор о Растку Немањићу.
Шта знате о животу Светог Саве, о његовом раном детињству? Где се родио, а где је
одрастао? Родио се у месту Дежева, а одрастао у Расу, тадашњој престоници Србије.
Да ли се зна тачна година рођења Растка Немањића? (1169–1174) Зашто се не зна много о
његовом детињству? Како су живела деца у то доба?
Најава наставне јединице уз подсећање на домаћи задатак који су имали. На претходном часу
добили су целовит текст са истраживачким задацима, који ће нам олакшати рад на часу.
Рећи ученицима да је ова прича одломак из Књиге за Марка. Да је писац С. В. Јанковић у њој
описала детињство знаменитих личности српске историје: Стефана Немање, Растка Немањића,
Стефана Првовенчаног, Цара Лазара, Деспота Стефана Лазаревића, Краљевића Марка. Књигу је
посветила и наменила свом унуку Марку, тако да је веома интересантна, занимљива и вредна
пажње као топла препорука за читање.
Изражајно читање одломка из Читанке 4.
Кратка емоционална пауза за сређивање утисака.
Ученици саопштавају непосредне доживљаје и утиске, одговарајући на питања, али и износећи
своје мишљење.
Какви су утисци о причи? О чему су размишљали док су слушали читање приче? Који део је
најузбудљивији? Како разумеју Расткове поступке? Шта их је изненадило у овом тексту? Која
осећања је пробудила та ситуација у њима?
Током читања код куће, требало је да подвуку непознате речи. Наводе их и међусобно
покушавају, ако знају, једни другима да објасне. Ако нико не зна, учитељ тумачи.
Непознате речи: жупан – владарска титула, књижница – библиотека, гласник – неко ко носи
неке вести, курир, губица – назив за део лица код животиња (нос и уста).
Анализирати текст кроз одређивање времена и места догађаја.
Где се догађа радња ове приче? У ком веку, које је доба српске историје? (Крај 12. века.)
Који се ликови појављују у причи? Ко је главни лик? Ко су споредни ликови? Да ли су они
постојали као историјске, стварне личности?
Направити разлику између ЛИКА и ЛИЧНОСТИ.
ЛИК је творевина пишчеве маште и уметничког начина казивања.
ЛИЧНОСТ је човек из стварног живота, који живи и понаша се у одређеном временском
периоду.
Вратити се на анализу текста према целинама. Записивање на табли и у сваскама.
Растков страх
Чега се Растко боји и шта га мучи?
Шта изазива страх? А шта му доприноси?
Како Растко реагује пред дугима?
Како други реагују? Мајка, браћа, отац, стража? Како то делује на Растка?
Растков стид
Како се осећа после грубе реакције браће? Повлачи се дубоко у себе.
315
Ток часа
Зашто Растко није умео да буде „син свога оца”, као Вукан и Стефан?
Шта се очекивало од принчева? Какве је синове желео Стефан Немања?
Где Растко налази утеху? Зашто? Шта га је смиривало?
Растков сан
Како се Растко осећао после разговора са монахом и како је заспао?
Какав сан је уснио? Ко му се јавља у сну?
Кога представља „златно јагње”? Деца која иду на веронауку могу да објасне, или наставник, да
оно представља самог Христа. Није погрешно ни ако кажу да је то његов анђео чувар, који му
даје снагу, храброст и смирење да се избори са својим искушењем.
Какав савет даје Растку јагње? Нек пронађу у тексту тај део: „...Ако будеш миран и одлучан – а
ја знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи
ће те и онда ти нема спаса...”
Шта нам овим поручује писац? Да се суочимо са својим страховима. Вук симболизује наше
страхове. Да смиреношћу и одлучношћу можемо превазићи све проблеме, али се морамо
суочити са њима, погледати „очи у очи”. Наше муке, проблеми, стрепње нас прате и ако
покушамо да „побегнемо” од њих, ићи ће за нама још већи и страшнији.
Како тумаче поступак јагњета пре него што је нестало? Прибијањем главе уз главу даје му до
знања да има поверења у њега, да га воли и да му је близак.
Одлучна жеља да савлада страх
Како се осећа Растко после сна?
Зашто другима не прича о сну? Поново би га исмејали и осујетили планове.
Како је расположен при изласку из зидина замка? Скоро безбрижан одлази у шуму.
Сусрет са вуком – миран и одлучан
Како изгледа вук у тренутку сусрета са Растком? Сташан, зао, очи му сјаје, режи, кези зубе,
спреман на скок.
Какав је Растко? Стоји укопан, „ни да јекне, ни да бекне”.
После првог шока од сусрета, шта се догодило са Растком? Каква сила га је гурнула? То је била
Божија сила. Њој се повинује цела природа и биљке и животиње и звери, као вук! Растко је још
није свестан, мали је, али је зато вук јако добро познаје.
Чудна снага у Растку и глас који као да није био његов. Како би ученици тај део протумачили?
Као потпуну промену и преокрет у човеку, уз сазнање о Божијем присуству и великој заштити
коју имамо од Њега.
Какав је Растко сада, кад је припитомио вука? Смирен, одлучан, храбар, али пун љубави и
пажње. У њему је сама доброта, коју преноси на вука.
Како би после овог дела приче оправдали њен наслов Златно јагње? Зашто?
316
Ток часа
Поносни син свога оца

Опишите Растков повратак са вуком у тврђаву.
Како се сада понаша Растко према другима, браћи, родитељима? Поносан је и радостан. Браћи
опрашта све неправде јер их воли. Напокон може и оца да погледа у очи и да се назове његовим
сином.
Какав је вук? Веран, неустрашив, и даље опрезан и моћан, али се и заштитнички понаша према
свом новом господару.
Поуке
Шта нам кроз Расткову авантуру с вуком поручује писац? Какви треба да будемо пред
проблемима? Сваки проблем је решив ако га сагледамо мирне главе, погледамо га у очи и
суочимо се са њим, одлучно и храбро.
Примењивањем карактеризације (начин приказивања битних особина лика у књижевном делу,
његових осећања, размишљања, расположења) препричавати причу са променом становишта.
Причање из угла Стефана Немање, Расткове мајке Ане, Вукана или Стефана, вука.
На овај начин ученици морају у потпуности да схвате угао гледања неке друге особе и начин
посматрања догађаја из његове перспективе, што је веома битно за многе животне ситуације
које са собом носе конфликте или неспоразуме.
Златно јагње, Светлана Велмар Јанковић
Тема: суочавање са страхом и његово превазилажење
Место: Гред – тврђава Рас
Време: владавина Стефана Немање, крај 12. века
Ликови: Растко, Стефан, Вукан, мајка Ана, Стефан Немања
Растко: плашљив, отворен, послушан, тужан, молитвен, пун љубави за ближње, храбар,
смирен, одлучан, поносан
Стефан и Вукан: неразумни, подругљиви, горди, постиђени пред Растковом љубављу
Стефан Немања: поносан, храбар, одлучан, строг али праведан отац, истрајан и доследан,
пун љубави за сина...
Поука: Снага, лепота и љубав налазе се у човечијем срцу. Онај који се добро загледа у себе и
суочи са својим проблемима може и да их савлада.
ЦЕЛИНЕ:
Растков страх
Растков стид
Растков сан
Одлучна жеља да савлада страх
Сусрет са вуком – миран и одлучан
Поносни син свога оца
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
317
Час број: 97
Наставна јединица: Наглашене и ненаглашене речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, Граматика 4, Радна свеска 4, Читанка 4
Корелација: Музичка култура, драмска секција
Образовни задаци: Уочавање наглашених и ненаглашених речи. Усвајање и разумевање
значаја наглашавања речи у говору. Уочавање речи у реченици које чине акценатску целину.
Вежбе у изговарању акцентских целина. Уочавање и издвајање одлика изражајног читања.
Васпитни задаци: Развијање правилног односа према вршњацима. Развијање сарадње у
одељењу. Стварање пријатне атмосфере за рад. Стицање радних навика.
Функционални задаци: Вежбе у отклањању грешака које се јављају у говору ученика.
Увежбавање правилног изговора речи, реченица, текстова. Указивање на значајна места, изразе
и речи којима су изазвани поједини утисци у тексту. Вежбање читања усклађеног с врстом и
природом текста. Подстицање ученика на варијације у темпу, јачини и интонацији гласа и на
логичко паузирање при читању.
1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв.„певушења”
или „скандирања”;
спорије.
318
Ток часа

Мотивациона активност: Пронађи што више речи!
На табли је крупним словима записана реч: ЗАДУЖБИНА. Да ли сте је до сада чули? Објасните
шта она значи. Ваш задатак је да од слова ове речи смислите што више других речи. Ученици
се јављају и предлажу. Речи могу бити: дужна, ужина, жаба, бина, жбун, дуж, дужина, дина,
нижа, Ана, Жана...
Данас ћемо причати о речима и реченицама, правилном читању и наглашавању појединих речи.
Неколико ученика чита гласно реченицу из Граматике 4 (стр. 131). Јесу ли сви прочитали
реченицу на исти начин? Ко је читао/-ла тише? Ко је читао-/ла спорије? Ко је нагласио/-ла неку
реч? Да ли наглашавамо речи и у свакодневном говору? Коју реч је нагласио/-ла? Зашто је
нагласио/-ла баш ту реч? Ученици се наводе на закључак да се неке речи морају изговорити
другачије од осталих речи, јер су важније и носе веће значење у датој реченици. Дефинисање
правила.
Напомена: Наш предлог је да ову лекцију чита учитељ/учитељица, да би посебно нагласили
речи, слогове и говорне целине. Ученици ће на тај начин боље и брже уочити значај
наглашавања при читању и говору.
Уочавање наглашених слогова у речима. Читање уз наглашавање слогова обојених црвеном
бојом. Одговарање на подстицајна питања из Граматике 4.
Записивање најважнијег у свеске. Реченица може бити: Путник је напокон стигао кући.
Уочавање наглашене речи: путник и првог слога у њој. Записивање реченица: Да ли је путник
стигао? Не верујем да ће доћи. Уочавање ненаглашених речи: НЕ и ЛИ.
Учитељ/учитељица гласно чита текст на стр. 134. Намерно више наглашава речи у реченицама
да би ученици уочили изговорне целине које могу бити разноврсне, а представљене су
усправним цртама.
Реченица коју ученици записују у свеске и вежбају да је изговарају може да гласи: Разиграна
балерина је освојила гледаоце.

Вежбање изражајног читања и наглашавања појединих речи у тексту Светлане Велмар
Јанковић Златно јагње (Читанка 4, стр. 180).
319
Ток часа
Наглашене и ненаглашене речи
Путник је напокон стигао кући. путник
У наглашеној речи наглашен је један слог. У српском језику никада није наглашен последњи
слог.
Да ли је путник стигао? Не верујем да ће доћи.
Ненаглашене речи су НЕ и ЛИ.
Разиграна II балерина II је освојила II гледаоце. II
Изговорне целине су део реченице.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
320
Час број: 98
Наставна јединица: Бранко В. Радичевић, Прича о дечаку и Месецу
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Савладавање технике изражајног изговора речи (темпа, изражајности,
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Утврђивање појмова:
приповедач, писац, приповедање; дијалог, монолог, односи међу ликовима, основни типови
(врсте), карактеризације; фабула – хронолошки редослед догађаја, елементи фабуле (увод,
заплет, расплет).
функционалних појмова: машта – збиља; интересовање, испољавање, ситуација, правичност,
племенитост
које су му познате; издваја речи које су му непознате.
тексту;
1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту.
321
Ток часа

2. Бранко В. Радичевић, Деветаци, Београд.

Ученици су подељени у групе: Дечак, Месец и Тврдица (а може и више група уколико је то
потребно) и свака група прави грозд на тему бајка. Ученици затим читају шта су написали.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Бранка В. Радичевића, Прича о дечаку и Месецу.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са животом и делом Бранка В. Радичевића. Ученици
добијају штампани материјал који лепе у свеске.
Бранко В. Радичевић (Чачак, 14. мај 1925 – Београд, 11. јануар 2001) био је српски књижевник,
песник, романсијер, новинар и дечји писац. Стваралаштво му садржи и преко сто наслова
песама, приповедака, романа и књига за децу. Најпознатија дела су му Песме о мајци, Прича о
животињама, Са Овчара и Каблара, Војничке песме, Поноћни свирачи, Сељаци и Антологија
српског песништва. Активан је у књижевном и друштвеном животу до пред крај свога живота.
Разговор о доживљају: Шта вам се допало у овом тексту? Каква осећања је овај текст изазвао у
вама?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи са задатком да пронађу мање познате речи
и изразе.
Ученици говоре речи које су издвојили приликом истраживачког читања. Учитељ те речи
записује на табли.
322
Ток часа
лествице – степенице, мердевине
дукат – златан новчић
наочит – леп, допадљив, добро грађен
тврдица – претерано штедљива особа, шкртац, циција
пакост – злоба
дућан – продавница
нагонио је – терао је, присиљавао је
окусити – пробати
џаба – бесплатно, бадава; узалуд, бескорисно
беда – сиротиња, немаштина; невоља, несрећа
сатире – уништи, искорени
клин – ексер
строп – плафон, доњи део таванице
Ученици се деле у групе. Рад се наставља техником Баци коцку. Користи се модел коцкице за
друштвену игру Не љути се човече. Свака страна коцке крије по једно питање за сваку групу.
Изабрани представник групе изађе пред таблу, баци коцку и добијањем неког од шест бројева
коцке добија и питање за своју групу. Сви задаци су различити:
Ко је приповедач у Бајци о дечаку и Месецу?
УПОРЕДИ: Упореди по којим особинама се Радојица разликује од тврдице.
ОПИШИ: Шта вам се у Бајци о дечаку и Месецу највише допало?
ПОВЕЖИ: За чим Радојица трага у књигама?
РАШЧЛАНИ: Ко су јунаци ове приче ? Како их замишљате?
ПРИМЕНИ: Шта је стварно, а шта бајковито у овој причи?
ЗА/ПРОТИВ: Ко вам се од јунака највише допао? Зашто? Чије поступке не одобравате? Зашто?
После рада у групама следи извештавање представника група.
Самосталан рад ученика састоји се у усмереном читању и издвајању логичких целина.
Свака група прави стрип у онолико слика колико је издвојено целина у току часа.
Домаћи задатак: Ученици треба да ураде задатке у Радној свесци 4, стр. 61.
323
Ток часа
Бранко В. Радичевић, Прича о дечаку и Месецу
лествице – степенице, мердевине, дукат – златан новчић,
наочит – леп, допадљив, добро грађен, тврдица – претерано штедљива особа, шкртац,
циција, пакост – злоба, дућан – продавница,
нагонио је – терао је, присиљавао је, окусити – пробати,
џаба – бесплатно, бадава, узалуд, бескорисно, беда – сиротиња, немаштина, невоља,
несрећа, сатире – уништи, искорени, клин – ексер, строп – плафон „доњи део
таванице
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
324
Час број: 99
Наставна јединица: Бранко Ћопић, Мјесец и његова бака
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни стандарди: 1СЈ.1.5.3; 1СЈ.2.5.4; 1СЈ.2.5.7; 1СЈ.3.5.1.
песме Мјесец и његова бака Бранка Ћопића. Уочавати и вишестраним истраживачким
доминантне значењске вредности и укупну естетску раван песме. Анализиратаи лик Месечеве
баке. Уочити улогу монолога и персонификације у песми. Открити уметничке вредности песме
на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према поезији. Развијати код ученика свест о значају
породице у људском животу.
Истраживачки задаци: Прочитај песму Мјесец и његова бака Бранка Ћопића. Размисли о томе
шта је све бајковито у овој песми. Подвуци у песми оне речи помоћу којих је Месец
представљен као живо биће. Како се зове стилска фигура којом се неживе ствари представљају
као жива бића? Анализирај бакине поступке и припреми се да их објасниш. Пронађи у
енциклопедији или на интернету податке о Месецу као космичком телу.
325
Ток часа

Разговор о Месецу као космичком телу представља психолошку припрему ученика за обраду
песме Мјесец и његова бака Бранка Ћопића.
(Месец није ни звезда ни планета. Он је једини Земљин природни сателит и уједно најближе
небеско тело, удаљено од Земље око 384 400 км. Он је стеновита лопта која се окреће око
Земље и потребно му је 27 дана да обиђе цео круг. То је најсветлији објекат на ноћном небу,
иако је светлост којом „сија” у ствари одбијена Сунчева светлост. Нама се чини да се облик
Месеца мења из ноћи у ноћ. До тога долази зато што се током окретања Земље Месец окрене
само једанпут око своје осе, тако да ми увек видимо исту страну Месеца. Када је страна која
гледа према нама окренута од Сунца, ми уопште не можемо да видимо Месец: то је млад месец.
Када је окренута према Сунцу, видимо цео диск: то је пун месец. Између ове две фазе Месец
пролази кроз фазе месечевог српа, прве и последње четврти и скоро пуног месеца враћајући се
опет на почетак.)
Месец је био честа инспирација уметника. Данас ћемо радити једну песму Бранка Ћопића у
којој је Месец главни јунак.
Потом следи записивање теме и интерпретативно читање песме.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вам се у овој поеми највише
допало? бјасните зашто.
Шта је све бајковито у овој песми Бранка Ћопића?
Како је представљен Месец? Где он живи? Зашто се Месечева и бакина кућа налазе на крају
света?
Куда одлази Мјесец ноћу?
Како је у песми представљено ноћно небо? Зашто га песник пореди са морем? Шта би у том
мору биле звезде? А Месец?
Због чега је бака љута на свог унука?
Шта бака намерава да уради када се унук врати кући? Због чега се бака спрема да истуче
унука? Где у песми видимо њену велику забринутост за унука?
Зашто бака на крају уместо унука истуче његове ципеле?
Пронађите у песми речи које бака изговара наглас, а које нису ником упућене. Које су то
речи? Шта нам оне откривају?
Пронађите у песми оне речи помоћу којих је Месец представљен као живо биће. Како се зове
стилска фигура којом се неживе ствари представљају као жива бића?
(Песма Мјесец и његова бака нам на бајковит начин пева о Месецу. Месец, прелепи украс
ноћног неба, у песми је представљен као несташни дечак који без бакиног знања и дозволе целе
ноћи лута ноћним небом. Као и у бајци, и јунаци ове песме – Месец и његова бака – живе у
дворцу од сребра који се налази у шуми на крају света. Као небеска тела, Месец и његова бака,
смештени су на крај света, чиме се сугерише велика удаљеност Месеца и осталих космичких
тела од Земље. Скривен у дворима од сребра дању, Месец ноћу излази и лута ноћним небом.
Небо је у песми представљено као морска пучина по којој броди Месец „у мору звијезда дукат
жут”. Везу између мора и неба песник је пронашао у боји – дању плаво као и море, небо ноћу
постаје тамно попут непрегледне морске пучине у ноћи. И уместо да спава као сва остала деца,
бакин се унук ноћу искрада како би скитао по небу. Као и свака бака, и она брине за свог унука.
326
Ток часа
Због тога се љути што је не слуша и без питања одлази у ноћне скитње. Бојећи се да му се због
његове непослушности нешто лоше не догоди, бака се спрема да истуче унука „када се зором у
дворе врати”. Њена велика забринутост да се унуку нешто лоше не догоди види се у томе што
бака не одлази да спава, већ бдије на кућном прагу чекајући унука. Но, када се он у зору
коначно појави, бака нема срца да га истуче. Гледајући у његово уснуло лице, она каже: „Прије
ћу за брк баука вући,/ неголи сненог унука тући”. Но, како би испунила своје обећање, и како
би спречила његова будућа лутања, бака љутито туче унукове ципеле, кривећи их за његову
скитњу, јер носе њеног унука „ширином неба звјезданог”. Све то нам открива бакину огромну
љубав према унуку. Усамљена и љута на свог непослушног унука, бака ће неколико пута током
песме наглас изговорити своје мисли. То гласно изражавање мисли јунака који се обраћа себи
(или публици, ако је драма у питању) назива се монолог. Монолог се најчешће јавља у драми,
али га срећемо и у песмама и причама. Уз помоћ њега, писац нам открива намере, размишљања
или осећања јунака. Прве речи које бака у песми изговара наглас, а да нису никоме упућене,
откривају нам њену љутњу и намеру да истуче унука: „Ала ће сутра шиба да ради!/ Сврби ме
рука!”. Следећи монолог бака изговара на крају песме, стојећи са шибом пред уснулим унуком:
„Куда ли ноге његове језде!/ Висине воли, небо и звијезде,/ како га није у ноћи страх?/ Морам
га тући, ту друге није!”. Овај монолог открива нам почетак бакиног колебања, њено
оправдавање унука (такав је зато што воли висину, небо и звезде), али и њено неразумевање
унука када се пита како га није у ноћи страх. Поколебана, она убеђује себе да га ипак мора
истући. Али уместо да удари уснулог унука, она туче његове ципеле. Када на крају схвати да
тим ципелама управља глава њеног унука, она изговара још један монолог наглас: „Погледај
врага!/ Зар ова глава, рођена, драга?!/ Прије ћу за брк баука вући,/ неголи сненог унука тући./
Измлатићу га, ал' други пут”. У овим њеним речима наглас изговореним откривамо огромну
љубав према унуку, сплашњавање њене љутње и одустајање од намере да истуче унука. И саму
себе она заварава речима да ће га истући неки други пут. Ову космичку драму о Месецу и
небеским телима песник је оживео уз помоћ персонификације. Месец је представљен као
непослушан дечак које живи са својом баком у дворцу на крају света. „Нити је слуша, нити је
пита,/ читаве ноћи по небу скита”, „уморан Мјесец дому се краде,/ опрезно иде, плашљив и
бос”, „шуља се Мјесец, утвара права”, „потрча Мјесец брже нег очи,/ кроз врата шмугну, у
кревет скочи”, све су то стихови у којима је песник оживео Месец, придајући му људске
способности. На исти начин је оживљена и његова бака.)
У завршном делу часа ученици откривају поруке песме.
Домаћи задатак: Пронађи све примере персонификације у песми Мјесец и његова бака Бранка
Ћопића.
Мјесец и његова бака, Бранко Ћопић
Јунаци песме: Месец и његова бака
Место радње: сребрни дворац у шуми на крају света
Монолог – гласно изражавање мисли јунака који се обраћа сам себи или публици. Најчешће
се јавља у драми, али га срећемо и у песмама и причама. Нпр: „Ала ће сутра шиба да ради!/
Сврби ме рука!”.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
327
Час број: 100

Наставна јединица: Писање сликовитих реченица, пасуса и састава
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Радна свеска 4, стр. 48–49
Образовни циљеви: Овладавање стилским могућностима српског језика. Утврдити и
проширити појам персонификације као стилског изражајног средства.
Васпитни циљеви: Неговати љубав према матерњем језику. Оспособити ученике за успешно
служење књижевним језиком.
Функционални циљеви: Примењивати стечена знања из језика и књижевности ради
побољшања писменог изражавања и подстицати ученичку креативност. Богаћење речника,
језичког и стилског израза.
Истраживачки задаци: Обнови знање о персонификацији. Дефиницију персонификације
можеш пронаћи на 49. страни Читанке 4.
328
Ток часа

Обнављање знања о персонификацији.
(Персонификација је стилска фигура којом се неживим стварима и природним појавама, уз
помоћ радње коју врше, дају особине живих бића.)
Ученици решавају задатке на 48. и 49. страни Радне свеске 4.
(Решења: 1. задатак: подбочена о лактове, спава железничка рампа; а) сликовито дочарао ноћ у
граду и г) оживео град. 2. задатак: растао град, прерастао, се осилио, растерао, пустио градске
куле да се такмиче која ће до неба прва стићи; употребом персонификације писац је представио
град као бахатог насилника у чијем друштву није пријатно боравити. 3. задатак: б) месец
плеше, намигује, жмири. в) брезе шапућу, играју, зачикују једна другу... г) ветар јауче, цвили,
штипа, голица, чисти улице, милује траву... 4. задатак: б) уснуло, успавано, пробуђено... поље,
в) насмејане, устрептале, радознале... звезде, г) лењо, уснуло, замишљено... море, д) насмејани,
разиграни, замишљени... месец, ђ) скакутаве, радознале, залутале... ципеле. 5. задатак: ученици
треба да опишу собу тако што ће употребити глаголе и придеве који се могу односити само на
жива бића. Нпр. Моја соба је једна веома лења госпођица. Никако да засуче рукаве и поспреми
сав онај неред у њој...)
У завршном делу часа ученици читају своје одговоре и заједно са наставником их
коментаришу. На табли записати најуспелије примере персонификације.
Персонификација
Персонификација је стилска фигура којом се неживим стварима и природним појавама, уз
помоћ радње коју врше, дају особине живих бића.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
329

Наставна јединица: Добрица Ерић, Чик, да погодите због чега су се посвађала два
златна брата
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
спорије;
330
тексту);
331
Ток часа

Ученици решавају загонетке:
Једна грудва воска – целом свету доста. (Сунце)
Мркоња на земљу паде,
сав свијет не може да га дигне,
док не дође брат бијелоња.
/Ноћ и Сунце/
Само ноћу бдијем,
на небу се кријем,
млад, стар или љут
увек сам ко лимун жут. (Месец)
Истицање циља часа: Данас читамо текст Добрице Ерић, Чик, да погодите због чега су се
посвађала два златна брата.
Подаци о писцу: Учитељ подсећа ученике шта знају о Добрици Ерићу, о његовом животу и
делу. Своја знања проширују новим подацима. Ученици добијају штампани материјал који лепе
у свеске.
Добрица Ерић (Доња Црнућа, 1936), српски књижевник, песник, прозни и драмски писац.
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко
40 књига за децу.
Разговор о доживљају: Шта вам се допало у овом тексту?Шта вам је било посебно занимљиво ?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи и издвајају мање познате речи и изразе.
записује на табли. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене речи.
Може се проверити значење и у Читанци 4.
млекари – дрвене кућице у којима су некад чувани млеко и млечни производи
трица – глупост, ситница
пренеражено – запањено
планинка – жена која је задужена за мужу, чување млека и спремање млечних производа
тараба – ограда
Ученици се деле у групе (за Српски језик, за Ликовну културу, за драмско изражавање) према
афинитетима.
Група за Српски језик:
Која вест се пронела Гружом?
Који дечји несташлук је био повод за сукоб Сунца и Месеца?
332
Ток часа
Како су деца реаговала када су сазнала шта су урадили Сунце и Месец?

Које заједничке особине имају Сунце, Месец и деца?
Кога је Планинка најпре оптужила?
Како је она открила праву истину?
Како се понашају посвађана браћа?
Због чега браћи расту зазубице?
Група за Ликовну културу:
Задатак:
Од постојећег материјала: лепак, картон, колаж папир, темпере, водене боје, направите плакат
за овај текст.
Техника је комбинована: сецкање, лепљење, цртање, бојење. Цела површина хамера треба да
буде испуњена.
Свако у групи треба нешто да уради.
Сарађујте и стварајте!
Група за Драмско изражавање:
1. Пажљиво прочитајте овај драмски текст.
2. Одредите најзначајније драмске моменте у тексту и подвуците те стихове.
3. Покушајте да са својим друговима драмски прикажете овај драмски текст.
4. Потрудите се да промените крај и да одглумите најповољније решење за ликове.
5. Уколико имате времена, прикажите неку другу ситуацију која се решава на исти начин.
Након завршеног рада следи представљање радова по групама.
Да поновимо: Шта је драмски текст? Шта су дидаскалије ? Шта из њих сазнајемо?
Учимо нешто ново: Учитељ упознаје ученике са тим да су догађаји у драмском тексту
повезани и проистичу један из другог. Разликујемо увод, заплет, врхунац заплета, преокрет и
расплет. Увод нам служи да се упознамо са ликовима, местом и временом радње. Заплет је
најдужи део радње. Ликови се сукобљавају једни са другима. Врхунац заплета је најнапетији
тренутак сукоба ликова у драми. Преокрет је тренутак када радња изненада скреће у
неочекиваном правцу. Расплет је разрешење свих сукоба у току радње.
Самосталан рад ученика састоји се у изражајном читању овог драмског текста.
Ученици смишљају стрип под истоименим називом.
Добрица Ерић, Чик, да погодите због чега су се посвађала два златна брата
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
333

Наставна јединица: Добрица Ерић, Чик, да погодите због чега су се посвађала два
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
спорије;
334
тексту);
335
Ток часа

Ученици се деле у четири групе и свака група добија слику Сунца и Месеца у деловима (делова
треба да има бар шест, а може и више и учитељ их је унапред припремио). Њихов задатак је да
што пре саставе слику. Притом ученици не знају шта је на слици.
(Слике су у прилогу.)
Најава наставне јединице:Учитељ најављује да се наставља рад на тексту Добрице Ерића Чик
да погодите због чега су се посвађала два златна брата.
Учитељ поставља питања ученицима и тако понављају садржај текста: Која вест се пронела
Гружом? Који дечји несташлук је био повод за сукоб Сунца и Месеца? Како су деца реаговала
када су сазнала шта су урадили Сунце и Месец? Које заједничке особине имају Сунце, Месец и
деца? Кога је Планинка најпре оптужила? Како је она открила праву истину? Како се понашају
посвађана браћа? Због чега браћи расту зазубице?
Учитељ даље разговара са ученицима о тексту. Ученици добијају задатак да приликом читања
пронађу најдуховитије сцене, изврше карактеризацију главних и споредних јунака, констатују
место радње, бајковитост у спојевима Сунца и Месеца. Треба уочити како писац још постиже
динамику радње (смењивање знакова узвика, запета).
Ученици читају текст и треба да пронађу и подвуку реченице које означавају увод, заплет,
врхунац заплета, преокрет и расплет.
Ученици сажето препричавају текст. Затим изражајно читају текст по улогама.
Самостални и стваралачки рад ученика: Ученици и даље раде групним обликом рада техником
Чинквина. Такмиче се која ће група написати бољу песму.
Упутство за писање чинквине:

Наслов / тема (једна именица) ______________________________________________
Опис (два придева) __________________________ ____________________________
Радња (три глагола или глаголске именице) ____________ _____________ ____________
Осећања (реченица од четири речи) _________ __________ ____________ ____________
Понављање суштине теме (једна реч) __________________________________________
Након писања песама, следи читање и одабир најбоље по избору ученика.
Слушање песме Сунчева успаванка коју изводи дечји хор Колибри (Прилог бр. 2).
Ликовно изражавање дечјег доживљаја.
Писање чинквине
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
336

Наставна јединица: Драматизација Чик, да погодите због чега су се посвађала два
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
спорије;
337
тексту);
338
Ток часа

Учитељ подсећа ученике ко све учествује у припремању представе у позоришту: редитељ,
глумци, костимограф, сценограф, композитор, суфлер. Шта они раде? Ученици објашњавају у
чему је значај сваког од наведених учесника у припремању представе.
Најава наставне јединице: Учитељ најављује да ће на овом часу ученици драматизовати текст
Добрице Ерића Чик погодите због чега су се посвађала два златна брата.
Анализа: Учитељ са ученицима кроз питања анализира текст: Како је написан овај текст? У
којој форми?
Ученици треба да уоче да је текст писан у форми драме комбинацијом стихова и прозе.
Смењивање ова два стилска поступка доприноси динамици радње. Ученици сажето
препричавају текст. Затим изражајно читају текст по улогама.
Подела улога: Ученици сами праве сцену, сами врше поделу улога, а ако постоје потешкоће,
учитељ врши поделу. Свој деци треба дати шансу да глуме, да одаберу улогу која им се
највише допада.
Самосталан рад ученика: Ученици у групама излазе на сцену и изводе драмски текст. После
сваког извођења следи анализа. На крају ученици бирају најбољу групу, а могу и најбољег
глумца.
Драматизацију овог текста ученици изводе и у позоришту сенки са унапред припремљеним
ликовима.
Домаћи задатак: Ученици треба да пронађу и донесу за следећи час уметничке,
научнопопуларне и друге текстове који ће им користити као подстицај за сликовито казивање.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
339

Наставна јединица: Чик да погодите о чему су разговарали Сунце и Месец
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 108–113, Радна свеска, стр. 62 и 63
Корелација: Ликовна култура, Музичка култура, Природа и друштво
Образовни циљеви: Коришћење уметничких, научнопопуларних и ученичких текстова као
подстицаја за сликовито казивање. Богаћење речника свих облика комуникације. Драмска
радња – начин развијања радње. Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално
писмено изражавање. Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање.
Васпитни циљеви: Развијање љубави према књижевности као уметности; развијање
процену туђих поступака. Богаћење речника ученика. Формирање навика за уредно и лепо
писање.
развијање стваралаштва. Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
мишљења.
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме,
јасно структурира казивање (уводни, средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући
основну информацију и додатне информације;
1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи теме;
1СЈ.1.4.5. познаје значења речи и фразеологизама који се употребљавају у свакодневној
комуникацији (у кући, школи и сл.);
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује
одговарајућим детаљима;
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној);
1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст;
1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен узрасту; употребљава синониме (нпр. да избегне
понављање);
340
1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама; користи разноврсне

синтаксичке конструкције, укључујући и сложене;
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује
основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса;
1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста;
1СЈ.3.3.6. издваја пасусе;
341
Ток часа

Учитељ подсећа ученике да су претходна три часа радили текст Добрице Ерића Чик да
погодите око чега су се посвађала два златна брата. Укратко сажето препричавање текста
подсећа ученике на радњу у самом тексту.
Ученици су донели уметничке, научнопопуларне текстове или ученичке радове који говоре о
Сунцу и Месецу. Сваки ученик треба да наведе извор одакле је узет текст, о чему говори, да
каже због чега му се текст допао.
Ученици се на основу мотива у тексту (Сунце или Месец) деле у две групе и добијају следеће
задатке као штампани материјал:
1. Из текстова издвојте речи и разврстајте их на именице, придеве и глаголе и изразе којима
се описују Сунце/Месец.
2. Израдите мапу ума на основу те поделе.
3. Напишите неколико смислених реченица којима ћете описати Сунце/Месец и његове
односе са другима.
Следи самосталан рад ученика на изради мапе ума. Након тога свака група представља своју
мапу ума која је окачена на табли и чита одговоре на задатке.
Следећи задатак за ученике је да у Радној свесци 4, стр. 62–63 напишу дијалог Сунца и Месеца
о томе како су се помирили. Ученици самостално раде. Након завршеног задатка следи читање
радова ученика. Након сваког прочитаног рада следи анализа.
Ученици играју игру Дан и ноћ.
Чик да погодите о чему су разговарали Сунце и Месец
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
342

Наставна јединица: Реченица – субјекат и глаголски предикат; уочавање речи и
групе речи у функцији објекта и прилошких одредби
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и обнављање знања из области граматике (реченица, реченични
чланови: предикат – глаголски, објекат, прилошке одредбе. Уочавање речи и група речи у овим
реченичним члановима). Уочавање различитих врста речи (именица, заменица, глагола,
бројева) у одређеним службама; развијање правилног и лепог писменог изражавања као важног
дела језичке културе, као и културе и образовања уопште.
1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе); 1СЈ.1.4.2.
препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица) и
глаголско време (презент, перфекат и футур); 1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице,
заменице, придеве, бројеве и глаголе); 1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола
(лице, број и род) и уме да пребаци глаголе из једног глаголског времена у друго; 1СЈ.2.4.5.
препознаје субјекат и глаголски предикат.
343
Ток часа

Учитељ/-ица питањима наводи ученике да обнове реченичне чланове: Који су главни
реченични чланови? Какав је то глаголски предикат? Наведи неколико реченица у којима се
налази глаголски предикат. Постоје ли још неки реченични чланови? Шта је објекат? Наведи
неколико реченица у којима се налази објекат. Наброј прилошке одредбе. Затим ученици
добијају наставни листић на којем се налазе задаци којима ће обновити и утврдити градиво из
граматике, тачније глаголски предикат, објекат и прилошке одредбе, посебно уочавајући групе
речи у овим службама.
Ученици раде задатке са наставног листића које је учитељ/-ица припремио следећим темпом:
раде два задатка па следи провера; два задатка па провера итд. Заустављати се на оним
задацима где ученици праве типичне грешке и исправљати их уз објашњења. Учитељ/-ица
посебно скреће пажњу на: а) приликом подвлачења предиката не заборавити подвући реч се
уколико је реч о повратном глаголу – радовати се, јер је и то део предиката; уколико се глагол у
реченици налази у прошлом или будућем времену, не заборавити подвући и помоћне глаголе –
јесам, бити, хтети; б) у једној реченици може да се налази један предикат или више предиката;
в) да би било добро пре него што одговоре да ли је нека реченица проста или сложена да
подвуку и преброје предикате – један предикат: проста реченица, два или више предиката:
сложена реченица; г) у служби објекта (као и субјекта) и у служби прилошких одредаба могу да
се нађу и речи и групе речи; д) предикат може да буде понекад прекинут неком другом речи –
Маја је јутрос допутовала. Учитељ/-ица исписује на табли основне појмове који се данас
обнављају (в. изглед табле).
Учитељ/-ица систематизује стечено знање из реченичних чланова тако што набраја реченичне
чланове и подсећа ученике да у служби субјекта, објекта и прилошких одредби може да се нађе
и једна реч, али и две или више речи (група речи). Скреће пажњу на типичне грешке које су
ученици током израде задатака чинили. Позива на допунску наставу оне ученике који су
показали слабо знање и похваљује оне ученике који су се одлично показали у решавању
задатака. Даје домаћи задатак – Решити укрштеницу у Радној свесци 4 на 67. страни.
Реченица – глаголски предикат, објекат, прилошке одредбе
– Глаголски предикат (глагол у садашњем, прошлом или будућем времену)
Марија пева. Марија је певала. Марија ће певати.
– Објекат
Сима пише писмо. Сима пише љубавно писмо.
↓ ↓
реч група речи
– Прилошке одредбе (за место, време, начин)
Вратила је књиге на полицу. Вратила је књиге на дрвену полицу.
↓ ↓
___________________________________________________________________________________________
344
Ток часа
Реченица – глаголски предикат, објекат, прилошке одредбе
1. Допуни реченице:
У служби предиката најчешће се налазе ___________________________________.
Предикат који чини глагол назива се _______________________________ предикат.
2. Подвуци двема линијама предикате:
а) Шта си поклонила Ани за рођендан?
б) Радујемо се распусту и празницима.
в) Сипај ми мало воде!
3. а) Подвући предикате у следећим реченицама:
Да ли сте икада размишљали о томе како живе приче?
___________________________________________________________________
Можда мислите да ту нема ничег необичног.
___________________________________________________________________
б) На линије испод реченица уписати којој врсти реченица према значењу и према облику
припадају дате реченице.
4. Поред сваке реченице напиши да ли је проста или сложена:
а) „Врабац покушава безуспешно да се напије воде из лимене кофе на бунару.”
___________________________________________________________________
б) „Сова полете за њим.”_________________________________________________
в) „Вид завршио све послове и сео на ограду.”
г) „Госпођо, да ли сте залутали?”____________________
д) „Вид их слуша и мршти се љутито с времена на време.” _________
ђ) „Не волим растанке.”_______________________
(Видовите приче, Љубивоје Ршумовић)
5. Заокружи објекте у следећим реченицама.
Драгана једе јабуку.
Драгана једе киселу јабуку.
Драгана једе киселу јабуку без коре.
Драган има свеску.

Драган има дебелу свеску.
Драган има дебелу свеску на линије.
Драган има дебелу свеску на широке линије.
345
Ток часа
6. Изнад сваког подвученог реченичног члана напиши његов назив:

а) Неуморни мајстори сазидаше кућу.
б) Телефон је звонио и нико није дизао слушалицу.
в) Бранковићи имају пет јутара земље.
г) То питање је Огњен поставио.
7. Попуни празна поља у табели:
Врста речи (и подврста) Служба речи (реченични

Реченица
члан)
Ујак ми је обећао брод.
Отпутовали су и Милан и
Маја.
Нису то они захтевали, већ
ми.
Паја зева све време.
8. Одреди о којој прилошкој одредби је реч:

а) Дођи овамо, Плутоне! _________________________________
б) Ноћас је падао снег и прекрио брег. _____________________
в) Марко је поступио храбро. _____________________________
г) „Добро”, рече напослетку он. ___________________________
д) Попео се на врх брда. _________________________________
ђ) Тамара се спремила на брзину. __________________________
е) Корачао је с оне стране улице. __________________________
9. У којим реченицама из претходног задатка су прилошке одредбе исказане групом речи?
____________________________________________________________________
10. Подвуци прилошке одредбе у следећим реченицама и одреди им врсту:
Устао је касно.
Устао је поприлично касно.
Устао је у пола десет.
Маја живи у кући.
Маја живи у великој кући.
Маја живи у великој кући на спрат.
346

Наставна јединица: Субјекат
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и обнављање знања из области граматике (главни реченични
чланови – субјекат). Уочавање речи и група речи у служби субјекта. Повезивање субјекта са
предикатом, такође главним реченичним чланом; уочавање именица и заменица у служби
субјекта.
стечених знања. Стицање умења, способности и искустава који се могу применити у
непосредној животној пракси. Развијање мишљења – повезивање, поређење, закључивање.
1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат.
347
Ток часа
Ученици раде задатак са 81. стране уџбеника. Провера задатка. Учитељ/-ица изводи закључке
да вршиоци радње могу бити именице и личне заменице. И поставља питање: Како се зове
реченични члан који казује ко или шта врши радњу? Ученици знају одговор да је то субјекат,
јер су се у претходним разредима упознали са овим реченичним чланом. На овом часу знање о
субјекту се обнавља и проширује.
На табли учитељ/-ица записује дефиницију субјекта и неколико примера (в. изглед табле).
Ученици раде 1. задатак са наставног листића. Провера задатка. Учитељ/-ица скреће пажњу на
субјекте које чине групе речи (господин инструктор). Исписује на табли неколико примера (в.
изглед табле). Ученици раде 2. задатак са наставног листића. Провера задатка. Затим учитељ/-
ица објашњава појам неизреченог субјкета, исписује дефиницију на табли уз примере (в. изглед
табле). Ученици раде 3. задатак. Провера задатка. Ученици раде преостале задатке са наставног
листића. Провера задатака.
Учитељ/-ица прави резиме данашњег часа, односно издваја посебно још једном оно што је
најважније за субјекат. Обавезно га повезује са предикатом, алудирајући на то да су субјекат и
предикат главни реченични чланови. Даје домаћи задатак – урадити задатке на 97. страни
Радне свеске 4. Похваљује ученике који су се истицали на часу. Ученике за које сматра да им је
потребна додатна помоћ у савладавању овог градива позива на допунску наставу.
Субјекат
– Субјекат је главни реченични члан који казује КО или ШТА врши радњу.
Зоран пева. Ми ћемо стићи на време. Реља и Воја су играли рукомет. Цвеће вене.
– У служби субјекта могу да се нађу именице или заменице.
– У служби субјекта може да се нађе једна реч или група речи.
Слон се игра. Мали слон се игра.
↓ ↓
– Неизречени субјекат: Јели смо у подне. [ми]
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
___________________________________________________________________________________________
____________
348
Ток часа
СУБЈЕКАТ
1. Заокружи субјекте:
„Господин инструктор ми даје стручне савете. Међутим, џабе! Или не ваља бицикл, или не
ваљају инструктори, или не ваљам ја. Мајица ми се отегла до колена! Гледај на шта
личим!”
(Јасминка Петровић, Ово је најстрашнији дан у мом животу)
2. Издвој субјекте из одломка песме Кишни сутон Миодрага Микија Јекнића:

„Прво киши, онда пада и пада. Деца расту, киша даље пада.
Тамо нешто пегла бака Нада. Тамо нешто ради бака Нада.
Сутон најављује хладноћу. Киша сишла са Копаоника,
Баш ће неки ноћас да цвокоћу. на санкама Кисеоника.”
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
3. а) Обрати пажњу на подвучене реченице. Да ли у њима постоји субјекат?

„ Наставница српског довела је цео разред у болницу. Само су ми они фалили. Да ми се ту
гурају око ноге и да ми жврљају по гипсу. Ужас! Да ствар буде гора, припремили су ми
приредбу. Рецитал, плус музичке тачке. Стева је чак донео виолину. Свирао је комплетан
програм са свог јавног часа. То сам некако и издржао, а кад су кренуле имитације естрадних
звезда, хтео сам да искочим из рођеног гипса.”
(Јасминка Петровић, Хоћу кући)
б) На основу чега закључујеш о којем субјекту је реч, пошто он није исказан?
_____________________________________________________________________
в) Препиши следећу реченицу тако да субјекат који се подразумева, а није исказан, буде
исказан:
Свирао је комплетан програм са свог јавног часа.
__________________________________________________________________

Врста и подврста Служба у
Реченица
подвучене речи реченици/реченични члан
Мирко чека другара
испред школе.
Он чека другара испред
школе.
Он чека другара испред
школе.
Ученици чекају Мирка
испред школе.
349
Ток часа
5. Одреди службу издвојених речи из следећег текста:

„Марку Сања чита с длана: Сања – __________________
– За два или три дана, чита – ___________________
Неко ће у нашој школи неко – ____________________
Признати да тебе воли...” воли – ____________________
(Љиљана Нинковић Мргић, Гледање у длан)
350

Наставна јединица: Љубивоје Ршумовић, Аждаја своме чеду тепа
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Аждаја своме чеду тепа Љубивоја Ршумовића. Уочити начин на који писац гради хумор
у песми. Анализирати лик аждаје и одредити функцију деминутитва у песми. Упознати ученике
са врстама стиха (осмерац) на примеру ове песме.
Васпитни циљеви: Истаћи важност породичне љубави у људском животу.
Функционални циљеви: Подстицати ученичку способност имагинације.
Истраживачки задаци: Прочитај песму Аждаја своме чеду тепа Љубивоја Ршумовића. Запази
на који начин аждаја изражава љубав према свом детету. Пронађите и подвуците речи са
умањеним значењем. Запазите шта се помоћу њих у песми изражава.
351
Ток часа

Материјално-психолошка припрема ученика за анализу песме Аждаја своме чеду тепа:
Шта знате о аждајама?
Где оне живе?
Какве способности поседују?
Како замишљате аждаје?
Записивање теме и интерпретативно читање песме.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу:
Шта вам је необично у овој песми? Објасните зашто.
У којим књижевним текстовима се појављују аждаје као јунаци?
Како су оне представљене?
Шта нам ново о аждајама и њиховом животу доноси песма Аждаја своме чеду тепа?
Зашто песник каже да ће мала аждаја бити „личност негативна”?
Шта је необично у аждајином „тепању” њеном чеду?
На који начин аждаја изражава љубав према свом детету?
По чему је аждаја слична свим мајкама?
Шта се скрива иза ведрог и шаљивог тона песме?
(Аждаје су најчешће јунаци бајки. Представљене су као митска чудовишта са великим крилима,
дугачким репом и неколико глава. Могу се претварати у различите облике животиња. Живе
крај вода, језера и у пећинама. У народним бајкама оне најчешће отимају и прождиру девојке и
наносе зло народу. Дакле, они су изразито негативни јунаци и симболи зла против којег се
главни јунак бајке најчешће бори. Но, песма Аждаја своме чеду тепа представља нам аждаје у
новом светлу. Она описује њихов породични живот, показујући њихову међусобну љубав и
нежност. Мајка аждаја свесна је да ће њено чедо, када порасте, постати личност негативна, тј.
да ће се преселити у неку бајку и наносити зло људима. Но, упркос свести о томе, аждаја
испољава љубав и нежност према своме чеду. Речи којима тепа своме чеду су заправо речи
којима људи називају аждаје, само што у мајчинским устима те речи постају нежне: „наказице
моја лепа”, „најмилији мој акрепе”, „лепотице моја грозна”, „ругобице моја дивна”. Осим овим
необичним речима, аждаја своју љубав према детету изражава забринутошћу за његову
будућност: „шта ће с тобом бити, ко зна” и мајчинском бригом: „А твоја ће јадна мајка/ целог
века да се вајка!”. По бризи, љубави и нежности коју аждаја изражава према свом детету, она
постаје слична свим мајкама. На тај начин, иза ведрог и шаљивог тона песме, скрива се
мајчинска стрепња и брига за дете, шта ће бити са њим када одрасте, каква ће оно особа
постати.)
Стилска анализа песме:
Из колико се строфа састоји песма Аждаја своме чеду тепа?
Колико свака од строфа има стихова?
Од колико слогова је сваки стих састављен?
Пронађите у песми речи са умањеним значењем. Шта се помоћу њих у песми изражава?
352
Ток часа
(Песма Аждаја своме чеду тепа састоји се од шест строфа. Свака строфа састоји се од по два
стиха (таква строфа се зове дистих), чиме се и на метричком нивоу изражава блискост два бића
– мајке и детета. Сваки од стихова састоји се од по осам слогова:
Аждаја свом чеду тепа
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Такав стих зове се осмерац. У обраћању своме чеду аждаја користи речи са умањеним
значењем. То су: наказице и ругобице. Овим речима аждаја изражава своју љубав и нежност
према детету.)
У завршном делу часа ученици самостално анализирају лик аждаје издвајајући њене особине.
Аждаја своме чеду тепа, Љубивоје Ршумовић
Јунаци песме: аждаја и њено чедо
Лик аждаје: брижна мајка, осећајна, нежна
Осмерац – стих од осам слогова.

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
353

Наставна јединица: Предикат
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Примена и обнављање знања из области граматике (главни реченични
чланови – предикат). Повезивање предиката са субјектом, такође главним реченичним чланом.
Уочавање глагола у служби предиката.
1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат.
354
Ток часа

Провера домаћег задатка који је ученицима дат када је обнављан субјекат. Напомена: ово је
добра прилика да се повежу главни реченични чланови. Учитељ/-ица посебно скреће пажњу на
евентуалне грешке које су ученици могли да учине при изради домаћег задатка.
Ученици раде задатак на 84. страни. Провера задатка. Питањима учитељ/-ица подстиче ученике
да се подсете предиката: Коју службу глаголи врше у реченици? У ком времену глаголи могу да
се налазе? Поред времена, шта још глаголи могу да разликују/имају? Промени глагол ТРЧАТИ
по лицима и временима.
Учитељ/-ица исписује дефиницију предиката на табли, уз неколико примера (в. изглед табле).
Ученици раде 1. задатак са наставног листића. Провера задатка. Учитељ/-ица записује на табли
граматичке категорије глагола (време, лице, број). Ученици раде 2. задатак са наставног
листића. Провера задатка. Затим, објашњава појам просте и сложене реченице, уз исписивање
примера на таблу (в. изглед табле). Ученици раде 3. и 4. задатак са наставног листића. Провера
задатака. Приликом израде и провере задатака, учитељ/-ица посебно скреће пажњу на типичне
грешке ученика и саветује их како да не греше: а) приликом подвлачења предиката не
заборавити подвући реч се уколико је реч о повратном глаголу – радовати се, јер је и то део
предиката; уколико се глагол у реченици налази у прошлом и будућем времену, не заборавити
подвући и помоћне глаголе – јесам, бити, хтети; б) у једној реченици може да се налази један
предикат или више предиката; в) да би било добро пре него што одговоре да ли је нека
реченица проста или сложена да подвуку и преброје предикате – један предикат: проста
реченица, два или више предиката: сложена реченица.
Ученици раде 5. задатак са наставног листића. Провера задатка. Пети задатак је уједно и
систематизовање градива о главним реченичним члановима и тако је направљен резиме часа.
Учитељ/-ица даје домаћи задатак – урадити задатке у Радној свесци 4 на 98. и 99. страни.
Похваљује ученике који су се истицали на часу. Ученике за које сматра да им је потребна
додатна помоћ у савладавању овог градива позива на допунску наставу.
355
Ток часа
Предикат
– Предикат је главни реченични члан који казује шта ради вршилац радње.
Марија пева. Марија је певала. Марија ће певати. Марија се радује.
– Предикат који чини глагол назива се глаголски предикат.
– Глагол у служби предиката налази се у личном глаголском облику (садашње, прошло,
будуће време).
– Глаголи: време, лице, број. Марија пева. пева – садашње време, 3. лице једнине
– Реченица која има један предикат – проста реченица: Марија пева.
– Реченица која има два или више предиката – сложена реченица: Марија пева и плеше.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
356
Ток часа
ПРЕДИКАТ
1. Подвуци предикате двема линијама:

„Дође ми да дигнем увис и ноге и руке, па да полетим од среће. Срце само што ми не
искочи из груди. Тако се и моја баба шлогирала од радости када су наши ватерполисти
постали прваци света.”
(Јасминка Петровић, Прича за себе)
Реченица Време глагола (садашње, прошло или будуће) Лице глагола (прво, друго или
треће) Број глагола (једнина или множина)
Време глагола
Лице глагола (прво, Број глагола (једнина
Реченица (садашње, прошло
друго или треће) или множина)
или будуће)
Гледао сам Ника лава
како Дунав
препливава.
Мила учи слова.
Закуцаћемо на врата у
осам сати.
Нисмо знали за тај
договор.
Не мислим на тебе.
3. Заокружи слова испред сложених реченица:

а) Комшиница је извела куче у шетњу.
б) Трећаци у то време имају ликовно, а ми губимо грађанско.
в) „У густој трави, надомак реке,
крај неке стазе уске,
нашла сам синоћ, у сами сутон,
перо госпође Гуске.”
(Бранко Ћопић, Огласи Шумских новина)
г) „Бунду чека шума млада,
а шубару носи брег.”
4. Осмисли, а затим напиши:
а) просту реченицу: ___________________________________________________
б) сложену реченицу: __________________________________________________
357
Ток часа
5. Допуни реченице:
Главни реченични чланови су ___________________ и _______________._____________
је главни реченични члан који казује __________________или __________________
врши ______________.
У служби субјекта могу да се нађу именице или ______________________________,
као и једна реч или ___________________________________________________.
За субјекат који се у реченици не види, али се подразумева кажемо да је
________________________________________________ субјекат.
Предикат је _________________________________________ назива се глаголски
предикат. Реченица која има један предикат је ______________________, а реченица
која има више предиката је _____________________________________.
358

Наставна јединица: Народна бајка Пепељуга
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Народна традиција
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Богаћење речника свих облика
комуникације.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Развијање љубави
према лепој речи.
1СЈ.1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну);
тексту;
1СЈ.2.2.2. изводи једноставне закључке у вези са текстом, анализирајући и обједињујући
информације исказане у различитим деловима текста (у различитим реченицама, пасусима,
пољима табеле);
359
тексту);
1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту.
2. Група аутора, Српске народне бајке за децу XXI века, Чаробна књига, Београд.
360
Ток часа
Ученици решавају ребус. Коначно решење: Бајка Пепељуга.

Истицање циља часа: Данас читамо народну бајку Пепељуга.
Подаци о писцу: Учитељ подсећа ученике шта је то народна књижевност и каква је разлика
између народне и уметничке књижевности.
Читање текста: Учитељ чита текст изражајно.
Разговор о доживљају: Шта вам је занимљиво у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи и издвајају мање познате речи и изразе.
записује на табли. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене речи.
Може се проверити значење и у Читанци 4.
Мање познате речи: вретено – дугуљаст штапић са зашиљеним крајевима на који се намотава
(преде) вуна; прикуче се – приближе се, примакну се; гонити – водити, терати; пасторка
– ћерка из претходног брака; кара – грди; куђеља – кудеља, вунена или ланена влакна
спремљена за предење; кокошка – дугуљасти смотуљак пређе; прела је – намотавала је вуну на
вретено; пландиште – место у хладу где се дању одмара стока; ђе – где; жватати – жвакати;
пређа
– вунени, памучни или ланени конци, распоређени по дужини и састављени упредањем; шћела
– хтела; оканити – оставити на миру; мучи – ћути; тијем – тим; мела – чистила; просо – биљка
ситнозрнастог плода; згоровиш – припремиш, урадиш; ласно – лако; великачки
– велик; летурђија – литургија; на походу – на поласку; устопце – пратећи је у стопу;
огледајући – опробавајући; обезнани се – избезуми се, падне у несвест; назује – обује.
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4 на стр. 116–121.
1. Издвој фантастичне мотиве и чудесне догађаје у бајци.
2. Наведи реалистичне слике из народног живота и покажи места у којима се види начин
живота и веровања у давна времена.
3. Наведи особине Пепељуге.
4. На који начин Пепељуга савлађује препреке?
5. Где и када се догађа радња?
Шта је бајка?
Какви су ликови у бајкама?
Шта се догодило Мариној мајци?
361
Ток часа
Зашто је маћеха мрзела Мару?

Које је задатке маћеха давала Мари?
Ко је помагао Мари да преброди бројне препреке?
Шта је фантастично, а шта стварно у бајци?
Како се бајка завршава?
Зашто се бајка зове Пепељуга?
Зашто бајка има васпитну вредност ? Које поруке она пружа?
Ученици читају одговоре на питања са материјала. Упоређују одговоре.
Народна бајка Пепељуга
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
362

Наставна јединица: Народна бајка Пепељуга
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Ликовна култура, Музичка култура, Народна традиција
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Богаћење речника свих облика
комуникације.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Оспособљавање у
самосталном изражавању. Развијање логичког памћења и усмерености пажње. Богаћење
језичког израза и фонда речи.
тексту;
363

тексту);
2. Група аутора, Српске народне бајке за децу XXI века, Чаробна књига, Београд.
364
Ток часа

Учитељ понавља са ученицима градиво обрађено на претходном часу о народној бајци
Пепељуга: Шта је бајка ? Какви су ликови у бајкама?Шта се догодило Мариној мајци? Зашто је
маћеха мрзела Мару? Које је задатке маћеха давала Мари? Ко је помагао Мари да преброди
бројне препреке? Шта је фантастично, а шта стварно у бајци? Како се бајка завршава?
Најава наставне јединице: На данашњем часу се наставља рад на народној бајци Пепељуга.
Ученици читају штафетно народну бајку Пепељуга.
Усмерено читање: Ученици добијају инструкције да читају бајку и да издвајају логичке целине
и да затим дају поднаслове тим целинама.
План препричавања: Заједничко доношење плана препричавања помоћу целина које су ученици
издвојили. Могући поднаслови:
Девојке поред јаме
Маћеха
Пепељуга иде у цркву
Принц тражи непознату девојку
Срећан крај
Усмено изражавање: Ученици препричавају бајку према датом плану. Упозорити их да
приликом препричавања треба да поштују редослед, да опишу ликове и издвоје битне
чињенице из сваке целине. После сваког препричавања следи анализа.
Ученици цртају омиљену целину. Правимо причу у сликама ређајући радове као целине. Док
ученици раде, слушају изворне народне песме.
Народна бајка Пепељуга
Девојке поред јаме
Маћеха
Пепељуга иде у цркву
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
365

Наставна јединица: Објекат
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: текстуална, монолошка, дијалошка
Образовни задаци: Стицање и проширивање знања из области граматике (објекат).
Повезивање овог реченичног члана са другим реченичним члановима које су ученици обрадили
(субјекат, предикат). Уочавање речи и група речи у служби објекта. Уочавање именица и
заменица у служби објекта.
непосредној животној пракси. Развијање мишљења – повезивање, поређење, закључивање.
1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и глаголски предикат;
1СЈ.3.4.3. препознаје прави објекат (у акузативу) и прилошке одредбе за време, место и начин.
2. Митар Пешикан, Мато Пижурица, Јован Јерковић, Правопис српскога језика, (измењено и
366
Ток часа

Ученици пред собом имају уџбеник. Ученици раде задатке на 87. страни. Први задатак раде
усмено – учитељ/-ица поставља питања (једно по једно), ученици одговарају. Други задатак
раде у свескама. Провера задатка.
Ученици раде први задатак са наставног листића. Учитељ/-ица говори ученицима да обрате
пажњу на обојене делове реченица које се налазе у уџбенику; објашњава им да су те издвојене
речи, такође, реченични члан, као и субјекат и предикат. Тај реченични члан зове се објекат. На
табли исписује дефиницију уз примере (в. изглед табле). Ученици раде други задатак са
наставног листића. Провера задатка. Учитељ/-ица подсећа ученике на то да службу субјекта
могу имати и речи и групе речи. Исти је случај и са објектом. Исписује на табли примере који
потврђују речено (в. изглед табле). Ученици раде трећи задатак са наставног листића. Провера
задатка. Ученици раде четврти и пети задатак. Провера задатака.
Учитељ/-ица питањима систематизује обрађено градиво у вези са реченичним члановима:
Наведи реченичне чланове које смо до сада учили. Шта је објекат? Може ли у служби објекта
да се нађе група речи? Наведи пример. Учитељ/-ица задаје домаћи задатак – урадити задатке у
радним свескама на 100. и 101. страни. Похваљује ученике који су се истицали на часу.
Ученике за које сматра да им је потребна додатна помоћ у савладавању овог градива позива на
допунску наставу.
Објекат
– Реченични члан који се налази уз именице и ближе их одређује назива се објекат.
– У служби објекта најчешће се налазе придеви. Они се слажу у роду и броју са именицом уз
коју стоје.
– Уз једну именицу може да се нађе више атрибута. Атрибути могу да се налазе и испред и
иза именице коју ближе одређују.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
367
Ток часа
ОБЈЕКАТ
1. Доврши следеће реченице:

Марко се заљубио у _____________________. Гости су се најели __________________.
Марија је Ленки поклонила _________________. Угледала сам _____________________.
Непрестано говоре о _______________________. Родитељи су ____________поклонили
______________________. Сара је позајмила ________________________ од Маре.
2. Подвуци објекте у следећим реченицама:

а) Зец је надмудрио лисицу. б) Човек не треба да сече дрвеће. в) У природи, творови,
између осталог, једу мишеве, жабе и инсекте. г) Пишем песме. д) Весна је срела Владу. ђ)
Мину је мама испратила.
3. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш групе речи у служби објекта:
а) Лисица, рис и слепи миш имају велике уши.
б) За кућне љубимце мораш да купујеш посебну храну.
в) Наставници су једногласно донели одлуку.
г) Паук показује свој дивни реп.
4. Заокружи објекте:
СВИ ПО НЕШТО ГРИЗУ
„Риба гризе мамац Ђака гризе грешка
Море гризе чамац Сунце гризе Снешка
Пуж гризе салату Трактор гризе њиву
Бриге гризу тату! Суша гризе шљиву!
Коза гризе лозу Трамвај гризе пругу
Јаре гризе козу Срећа гризе тугу
Магла гризе пут Туга гризе Нелу
Облак – месец жут! Нела – карамелу!
Коса гризе траву И тако – у низу

Снови гризу јаву Сви по нешто гризу!”
Јава гризе снове
Време – дане нове! Љиљана Нинковић Мргић

Давид свира гитару.
Служба речи
Пример Врста речи
(реченични члан)
Давид
свира
гитару
368

Наставна јединица: Александар Поповић, Пепељуга
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
369
тексту);
2. Александар Поповић, Судбина једног Чарлија Просвета, Београд, 2000.
370
Ток часа

Ученици играју Откривалице. Уколико учитељ има могућности, ово може извести помоћу
видео-бима (у прилогу је дата Откривалица за такав начин рада), а уколико нема таквих
могућности, може на хамеру налепити слику и прекрити је деловима папира у боји на којима су
исписани бројеви од 1 до 12. Ученици по избору траже број, а учитељ прочита питање везано за
тај број па кад ученици тачно одговоре на постављено питање, учитељ открије поље
слике.Ученици могу да погађају шта се крије на слици испод поља. Када погоде, учитељ
открије преостала поља која су остала неоткривена. (Слика Пепељуге.) Уколико ученици брзо
погоде, учитељ, иако открије слику, ипак постави сва питања везана за сва поља. (Прилог бр. 1)
Истицање циља часа:Читали смо народну бајку Пепељуга, а данас читамо текст Александра
Поповића, Пепељуга.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје децу са писцем, његовом биографијом, а деца добијају
листиће са подацима које лепе у свеске.
Александар Поповић (Уб, 20. новембар 1929–Београд, 9. октобар 1996) био је један од
најзначајнијих српских драмских писаца. Највише је писао комедије и сатире, а успешно се
бавио и другим жанровима, па је иза себе оставио богат опус драма за децу, сценарија за
телевизијске драме и серије. За драмска дела освојио је многобројне награде, а позоришне
представе рађене по његовим текстовима постале су заштитни знак многих позоришта. Написао
је преко 50 позоришних комада.
Читање текста: Учитељ чита изражајно текст
изразе. Ученици се наводе да у ширем контексту објасне значење одређене речи. Може се
проверити значење и у Читанци 4.
Учитељ поставља питања: Који су све ликови у овој драми (колико имају година, ког су пола,
ко је ко у породици и шта су по занимању)? Како се Пепељугин отац опходи према Пепини и
Рози, а како према Пепељуги? Шта мислите о таквом његовом понашању? Који делови из
текста нам показују како се Пепељуга осећа?
У ком тренутку је отац поступио лепо према Пепељуги? Када је отац увидео своју грешку?
Шта мислите о наредби коју цар намерава да изда?
Самосталан рад ученика: Ученици изражајно читају текст по улогама.
Подсећамо се: Шта покреће драмску радњу и развија драмску напетост? Шта је дијалог? Шта
је монолог?
Учимо ново: Као што постоје песме и романи за децу, тако постоје и драме за децу, а ово је
управо једна таква драма.
Ученици цртају сцену за извођење овог драмског текста.
371
Ток часа
Александар Поповић, Пепељуга
1. Шта је бајка?
2. Какви су ликови у бајкама?
3. Шта је фантастично, а шта стварно у бајци?
4. Како се бајка завршава?
5. Зашто бајка има васпитну вредност? Које поруке она пружа?
6. Ко је Мара?
7. У колико сати је Пепељуга отишла са бала?
8. Ко су Дризела и Анастазија?
9. Ко је носио стаклену ципелицу?
10. Ко је помагао Мари да извршава задатке које јој је маћеха задавала?
11. Где је маћеха сакрила Мару?
12. Са ким је Пепељуга живела?
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
372

Наставна јединица: Александар Поповић, Пепељуга
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
373

тексту);
374
Ток часа

Учитељ са ученицима понавља све о драмском тексту Александра Поповића Пепељуга,
обрађеном на претходном часу. Који су све ликови у овој драми (колико имају година, ког су
пола, ко је ко у породици и шта су по занимању)? Како се Пепељугин отац опходи према
Пепини и Рози, а како према Пепељуги? Шта мислите о таквом његовом понашању? Који
делови из текста нам показују како се Пепељуга осећа? У ком тренутку је отац поступио лепо
према Пепељуги? Када је отац увидео своју грешку? Шта мислите о наредби коју цар намерава
да изда? Шта покреће драмску радњу и развија драмску напетост? Шта је дијалог? Шта је
монолог?
Најава наставне јединице: Учитељ најављује да ће и на овом часу наставити са радом на
драмском тексту Александра Поповића Пепељуга.
Усмерено читање: Ученици добијају задатак да прочитају текст и пронађу разлике између
истоимене народне бајке и овог драмског текста; да опишу како изгледа простор, како се
понашају ликови, какав је језик...
Ученици изражајно читају текст по улогама.
Учитељ са ученицима анализира риму, понавља реченице по значењу, разговара о осећањима
које оне изражавају.
Ученици цртају како би по њиховој замисли изгледала ципелица коју би носила Пепељуга.
Домаћи задатак: Ученици треба да се поделе у групе и науче драмски текст напамет по
улогама. Могу припремити и ликове на папиру за извођење позоришта сенки.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
375

Наставна јединица: Драматизација драме Пепељуга
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
тексту;
376
тексту);
377
Ток часа

Учитељ подсећа ученике ко све учествује у припремању представе у позоришту: редитељ,
глумци, костимограф, сценограф, композитор, суфлер... Шта они раде? Ученици објашњавају у
чему је значај сваког од наведених учесника у припремању представе.
Најава наставне јединице: Учитељ најављује да ће на данашњем часу ученици бити глумци и да
ће организовати позоришну представу.
Подела улога: Ученици се деле у групе по слободном избору, а ако постоје потешкоће око
договора, учитељ формира групе. Ученици припремају сцену за извођење представе.
Самосталан рад ученика: Ученици у групама излазе на сцену и изводе драмски текст. После
сваког извођења следи анализа. На крају ученици бирају најбољу групу.
Ученици са припремљеним ликовима изводе драматизацију овог текста у позоришту сенки.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
378

Наставна јединица: Бранко В. Радичевић, Песме о мајци (избор)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: текст из Читанке
песме из збирке песама Песме о мајци Бранка В. Радичевића. Открити уметничке вредности
песме на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста. Анализирати лик
мајке. Уочити особине песме у прози на примеру песме из збирке песама Песме о мајци Бранка
В. Радичевића.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према књижевности. Развијати код ученика свест о значају
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај песму из збирке песмама Песме о мајци Бранка В.
Радичевића на 176. страни Читанке. Ко су јунаци ове песме? Припреми се да објасниш
песникову мисао да мајке никада не старе.
379
Ток часа
Разговор о ситуацијама у којима су ученици осетили посебну повезаност са својом мајком
представља психолошку припрему за анализу песме из збирке песама Песме о мајци Бранка В.
Радичевића. Потом следи најава теме и интерпретативно читање песме.
Шта вам је посебно блиско у Песмама о мајци Бранка В. Радичевића? Објасните зашто.
О каквом догађају пева ова песма? Шта се то необично догодило пре четрдесет година?
Због чега је дечак осетио хладноћу на крилу друге жене? Какав је осећај имао док су га друге
жене умотавале у шалове и љуљале?
Шта је успело да умири дечака? Како је он схватио да се опет налази у крилу своје мајке?
Колико дечакова мајка сада има година?
Како разумеш мисао да мајке никада не остаре?
(Јунаци ове песме су дечак и мајка. Сада већ одрастао, дечак се присећа једног догађаја од пре
четрдесет година када је са мајком седео на клупи испред куће. Ту су биле и друге мајке са
својом децом. Те прохладне пролећне вечери дечак је први пут истински упознао своју мајку.
Дечаку се спавало. Мајка га је покрила шалом, а онда га је, пошто се уморила од љуљања, дала
жени поред себе. Но, дечаку је на крилу друге жене одједном постло јако хладно. Та жена га је
умотала у шал и љуљала, а потом додал другој до себе. Дечаку се чинило да га некута односе.
Смирио се и заспао тек кад су га вратили његовој мајци коју је препознао по топлоти. Овде није
реч само о физичкој хладноћи и топлоти. Дечаку је било хладно у наручју других жена зто што
није било мајчинске љубави да га греје. Топлоту коју је осетио када су га опет вратиле његовој
мајци јесте топлота мајчинске љубави и блискости. Због тога он каже да је тек тада истински
упознао своју мајку. Од тог догађаја прошло је четрдесет година. Његова мајка сада има
осамдесет и осам година и она је још увек млада. Као што мало пре није било речи о физичкој
топлоти, тако ни овде није реч о физичкој младости. Мајка је увек млада у осећањима и очима
своје деце. Она је увек мајка и због тога никада не може остарити, као што ни њена деца за њу
никада не могу остарити.)
Шта је необично у овој песми? Због чега она на први поглед не личи на песму?
(Постоје лирске песме које су написане у облику текста. Такве песме називају се песме у прози.
Оне се од прича разликују по томе што у њима не доминирају догађаји већ осећања и
размишљања песника.)
Ученици треба да у неколико реченица писмено представе лик мајке из песме.
Читање ученичких радова.
„Песме о мајци” Бранко В. Радичевић
Лирска песма у прози.
Лик мајке: сићушна, топла, вечно млада, брижна, нежна...
___________________________________________________________________________________________
380

Наставна јединица: Федерико Гарсија Лорка, Луцкаста песма
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: монолошка, дијалошка, текстуална
Луцкасте песме Федерика Гарскије Лорке. Уочавати и вишестраним истраживачким
доминантне значењске вредности и укупну естетску раван песме. Уочити улогу дијалога у
песми. Открити уметничке вредности песме на основу ученичких доживљаја посредством
интерпретације текста.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према поезији. Развијати код ученика свест о значају
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај Луцкасту песму Федерика Гарсије Лорке.
Припреми се да на часу објасниш наслов песме. Обрати пажњу на који начин је песник изнео
размишљања мајке и дечака.
381
Ток часа

Разговор о томе на који начин се ученици играју са својом мајком представља психолошку
припрему за тумачење Луцкасте песме Федерика Гарсије Лорке.
Након тога наставник најављује тему и интерпретативно чита песму.
Шта вам се у песми највише допало?
Какав утисак на вас оставља дечак, а какав мајка?
Зашто песма носи овакав наслов? Шта је то луцкасто у овој песми?
На који начин дечак испољава своју маштовитост?
Разуме ли мајка дечакову маштовитост? На основу чега то закључујете?
Која осећања повезују дечака и мајку? Како их они испољавају?
На који начин мајка учествује у дечаковој игри?
Како сазнајемо о чему машта дечак? На који начин је песник дочарао игру између мајке и
дечака?
(Јунаци Луцкасте песме су дечак и његова мајка. Наслов песме алудира на дијалог који се води
између јунака песме. Речи које изговарају дечак и мајка, на први поглед делују луцкасто. Но
оне нам заправо откривају дечакову маштовитост и мајчино разумевање његове игре. Дечак
своју маштовитост испољава у својим жељама шта би волео да постане – сребро и вода. Уместо
да грди дечака или да му објашњава како је немогуће да неко постане сребро или вода, мајка
учествује у његовој игри, одговарајући га од те намере речима: „Сине, / Бојим се хладно би ти
било!”. Но када дечак испољи жељу да постане ђердан од злата, мајка му одговара да је то
могуће. Све што треба да уради јесте да склопи своје руке око њеног врата. На тај начин, она
му говори да је он њен ђердан од злата, ставља му до знања колико га воли и да је он нешто
највредније у њеном животу. Љубав и нежност чине да мајка закорачи у дечаков свет маште,
они јој дају способност да га потпуно разуме и прати у његовој игри. Ова заједничка игра јесте
уједно начин на који они испољавају своја осећања једно према другом. Свет дечакове маште
открива се пред нама у његовим речима. Ову необичну игру између дечака и мајке песник је
сликовито дочарао помоћу њиховог дијалога.)
Ученици писмено у неколико реченица анализирају лик дечака и његове мајке.
Потом следи читање ученичких радова.
Луцкаста песма Федерико Гарсија Лорка
Лирска песма.
Јунаци песме: дечак и његова мајка.
Дијалог.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
382

Наставна јединица: Атрибут
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: текстуална, монолошка, дијалошка
Образовни задаци: Стицање и проширивање знања о реченичним члановима (атрибут).
Повезивање овог реченичног члана са осталим реченичним члановима које су ученици радили
(субјекат, предикат, објекат). Уочавање атрибута у оквиру субјекта и објекта. Уочавање разних
врста речи које могу да се нађу у служби атрибута (присвојни, градивни и описни придеви;
редни и збирни бројеви).
непосредној животној пракси. Оспособљавање ученика да у разним текстовима разумеју
значења различитих речи. Богаћење речника ученика. Развијање мишљења – повезивање,
поређење, закључивање.
383
Ток часа

Ученици имају уџбеник пред собом. Ученици раде задатке са 90. стране. Провера задатака.
Учитељ/-ица чита реченице са 90. стране и скреће пажњу ученицима на издвојене/обојене речи.
Поставља следећа питања: Којој врсти речи припадају те речи? На шта се односе издвојене
речи, односно на коју реч у реченици се односе те речи? Затим, објашњава ученицима да поред
субјекта, предиката и објекта постоје још неки реченични чланови, а да су ове обојене речи
атрибути. Учитељ/-ица исписује на табли дефиницију атрибута, уз примере (в. изглед табле).
Ученици уочавају која врста речи може да има службу атрибута – придеви и бројеви; а
учитељ/-ица додаје да још и неке друге врсте речи које ће касније учити могу бити у служби
атрибута. Такође, ученици пореде род и број придева, као и род и број именица уз коју придеви
стоје и долазе до закључка да се придеви слажу у роду и броју са именицом уз коју стоје и коју
ближе одређују. Учитељ/-ица записује то на табли (в. изглед табле). Тражи се од ученика да
наведу што више примера којима потврђују дефиницију до које су дошли, користећи предмете
око себе. На пример: тешка торба, ишаран ранац, прљав ранац, нове клупе, поломљена столица,
отворен прозор, покварена брава, учитељичина свеска и сл. Учитељ/-ица тражи од ученика да
са што више речи опишу своју улицу. На пример: широка улица, улица на крају града, бучна
улица, прометна улица, Улица Десанке Максимовић и сл. Питање ученицима: Може ли уз једну
именицу да стоји више атрибута? Образложи свој одговор. Учитељ/-ица наводи још примера
којима потврђује да више атрибута може да одређује именицу и да атрибути могу да се налазе и
испред именице и иза именица. Исписује примере на табли (в. изглед табле). Ученици раде
задатке у Радној свесци 4 на стр. 102. Провера задатака.
Учитељ/-ица систематизује градиво питањима: Шта је атрибут? Која врста речи може да има
службу атрибута? Може ли уз једну именицу да стоји више атрибута?
Даје ученицима домаћи задатак. Похваљује ученике који су се истицали на часу. Ученике за
које сматра да им је потребна додатна помоћ у савладавању овог градива позива на допунску
наставу.
Домаћи задатак:
Одреди службу подвучених делова текста:
„Скитница је помогао Сељаку око везивања мердевина за кола. То није био лак посао, али су
га њих двојица обавили лакше него Градоначелникови људи с Хитроногим.
– Знала сам да имаш велики проблем чим су ти биле потребне наше мердевине – окрену се
жена ка Скитници.
Коњ фркну и затопта по тлу. Коњске мушице летеле су око његових ушију тражећи
најкоњскији део коња.
– Престани да се вртиш. Хоћу нешто да ти кажем – приђе Дечаку најмлађа девојчица.
Дечак се заустави. Образи му плануше.”
(Дејан Алексић, Ципела на крају света)
а) Субјекти: __________________________________________________________
б) Предикати: _________________________________________________________
384
Ток часа
в) Објекти: ____________________________________________________________
г) Атрибути: ___________________________________________________________
Атрибут
– Реченични члан који се налази уз именице и ближе их одређује.
нетачан одговор, позната песникиња, брдовито село
– Придеви у служби атрибута слажу се у роду и броју са именицом уз коју стоје.
– Уз једну именицу може да се нађе више атрибута.
Бојан је добио две исте мајице.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
385

Наставна јединица: Браћа Грим, Трнова Ружица
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Утврђивање појмова: опис у
епском делу. Хронолошки редослед догађаја – елементи фабуле (увод, заплет, расплет) бајке.
Увођење ученика у свет маште. Схватање значаја маште у свакодневном животу.
осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих поступака. Развијање етичких
вредности. Схватање значаја правилног етичког опредељивања у животу.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Развијање логичког
мишљења, критичког расуђивања и решавања проблемских ситуација.
тексту;
386
тексту);
387
Ток часа

Ученици извлаче сличице са мотивима: беба, вретено, кула, принц и принцеза. По томе
формирају групе. Свака група прави „грозд” на тему – бајка. Читајући одговоре ученици
понављају све научено о бајци.

Истицање циља часа: Данас читамо бајку Браће Грим Трнова Ружица.
Подаци о писцу: Учитељ подсећа ученике које су бајке Браће Грим рађене у претходним
разредима. Подсећа их на живот и рад Браће Грим. Ученици добијају штампани материјал који
лепе у свеске.
Браћа Грим (нем. Brüder Grimm), Јакоб и Вилхелм Грим, који су славни по објављивању збирки
немачких бајки, (нем. Kinder- und Hausmärchen, Дечје и породичне приче), као и многих других
издања током живота. Браћа Грим су знали и српски језик и део бајки су преузели са српског
језика. Били су и у вези са Вуком Стефановићем Караџићем. Браћа Грим важе за двојицу
најзначајнијих утемељивача немачког стандардног језика. Својим залагањима браћа Грим су
утицала на стварање трајне романтичне слике о Немачкој.
Разговор о доживљају: Шта вам је било посебно занимљиво у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи и имају задатак да издвоје мање познате
речи и изразе.
Мање познате речи и изрази: Ученици говоре речи које су издвојили приликом
истраживачког читања. Учитељ те речи записује на табли.
Мање познате речи: светковина – прослава; благонаклоне – добронамерне; преслица – предмет;
на који се ставља вуна за предење; завојитим – кружним, спиралним; шегрт – радник који учи
занат; рђаво – лоше.
Наставља се рад у групама. Групе добијају материјал са питањима на која, читајући бајку, треба
да пронађу одговоре.
1. Због чега су цар и царица организовали славље ? Кога су све позвали? У чему су цар и
царица погрешили? Шта им се због тога десило?
2. Како су они тад поступили? Ко је негативан јунак у бајци?
3. У чему је моћ негативног јунака у бајци? На који начин је побеђен?
Наведите невероватне догађаје у бајци.
Наведите поруке ове бајке (пронађи реченице у тексту).
Групе затим читају одговоре, а могу у томе учествовати и чланови других група.
Подсећамо се:
Учитељ подсећа ученике да више догађаја који су повезани чине причу или фабулу.
388
Ток часа
Фабулу можемо разложити на мотиве који представљају најмање тематске целине у причи. Ти
мотиви у овој бајци су:
– мотив рођења Трнове Ружице
– мотив даривања новорођенчета
– мотив освете
– мотив сазревања Трнове Ружице
– мотив сна
– мотив љубави
– мотив свадбе
Учимо ново:
Учитељ упознаје ученике са термином композиција – начин на који се различити елементи
књижевног дела (ликови, теме, догађаји, мотиви) повезују у јединствену целину.
Ученици праве у групама замак Трнове Ружице. Материјал је унапред спремљен.
Браћа Грим, Трнова Ружица
светковина – прослава
благонаклоне – добронамерне
преслица – предмет на који се ставља вуна за предење
завојитим – кружним, спиралним
Шегрт- радник који учи занат
Рђаво- лоше

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
389

Наставна јединица: Браћа Грим, Трнова Ружица
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Утврђивање појмова: опис у
епском делу. Хронолошки редослед догађаја – елементи фабуле (увод, заплет, расплет)
бајке.Увођење ученика у свет маште. Схватање значаја маште у свакодневном животу.
осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих поступака. Развијање етичких
вредности, схватање значаја правилног етичког опредељивања у животу.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Развијање логичког
мишљења, критичког расуђивања и решавања проблемских ситуација.
1СЈ.1.5.3.одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у књижевноуметничком
тексту;
390
тексту);
391
Ток часа

Ученици решавају ребус
Решење: Трнова Ружица.
Најава наставне јединице: Учитељ најављује ученицима да и на данашњем часу раде бајку
Трнова Ружица.
Ученици понављају обрађено са претходног часа: Због чега су цар и царица организовали
славље? Кога су све позвали? У чему су цар и царица погрешили? Шта им се због тога десило?
Како су они тад поступили? Ко је негативан јунак у бајци?У чему је моћ негативног јунака у
бајци? На који начин је побеђен? Наведите невероватне догађаје у бајци. Наведите поруке ове
бајке. Шта је фабула?
Ученици затим понављају мотиве у овој бајци:
– мотив рођења Трнове Ружице,
– мотив даривања новорођенчета,
– мотив освете,
– мотив сазревања Трнове Ружице,
– мотив сна,
– мотив љубави,
– мотив свадбе.
На основу ових мотива ученици праве план за препричавање и поштујући тај план
препричавају бајку. Учитељ план записује на табли. Када ученик заврши препричавање,
анализира се препричавање.
Ученици свом пару из клупе смишљају три питања везана за бајку Трнова Ружица. Парови
затим замене свеске и одговарају на питања.
Читају затим занимљива питања и одговоре које су дали на њих.
Домаћи задатак: Ученици треба да напишу састав по слободном избору мотива: Машта може
свашта.
Браћа Грим, Трнова Ружица
рођење Трнове Ружице,
даривање новорођенчета,
освета,
сазревање Трнове Ружице,
сан,
љубав,
свадба.
___________________________________________________________________________________________
392

Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка: Машта може свашта
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________

Образовни циљеви: Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално писмено
изражавање. Развијање способности за правилно и течно усмено изражавање.
Васпитни циљеви: Богаћење речника ученика. Формирање навика за уредно и лепо писање.
Функционални циљеви: Усмеравање пажње на појединости и целину. Развијање логичког
мишљења.
1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање организује око основне идеје текста коју поткрепљује
одговарајућим детаљима;
1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава комуникативној ситуацији (формалној/неформалној);
1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, средишњи и завршни део текста); добро распоређује
основну информацију и додатне информације унутар текста и пасуса;
1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко-стилски израз типу текста;
393
Ток часа
1СЈ.3.3.6. издваја пасусе;


Ученици слушају песму Моја машта, коју изводи хор Колибри.
Учитељ разговара са ученицима: Зашто кажу у песми: машта може свашта? Шта све деца у
песми могу бити и радити? Кад кажемо машта, на шта помислите?
Најава наставне јединице: На овом часу ћемо чути шта све може ваша машта. Разговараћемо и
анализирати домаће задатке.
Разговор о теми: Учитељ обнавља са ученицима правила писања, на шта треба да обрате пажњу
док слушају радове и на који начин треба да коментаришу радове:
– садржина рада,
– композиција састава (увод, разрада, закључак),
– сликовитост описа,
– читање састава.
Читање домаћих задатака: Ученици читају радове. Након сваког прочитаног рада следе
коментари ученика.
Учитељ коментарише прочитани рад: садржину рада, композицију састава (увод, разрада,
закључак), сликовитост описа, граматичке и правописне грешке, спољашњи изглед састава
(рукопис, уредност и читљивост), читање састава.
Писање: Учитељ најлепше реченице пише на табли.
Ученици илуструју свој домаћи задатак.
Домаћи задатак: Ученици треба да исправе састав.
Читање и анализа домаћег задатка: Машта може свашта
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
394

Наставна јединица: Прилошке одредбе за место, време и начин
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Стицање и проширивање знања о реченичним члановима (прилошке
одредбе за место, време и начин). Уочавање речи којима се означава место, време и начин
вршења радње у служби прилошких одредби. Уочавање група речи у служби прилошких
одредби. Повезивање са осталим реченичним члановима (субјектом, предикатом, атрибутом,
објектом).
395
Ток часа

Ученици пред собом имају уџбеник. Учитељ/-ица исписује наслов данашње лекције на табли.
Раде задатак на 94. страни. Провера задатака.
Ученици раде 1. задатак са наставног листића. Провера задатка. Учитељ/-ица чита примере на
94. страни и подсећа ученике на речи које означавају место, време и начин вршења радње –
унутра, горе, доле, данас, ујутро, прекјуче, лепо, досадно, разиграно. Ученици наводе још
неколико примера.
Учитељ/-ица говори о томе да као што именице и заменице у реченици могу да имају службу
субјекта или објекта, као што глаголи могу бити предикати, тако и ове речи могу имати
одређену службу у реченици, односно и оне су реченични члан. Тај члан зове се прилошка
одредба. Прилошке одредбе могу бити за место, време и начин. Учитељ/-ица исписује
дефиницију на табли уз примере (в. изглед табле).
Ученици читају Кутак за осмех на 96. страни уџбеника, а учитељ/-ица им скреће пажњу на
издвојене/обојене речи/групе речи – у биоскопу, испред миша, два реда испред слона – и
указује им на то да су то, заправо, прилошке одредбе. У служби прилошких одредби могу да се
нађу и групе речи. Учитељ/-ица записује неколико примера на табли (в. изглед табле). Ученици
раде 2. и 3. задатак са наставног листића. Провера задатака. Ученици читају Да ли знаш? на 97.
страни уџбеника и коментаришу.
Ученици уз помоћ учитеља/-ице систематизују градиво о прилошким одредбама, али и о
реченичним члановима. Може да им помогне и подсетник на наставном листићу. Учитељ/-ица
даје домаћи задатак (в. наставни листић). Похваљује ученике који су се истицали на часу.
Ученике за које сматра да им је потребна додатна помоћ у савладавању овог градива позива на
допунску наставу.
Прилошке одредбе за место, време и начин
1. Прочитај следеће одломке, а затим подвуци тачне тврдње.
а) „У потоку живи – ЖАБАЦ
Испод стрехе живи – ВРАБАЦ
Срце живи испод груди
А Никола – у ЗАБЛУДИ
...
У планини живи – ЈЕЛЕН
Крај невена – други НЕВЕН
Река живи у кањону
А. Тања – у свом фазону
(Љиљана Нинковић Мргић, О заблуди и дилеми)
Наглашени делови реченице означавају начин вршења радње.

Истакнути делови реченице означавају време вршења радње.
Подвучени делови реченице означавају место вршења радње.
396
Ток часа
б) „Жао ми је Милана
Искрено и – ЈАКО,
Свиђа му се Ивана
А он њој – НИКАКО
Билдује мишиће
Изазива туче
Мисли да ће можда
То да је привуче”
(Љиљана Нинковић Мргић, Жао ми је Милана)
Подвучени делови реченице означавају начин вршења радње.
Подвучени делови реченице означавају време вршења радње.
в) „У ПОНЕДЕЉАК једна је цвекла

Другарицама цвеклама рекла:
– Сад кад смо сасвим ЗРЕЛЕ и ЗДРАВЕ
И кад нас нису појеле краве,
Ил нека шумска – дивља зверка,
Баш ме ЗАНИМА – ШТА ЛИ НАС ЧЕКА”?
У УТОРАК се – читавом њивом

Сашаптавало – шушкало живо:
– Кад нас из земље сутра поваде,
Шта ли ће после са нама ДА РАДЕ?
(Љиљана Нинковић Мргић, Судбина цвекле)
Подвучени делови реченице означавају начин вршења радње.
Подвучени делови реченице означавају време вршења радње.
2. Изнад сваке подвучене прилошке одредбе напиши о којој прилошкој одредби је реч:
„Зевомир зевну, а Месец шмугну да негде сачека праву ноћ. Обрадова се пајац.
Пљесну рукама папајац. Помилова задовољно своје брке полицајац.
И Зевомир више никада није прогутао Месец. Стављао је руку на уста
сваки пут када зевне. Али не због пајаца, папајца и полицајца, него због...
Због једне девојчице која живи негде далеко. Она увече много воли да гледа Месец на небу.
Наслони се на свој прозор и гледа, гледа, гледа...
Све док не почне слатко да зева.”
(Дејан Алексић, Кога се тиче како живе приче)
397
Ток часа
3. Попуни табелу:
Реченица Реченични члан/служба речи
Ивана ме зачуђено погледала.
Ујутро ћемо имати састанак.
Милош је заборавио кишобран испод
клупе.
4. Реченични чланови – подсетник

Реченични чланови
предикат
објекат
прилошке одредбе
атрибут
субјекат
Домаћи задатак:
1. Одреди службу издвојених делова песме:
„О Васкрсу јаја разних боја: О Васкрсу _________________________
кокошија, голубија, од патке.
Једно Ник узео од ноја узео ______________________________
и деци дао задатке. задатке ____________________________
Деца куцала са обе руке, деца ______________________________

и оно од гуске, и од морке, са обе руке _________________________
из залета, али узалуд муке –
Лав је бележио – ћорке. је бележио _________________________
Сетио се Лука – узео облутак. Лука ______________________________

Направи се рупа. Зачу гласић. облутак ____________________________
Наста радосни тренутак: радосни ____________________________
Срећан Васкрс! – рече трепћући нојић.” трепћући ___________________________
(Миодраг Мики Јекнић, Васкршња јаја)
2. Нацртај како би изгледало неколико ускршњих јаја које би ти офарбао/офарбала.
398
Ток часа
Прилошке одредбе за место, време и начин
Реченични чланови који означавају место, време и начин вршења радње називају се
прилошке одредбе.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
ЗА МЕСТО ЗА ВРЕМЕ ЗА НАЧИН

ГДЕ? КАДА? КАКО?
Оставили смо торбе унутра. Позваћу те касније. Јована је лепо написала задатак.
Сачекај ме испред школе. Стижемо пред ручак. Урадила је то без питања.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
399

Наставна јединица: Редослед реченичних чланова у реченици
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: индивидуални, фронтални, групни
Образовни задаци: Обнављање и проширивање знања о реченичним члановима (субјекат,
предикат, објекат, атрибут, прилошке одредбе за место, време, начин). Распоред реченичних
чланова у реченици. Модели реченица према редоследу реченичних чланова.
400
Ток часа

Ученици пред собом имају уџбеник. На странама 100 и 101 налази се систематизовано градиво
о реченичним члановима (Научили смо). Учитељ/-ица дели ученике у пет група. Свака група
добија задатак да понови један реченични члан. Вођа групе говори о задатом реченичном
члану, а остали ученици из других група дају по три примера за сваки члан. НАУЧИЛИ СМО
им служи као подсетник.
Учитељ/-ица одговарајућим питањима наводи ученике да размишљају о реду реченичних
чланова у реченици, то јест да сами дођу до закључка постоје ли нека правила у вези са тиме
или је ред речи у реченици произвољан: На које још начине могу бити исказане следеће
реченице:
– Маша гледа телевизију. Наш Милан стиже око пет сати.
Можемо ли рећи:
Око стиже наш пет сати Милан. Има ли смисла реченица са оваквим редоследом реченичних
чланова?
Ученици раде задатак са 98. стране. Провера задатка. Учитељ/-ица исписује на табли неколико
начина распореда реченичних чланова у реченицама (в. изглед табле). Затим, ученици раде
задатке са наставног листића. Провера задатака. Учитељ/-ица чита примере из уџбеника (99.
страна), анализирајући их. Ученици раде задатке са наставног листића. Следи провера задатака.
Трећи задатак може да прочита више ученика. Постоји неколико тачних одговора. Учитељ/-ица
пред крај часа пита ученике: Шта су закључили након ових задатака, а тиче се редоследа
реченичних чланова? Постоје ли правила? Учитељ/-ица даје домаћи задатак – урадити задатке у
Радној свесци на 106, 107. и 108. страни.
Тара једе јабуку.
Тара једе јабуку сваког дана.
Јабуку једе Тара у школи сваког дана.
___________________________________________________________________________________
401
Ток часа
Редослед реченичних чланова у реченици
1. Испод сваке реченице напиши како су распоређени подвучени реченични чланови, као што
је урађено у првом примеру.
а) Јована је угледала лисицу.
субјекат + предикат + објекат
б) Лисицу је угледала Јована.
___________________________________________________________________
в) Данас ученици имају ужину у пет сати.
_____________________________________________________________
г) Гори ватра!
_____________________________________________________________
2. Следеће реченице немају правилан ред реченичних чланова. Напиши их правилно да би
биле разумљиве.
а) Ће Сергеј са доћи и татом и мамом.
_____________________________________________________________
б) Бих необичну рођендан за ја књигу и занимљиву.
_____________________________________________________________
3. Препиши део следеће приче тако што ћеш променити редослед неких реченичних чланова,
али реченице треба да буду правилне и разумљиве.
„Моју породицу сачињавају: тата, мама и сестра. Тетка и теча не живе са нама, али су код нас
тако често да их ја рачунам у најближе чланове породице. Ми смо сви веома упућени једни на
друге. То се види већ за доручком. Описаћу вам како изгледа једно обично јутро у нашој
кући.”
Јасминка Петровић, Моја породица, прилагођено
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
402

Наставна јединица: Реченица и реченични чланови
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање знања о реченичним члановима (субјекат, предикат, објекат,
атрибут, прилошке одредбе за место, време и начин). Уочавање речи и група речи у одређеним
службама речи. Уочавање различитих врста речи у одређеним службама. Повезивање
реченичних чланоива; распоред реченичних чланова у реченици.
1СЈ.1.4.1. препознаје врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе); 1СЈ.1.4.2.
препознаје граматичке категорије променљивих речи (род и број заједничких именица) и
глаголско време (презент, перфекат и футур); 1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи (именице,
заменице, придеве, бројеве и глаголе); 1СЈ.2.4.2. препознаје подврсте речи (властите и
заједничке именице; описне, присвојне и градивне придеве; личне заменице; основне и редне
бројеве); 1СЈ.2.4.4. препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род) и уме да
пребаци глаголе из једног глаголског времена у друго; 1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат и
глаголски предикат; 1СЈ.2.4.7. саставља реченице различите по комуникативној функцији и
облику; 1СЈ.3.4.1. именује врсте и подврсте речи (властите и заједничке именице; описне,
присвојне и градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве; глаголе); 1СЈ.3.4.2.
уме да промени облик променљивих речи према задатом критеријуму: заједничких именица
према броју, а глагола, придева и заменица према роду и броју; 1СЈ.3.4.3. препознаје прави
објекат (у акузативу) и прилошке одредбе за време, место и начин.
403
Ток часа

Учитељ/-ица дели ученицима наставне листиће које је припремио/-ла, а на којем се налазе
задаци које ће радити на овом часу. Решавајући задатке, ученици обнављају и утврђују знање о
реченицама и реченичним члановима и уједно се припремају за контролну вежбу коју ће имати
за три часа. Када ураде све задатке, следи провера истих, с тим што ће учитељ/-ица исправљати
грешке записујући их на табли или говорећи ученицима да запишу у свеску тачне одговоре, уз
додатна објашњења или примере. Практично, ученици ће радити исправку датих задатака на
овом часу.
Ученици раде задатке. Након израде, следи провера задатака. Учитељ/-ица се задржава на оном
задацима на којима су ученици највише грешили и додатно појашњава и образлаже тачне
одговоре.
Учитељ/-ица даје домаћи задатак – урадити задатке у Радној свесци на 109. страни. На крају
Радне свеске налазе се решења задатака, тако да ученици могу сами да провере како су урадили
задатке. На крају провере знања налази се Порука за тебе, део у коме се ученицима саопштава
колико су бодова остварили, уз пратећи коментар (савет), на пример: 10–15 бодова: Твоје знање
је одлично; 10–12: Имаш врло добро знање; 7–9: Добро ти иде, али можеш још боље; 4–6: Нека
ти наставник/-ица помогне; 0–3: Пробуди се, време је за учење. Ова провера знања је одлична
припрема за контролни задатак, који учитељ/-ица још једном најављује. Похваљује ученике
који су се истицали на часу. Ученике за које сматра да им је потребна додатна помоћ у
савладавању овог градива позива на допунску наставу.
Реченица и реченични чланови
(обнављање)
– Реченични чланови (субјекат, предикат, објекат, атрибут, прилошке одредбе за место,
време и начин)
– Реченице према облику (потврдне и одричне)
– Речнице према значењу (обавештајне, упитне, узвичне, заповедне)
– Реченице према саставу (просте и сложене)
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
404
Ток часа
Реченица и реченични чланови
1. Напиши назив подвученог реченичног члана:

Поток мирно тече поред наше куће. ________________________________________
Животиње су биле преплашене и узнемирено су се разбежале. ____________________
Маказе се налазе у купатилу. _____________________________________________
За доручак смо имали сендвич и белу кафу. ___________________________________
Овај сат једино може да се окачи на велики ексер. _____________________________
Ноћас сам баш лепо спавао и сањао. ________________________________________
Кошуља виси на офингеру, зар не видиш? ___________________________________
Сипај мало топле воде у смесу! ___________________________________________
Разлиле су се боје по шареном пољу. _______________________________________
Пребаци књиге на ову столицу. ___________________________________________
2. Одреди службу издвојених речи/група речи.
а) „Јутрос сам се успавао. Јутрос ____________________________________
Дан ми поче малим бесом. малим ____________________________________
Кад ево Марине – топлу питу с месом __________________________
Носи топлу питу с месом.” топлу _________________ с месом _______________
(Миодраг Мики Јекнић, Пита)
б) „Нека неко хитно хитно _____________________________________

Обавести Луку Луку _____________________________________
Олга СУТРА прави сутра _____________________________________
РОЂЕНДАНСКУ ЖУРКУ!” Олга ______________________________________
(Љиљана Нинковић Мргић, Огласи на школској табли)
в) „Тамо се чудне тамо ______________________________________

ствари нађу – морски вук _________________________________
морски вук вози вози ______________________________________
велику лађу.” велику ____________________________________
(Слободан Станишић, Прича из дворишта)
г) „Кроз полусан ми бака се јавља,бака ________________________________

већ сутра морам писати писмо. сутра _______________________________
Сад успаванку воз нам саставља, успаванку ____________________________
Какву још никад слушали нисмо.” слушали нисмо ________________________
(Воја Царић, Путовање)
405
Ток часа
3. Одреди врсту следећих реченица према облику:

а) Немам ништа са тим догађајем. __________________________________________
б) Изабрали су га у последњи час. __________________________________________
в) Ко неће да учествује на турниру? _________________________________________
г) Затвори врата за собом! ________________________________________________
4. Одреди врсту следећих реченица према значењу:
а) Срећно вам било! _____________________________________________________
б) Зашто нико није дошао? _______________________________________________
в) Уписала сам то на погрешно место. _______________________________________
г) Имамо грашак за ручак? _______________________________________________
д) Избриши таблу! _____________________________________________________
5. Одреди врсту реченице према саставу:
Неколико врло занимљивих питања поставио је увек незаинтересовани Немања.
___________________________________________________________________
406

Наставна јединица: Александар Чотрић, Својеглава књига (избор)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: рад на тексту
Наставна средства: Читанка 4 стр. 179
Корелација: Грађанско васпитање
Образовни циљеви: Подстицање ученика на самостално језичко и сценско стваралаштво.
Развијање смисла за хумор, богаћење речника, језичког и стилског израза.
Васпитни циљеви: Неговање навике читања часописа и књига за децу, оспособљавање за јасно
и течно самостално говорење.
Функционални циљеви: Подстицање радозналости и жеље за упознавањем и читањем нових
садржаја.
које су му познате; издваја речи које су му непознате.
3. Александар Чотрић, Својеглава књига, Завод за уџбенике, Београд, 2009.
2. Александар Чотрић, Својеглава књига, Завод за уџбенике, Београд, 2009.
407
Ток часа

На белој табли или хамеру, исписане су шале:
Брат и ја растемо у висину. Ако моје родитеље толико занима како је у школи,
Тата и мама у ширину. Нека иду у школу уместо мене!
Мама за спремање ручка користи све кућне уређаје, а тата корист само телефон. Он наручи
јело из ресторана.
Ученици их читају.
Хајде да чујемо, које ви шале знате да испричате.
Истицање циља часа: Александар Чотрић, Својеглава књига (избор)
У претходном разреду, већ смо читали шале из књиге Александра Чотрића.
Да ли се сећате неких шала из те књиге?
Александар Чотрић сматра да су афоризми за децу неоправдано запостављени. Он заједно са
колегама настоји да афоризам буде призната књижевна форма у школама, читанкама и лектири.
У вашим читанкам, издвојене су неке од њих, а ми ћемо прочитати још неке.
Читање издвојених шала у читанци.
РАЗГОВАРАМО:
1. Која ти је шала била најзанимљивија?
2. Шта значи када дечак каже да мами и тати тренира живце?
3. Испричај неку шалу.
На одштампаном материјалу, учитељ дели ученицима шале из књиге Александра Чотрића:
Маму уопште не занима моје школовање. Отишла је на посао, а није ми написала домаћи
задатак из математике, нити је прочитала лектиру.
Кад браћа поделе слаткише братски, сестри не остаје ништа.
Да је у школи толико лепо, не би плаћали учитељима да долазе у њу.
– Никола, наведи ми три примера деловања силе теже.
– Сунце привлачи земљу. Земља привлачи Месец..
– И још један.
– Мене привлачи Милица.
Илустровање афоризма који им се највише допао.
Домаћи задатак: За домаћи задатак, написаћете по вашем избору причу или песму на тему
Својеглава прича/песма.
408
Ток часа
Александар Чотрић, Својеглава књига (избор)
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
409

Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка: Својеглава прича/песма
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: монолишка, рад на тексту
Наставна средства: свеска за домаћи рад
Корелација: ликовна култура
Образовни циљеви:
Основно описмењавање ученика на темељима српског књижевног језика. Поступно и
систематично писано изражавање. Упознавање језичких појава и овладавање стилским
могућностима српског језика. Оспособљавање за успешно служење језиком у различитим
комуникационим ситуацијама.
Васпитни циљеви: Савладавање нових програмских захтева из правописа. Развијање потребе
за самосталним писаним изражавањем, као вид комуникације. Неговање самосталности и
истрајности у писаном изражавању. Неговање маште и критеријума за уочавање могућег и
немогућег. Развој стваралачког мишљења код ученика. Неговање сарадничких односа.
Функционални циљеви: Увежбавање, усавршавање гласног читања и читања у себи и
развијање смисла и способности за правилно, течно, уверљиво писано изражавање. Богаћење
речника, језичког и стилског израза. Вежбе самосталног писања. Усавршавање рукописа и
читања сопственог рукописа. Самосталност у раду.
основну информацију и додатне информације.
410
Ток часа

Преглед домаћих задатака ученика.
Ученици читају свој рад у себи, ради припреме за читање наглас пред разредом.
Истицање циља часа: Читање и анализа домаћег задатка Својеглава прича/песма
Учитељ изводи групу од по четири ученика. Сваки ученик образлаже свој избор теме прво
усмено, а потом чита свој задатак. Након читања ученици образлажу своја мишљења о томе
како је ученик одговорио на задату тему. Шта је добро урадио, а шта је могао још боље.
Избор најуспешнијих радова.
Илустровање радова.
Читање и анализа домаћег задатка Својеглава прича/песма
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
411

Наставна јединица: Контролна вежба – реченице према значењу и облику;
реченични чланови
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање знања о реченичним члановима (субјекат, предикат, објекат,
атрибут, прилошке одредбе за место, време и начин). Уочавање речи и група речи у одређеним
службама речи. Уочавање различитих врста речи у одређеним службама. Повезивање
реченичних чланоива. Распоред реченичних чланова у реченици. Обнављање врста реченица
према значењу и реченица према облику.
412
Ток часа

Учитељ/-ица даје ученицима контролну вежбу. Ученике дели у две групе.

Израда контролне вежбе. Наставник бира коју ће контролну вежбу дати ученицима за рад на
часу.

Ученици завршавају контролну вежбу. Учитељ/учитељица подсећа ученике да има још пет
минута до краја часа и да полако завршавају своје радове. Такође их подсећа да се потпишу на
својим радовима.
на часу допунске наставе). Уколико је неко завршио раније, учитељ/-ица је припремио за њега
језичке занимљивости. Овога пута, предлажемо јапанске пословице. Ученици могу и да запишу
у свеску неке које им се посебно допадну.
1. Никада није касно исправити грешку. 2. Лакше је учинити него замислити. 3. Ко чува један
новчић, неће зарадити сто. 4. Пас који довољно дуго хода, наићи ће на кост. 5. Жаба у бунару
не зна ништа о океану. 6. Чини добро не хвалећи се и добрим ће ти се вратити. 7. Родитељи су
најбоље судије својој деци. 8. Све што цвета, једног дана свене. 9. Ако јуриш два зеца одједном,
оба ће ти помоћи. 10. Непажња доноси много штете.
Контролна вежба
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
413
Ток часа
Контролна вежба IV
Први модел
1. Подвуци све субјектe:
а) Патке могу да издрже да током целе зимске ноћи пливају у хладној води. Тело им се
уопште не покваси. Њихово квалитетно перје је водоотпорно.
б) У претходно наведним реченицама постоји једна прилошка одредба за место.
Пронађи је и запиши: _______________________________________________
2. Заокружи предикате у следећим реченицама:

а) Птице грабљивице имају невероватан вид. На пример, сиви соко види голуба на
раздаљини од осам километара.
б) Милан и Маја нису видели беле лавове у зоолошком врту.
в) Латиновићи ће ићи код Срдића на славу.
3. Заокружи атрибуте у следећим стиховима:
„Кад јесен прође далеке путе
и донесе нам хаљине жуте,
најави почетак зиме,
док се с кишом смењују климе.”
(Соња Стојиљковић, Огрлица од стихова)
4. Разврстај подвучене реченичне чланове на субјекте и објекте:
Књига нам је добродошла. Књигу смо добили од наше библиотекарке. Брже ћемо решити
задатак, а учитељ ће нас, сигурно, похвалити.
Субјекти: Објекти:
_________________ ______________________
_________________ _______________________
5. Одреди о којем је реченичном члану реч:
а) Фрула се јасно чула. __________________________________________________
б) Зачуло се нешто испод степеништа. ______________________________________
в) Наћи ћемо се ујутро испред зграде. _______________________________________
г) На столу су стаклене флаше, пластични тањири и салвете. ______________________
д) Весели малишани истрчали су после ручка на ливаду. _________________________
ђ) Ученици IV3 освојили су прво место на турниру. _____________________________
е) Ивана је добила брата Уроша. ____________________________________________
414
Ток часа
6. Попуни табелу:
Врста и подврста
Пример Реченични члан/служба
подвучене речи
Тамарина фотографија
друга награда
гумена лопта
летећи тањир
7. Заокружи слово испред реченице у којој се налази група речи у служби објекта:
а) Видели смо непознатог човека са шеширом.
б) Непознат човек са шеширом био је, заправо, Минин тата.
8. На линијама упиши врсту прилошке одредбе:
а) Бубамаро, лет, лет, у далеки свет! ____________________________________
б) Ноћу сове не спавају! ____________________________________
в) Поступили су неопрезно. ____________________________________
г) Сакриј се иза овог степеништа! ____________________________________
9. Одреди врсту реченица према значењу и према облику:
а) Мама је направила мој омиљени колач.
______________________________________________________
б) Хоћеш ли већ једном да завршиш? ________________________________________
в) Не отварај прозор! ____________________________________________________
10. Осмисли, а затим напиши реченицу према следећем моделу:
субјекат + предикат + објекат + прилошка одредба за време
_____________________________________________________________________
415
Ток часа
Контролна вежба IV
Други модел
1. Подвуци субјекат у следећем одломку:
„Ћуте, ћуте, сетно ћуте
Шћућурени врапци сиви.
Мрзле дане и глад слуте:
Како ли ће да се живи?”
(Душан Ђуричић, Снег и врапци)
2. Прочитај следећу реченицу, а затим попуни табелу:
Водени паук плете свиленкасту мрежу и живи у ваздушном мехуру.
а) субјекат б) предикати в) објекат г) атрибути
3. Подвуци двема линијама предикате:

„Било је јутро, као свако друго јутро, мало ружичасто са истока и мало загонетно са севера.
Вид уради три вежбе истезања и једну вежбу љубазног осмеха и крену у шетњу.”
(Љ. Ршумовић, Видовите приче)
4. Прочитај следећу реченицу, а затим подвуци тачну тврдњу:
Животиње имају веома различите укусе: једу траву, зрневље, воће, месо, рибу, инсекте...
Сви објекти у овој реченици (има их седам) исказани су по једном речју.
Само један објекат исказан је једном речју, а остали објекти групом речи.
Само један објекат исказан је групом речи, а остали су исказани једном речју.
5. Подвуци атрибуте у реченицама:
Ескими су мали снежни људи.
Мрки медвед спава у великој јазбини.
Дивљи кунићи мрзе самоћу.
6. Разврстај прилошке одредбе:
Јуче сам узалуд тражила Нађину свеску. Нема је, па је нема! Погледам у кухињи, не видим
је тамо! Погледам у собици, нема! Невољно одустадох. Али, дочека ме изненађење јутрос!
Књига се појавила. Неко је неприметно оставио на мом јастуку, вероватно ноћас.
416
Ток часа
Прилошке одредбе за Прилошке одредбе за Прилошке одредбе за

место време начин

Врста и подврста подвучене
Пример Служба подвучене речи
речи
трећи ред
Марков ранац
пластична чаша
црвена јабука
8. Одреди који је реченични члан (служба) у питању:

а) Милане, позови учитељицу! _____________________________________________
б) Птице су весело цвркутале. _____________________________________________
в) Урадио је то без питања. _______________________________________________
г) Погледај иза зидића, можда је пао! ________________________________________
д) Прошла је сезона лубеница. _____________________________________________
ђ) Авион се огледа у плавом мору. __________________________________________
е) Рећи ћемо шта се десило. _______________________________________________
9. Одреди врсту реченица према значењу:
а) Да ли је то могуће? ____________________________________________________
б) Задржали су се у школском хору за време великог одмора. ________________________
в) Упс, не ради ми хемијска оловка! _________________________________________
г) Отворите књиге! ______________________________________________________
д) Пада снег? __________________________________________________________
10. Одреди врсту реченица према облику:
а) Ја овог лета не идем на море. ______________________________________________
б) Зар не видиш семафор? ________________________________________________
в) Излази из аута! _______________________________________________________
г) Маји је објављена збирка песама. _________________________________________
417
Ток часа
РЕШЕЊА:
Контролне вежбе IV
Први модел
1. а) Патке, Тело, њихово квалитетно перје; б) у хладној води; 2. а) имају, види; б) нису видели;
в) ће ићи; 3. далеке, жуте, зиме; 4. Субјекти: књига, учитељ; објекти: књигу, задатак;
5. а) прилошка одрдба за начин; б) прилошка одредба за место; в) прилошка одрдба за време;
г) атрибути; д) субјекат; ђ) предикат; е) објекат; 6. Тамарина – присвојни придев, атрибут; друга
– редни број, атрибут; гумена – градивни придев, атрибут; летећи – описни придев, атрибут; 7.
а); 8. а) за место; б) за време; в) за начин; г) за место; 9. а) обавештајна, потврдна; б) упитна,
потврдна; в) заповедна, одрична; 10. На пример: Учитељица је похвалила Мију данас.
Контролне вежбе IV
Други модел
1. Шћућурени врапци сиви; 2. а) Водени паук – субјекат; б) плете, живи – предикати;
в) свиленкасту мрежу – објекат; г) водени, свиленкасту, ваздушном – атрибути; 3. било је,
уради, крену; 4. Само један објекат исказан је групом речи, а остали су исказани једном речју;
5. мали, снежни, Мрки, великој, Дивљи; 6. Прилошке одредбе за место: у кухињи, тамо, у
собици, на мом јастуку; Прилошке одредбе за време: јуче, јутрос, ноћас; Прилошке одредбе за
начин: узалуд, невољно, неприметно; 7. трећи – редни број, атрибут; Марков – присвојни
придев, атрибут; пластична – градивни придев, атрибут; црвена – описни придев, атрибут;
8. а) предикат; б) прилошка одрдба за начин; в) прилошка одредба за начин; г) прилошка
одредба за место; д) објекат; ђ) атрибут; е) предикат; 9. а) упитна; б) обавештајна; в) узвична; г)
заповедна; д) упитна; 10. а) одрична; б) одрична; в) потврдна; г) потврдна.
418

Наставна јединица: Народна епска песма Стари Вујадин
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, групни, индивидуални
Наставне методе: дијалошка, текстуална, метода истраживања
Образовни циљеви: Открити уметничке вредности народне песме о хајдуцима посредством
интерпретације текста. Анализирати лик Старог Вујадина и уочити људске вредности и кодекс
понашања хајдука. Обратити пажњу на храброст и достојанство хајдука.
Васпитни циљеви: Неговати естетска осећања. Развијати љубав према усменом стваралаштву.
Развијати естетска осећања. Неговати машту и стваралачко мишљење.
1. Марија Клеут, Реликвије из старине, Дневник, Нови Сад, 2006.
2. Снежана Самарџија, Биографије епских јунака, Друштво за српски језик и књижевност,
3. Српско усмено стваралаштво, зборник радова, Институт за књижевност и уметност,
5. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад,
2003.
6. Љиљана Петровачки, Гордана Штасни, Методичке апликације, Филозофски факултет, Нови
Сад, 2008.
Истраживачки задаци: Ученици се деле на три групе. Прва група добија задатак да се
припреми да на почетку часа исприча шта зна о хајдуцима. Друга група анализира лик Старог
Вујадина, а трећа група издваја моралне законе по којима су се владали хајдуци.
419
Ток часа

У уводном делу часа прва група укратко излаже податке о хајдуцима и о њиховом животу.
Остали ученици и учитељ евентуално допуњавају причу о хајдуцима ако је нешто важно
изостављено.
Шта значи реч хајдук?
Реч хајдук има различита значења. Најчешће се узима као одметник од власти у доба ропства
под Турцима, али и као отпадник од власти уопште. По свему судећи, реч хајдук је арапског
порекла и на Балкан је доспела заједно са Турцима. Реч је о заједничком балканском називу
који изражава покрет отпора против Турака. Старији термин за означавање ове појаве је гусар,
у значењу разбојник. Харамијом се означава хајдук-разбојник. Отуда је хајдучки старешина
харамбаша.
Како су постали хајдуци?
„Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Истина да
многи људи не оду у хајдуке да чине зло, али кад се човјек (особито прост) једанпут отпади од
људскога друштва и опрости се сваке власти, он почне, особито један уз другога, и зло чинити;
тако хајдуци чине зло и народу своме, који их према Турцима љуби и жали, али се и данас чини
хајдуку највећа срамота и поруга кад му се рече да је лопов и пржибаба. (...) Прави хајдук неће
никад убити човјека који му ништа не чини, већ ако да га наговори какав пријатељ или јатак.”
(Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога, одломак)
Хајдучка чета
У песмама о хајдуцима хајдучка чета најчешће броји 30 чланова. Поред харамбаше, у чети се
издвајају још и барјактар и калауз (путовођа). Барјактар бира чланове дружине. Без чете, хајдук
је слаб и незаштићен, немоћан да покрене било какву акцију против непријатеља. Под барјак се
купе само изабрани јунаци.
Избор харамбаше је најбитнији део окупљања чете. Хајдуци морају изабрати човека коме ће
поверити свој живот и свој иметак без остатка, који ће бити праведан судија и непоколебљив
мегданџија, који ће знати да мудро и промишљено сачува дружину од потера, неслоге и
сваковрсних опасности горског одметничког живота. Без харамбаше дружина је обезглављена.
Отуда се овом мотиву у песмама посвећује велика пажња. Посебно се осуђује неслога и деоба
чете. У песмама о хајдуцима велика пажња се посвећује мотиву „хајдучке среће”.
„И на страшну мјесту постајати”
Јунак који се упушта у авантуру одметничког живота мора бити спреман на гладовање и хајке,
способан да поднесе рањавања и оскудицу, хладноћу и дивљину, кадар да преживи у најтежим
условима живота. Хајдук је човек без куће и огњишта, лишен љубави и потомства, комшија и
пријатеља. Све своје личне жеље и амбиције он мора да подреди интересима чете. Изложен
сталним прогонима и потерама, хајдук је на вечној стражи. Хајдук може бити само онај који је
„кадар стићи и утећи/ и на страшну мјесту постајати”, који се не боји „никога до Бога”.
Хајдучког заната се не може прихватити свако. Хајдучки подвизи не могу се замислити без
изузетне смелости и дрскости, али ни без хитрих ногу, које им много пута спасавају главу.
Након приче о хајдуцима и њиховом начину живота, следи интерпретативно читање песме
Стари Вујадин.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта је у песми оставило најјачи
утисак на вас? Шта сте очекивали да ће се десити, а шта вас је изненадило?
420
Ток часа
Након тога следе питања за проверу разумевања прочитаног:

– Шта се десило Старом Вујадину и његовим синовима?
– Због чега девојка куне своје очи? Шта нам то говори о заробљеним јунацима? Како они
изгледају?
– На шта Стари Вујадин припрема синове? Шта им саветује?
– Које људске вредности Стари Вујадин истиче као најважније?
– Како Турци поступају према хајдуцима? Шта ви мислите о таквим њиховим поступцима?
– Како се песма завршава?
– Зашто Старом Вујадину није стало до очију? Шта значи то да су га очи на зло наводиле? О
каквим хајдучким злоделима он то говори?
Након ових питања, друга група анализира лик Старог Вујадина, а остали ученици додају
новоуочене особине.
– Окарактериши лик Старог Вујадина.
– Шта ти о њему откривају речи које Стари Вујадин упућује синовима, а шта оне које упућује
Турцима Лијевљанима?
На крају, трећа група износи шта нам песма Стари Вујадин говори о моралним законима по
којима су се владали хајдуци. Остали ученици допуњују у случају да је нешто остало неуочено.
– Шта у песми сазнајемо о томе какав је био хајдучки живот?
– Зашто се каже да се тек „на муци познају јунаци”?
– По којим моралним законима се они владају?
У завршном делу часа истичемо особине епских народних песама.
Епске народне песме опевале су значајне догађаје и најчешће славиле подвиге јунака који су се
песмом чували од заборава. Певале су се уз гусле и преносиле усмено. Догађаји и подвизи
јунака били су идеализовани. Испеване су у десетерцу, стиху који има десет слогова.
Домаћи задатак: Пронађи још једну песму која опева подвиге неког хајдука и припреми се да
је на следећем часу укратко препричаш.
Стари Вујадин, народна епска песма
Лик Старог Вујадина: храбар, издржљив, истрајан, неустрашив, одан.
Епске народне песме – опевају значајне догађаје и славе подвиге јунака. Певале су се уз
гусле и преносиле усмено. Догађаји и подвизи јунака били су идеализовани. Испеване су у
десетерцу, стиху који има десет слогова.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
421

Наставна јединица: Народна песма Јеленче
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
народне песме Јеленче. Открити уметничке вредности песме посредством интерпретације
текста.
Васпитни циљеви: Неговати код ученика поштовање према усменој традицији.
3. Љиљана Пешикан-Љуштановић, Усмено у писаном, Београд, Београдска књига, 2009.
4. Српско усмено стваралаштво, Зборник радова, Београд, Институт за књижевност и
уметност, 2008.
5. Р. Пешић, Н. Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.
Истраживачки задаци: Прочитај народну песму Јеленче. Одреди композиционе целине песме.
Подсети се одлика народне књижевности.
422
Ток часа

Обнављање основних одлика народне књижевности представља материјално-психолошку
припрему ученика за тумачење песме Јеленче.
Наставник најављује тему и изражајно чита песму.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Каква је осећања пробудила у вама
ова песма? Објасните зашто.
Где је расло јеленче? Ко се о њему бринуо?
Шта је навело јеленче да се одвоји од мајке кошуте?
Због чега је кошута страховала?
Шта се десило јеленчету? Како се кошута осећа?
Шта нам ова песма открива о мајчинским стрепњама и бризи о деци?
(Јеленче је расло у гори уз мајку кошуту, која се бринула о њему. У једном тренутку свог
одрастања, јеленче угледа извор у трави. У њему се јавља жудња за непознатим светом или
како то народни песник каже: „драже му поље нег' гора”. То је моменат када се јеленче одваја
од мајке („не да се више дојити”) и креће само у свет. Искусна кошута зна да поље не нуди
заштиту јеленчету као шума. Оно је ту лако уочљиво и у сваком часу може постати лака мета
ловцима. Због тога кошута страхује. Њен лелек, који одзвања гором („Пропашће моје јеленче”),
уједно је и слутња онога што ће се ускоро догодити. Иако чује мајчин крик, јеленче се не
обазире на њега. Непослушно, оно наставља да „скаче по пољу”. Туда пролази млади ловац,
који, угледавши јеленче, брзо га нишани стрелом и погађа. Јеленче пада мртво. Након тога,
шумом још дуго одјекује мајчин тужни лелек. Ова дирљива песма која говори о несрећи младог
јеленчета открива нам стрепњу свих мајки у тренутку када се њихова деца одвајају од њих,
излазе испод њихове заштите и крећу самостално у живот. Што су деца самовољнија и
непослушнија, попут јеленчета, и страх мајки је већи.)
У завршном делу часа ученици самостално раде композицију песме Јеленче. Потом следи
читање ученичких радова и записивање композиције на таблу.
Јеленче, народна лирска песма
Ликови: јеленче и кошута
Композиција песме:
1. Јеленче расте у гори.
2. Мајка кошута брине о њему.
3. Јеленче угледа извор и одваја се од мајке.
4. Кошута лелече гором слутећи пропаст јеленчета.
5. Јеленче се не обазире на мајчинска упозорења и наставља да лута по пољу.
6. Млади ловац угледа јеленче и устрели га.
7. Смрт јеленчета и туга кошуте.
___________________________________________________________________________________________
423

Наставна јединица: Јохана Шпири, Хајди
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Упознавање са ликом и делом Јохане Шпири. Развијање способности
ученика да схвате лепоту уметничког текста, развијање способности за уочавање целина у
тексту. Оспособљавање за самостално усмено и писмено препричавање.
Васпитни циљеви: Развијање и неговање стваралачке маште ученика. Осамостаљивање
ученика у раду. Неговање породичних односа – љубави, пажње, лепоте одрастања уз баку и
деку.
функционалних појмова.
1СЈ 1.2.5. одређује основну тему текста;
тексту;
чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже / не слаже са поступцима ликова.
424
Ток часа

Ко чини вашу ужу породицу? (Родитељи, браћа и сестре.) А ко чини ширу? (Баке и деке.) Како
проводите време са бакама и декама? Какву улогу они имају у вашем одрастању? Да ли су вам
читали сликовнице Хајди када сте били мали?
Најава наставне јединице: Јохана Шпири, Хајди.
Прилог број 1.
Наставник изражајно чита текст. При читању текста водимо рачуна о брзини, темпу, гласности
читања.
Разговор о утисцима које деца имају после одслушане приче: Да ли вам се допада ова прича?
Како се она завршава?
Мање познате речи:
благослов – дар божији, божија мудрост
гребен – горњи, врло стрми део планине
блаженство – осећање највећег задовољства
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4:
1. Издвој основне догађаје приказане у наведеном одломку.
2. Одреди време и место одигравања описаног догађаја.
3. Наведи тему овог одломка.
4. Наброј ликове који се у њему појављују.
5. Примерима из текста илуструј како се Хајди понаша према баки и деки. Шта на основу
њеног понашања закључујеш о њој?
6. За чиме је Хајди чезнула?
7. Како се Хајди осећала у граду?
8. Опиши декино и бакино осећање према њој.
Домаћи задатак: Прочитај одломак из романа Хајди и одговори на питања у Радној свесци на
стр. 79–81.
Јохана Шпири, Хајди
Јохана Шпири рођена је као Јохана Луиз Хајзер (12. јун 1827. – 1901. год.).
Роман Хајди, у коме описује девојчицу Хајди, која живи са дедом у швајцарским Алпима,
написала је за само четири недеље.
Како је живела сама након смрти мужа и сина, посветила се писању у добротворне сврхе и
написала више од 50 прича.
___________________________________________________________________________________________
425

Наставна јединица: Јохана Шпири, Хајди
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Упознавање са ликом и делом Јохане Шпири. Развијање способности
ученика да схвате лепоту уметничког текста, развијање способности за уочавање целина у
тексту. Оспособљавање за разумевање прочитаног. Самостално усмено препричавање.
ученика у раду. Неговање породичних односа – љубави, пажње, лепоте одрастања уз баку и
деку.
тексту;
426
Ток часа

Који текст смо јуче читали? Какав утисак је на вас оставила девојчица Хајди? Кога сте још
упознали читајући одломак из романа у Радној свесци 4?
Ученици штафетно читају текст.
Након читања, ученици издвајају целине текста и заједнички записујемо план препричавања.
План препричавања:
1. Хајди се вратила код баке и деке;
2. Сусрет Хајди и баке;
3. Декине сузе радоснице.
Индивидуално усмено препричавање текста по плану.
Ученици читају како су одговорили на питања у радним свескама.
Илустрација Хајди и Петра на пашњаку.
Јохана Шпири, Хајди
1. Хајди се вратила код баке и деке;
2. Сусрет Хајди и баке;
3. Декине сузе радоснице.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
427

Наставна јединица: Припрема за писмени задатак – опис
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: писмено изражавање
Наставне методе: дескриптивна метода, метода писменог излагања, аналитичко-синтетичка
метода, интерактивна метода
Наставна средства: Радна свеска, стр. 78
Образовни циљеви: Причање на основу искуства. Оспособљавање за успешно служење
књижевним језиком у различитим видовима његове усмене употребе и у различитим
за самосталним писањем састава, као вид комуникације. Неговање самосталности и истрајности
у усменом и писаном изражавању, описивању личности.
Функционални циљеви: Увежбавање и усавршавање писања састава и описивање.
Подстицање ученика да разумеју и примењују функционалне појмове. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, уверљиво усмено и писмено изражавање. Богаћење речника,
знаком;
428
Ток часа

Ученици су донели фотографије своје маме или баке.
Разговор о приказаним портретима. Уочавање њиховог изгледа, боје коже, очију, косе.
Посматрање израза лица, да ли је лице тужно, весело, забринуто, наборано, смежурано... Какав
је поглед (благ, сетан, занесен, оштар...)? Да ли нам портрет који описујемо нешто говори, да ли
можемо на основу портрета да закључимо о каквој особи је реч?
Данас ћемо поновити начин планирања писања састава и како описујемо личност. Треба се
придржавати правила за добро писање.
Истицање циља часа: Припрема за писмени задатак – опис.
Састав мора имати три дела: увод, разраду и закључак. Сваки пасус одвајамо тако што увучемо
први ред. Пишемо наслов, па прескочимо један ред.
Треба да будемо добри посматрачи. Важно је да уочавамо разне појединости, карактеристичне
детаље, шта је важно. Од свега што смо уочили стварамо целину. Сваки опис почиње анализом
појединости, а завршава се сликом целине.
На самом крају часа следи процена радова.
Ученици предају свеске на увид и следи оцењивање.
Домаћи задатак: Ученици ће кориговане саставе преписати у домаћу свеску.
Припрема за писмени задатак: опис.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
429

Наставна јединица: Трeћи школски писмени задатак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, писмени радови ученика
Корелација: Ликовна култура, Природа и друштво, Музичка култура
програмских задатака. Усмеравање на међусобно помагање, неговање толеранције, сарадње и
узајамног поштовања међу људима. Процењивање успешности рада свога друга, неговање
објективности.
Функционални циљеви: Увежбавање и усавршавање гласног читања сопственог рукописа.
речника, језичког и стилског израза. Провера нивоа писмености и умећа описивања.
знаком;
430
Ток часа

Припремање вежбанки и прибора за писање. Учитељ још једном напомиње да се на левој
страни пише састав, записује на табли: теме и датум. Такође подсећа ученике да у току писања
примене сугестије које су им дате на претходном часу за писање писменог задатка.
1. Изаберите личност коју желите да опишете.
2. Реченице треба да буду јасне и да мисао буде до краја доречена. Након сваке реченице коју
сте написали прочитајте је да проверите да ли сте јасно исказали оно што сте желели.
3. План писменог рада: Писмени задатак се састоји из три целине. Свака целина чини засебан
пасус. У оквиру разраде можете имати неколико пасуса.
Шта треба да садржи сваки од ових делова?
Увод –У уводу треба да напишете кога описујете, како се зове та особа и шта је она вама.
Разрада – у разради можете детаљније да опишете особу коју волите, његов/њен физички
изглед и оно што је за њу посебно, њене карактерне особине, своја осећања према тој особи.
Закључак – у закључку треба да истакнете зашто сте баш ту особу описали, зашто је она
посебна у вашем животу.
Ученици бирају једну од понуђених тема и записују у вежбанку на првој левој страни и пишу
састав.
Теме:
1. Моја мама
2. Руке моје баке
3. Опис неког члана породице
Размислите о темама, напишите план приче и почните.
Ученици приступају раду, учитељ у току часа обилази ученике, даје сугестије и усмерава
њихов рад.
Пред крај часа ученике упутити да завршавају састав, да га још једанпут прочитају и поправе
гешке у писању.
датум Трећи школски писмени задатак
Теме:
1. Моја мама
2. Руке моје баке
3. Опис неког члана породице
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
431

Наставна јединица: Светлана Велмар Јанковић, Стефаново дрво
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
правилне артикулације, наглашености, психолошких пауза...). Утврђивање идеје у тексту.
функционалних појмова: машта – збиља; интересовање, испољавање, ситуација, правичност,
племенитост.
тексту;
432
Ток часа

2. Светлана Велмар Јанковић, Књига за Марка, Креативни центар, Београд, 2009.

Разговор о владарима из наше даље прошлости. Шта све знате о њима? Ко ће описати једно
дрво како изгледа? Група ученика на основу описа црта дрво на табли. Из текста који ћемо
данас читати сазнаћемо како је изгледало Стефаново дрво.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Светлане Велмар Јанковић, Стефаново дрво.
Запис на табли: Учитељ записује наслов на табли, а ученици у свеске.
Подаци о писцу: Светлана Велмар Јанковић. Ученици добијају штампани материјал који лепе у
свеске.
Светлана Велмар Јанковић, Књига за Марка
Светлана Велмар Јанковић (1. фебруар 1933–9. април 2014.) била је кћерка Владимира
Велмар Јанковића, српског писца.
Описујући догађаје из свог живота, описивала је и људе који су били део њеног живота и
оставили трага у њему.
Била је књижевница и академик САНУ.
Књига за Марка приповеда о детињствима српских владара. Сва деца, која су јунаци ових
прича, стварно су постојала. Живела су у оним временима у којима се није знало ни за
авионе, чак ни за електрично осветљење. Живела су та деца давно и другачије, а ипак се,
видећете, нису много разликовала од данашње деце.
433
Ток часа

Разговор о доживљају: Шта вам се допало у овом тексту? Каква осећања је овај текст изазвао у
вама?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи са задатком да пронађу мање познате речи
и да препознају ко је дечак Стефан.
дабогме – наравно, свакако
Ученици се деле у групе. Рад се наставља техником Пикада. Користи се модел пикада, тако што
су на табли кругови са бројевима од 1 до 7. Изабрани представник групе изађе пред таблу, баца
пикадо стрелу са вакуум гумом и погађањем неког од седам бројева добија и питање за своју
групу. Напомена: Уместо стреле са вакуум гумом може да се користи парче креде, па да се
њиме гађа. Сви задаци су различити:
ОПИШИ: Како се Стефан осећао на почетку приче?
ИСПРИЧАЈ: Када се он први пут суочио са неуспехом?
ИСПРИЧАЈ: Како је Стефан препознао своје дрво?
РАШЧЛАНИ: Зашто је он отишао у шуму? Ко га је тамо послао?
САЗНАЈ: Кога је он још упознао? Шта је Стефан сазнао?
ПРЕНЕСИ: Како се он осећао после разговора са шумским духом?
ОБЕЋАЊЕ: Шта је Стефан обећао шумском духу?
После рада у групама следи извештавање представника група.
Самосталан рад ученика састоји се у усмереном читању и издвајању логичких целина.
Свака група илуструје по једну логичку целину на мањем хамеру. Хамери ће бити закачени
хронолошким редом на паноу.
Домаћи задатак: Прочитати још неку од прича Светлане Велмар Јанковић из Књиге за Марка.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
434

Наставна јединица: Скраћенице
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Обнављање и проширивање знања из правописа (скраћенице).
435
Ток часа

Ученици пред собом имају уџбеник. Раде задатак на 123. страни. Провера задатка, уз
евентуалне додатне коментаре ученика и учитеља/-ице, на пример: Знате ли још неки рецепт за
колач? Постоје ли још неке скраћенице које се могу јавити у рецептима? Како се пишу
скраћенице за мерне јединице? Радили сте из математике и прошле године из српског, можете
ли да се сетите? Шта су скраћенице? Наведи још најмање три примера за скраћенице које
свакодневно употребљавате (видите или чујете).
Учитељ/-ица говори о томе да постоји још неколико типова скраћеница, поред оних о којима су
до сада учили. Иза неких скраћеница се пише тачка, иза неких не. Једне речи се могу скратити
на једно слово, друге на два слова или више слова. Учитељ/-ица записује на табли дефиницију
скраћеница, уз примере (в. изглед табле). Учитељ/-ица поставља питања којима жели да
ученици сами дођу до закључка какве још скраћенице постоје: Како изгледају регистрацијске
ознаке на превозним средствима (аутомобилима, камионима, аутобусима, моторима)? Како оне
почињу – бројкама или словима? Којим словима? Да ли сте приметили на неким такмичењима
међународног нивоа шта пише на спортској опреми (на дресовима, мајицама)? Пише ли негде
име државе коју спортисти представљају, односно за коју се такмиче? Како пише име државе –
у пуном облику или скраћено? Како је скраћеница за нашу државу? Знате ли још неке
скраћенице за друге државе? Где сте прочитали те скраћенице? Имена градова и држава, дакле,
могу се скратити. Учитељ/-ица исписује примере на табли (в. изглед табле). Ученици читају Да
ли знаш? са 124. стране. Коментаришу.
Учитељ/-ица систематизује градиво о скраћеницама: 1) Скраћенице иза којих се пише тачка: г.
(господин/година), р.(разред), в. (види), т. (тачка/тона), л.(литар); бр.(број), стр. (страна), мн.
(множина), тј. (то јест), и сл. (и слично), тзв. (такозвани), итд. (и тако даље), нпр.(на пример); 2)
Скраћенице иза којих се не пише тачка: др (доктор), мр (магистар), ЈАТ (Југословенски аеро-
транспорт), РТС (Радио-телевизија Србије), ПТТ (Пошта телефон телеграф), ОШ (Основна
школа).
Скраћенице
– Скраћене речи зову се скраћенице. Речи се могу скратити на једно слово, два слова или
више слова.
БГ (Београд), КИ (Кикинда), СРБ (Србија), ЦГ (Црна Гора)
1. Скраћенице иза којих се пише тачка: г. (господин/година), р. (разред), в. (види), т.
(тачка/тона), л. (литар), бр. (број), стр. (страна), мн. (множина), тј. (то јест), и сл. (и слично),
тзв. (такозвани), итд. (и тако даље), нпр. (на пример);
2. Скраћенице иза којих се не пише тачка: др (доктор), мр (магистар), ЈАТ (Југословенски
аеро-транспорт), РТС (Радио-телевизија Србије), ПТТ (Пошта телефон телеграф), ОШ
(Основна школа).
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
436

Наставна јединица: Михајло Пупин, Од пашњака до научењака (одломак)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Уочавање и тумачење тока радње и основних порука у књижевном делу.
Увођење ученика у доживљавање приче кроз интерпретативно читање, разумевање приче
путем садржинске анализе.
осећања. Оспособљавање ученика за уочавање и процену туђих поступака. Развијање
способности за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и
вредновање карактеристичних детаља у тексту.
памћења и усмерености пажње. Богаћење језичког израза и фонда речи. Оспособљавање
ученика за повезивање одређених ситуација из детињства главног јунака ове приче и начина
живота и ситуација из нашег детињства. Развијање способности за извођење закључака о
особинама ликова у причи.
тексту;
спорије;
437
Ток часа
1СЈ.3.2.3. разликује различитa гледишта заступљена у информативном тексту (нпр. мишљење
аутора текста vs. мишљења учесника у догађају);
поткрепљују; резимира наративни текст.

Ученици решавају укрштеницу. Може бити нацртана на хамеру.
Н И Ш
П Л А Н Е Т А
Б У Р Е
Н А У Ч Н И К
А Н А Н А С
И Г Л А
Е К С Е Р
1. Град на реци Нишави.

2. Наша Земља је плава...
3. Дрвено или пластично, мало или велико...
4. Особа која је нешто открила, изумела.
5. Јужно воће.
6. Служи за шивење.
7. Куца се у зид и на њега качимо слике, рамове, зидне сатове.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Михајла Пупина Са пашњака до научењака.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са животом и делом Михајла Пупина и посебно
наглашава улогу Милутинове мајке у његовом школовању; ученици добијају штампани
материјал и лепе у свеске.
Читање текста: Учитељ изражајно чита текст. Психолошка пауза.
438
Ток часа
Разговор о доживљају: Шта вам је занимљиво у овом тексту? Каква је осећања у вама
пробудио текст?
Истраживачко читање: Ученици самостално читају текст у себи са задатком да уоче део текста
који говори како је мајка саветовала Михајла и препишу га.
традиција – веровања, обичаји и правила понашања која се преносе усмено с поколења на
поколење
посело – састанак младих на селу у јесење и зимске вечери
суделовали су – учествовали
беседа – говор пред већим скупом људи у свечаним и другим приликама
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4 стр. 192–194:
1. Чега се Михајло сећа из свог детињства?
2. Шта на Михајла оставља најснажнији утисак?
3. Испричај како је изгледало посело у Пупиново време.
4. Како је Михајло доживео школу и учитеља?
5. До чијег мишљења је Михајлу посебно било стало?
6. Наведи мудре савете које је мајка дала Михајлу.
7. Ког додађаја се Михајло посебно сећа?
8. Шта је Михајло мислио о учитељу?
9. Шта су учитељ и Михајлова мајка схватили?
У завршном делу часа ученици имају задатак да осмисле што више асоцијација, а скривени
појам би био Михајло Пупин. Ученици већ знају да је скривени појам Михајло Пупин, па
добијају задатак да сами осмисле асоцијације које ће бити адекватне за задати појам.
Пример:
– роде – Идвор – пашњак
Домаћи задатак: Покажи шта знаш у Радној свесци 4 на стр. 94–96.
Препорука: Замолите своје родитеље или учитељицу да вас одведу на једнодневни излет у
Идвор и покажу кућу где је Михајло живео. Ту ћете сазнати доста о њему.
Михајло Пупин, Са пашњака до нучењака
Тема: детињство Михајла Пупина
Ликови: Михајло, Михајлова мајка, учитељ, свештеник
Особине ликова: Михајло: паметан, виспрен, свестан себе, слуша мајку
Михајлова мајка: паметна, вредна, мудра, амбициозна, пожртвована
Учитељ: незанимљив, строг, незналица
Препиши део текста који говори како је Михајла мајка саветовала.
Михајлова мајка Олимпијада
___________________________________________________________________________________________
439

Наставна јединица: Никола Тесла, Прича о детињству
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Читанка 4 (стр. 36–38), Радна свеска (стр. 30–32)
1СЈ.3.3.5; 1СЈ.3.3.6; 1СЈ.3.4.5.
440
Ток часа

Разговор о кућним љубимцима. Ко од вас има кућног љубимца? Како се дружите с њим?
Који смо роман скоро читали, а говори о дружењу људи и животиња?
Животиње су велика инспирација писцима, па чак и научницима. Ко зна ко је био Никола
Тесла? Наш велики научник и проналазач. И научници су били деца и имали своје љубимце.
Читаћемо једну такву причу.
Интерпретативно читање и први утисци о прочитаном.
Ко су главни актери ове приче? Дечак Никола и мачак.
Ко прича ову причу? Сам Никола Тесла. Такво приповедање, причање о догађајима, јунацима
и њиховим доживљајима је приповедање у првом лицу (пронађите у тексту где се то види).
Шта је тема приче? Откривање природне појаве, електрицитета, кроз игру.
Усмерено читање са циљем одређивања целина и смишљања њихових назива.
Мачак заштитник
Грозница радости у игри, грљењу и мажењу
Кућа на брду
Незапамћен мраз у сутон
Чудно поље светлости на мачковим леђима – електрицитет
Природа као огромна мачка
Светлећи ореол
Шта је то електрицитет?
На основу ове приче можемо доћи до закључка да се научник не постаје, он се такав рађа.
Какво је дете биоТесла? Волео је да посматра природу, да се игра и експериментише, да
размишља о обичним стварима на радознао начин.
Са чим пореди земљу? Са великом мачком коју неко мази по леђима. То му је била
инспирација за многа открића без којих данас не бисмо могли да замислимо живот.
Да ли знате нека од њих? Пренос струје на даљину, наизменична струја, даљински управљач,
пренос радио таласа, сијалице, пренос струје бежичним путем и још много тога. А сви изуми
базирају се на електрицитету, за који Тесла може да захвали свом мачку.
У Радној свесци 4 постоји још једна Теслина прича, о великом непријатељу нашег научника.
Интерпретативно читање одломка („Волео сам да храним голубове, пилиће и осталу перад...”).
Шта мислите, о коме се ради? Ученици нагађају ко би то могао да буде. Прочитајте на страни
30 и урадите задатке у вези са причом.
Прича о детињству, Никола Тесла
Приповедање у првом лицу – приповедач је и учесник догађаја.
___________________________________________________________________________________________
441

Наставна јединица: Великани српске науке (Михајло Пупин, Никола Тесла,
Милутин Миланковић)
Школа и разред: ________________________________________________________________
Учитељ: ________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: метода усменог излагања, аналитичко-синтетичка метода, интерактивна
метода
Образовни циљеви: Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене употребе и уразличитим комуникационим ситуацијама ( улога
говорника, слушаоца, саговорника).
Васпитни циљеви: Јачање сарадничких односа и кооперативности међу
ученицима. Развијање интелектуалних активности и естетског осећања; Оспособљавање
ученика за уочавање и процену туђих поступака.
Развијање способности за самостално излагање, доживљавање, разумевање.
Функционални циљеви: Оспособљавање у самосталном изражавању; развијање
логичког памћења и усмерености пажње; богаћење језичког израза и фонда речи;
Оспособљавање ученика за повезивање одређених ситуација из детињства главног
јунака и начина живота и ситуација из нашег детињства. Развијање
способности за извођење закључака о особинама ликовa.
1СЈ.2.5.4. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и поступке ликова;
1СЈ.0.1.1; 1СЈ.0.1.6; 1СJ.0.1.7.
1. Текстови о Милутину Миланковићу, Николи Тесли и Михајлу Пупину.
442
Ток часа

На видео биму или белој табли, приказати фотографије Милутина Миланковића, Николе Тесле
и Михајла Пупина.
Говорна вежба: Великани српске науке
Ученици се деле у три групе. Сви који су добили папир са ликом Николе Тесле су иста група.
Такође са ликом Михајла Пупина и Милутина Миланковића, оформиће другу и трећу групу.
Задатак је да испричају све што знају о датом научнику.
Излагаће тако што ће се надовезивати једни другима на причу, у оквиру групе. На тај начин
учествоваће сви ученици из групе и развијаће добре односе унутар групе, јер ће бити један тим.
Циљ је да свака група каже што више занимљивости и чињеница, битних како за одрастање,
тако и за научни пут, датог научника.
Свака група написаће неколико битних асоцијација везаних за датог научника:
МИХАЈЛО ПУПИН:
РОДЕ ИДВОР МАЈКА ОЛИМПИЈАДА
НИКОЛА ТЕСЛА:
ЕЛЕКТРИЧНИ ЛУК МАЈКА ЂУКА МАЧАК
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ:
ВАСИОНА ВЕКОВИ КАЛЕНДАР
Ученици имају оквирно 10 минута да се припреме за излагање.

Критеријуми за успешно и валидно излагање:
– самостално причање,
– поштује граматичка правила,
– реченице су јасне,
– добра информисаност и критички однос према теми,
– подстиче остале на рад и сарадњу.
Разговор о утисцима. Како су сарађивали у групи ? На који начин су осмислили заједничку
причу? Колико им је овај час помогао да на другачији начин сагледају детињство и одрастање
научника и њихова дела?
Домаћи задатак: Свако од ученика ће написати на папиру део који је излагао и донети у
школу, па ће свака група залепити на хамеру, хронолошким редом како су излагали.
Препорука: Прочитати ,,Од пашњака, до научењака” и ,,Кроз васиону и векове”.
Говорна вежба: Великани српске науке
Напомена: Ову наставну јединицу ученици могу урадити и као PowerPoint презентацију.
___________________________________________________________________________________________
443

Наставна јединица: Исправка трећег писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, рад на тексту
Наставна средства: писмени задаци ученика, вежбанке
Образовни циљеви: Истаћи задатке коjи су добри. Издвојити најчешће грешке. Пружити
помоћ ученицима који праве превише грешака при писању.
знаком;
444
Ток часа

Коментар и анализа свих задатака, уопштено. Учитељ би требало да да анализу успешности
израде писмених задатака, колико су ученици испунили захтеве који су пред њих постављени
итд. Навести најчешће грешке, како у изразима и конструкцији реченице тако и грешке у
правилној примени правописних правила.
Приказ колико којих оцена има.
Истицање циља часа: Анализа трећег писменог задатка.
Сваки састав појединачно коментаришемо, шта је добро, шта није. Коментар за сваку грешку,
уколико их има, и образлагање оцене. У свескама за школски рад записати најчешће грешке и
исправити их.
Читање најбољих радова.
Сваки састав појединачно коментаришемо, шта је добро, шта није. Саопштавамо оцену.
Ученици треба сами да проуче грешке и сами да смисле како ће их исправити.
Издвајање лепих реченица, описа и записивање на табли.
Заједничка анализа задатка, колико је успешан, шта је у њему добро написано, шта би могло
бити боље. Заједнички коментар оцене сваког ученика.
Записати грешке и написати кориговану верзију у школским свескама.
Записивање најлепших реченица.
Анализа писменог задатка
Најчешће грешке и исправке
Најлепше реченице
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
445

Наставна јединица: Исправка трећег писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, писани радови ученика
Образовни циљеви: Обнављање правописних правила, неговање писаног израза кратких и
јасних реченица. Самостално исправљање грешака.
Васпитни циљеви: Васпитање доследности, упорности, креативности, учење на сопственим
грешкама. Неговање уредности и поступности у раду.
Функционални циљеви: Ученици коригују грешке у писању састава, проналазе нове
могућности за писање, усавршавање писмености и сопственог израза.
знаком;
1СЈ.2.3.9. исправља свој текст (критички чита написано, поправља текст и исправља грешке);
446
Ток часа

Учитељ подсећа ученике да ће на десној страни радити исправку писменог задатка.
Пише заглавље на табли.
Исправка писменог задатка се ради на десној страни, наспрам задатка који сте писали. На првој
линији написати: Исправка трећег писменог задатка и датум, прескочити један ред и написати
изабрану тему, а потом два реда и онда текст задатка.
Ученици преписују са табле. Пишу исправку задатка. Уколико је потребно, ученицима се дају
додатна објашњења.
Задатак увек може бити садржински допуњен и побољшан.
Самосталан рад ученика у свескама за писмене задатке.
Ученици који су у саставима имали највише грешака читају исправљене саставе.
Датум Исправка трећег писменог задатка
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
447

Наставна јединица: Изражајно читање песама из часописа и књига за децу (П.
Зубац, Успаванка за Д.; Н. Попадић, Ана)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: ______________________________________________________________________
Наставна средства: текст из Радне свеске 4
Образовни циљеви: Усавршавање изражајног читања. Развијање личног тона при читању.
Васпитни циљеви: Неговати и развијати љубав према језику, изражајном читању и култури
говора. Ученици развијају љубав према књижевности, стварају читалачке навике, стичу
уметнички укус и јачају језички сензибилитет.
Функционални циљеви: Примењивати стечена знања и неговати леп говор. Ученике
оспособљавати да исправно језички уобличе своја мишљења и запажања и да критички
сагледавају и вреднују изражавање других.
Радна свеска уз уџбенички комплет за четврти разред основне школе, Нови Логос, Београд,
2014.
2. Јутро на Месецу: избор из светске поезије и прозе за децу, прир. Павле Ивић и Милутин
Петровић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1994.
3. Антологија српске поезије за децу, прир. Душан Радовић, Београд, Српска књижевна
задруга, 1987.
4. Slonovska muzika: izbor iz svetske poezije i proze za decu, prir. Igor Kolarov, Zavod za
udžbenike, Beograd, 2009.
Истраживачки задаци: Одабери једну од песама из Радне свеске (Успаванка за Д. П. Зупца;

Ана Н. Попадића) и увежбај да је изражајно прочиташ. Такође можеш одабрати неку од песама
из антологија Јутро на Месецу, Антологија српске поезије за децу, Слоновска музика.
448
Ток часа

У уводном делу часа наставник разговара са ученицима о њиховим омиљеним песницима за
децу.
Ученици изражајно читају песме по свом избору. Образлажу зашто су одабрали одређену песму
и шта им се у њој највише допало.
Након што свако од ученика прочита песму, ученици решавају задатке у Радној свесци 4 на стр.
46–47 и 144–146.
Анализа одговора и анализа изражајног читања.
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
449

Област: Kњижевност
Наставна јединица: Ханс Кристијан Андерсен, Ружно Паче
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
функционалних појмова: љубав, дивљење, одушевљење, привлачност, туга, расположење.
тексту;
спорије;
450
Ток часа

Ученици решавају асоцијацију где је коначно решење Ружно Паче. Уколико има услова,
асоцијацију представити на видео-биму, а уколико нема, асоцијација је приказана на хамеру.
Поља су покривена, а учитељ открива поља поступно. Прилог бр. 1.
жуто јастук Пепељуга време

на око јорган Снежана изглед
омлет паун Ивица и Марица мишљење
покварено живина има зле ћерке понашање
ЈАЈЕ ПЕРО МАЋЕХА РУЖНО
РУЖНО ПАЧЕ
Истицање циља часа: Данас читамо текст Ханса Кристијана Андерсена Ружно Паче.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са биографијом писца, а затим им дели штампани
материјал који они лепе у свеске. Прилог бр. 2.
Разговор о доживљају: Шта вам се допало у овом тексту ? Каква осећања је овај текст пробудио
у вама?
Истраживачко читање: Док читаш бајку, уочавај како је описана природа. Доведи у везу
природу са расположењем Ружног Пачета. Шта запажаш?
451
Ток часа
Мање познате речи и изрази: стог – велика гомила сена или сламе; честар – густа, тешко
проходна млада ниска шума; искобељавши се – спретним, окретним покретима извући се;
незграпно – нескладно, неспретно; племенито – честито, великодушно, хумано; дозлогрдило је
– дојадило је; расплињавао се – ширио се, распростирао се; трошна – дотрајала, оронула;
тмасти – тамни; језа – осећај хладноће праћен дрхтањем тела; охолост – надменост,
уображеност, гордост.
Тема: тежак живот лабуда
Време: сва четири годишња доба
Место: у природи
Ликови: Ружно Паче – лабуд, патка, пачићи, кокошке, гусани, пси, старица, мачак, сељак
Ружно Паче – несрећно, одбачено, тужно, лабуд – леп, срећан, доброг срца
патка – несрећна, себична, безобразна
пачићи – охоли, себични, нехумани
Порука: Није битно где сте рођени, већ ко сте и шта постали.
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр.142.
Учитељ поставља питања ученицима:
1. По чему се Ружно Паче разликује од осталих ликова у бајци?
2. Наведи догађај који је по твом мишљењу најтужнији.
3. Опиши осећања Ружног Пачета са људима.
4. Које њихове поступке не оправдаваш?
5. Шта је Ружно Паче желело?
6. Како се Ружно Паче осећало када је схватило да је лабуд?
Племенитост је једна од најлепших људских особина. Особа која је племенита разуме проблеме
и тешкоће других људи, покушава да схвати ситуацију у којој се налазе и несебично помаже
другима.
7. Наведи неке примере којима ћеш објаснити шта су све племенити поступци у бајци Ружно
Паче.
8. Наведи поруку ове бајке.
Ученици слушају композицију Карневал животиња.
Домаћи задатак: Направи план препричавања ове бајке тако што ћеш догађаје поређати према
редоследу њиховог дешавања. На пример: опис поља у лето, излегање пачића, Ружно Паче
долази на свет и слично.
Ружно Паче, Ханс Кристијан Андерсен
___________________________________________________________________________________________
452

Наставна јединица: Ханс Кристијан Андерсен, Ружно Паче
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
функционалних појмова: љубав, дивљење, одушевљење, привлачност, туга, расположење...
тексту;
спорије;
453
Ток часа

Хајде да поновимо коју смо бајку јуче учили. Да се подсетимо: Ликови су носиоци радње. Они
се међу собом разликују по изгледу, начину говора и начину на који мисле.
Наведите ликове из бајке Ружно Паче.
За домаћи је требало да направите план препричавања ове бајке.
Ученици диктирају, а учитељ записује на табли план препричавања.
Опис поља у лето
Излегање пачића
Ружно Паче долази на свет
Мама патка проверава да ли је паче или ћуре
Сви му се подсмевају због изгледа
Бежање пачета
Непријатности на које наилази
Дошла је јесен
Па затим зима
Стигло је пролеће
Млади лабуд међу својима
Штафетно препричавање: док један ученик препричава, остали слушају пажљиво да би следећи
ученик могао да настави препричавање.
454
Ток часа

Илустровати део бајке који је оставио посебан утисак.
Домаћи задатак: Прочитати још једном одломак бајке Ружно Паче.
Ханс Кристијан Андерсен, Ружно Паче
– Опис поља у лето
– Излегање пачића
– Ружно Паче долази на свет
– Мама патка проверава да ли је паче или ћуре
– Сви му се подсмевају због изгледа
– Бежање пачета
– Непријатности на које наилази
– Дошла је јесен
– Па затим зима
– Стигло је пролеће
– Млади лабуд међу својима
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________
455

Наставна јединица: Речи умањеног и увећаног значења
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Уочавање речи које означавају нешто умањено/увећано. Упознавање
језичких појава и појмова. Овладавање стилским могућностима српског језика. Богаћење
речника, језичког и стилског израза.
Васпитни задаци: Стварање навика за правилно коришћење умањеница и увећаница.
Развијање концентрације и меморије. Вежбање пажње и слушања другога, развијање
толеранције и другарства.
Функционални задаци: Развијање смисла и способности за правилно, јасно и убедљиво
усмено и писмено изражавање. Подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика
и језичке културе.
456
Ток часа

Мотивациона активност: Римујемо!
Учитељ/учитељица води разговор на тему стварања стихова: Шта су риме? Шта се од њих
ствара? Колико једна строфа може имати стихова? Колико песма може имати строфа? Какве су
риме у српским народним песмама? Морају ли стихови да се римују? Реците назив неке песме у
којој се стихови нису римовали. Како се стварају риме? Хајде заједно да римујемо.
Учитељ/учитељица говори речи, а деца изговарају одговарајуће риме, које се бележе на таблу.
бара-пара, капа-шапа, коса-роса, реп-леп, грана-слана, снег-брег, свуда-туда, бос-кос, брк-срк,

пролеће-цвеће, сунце-дрвеће, страх-прах, мама-сама, сир-вир, дрво-прво, лед-мед, дар-пар,
мајка-снајка, савила-давила, шкљоц-боц, пљус-шљус, уморан-Зоран, Миша-киша, гладна-јадна,
пиленце-детенце, сточић-плакарчић, бубица-кућица,сунашце-псетанце, дрвце-перце,
гласина-људина, плакарчина-стомачина, капетина-ногетина, баруштина-маглуштина...
Јесте ли уочили нешто необично? Какви су последњи парови речи, риме? Учитељ/учитељица
уоквирује или подвлачи двема бојама умањенице и увећанице. Има ли разлике између речи
плакарчић и стомачина? Данас ћемо обогатити речник речима умањеног и увећаног значења.
Изражајно читање текста из Граматике 4 (стр. 139 и 140). Усмено одговарање на питања.
Уочавање умањеница по врстама речи. Јесте ли уочили како су одштампане умањенице у
уџбенику? Кратак разговор о ликовним елементима, коришћењу боја и облика у Граматици 4.
Записивање најважнијег у свеске. Учитељ/учитељица диктира неколико речи, различитих по
врстама, којима ученици треба да допишу умањенице или увећанице. Учитељ/учитељица бира
речи различитих наставака да би деца поново уочила богатство српског језика.
Речи могу бити: зид, трава, писмо, дете, плав, шетати, човек, глава, лажов, трава.
Читање описа људине и женетине (стр. 141). Усмено описивање њихове куће и покућства, у
неколико реченица, а затим и писмено.
Рад у пару: Писање песме о пилету, у којој ће се стихови римовати. Ученици могу да искористе
умањенице дате у Граматици (стр. 141).
Читање записаних строфа и коментарисање.
Самостално решавање задатака у Радној свесци 3, стр. 140.
457
Ток часа
Домаћи задатак: Описати човечића супротног човечини и нацртати обојицу.

Речи умањеног и увећаног значења
Римујемо!
бара-пара, капа-шапа, коса-роса, реп-леп, грана-слана, снег-брег, свуда-туда, бос-кос, лед-
мед,
пролеће-цвеће, сунце-дрвеће, страх-прах, мама-сама,сир-вир, дрво-прво, мајка-снајка,брк-
срк,
савила-давила, дар-пар, шкљоц-боц, пљус-шљус, уморан-Зоран, Миша-киша, гладна-јадна,
пиленце-детенце, сточић-плакарчић, бубица-кућица,сунашце-псетанце, дрвце-перце,
гласина-људина, плакарчина-стомачина, капетина-ногетина, баруштина-маглуштина....
* Речи умањеног значења зову се умањенице. То су: зидић, травица, писамце, детенце,
плавкаст, шетуцкати
*Речи увећаног значења зову се увећанице. То су: људина, главетина, лажовчина, травуљина
* Кућа и покућство људине и женетине

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
458

Наставна јединица: Михаел Енде, Бескрајна прича (одломак)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, индивидуални, групни рад
Образовни циљеви: Утврђивање појмова: фабула – хронолошки редослед догађаја, елементи
фабуле (увод, заплет, расплет). Приповедач, приповедање. Уочавање и тумачење тока радње,
главних ликова и основних порука у књижевном делу. Запажање чинилаца који у разним
ситуацијама делују на поступке главних јунака (околности, унутрашњи подстицаји − осећања,
намере, жеље). Уочавање и именовање садржинских целина у прозним текстовима − стварање
плана.
функционалних појмова: збиља/машта; испољавање, ситуација; тврдња, доказ, процењивање.
тексту;
спорије;
459
Ток часа


Прича. Ученици праве одељенски пано на тему: прича. Учитељ разговара са ученицима о томе
каква све прича може бити.
Лепа, истинита, неистинита, необична, интересантна, занимљива, за препоруку, чудна, тужна,
недоречена, са крајем који можемо променити...
Записати на табли све што деца кажу на тему прича.
Да ли прича може бити бескрајна?
Истицање циља часа: Данас читамо текст од Михаел Енде, Бескрајна прича.
Разговор о доживљају: Шта је неочекивано у овом тексту?
изразе.
месинганих – направљених од месинга (врсте метала који настаје спајањем бакра и цинка)
осоран – груб, напрасит, нељубазан
дежмекаст – дебељушкаст
похабано – искрзано
квргав – чворноват
460
Ток часа
скут – доњи део неке одеће

нафталин – прах којим се заштићују крзно и вунени предмети од мољаца
бура – снажан, хладан ветар, обично праћен кишом или снегом
заточено – затворено, заробљено
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр. 143–147 методом
четири књиге. Ученици су подељени у групе и свака група добија папир са питањима на која
треба да за одређено време одговори и проследи следећој групи (Прилог бр. 1). Рад је готов
када се свакој групи врати папир који су добили на почетку. Затим представници група читају
одговоре које су дали на одређена питања. Поредимо одговоре група.
Главни јунак: дечак Бастијан
Редослед догађаја:
– Дечак одлази у књижару
– Узима у руке загонетну књигу
– Крађа књиге
– Бастијанова савест
– Одлазак на таван
Порука: Не треба стићи до циља на погрешан начин.
Бела књига
Ко је главни јунак приче?
Ко је приповедач у причи Бескрајна прича?
Розе књига
Шта се на основу изгледа и описа Бастијана може закључити, у каквим он животним
условима живи?
Каква атмосфера влада у књижари?
Кога је дечак ту упознао?
Зелена књига
Опишите дечаков први сусрет са Бескрајном причом.
Због чега је дечак украо књигу?
Како се дечак осећао након тога? Шта га је мучило?
Црвена књига
Где је одлучио да оде како би прочитао књигу?
О чему он размишља?
Шта је то загонетно за дечака?
Искажите својим речима поруку.
461
Ток часа

Домаћи задатак: Напиши причу за домаћи са једним измењеним делом приче.
Михаел Енде, Бескрајна прича
Главни јунак: дечак Бастијан
Редослед догађаја:
– Дечак одлази у књижару
– Узима у руке загонетну књигу
– Крађа књиге
– Бастијанова савест
– Одлазак на таван
Порука: Не треба стићи до циља на погрешан начин
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
462

Наставна јединица: Речи истог или сличног значења
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Књижевност, Народна традиција
Образовни задаци: Уочавање речи које имају исто или слично значење. Упознавање језичких
појава и појмова. Овладавање стилским могућностима српског језика.
Васпитни задаци: Стварање навика за правилно коришћење речи истог или сличног значења.
Подстицање маште ученика. Развијање такмичарског духа.
Функционални задаци: Развијање смисла и способности за правилно, јасно и убедљиво
усмено и писмено изражавање. Богаћење речника, језичког и стилског израза. Упућивање
ученика на коришћење речника. Подизање свести о важности, чувању и неговању српског
језика и језичке културе.
1СЈ.2.4.8. препознаје синониме;
463
Ток часа

Мотивациона активност: Кажи сада ти!
Учитељ/учитељица је припремила онолико речи колико има парова у одељењу. Креће се кроз
учионицу и додиром по рамену једног ученика из клупе означава који је пар на реду да
учествује. Она чита реч основног значења, а један ученик у пару каже реч умањеног значења, а
други каже реч увећаног значења. Речи могу бити: поток, прозор, корен, чамац, цев, сто, четка,
џемпер, стан, голуб, рупа, ташна, пушка, чврга....
Шта прво помислите кад чујете речи: особина, својство, карактеристика, обележје, одлика?
Читање песме Љиљане Нинковић Кестењаво-браон-смеђе из Граматике 4 (стр. 143). Уочавање
сличности у значењу датих речи.
Проналажење парова речи (стр. 144) и записивање у свеске, као и реченице из бајке Чардак ни
на небу ни на земљи (шнале – укоснице; двоје – пар; добродушан – доброћудан; журити –
хитати; невин – недужан; пазарити – куповати; Али тек што изиђе пред замак, у један тренутак
долети из неба змај – зграби девојку између браће и однесе је у облаке.).
Изражајно читање текста о Горану и разговор – Које грешке сте уочили? Како звучи састав када
у њему више пута поновите исту реч? Шта бисте ви променили? Које бисте речи користили
уместо речи Горан? Дакле, речи истог или сличног значења користимо када желимо да
објаснимо значење неке речи или избегнемо досадна понављања једне речи. Ученици усмено
исправљају сваку реченицу.
Читање података из поља Да ли знаш? и разговор о коришћењу туђих речи у свакодневном
говору. Који језик се данас најчешће користи? У којој области живота се користи највише
енглеских речи? Можете ли у свакодневном говору смањити употребу туђих речи? Сматрате ли
да је важно очување српског језика? Хоће ли други народи чувати наш, српски језик? Ко има
тај задатак?
Писање иправљеног текста о Горану.
Читање једног исправљеног састава и поређење са текстом из Граматике 4.
Ученици се деле у четворочлане екипе. Свака екипа узима бели папир и оловку, групише се око
једне клупе и бира вођу екипе, који ће писати и представити њихов рад. Учитељ/учитељица
сукцесивно дели задатке који су одштампани на наставним листићима, за сваку групу. Групе
раде појединачно сваки налог док не истекне договорено време. Затим једна група саопштава
решења, која остале групе пореде са својим. Решења сваког задатка презентује друга група.
Тада им учитељ/учитељица дели нов задатак.
Задаци за рад по групама:
1. Групишите речи у 4 групе према њиховим сличностима у значењу.
КОСМОС, ОСОБА, СВАНУЋЕ, ЛИЧНОСТ, ЗРАК, ВАСИОНА, ПРАСКОЗОРЈЕ, ЛИЦЕ,
ОСВИТ, СВЕМИР, СВИТАЊЕ, ВАЗДУХ
2. Уместо глагола ИЋИ напишите речи истог или сличног значења.
1) _______________ стадо оваца.
2) _______________ стара воловска кола.
3) Војници _______________ ка бункеру.
4) Немирно дете _____________ стазом.
5) Лопов се ________________ кући.
464
Ток часа
3. Напишите речи сличног или истог значења.

другови – јести –
нерасположен – дугоног –
гласан – забаван –
кришом – драг –
4. Пронађи у тексту Бескрајна прича, Читанка 4, стр. 143, по једну именицу, глагол и придев,
па уз њих запиши речи истог или сличног значења.
Коментарисање успешности рада у групи. Како сте се организовали? Да ли су сви учествовали
у раду? Како сте бирали одговоре? Јесте ли слушали једни друге?
Решавање задатака у Радној свесци на стр. 141. Док ученици раде, учитељ/учитељица их
обилази и по потреби даје додатна објашњења.
Домаћи задатак: Радна свеска, стр. 141. Напиши 5 реченица у којима ћеш употребити реч
истог или сличног значења са глаголом Причати.
Речи истог или сличног значења Али тек што изиђе пред замак, у један
шнале – укоснице; тренутак долети из неба змај – зграби
девојку између браће и однесе је у облаке.
двоје – пар;
добродушан – доброћудан; Речи истог или сличног значења користимо
журити – хитати; када желимо да објаснимо значење неке речи
или избегнемо досадна понављања једне
невин – недужан;
речи.
пазарити – куповати.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
465

Област: Kњижевност
Наставна јединица: Гроздана Олујић, Олданини вртови
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Доживљавање, разумевање и тумачење ауторске бајке. Стицање знања о
особинама бајке, њеним језичким и стилским карактеристикама, богаћење речника свих облика
комуникације. Ликови у бајци.
разумевање, свестрано тумачење и вредновање карактеристичних детаља у бајци, развијање
стваралаштва.
тексту;
466
тексту);
467
Ток часа

Ученици играју Откривалице. Уколико учитељ има могућности, ово може извести помоћу
видео-бима, а уколико нема таквих могућности, може на хамеру налепити слику и прекрити је
деловима папира у боји на којима су исписани бројеви од 1 до 12. Ученици постављају питања,
а учитељ одговара са „да” и „не”.Уколико је учитељев одговор „да”, по избору траже број који
желе да се открије. Ученици могу да погађају шта се крије на слици испод поља. Када погоде,
учитељ открије преостала поља која су остала неоткривена. (Слика вртова.) (Прилог бр.1)
Какви су ово вртови? (цветни)
Ко је засадио цвеће у овим вртовима? (Људи.) Зашто су засадили цвеће и осмислили ове
вртове? (Да би уживали у њима и да би улепшали екстеријер.). Данас ћемо ући у бајковити
свет Олданиних вртова.
Истицање циља часа. Учитељ пише наслов на табли, а ученици у свеске.
Подаци о писцу: Учитељ упознаје ученике са биографијом Гроздане Олујић, а деца добијају
листиће са подацима које лепе у свеске.
Гроздана Олујић рођена је 30. августа 1934. год. у Ердевику. Данас живи и ствара у Београду.
Пише романе, бајке, есеје.
Збирка бајки за децу: Седефна ружа и друге бајке, Небеска река и друге бајке, Дечак и
принцеза, Принц облака, Златни тањир, Камен који је летео, Снежни цвет, роман-бајка
Звездане луталице.
Читање текста: Учитељ чита изражајно текст.
Истраживачки задатак: Срећа која се дели није срећа! Коју особину је девојчица испољила
изговарајући ову реченицу?
Мање познате речи и изрази: не препиру се – не свађају се; букну – плану, осветли се; јарко –
упадљиво; докопа се – домогне се, дочепа се; узглавље – јастук који се ставља под главу;
маљице – ситне, нежне длачице; гласи – јавља се, оглашава се; надланица – спољашњи део
шаке изнад длана.
Учитељ поставља питања:
1. Како је главна јунакиња бајке доспела на врх Стаклене куле?
2. Како се осећа у њој?
3. Шта јој недостаје?
4. На који начин се девојчица нашла у Олданиним вртовима?
5. Због чега је девојчица одбила да заувек тамо остане?
6. На који начин је вила наградила доброту и пожртвованост девојчице?
Подсећамо се: Приповетка фантастичне садржине којој је познат аутор назива се ауторска
(писана) бајка.
Значајни писци бајки су: браћа Грим, Ханс Кристијан Андерсен, Александар Сергејевич
Пушкин, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Стеван Раичковић, Гроздана Олујић.
468
Ток часа
Учимо ново: За чудне, нестварне ликове, невероватне догађаје и необичне појаве каже се да су
фантастични мотиви.
Чудесно се у бајци везује за неприступачна места: нпр. Чардак ни на небу ни на земљи – тамо
бораве тајанствена, натприродна бића (нпр. ала, аждаја, змај, див, вила, вештица, ђаво).
Илустрација Олданиних вртова.
Гроздана Олујић, Олданини вртови
Тема: усамљена девојчица
Ликови: девојчица, Бела Мишица, Олдана
девојчица: усамљена, добра, пожртвована
Олдана: воли себе, хумана према девојчици
Фантастични мотиви: цвеће које пева, виле, звездани прах
Порука: Срећа која се не дели није срећа.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
469

Наставна јединица: Гроздана Олујић, Олданини вртови и друге бајке
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Читање и тумачење ауторске бајке. Стицање знања о особинама бајке,
њеним језичким и стилским карактеристикама, богаћење речника свих облика комуникације.
Ликови у бајци.
разумевање, свестрано тумачење и вредновање карактеристичних детаља у бајци, развијање
стваралаштва.
тексту;
470
Ток часа
тексту);

Хајде да поновимо коју смо бајку јуче учили.
Да се подсетимо: Ликови су носиоци радње. За чудесне, нестварне ликове, невероватне догађаје
и необичне појаве каже се да су фантастични мотиви.
Ко је написао бајку? Како се зове бајка којој је аутор познат?
Истицање циља часа: Гроздана Олујић, Олданини вртови.
Ученици штафетно читају текст.
Након што су прочитали текст, ученици заједно праве план препричавања, а учитељица
записује на табли.
Велики град без цвећа и дрвећа
Девојчица чује само тишину
Сусрет девојчице и Беле Мишице
Бела Мишица и девојчица у врту пуном цвећа
Олданини вртови
Упознавање девојчице и Олдане
471
Ток часа
Упознавање вилинског света

Жеља девојчице да помогне својој мајци
Промена набоље у девојчицином животу
Напишите шта бисте ви пожелели да добијете од Олдане.
Домаћи задатак: Урадити вежбање у Радној свесци на стр. 72–75.
Гроздана Олујић, Олданини вртови
Ликови: девојчица, Бела Мишица, Олдана
Велики град без цвећа и дрвећа
Девојчица чује само тишину
Сусрет девојчице и Беле Мишице
Бела Мишица и девојчица у врту пуном цвећа
Олданини вртови
Упознавање девојчице и Олдане
Упознавање вилинског света
Жеља девојчице да помогне својој мајци
Промена набоље у девојчицином животу
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
472

Наставна јединица: Милован Данојлић, Трешња у цвету
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање песме Трешња у
цвету Милована Данојлића. Анализа песничких слика и израза. Уочавање звуковног слоја
песме. Упознавање ученика са одликама описне песме на примеру песме Трешња у цвету.
Истраживачки задаци: Прочитај пажљиво песму Трешња у цвету Милована Данојлића.
Пронађи у песми речи којима је песник имитирао звуке из природе и подвуци их.
473
Ток часа

Направити корелацију са Природом и друштвом тако што ћемо са ученицима разговарати о
одликама пролећа.
Следи тумачење мање познатих речи. Ученици се упућују да непознату реч пронађу на маргини
Читанке 4, ако је истакнута, а ако није, ученик чита реченицу у којој је реч употребљена, а
потом сви заједно покушавају да одгонетну смисао непознате речи ослањајући се на контекст.
Потом ученици износе своје утиске о делу:
Која осећања у теби буди слика процвале трешње? Како си је замислио/-ла? Шта све можемо
да видимо, а шта да чујемо у тој слици?
Након тога следи анализа песме:
Из колико се песничких слика састоји песма Трешња у цвету? Која је то песничка слика?
Уз помоћ којих речи је песник имитирао звуке из природе? Којим речима можемо да их
заменимо? Шта би песма изгубила да је песник употребио те друге речи?
Шта мислите, колико је за песму важно како реч звучи? Објасните своје мишљење.
Које још речи у песми слично звуче?
(Песма Трешња у цвету састоји се из једне песничке слике. То је слика процветале трешње у
чијем „цветном грмљу” зуји безброј пчела. То зујање пчела песник је дочарао речима
„зузорити” и „мрмљати”. Ове речи можемо заменити другим речима сличнога значења, попут
зујати и шапутати, али би песма у том случају изгубила своју риму. За песму је веома важно
које су речи употребљене у њој. Осим значења, битно је и како те речи звуче. Због тога кажемо
да се свака песма налази на средини између мелодије (звучања) и смисла (значења). Песник
често бира речи сличног звучења и на тај начин стихове повезује у веће целине (строфе) уз
помоћ риме. Речи које у овој песми слично звуче и које се римују су: бела – пчела, живо –
штиво, грмља – мрмља.)
У завршном делу часа наставник објашњава одлике описне песме на примеру песме Трешња у
цвету.
(Описна песма је лирска песма у којој се описује природа (њене лепоте, звуци, боје, биљни и
животињски свет који је настањује). Песма Трешња у цвету описује расцветалу трешњу у којој
зује безброј пчела.)
Трешња у цвету Милован Данојлић
Лирска песма.
Песма се састоји из једне песничке слике - слика процветале трешње у чијем „цветном
грмљу” зуји безброј пчела.
Речи које се римују: бела – пчела, живо – штиво, грмља – мрмља.
Описна песма.
___________________________________________________________________________________
474

Наставна јединица: Избор из поезије Милована Данојлића
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање песама
Милована Данојлића. Упознавање ученика са појмом песничке слике на примеру песме Шта
сунце вечера. Анализа песничких слика и уочавање стилских средстава помоћу којих су ове
слике изграђене – поређења и персонификације.
Радна свеска уз уџбенички комплет за четврти разред основне школе, Нови Логос, Београд,
2014.
Истраживачки задаци: Прочитај песме Дуња, Ротквица и Шта сунце вечера Милована
Данојлића. Запази на који начин је песник оживео природу. Припреми се да на часу изнесеш
своје утиске о овим песмама.
475
Ток часа

Неколико ученика је задужено да на час донесе свежањ ротквица и једну дуњу. Наставник их
поставља на видно место и упућује ученике да пажљиво осмотре дуњу и ротквице, а потом да
се потруде да их усмено опишу. Наставник потом каже ученицима да и песници често своју
инспирацију проналазе у природи и описују је.
Потом следи најава теме и изражајно читање песама Дуња, Ротквице и Шта сунце вечера.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о песмама:
Шта вам се у овим песмама највише допало? Објасните зашто.
Потом следи анализа песама:
Са чиме је песник упоредио дуњу? Шта то у изгледу дуње подсећа на светиљку „која тиња и
куња”?
Осим њеног сјаја, шта песник још описује? На шта нас подсећа тај мирис дуње?
(Песник је дуњу у истоименој песми упоредио са светиљком „која тиња и куња”. Жутило дуње
песника подсећа на притајену светлост лампе. Но осмим њеним изгледом, песник је очаран и
мирисом дуње. Тај мирис песника опомиње на мирис раја, тј. „да негде – ван земље – постоји
срећа,/ и да смо, пре но што смо на земљу пали,/ све већ видели и све већ знали.”)
Како је песник описао ротквице? На шта га оне подсећају?
Којом стилском фигуром их је оживео?
(Песник је описао ротквице као жива бића чији образи „рујем горе” док „у гомилицама нешто
ћућоре”. Њихове главице су погнуте и црвено-сјајне. Оне подсећају на групу другарица које
збијене међусобно деле своје тајне. Користећи персонификацију у опису ротквица, песник је
успео да оживи читав један баштенски свет.)
Како је Милован Данојлић описао залазак сунца у песми Шта сунце вечера?
Шта је необично у опису сунца? Како је оно представљено?
Којом је стилском фигуром песник оживео сунце?
Зашто се баш у сумрак стари људи сећају ратова и буна? Шта их то у изгледу залазећег сунца
подсећа на ратове?
Како, по песнику, настаје руменило вечерњег неба?
Шта је још, осим сунца, у песми оживљено?
Са чиме је на крају песме песник упоредио сунце? Објасните сличност између залазећег сунца
и лампе.
(У песми Шта сунце вечера Милован Данојлић описује залазак сунца као сунчеву вечеру
поморанџи и лимунова. Седећи у рачви храста, сунце љушти поморанџе и лимунове, а њихове
коруге разбацује око себе. Од руменила наранџиних кора долази и руменило неба. Сунце је на
тај начин представљено као живо биће. Песник га је оживео користећи персонификацију (сунце
„љушти/ џакове поморанџи и лимуна”, потом „седне у рачваст храст” и „поједе све то, у сласт”,
на крају сунце „разбацује коруге од лимуна”). Пурпурна боја неба при заласку сунца људе
подсећа на крв, па се зато они сећају ратова и буна. Но, то руменило вечерњег неба заправо
настаје тако што сунце, након вечере, „разбацује коруге од лимуна”. Осим сунца, у песми је још
оживљена и железничка рампа. Описујући град у тренутку заласка сунца, песник каже да
„подбочена о лактове, спава железничка рампа”. На крају песме, сунце песнику личи на лампу
476
Ток часа
која се гаси. То је заправо онај тренутак када сунце потпуно нестане с видика и падне ноћ. То
„гашење” сунца песник је сликовито упоредио са гашењем гасне лампе.)
Наставник потом упознаје ученике са појмом песничке слике.
(Сликовитост је једна од главних особина песничког језика. Свака песма се обично састоји
из више песничких слика којима песник дочарава своја осећања или на необичан начин
представља појаве у природи. Тако у песми Шта сунце вечера Милован Данојлић румену
боју вечерњег неба дочарава уз помоћ песничке слике на којој сунце љушти џакове
поморанџи и лимунова. Песничка слика се може сместити у само један стих, али се исто тако
може протегнути на читаву строфу, а понекад чак и на целу песму.)
У завршном делу часа ученици одређују песничке слике у песми Шта сунце вечера на стр. 41 у
Радној свесци.
Домаћи задатак: Изабери једну песничку слику која ти се највише допала и насликај је у својој
свесци.
Наставник, приликом провере како су ученици одредили песничке слике песме Шта сунце
вечера, распоређује ко ће насликати коју песничку слику. То може да се ради и на часу Ликовне
културе. Потом ученици заједно са наставником бирају најуспелије радове и праве пано. У
средини паноа би могао бити написан текст песме, а около залепљени радови са песничким
сликама. На тај начин би ученици боље схватили појам песничке слике.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
477

Наставна јединица: Речи супротног значења
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Народна традиција, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Уочавање речи које имају супротно значење. Овладавање основним
законитостима књижевног језика на којем се ученици усмено и писмено изражавају. Богаћење
речника. Овладавање стилским могућностима српског језика.
Васпитни задаци: Стварање навика за правилно коришћење речи супротног значења.
Развијање навике за тражење помоћи и ослањање на вршњаке. Јачање осећања припадности
колективу.
Функционални задаци: Манипулисање речима супротног значења. Богаћење језичког и
стилског израза; вежбе у изражајном читању. Развијање љубави према матерњем језику.
Навикавање на рад у пару.
1СЈ.1.4.4. препознаје антонимију;
478
Ток часа

Читање пословица из Граматике 4, стр. 146. Објашњавање значења сваке пословице. Уочавање
речи супротног значења.
Најава циља часа и писање наслова наставне јединице на табли.
Уочавање да различите врсте речи: именице, глаголи и придеви имају речи супротног значења.
Изражајно читање текста Зоран и Горан (стр. 147). Коментарисање и изговарање реченица са
уметнутим речима супротног значења.
Читање речи супротног значења из свих табела, у пару.
Самостално записивање промењеног текста о Зорану и Горану.
Мотивациона активност: Продужи даље!
Веома је важно да ученици пажљиво слушају упутства и буду сконцентрисани на задатак. Сви
ученици формирају круг. Руке рашире и дланове окрену ка горе. Длан своје десне руке
стављају на длан ученика десно од себе. Длан леве руке стављају испод длана ученика лево од
себе. Учитељ/учитељица стоји у средини круга и изговара реч. Задатак ученика је да кажу
супротно значење те речи и својим десним дланом ударе длан детета до себе. Пре него што
кажу реч не могу ударити нечији длан, јер нису одговорили на дату реч. Када пљесну длан
детета лево од себе, дају знак да се игра наставља и да учитељ/учитељица понуди следећу реч.
Речи могу бити: нежан, бистар, храпаво, врлина. заспати, грдити, продавати, уморан, дуг,
спорост, кукавичлук...
Пошто сви заједно изнесу утиске о игри и речима, учитељ/учитељица истиче циљ часа и
записује наслов наставне јединице на табли.
Самостално решавање задатака из Радне свеске, стр. 142.
Самостална провера тачности урађеног поређењем решења са Решењима стр. 167.
Писање песме чији се стихови римују, а чине их речи супротног значења. Ученици бирају хоће
ли песму писати индивидуално или са неким у пару. Учитељ/учитељица објашњава да могу
користити форму „Није – него”. Потребно је само се сетити антонима који се римују и од њих
формирати стихове. На пример:
Није црно, него бело,
није део, него цело.
Изражајно читање написаних стихова.
Играње игре из поља Играјмо се речима (Граматика, стр. 148)
Домаћи задатак: Нацртај табелу са три колоне, за именице, глаголе и придеве. У њу упиши по
2 пара речи супротног значења, за сваку врсту речи.
479
Ток часа
Речи супротног значења
Зоран и Горан
Горан је млађи брат. Нижи је и лакши од Зорана. Он је вредан и уредан. Код куће слуша
родитеље и све послове ради брзо и они га зато хвале. Увек устаје рано. У школи добија
добре оцене. Кад га прозову, он прича. Често иде у библиотеку. Сви га воле.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
480

Наставна јединица: Десанка Максимовић, Пауково дело
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Пауково дело Десанке Максимовић. Уочавати и вишестраним истраживачким приступом
анализирати најистакнутије мотиве песме, песничке слике и изразе, стихове од доминантне
значењске вредности и укупну естетску раван песме. Открити уметничке вредности песме на
основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста. Уочити улогу мотива
стваралаштва у песми.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према природи код ученика.
Истраживачки задаци: Прочитај пажљиво песму Пауково дело Десанке Максимовић. Издвој
песничке слике и тако сачини план песме. Припреми се да објасниш зашто је ово лирска песма.
481
Ток часа

У уводном делу часа ученици обнављају одлике лирске поезије.
Ко су јунаци ове песме? Како сте замислили место на коме су се срели лирска јунакиња и паук?
Како се осећала јунакиња ове песме док је ходала кроз шуму?
У чему је уживала?
На кога ју је подсетио паук чија јој је мрежа препречила пут?
У чему је сличност између паука и сељака?
Због чега јунакиња није подерала мрежу, већ је скренула с пута?
Шта ти тај њен поступак говори о њој?
Шта за њу представља паукова мрежа?
Са киме још можемо упоредити паука?
У чему је сличност између паукове мреже и уметничког дела?
(Лирска јунакиња песме Пауково дело, опијена лепотом шуме, хода стрмом козјом стазом,
уживајући у песми птица. Ту њену занесеност на трен прекида сусрет са пауком и његовом
мрежом која јој препречује пут. Раскречени паук подсећа је на сељака који стоји на својој тек
узораној њиви. Сличност између паука и сељака огледа се у њиховом труду и мукотрпном
раду. Поштујући тај труд, јунакиња се уклања са пута и заобилази мрежу, јер јој је жао да
једним покретом руке уништи пауково дело. Тај поступак нам открива да јунакиња саосећа са
сваким живим створом у природи и да дубоко поштује свачији труд. На тај начин, паукова
мрежа постаје симбол делања, труда, али и уметничког стваралаштва, што нам откривају
стихови: „ко зна шта је паук сниво/ док је плео мрежу;/ и он је можда срце/ у танане нити
прео,/ у мрежу га створио свега.” Ово су кључни стихови у песми. У њима песникиња
открива начин уметничког стварања. Као и паук, и уметник своје дело испреда из себе сама,
уплићући у њега своје снове и осећања (срце).
У завршном делу часа ученици издвајају песничке слике и тако сачињавају план песме.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
482

Наставна јединица: Читање и анализа домаћег задатка. Припрема за писмени
задатак: Пролећни пљусак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дескриптивна метода, метода писменог излагања, аналитичко-синтетичка
метода, интерактивна метода
Наставна средства: Радна свеска, стр. 114
Образовни циљеви: Писање на основу искуства. Оспособљавање за успешно служење
књижевним језиком у различитим видовима његове писмене употребе и у различитим
за самосталним писањем састава, као вид комуникације. Неговање самосталности и истрајности
у усменом и писменом изражавању, описивању појава у природи.
Функционални циљеви: Увежбавање и усавршавање писања састава и описивање.
Подстицање ученика да разумеју и примењују функционалне појмове. Развијање смисла и
способности за правилно, течно, уверљиво усмено и писмено изражавање. Богаћење речника,
знаком.
483
Ток часа

Које је сада годишње доба? Шта је карактеристично за пролеће? Зашто волимо ово годишње
доба? Шта може да нам поквари уживање у пролећном дану? Како изгледа један пролећни
пљусак?
Истицање циља часа: Припрема за писмени задатак: Пролећни пљусак.
Да би што боље написао/ написала састав (описао пролећни пљусак), треба да употребиш сва
чула (вида, слуха, додира, мириса) да дочараш пљусак. Сетите се шта сте све видели, како је
природа изгледала: небо, дрвеће, цвеће, људи који су се нашли напољу, шта се све чуло, који
звуци, какав сте мирис осетили услед пролећног пљуска...
Наше ауторке су у вашим радним свескама издвојиле три целине које треба да има сваки
састав. Да се подсетимо колико реченица обично има увод, колико разрада, а колико закључак.
Ученици пишу саставе, а учитељ прати њихов рад.
Индивидуално читање написаних састава уз коментаре шта треба променити, додати,
исправити.
Домаћи задатак: Ученици ће кориговане саставе преписати у домаћу свеску.
Припрема за писмени задатак: Пролећни пљусак.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
484

Наставна јединица: Четврти школски писмени задатак
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, писмени радови ученика
Образовни циљеви: Овладавање основним законитостима језика ради правилног усменог и
писменог изражавања. Развијање љубави према читању и писању, српском језику и
знаком;
485
Ток часа

Припремање вежбанки и прибора за писање.
Учитељ још једном напомиње да се на левој страни пише састав, записује на табли теме и
датум.
План писменог рада: Писмени задатак се састоји из три целине. Свака целина чини засебан
пасус. У оквиру разраде можете имати неколико пасуса.
Увод никада не почињемо са Писаћу вам о...
У закључку никад не писати: Толико имам да вам кажем о томе...; Тиме бих завршио...;
Такво је моје мишљење...
Реченице никада не треба почињати са: И, А, Јер, Па, Онда...
Ученици бирају једну од понуђених тема и записују у вежбанку на првој левој страни и пишу
састав.
Теме
Пролећни излет
Мај је позвао све бубице на чај
Пролећни пљусак
Размислите о темама, напишите план састава и пишите.
Ученици приступају раду, учитељ у току часа обилази ученике, даје сугестије и усмерава
њихов рад.
Пред крај часа ученике упутити да завршавају састав, да га још једанпут прочитају и поправе
грешке у писању.
датум Четврти школски писмени задатак
Теме:
Пролећни излет
Мај је позвао све бубице на чај
Пролећни пљусак
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
486

Наставна јединица: Народна песма Наджњева се момак и девојка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
народне песме Наджњева се момак и девојка. Открити уметничке вредности песме на основу
ученичких доживљаја посредством интерпретације текста. Упознати ученике са одликама
посленичких песама на примеру песме Наджњева се момак и девојка.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика љубав према раду.
Функционални циљеви: Оспособљавање ученика да своја запажања и доживљаје илуструју
текстом.
Истраживачки задаци: Пажљиво прочитај народну песму Наджњева се момак и девојка.
Уочи главне мотиве у песми.
487
Ток часа

У уводном делу часа наставник са ученицима разговара о томе како је некада изгледала жетва.
Овај разговор представља психолошку припрему ученика за песму Наджњева се момак и
девојка. Наставник записује наставну једниницу, а потом чита песму изражајно.
Након читања песме, ученици износе своје утиске о делу: Шта вас је изненадило у песми
Наджњева се момак и девојка? Објасните зашто.
Шта је тема песме Наджњева се момак и девојка?
Која осећања подстичу младића и девојку да се такмиче?
Како разумете да је девојка у свему надмашила момка?
Шта представља круну њене победе?
Шта наговештава ситан вез у даљем развоју њихове љубави?
(Главна тема песме Наджњева се момак и девојка јесте надметање у раду између момка и
девојке. Ово надметање покренуто је осећањем љубави, које доминира песмом. Љубав коју
девојка и момак осећају даје им додатну снагу, чинећи сваки рад и посао лаким. То најбоље
видимо на примеру девојке. Иако физички слабија од младића, захваљујући својој љубави, она
успева да га у свему победи. Тријумф њене победе у песми је исказан сликом њеног ситног
веза. Вез уједно наговештава и близину њене удаје, алудирајући на свадбене дарове.)
У завршном делу часа наставник објашњава одлике посленичких песама на примеру песме
Наджњева се момак и девојка.
(Наш народ је волео да пева док ради. Народне лирске песме које се певају уз рад називају се
посленичке песме. Оне се певају на прелу, при жетви или косидби. Врло често изражавају
љубавна осећања. Понекад су испеване у шаљивом тону.)
Наджњева се момак и девојка, народна лирска песма
Тема песме: надметање у раду између момка и девојке.
Главни мотиви: рад и љубав
Посленичке песме = народне лирске песме које се певају уз рад на прелу, при жетви или
косидби. Често изражавају љубавна осећања.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
488

Наставна јединица: Грађење речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Физичко васпитање, Ликовна култура
Образовни задаци: Уочавање речи и њихове функције у говору. Уочавање начина грађења
речи. богаћење активног речника и језичког израза. Неговање правилног писменог и усменог
изражавања.
Васпитни задаци: Развијање естетског осећања и интелектуалних активности. Развијање
толеранције и могућности сарадње и договора. Неговање уредности. Уочавање значаја
илустрације у Граматици и језику.
Функционални задаци: Разумевање грађења речи у свакодневном говору. Схватање важности
правилне употребе речи. Јачање памћења. Развијање љубави према матерњем језику.
489
Ток часа

Мотивациона активност: Градимо речи!
Ову игру деца играју по редовима.Учитељ/учитељица изговори почетни слог речи, а ученици у
једном реду се нижу, почев од детета у првој клупи, и изговарају речи које почињу тим слогом.
Слогови могу бити:
* РЕ(па), РЕ(ч), РЕ(као), РЕ(ка), РЕ(ми), РЕ(п), РЕ(приза), РЕ(сторан) итд.
**МА(ма), МА(јмун), МА(гнет), МА(рама), МА(шна), МА(ли) итд.
***СО(к), СО(м), СО(мбреро), СО(с), СО(мун), СО(листа), СО(литер) итд.
Сада смо градили речи од почетног слога. Хајде да видимо како настају речи у српском језику.
Ученици у низу гласно читају текст из Граматике (стр. 135). Један за другим, онако како седе,
сваки ученик чита по једну реч. Уочавају да су прочитане речи настале од речи ЛЕК.
Редом читају речи са зидића. Закључују да су речи настале од речи ЗИД. На исти начин читамо
речи настале од именице ГРАД. Уочавамо да додавањем слова испред једног глагола настају
нови глаголи.
Ученици смишљају и записују глаголе који настају од глагола ЛЕТЕТИ – полетети, залетети се,
долетети, узлетети, разлетети, пролетети, улетети, излетети, прилетети, слетети. Уочавају да су
их добили тако што су глаголу летети додавали друге речи.
Грађење и записивање у свеску речи чији је почетак РАЗ. На пример: разболети, размазити,
разоружати, разгледати, развести, разоткрити, разносити, разлетети, разбојник, разуверити,
размажено.
Коментарисање илустрација и њиховог настанка. Читање сложеница. Стварање сложеница од
речи на стр. 137. и записивање у свеске (злопамтило, коњокрадица. ловостај, велеград,
романописац, босоног, писмоноша, родољуб, сунцокрет, дангуба, коловођа, стогодишњак).
Закључивање и дефинисање правила о грађењу речи у српском језику те записивање у свеске.
Изражајно читање одломка из књиге Свемоћно око. Разговор о прочитаном, уочавање
презимена играча и објашњење настанка њихових презимена.
Решавање задатака датих на наставном листићу.
1. Усправном цртом раздвој сложенице на две речи
непријатељ светлоплав мишоловка
оштроуман подсукња пушкомитраљез
риболовац плавокос Градимир
кишобран ловочувар невероватно
дугокоса аутопут дружељубив
ловостај скупоцена глувонем
чуваркућа немиран нерасположена
490
Ток часа
Домаћи задатак: По угледу на илустрацију на стр. 136 нацртати три сложенице.

Грађење речи
ЛЕТЕТИ – полетети, залетети се, долетети, узлетети, разлетети, пролетети, улетети,
излетети, прилетети, слетети
РАЗ – разболети, размазити, разоружати, разгледати, развести, разоткрити, разносити,
разлетети, разбојник, разуверити, размажено
Сложенице – злопамтило, коњокрадица. ловостај, велеград, романописац, босоног,
писмоноша, родољуб, сунцокрет, дангуба, коловођа, стогодишњак.
Од једне речи могу се саградити друге, нове речи.
Додавањем речи испред једног глагола могу настати нови глаголи.
Спајањем две речи може настати нова реч.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
491

Наставна јединица: Грађење речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Уочавање речи и њихове функције у говору. Уочавање начина грађења
речи. Богаћење активног речника и језичког израза. Неговање правилног писменог и усменог
изражавања.
Васпитни задаци: Развијање естетског осећања и интелектуалних активности. Развијање
толеранције и могућности сарадње и договора. Навикавање на рад у групи. Неговање уредности
и креативности.
Функционални задаци: Разумевање грађења речи у свакодневном говору. Схватање важности
правилне употребе речи. Јачање памћења. Развијање љубави према матерњем језику.
492
Ток часа

Показивање и коментарисање домаћих задатака, илустрација, насталих по угледу на
илустрације сложеница у Граматици 4. Бирање најкреативнијег и најзанимљивијег ликовног
решења.
Учитељ/учитељица најављује да ће на овом часу сви заједно решавати задатке дате у
Граматици 4.
Решавање задатака фронталним радом, Граматика 4, стр. 138 и 139.
Ученици слушају једни друге и по потреби допуњавају туђе одговоре, да би одговори били
садржајнији.
Када ученици реше све задатке, предлажемо мали квиз, којим би се систематизовала сва знања
из језичких вежби.
Будући да је најбржа варијанта за организацију рада у групама да се ђаци поделе по редовима,
ученици из сваког реда групишу се око једне клупе и бирају вођу групе. Учитељ/учитељица им
дели беле папире и сукцесивно даје налоге. После 3-4 минута учитељ/учитељица зауставља рад
група па вође презентују урађено. За сваку написану реч група добија по 1 поен.
Неки од налога могу бити:
1. Напишите што више речи у којима се крије реч НОС.
2. Напишите што више речи у којима се крије реч ПАС.
3. Напишите што више речи којима је први слог БОР.
4. Напишите што више речи које имају исто или слично значење као глагол ИСТУЋИ.
5. Напишите редом речи сличног значења речима: кофа, састанак, под, смео, зејтин, мегдан,
рекох, писац, схватити, бука, љут.
6. Напишите редом речи супротног значења речима: нежан, штета, храпаво, блед, облачно,
бистар, назад, разбарушен, продавати.
7. Напишите реченицу у којој ће реч ПЕРО имати два различита значења.
8. Напишите реченицу у којој ће реч ГЛАВА имати два различита значења.
9. Направите именице и глаголе од придева РАДАН.
10. Направите придеве и глаголе од именице ХРАБРОСТ.
11. Направите придеве и именице од глагола ПЛИВАТИ.
Пребројавање поена и проглашење победничке екипе.
Грађење речи
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
493

Наставна јединица: Бранислав Нушић, Прва љубав
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Упознавање са ликом и делом Бранислава Нушића. Развијање
способности ученика да схвате лепоту уметничког текста. Развијање способности за уочавање
целина у тексту. Оспособљавање за самостално усмено и писмено препричавање.
ученика у раду. Прво заљубљивање и спознаја свих фаза одрастања.
тексту;
1. Цветановић, Владимир, Милатовић, Вук, Јовановић, Александар, Методика наставе
српског језика, избор текстова, Учитељски факултет, Београд, 1995.
2. Бранислав Нушић, Аутобиографија, Завод за уџбенике, Београд, 2005.
494
Ток часа

Често смо на часовима српског језика читали песме и разговарали о различитим љубавима.
Данас ћемо читати један текст који говори о првој љубави једног дечака. Када је одрастао, он је
описао своју прву љубав.
Најава наставне јединице: Бранислав Нушић, Прва љубав.
Наставник чита текст наглас. Какав утисак је ова прича оставила на вас?
Анализа мање познатих речи: практикант – особа која је на пракси, приправник; доцније
– касније; би метнули – би ставили, сместили би; рачуница – математика; троне – гане, потресе;
крајцарице – врста игре са металним новчићем; легиштар – лењир; рђав – лош.
Бранислав Нушић је један од најпознатијих српских писаца. Живео је у другој половини 19. и
почетком 20. века. Писао је комедије и романе. Најпознатије комедије: Госпођа министарка,
Народни посланик, Сумњиво лице и др. Роман за децу Хајдуци представља слику времена у
коме су деца на свој начин доживела школу.
Аутобиографија Бранислава Нушића је роман у коме писац описује свој живот од рођења до
женидбе, кроз машту и хумор. У мноштву догађаја приказан је већи део пишчевог живота.
Причање у првом лицу указује на то да је испричано претходно доживљено, виђено или
измишљено. Пишчево казивање у овом делу прожето је хумором, али и благом критиком.
Прва љубав коју је доживео и описао изазива смех, али психологија заљубљеног дечака
сасвим је верно насликана.
Тема приче: прича о заљубљености једног дечака.
Главни ликови: дечак, девојчица Перса
Споредни ликови: служавка Јула, практикант Јоца, Персина мама
Разговор о особинама ликова: Шта мислите о дечаку, тј. о аутору овог одломка? Каква је
девојчица Перса? Шта мислите о поступку Персине маме?
Анализа текста према дидактичко-методичкој апаратури у Читанци 4 на стр. 206:
1. Како се осећаш када се заљубиш?
2. Опиши како изгледа Перса.
3. На који начин дечак показује своју наклоност према њој?
4. Зашто се Персин отац противи њиховом дружењу?
5. Када је Перса омрзнула дечака?
6. У ком лицу је исприповедан одломак?
Самосталан рад ученика одвија се кроз изражајно читање и издвајање целина. Целинама дати
поднаслове.
Илустрација ваше симпатије или ако немате симпатију, илуструјте девојчицу Персу и
Бранислава Нушића кад је био дечак, онако како их ви замишљате.
Домаћи задатак: Уради задатак у Радној свесци 4 на стр. 112 и 113.
495
Ток часа
Бранислав Нушић, Прва љубав
Тема приче: прича о заљубљености једног дечака.
Главни ликови: дечак, девојчица Перса
Споредни ликови: служавка Јула, практикант Јоца, Персина мама
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
496

Наставна јединица: Бранислав Нушић, Лек од љубави
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Упознавање са ликом и делом Бранислава Нушића. Развијање
способности ученика да схвате лепоту уметничког текста. Развијање способности за уочавање
целина у тексту. Оспособљавање за самостално усмено и писмено препричавање.
ученика у раду. Прво заљубљивање и спознаја свих фаза одрастања.
тексту;
2. Бранислав Нушић, Аутобиографија, Завод за уџбенике, Београд, 2005.
497
Ток часа

Из ког романа смо јуче читали одломак? Хајде да поновимо ко је био Бранислав Нушић.
Данас ћемо чути како сте разумели текст Лек од љубави и како сте одговорили на питања у вези
с тим текстом.
Најава наставне јединице: Бранислав Нушић, Лек од љубави.
Данас ћемо прочитати одломак Лек од љубави Бранислава Нушића.
О коме и о чему се говори у овом одломку?
Ученици читају питања и одговоре које су написали.
Шта мислите о начину који је Перин друг смислио да би помогао Пери да се одљуби?
Изражајно читање текста Лек од љубави.
Ученици штафетно читају, а учитељ прати изражајност, брзину и дикцију читања сваког од
ученика.
Напишите како бисте ви излечили вашег друга/другарицу од заљубљености.
Бранислав Нушић, Лек од љубави.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
498

Наставна јединица: Исправка четвртог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: дијалошка, рад на тексту
Наставна средства: писмени задаци ученика
Образовни циљеви: Истаћи задатке коjи су добри. Издвојити најчешће грешке. Пружити
помоћ ученицима који праве превише грешака при писању.
знаком;
499
Ток часа

Коментар и анализа свих задатака, уопштено. Учитељ би требало да да анализу успешности
израде писмених задатака, тј. колико су ученици испунили захтеве који су пред њих
постављени. Навести најчешће грешке, како у изразима и конструкцији реченице тако и грешке
у правилној примени правописних правила.
Приказ колико којих оцена има.
Истицање циља часа: Анализа четвртог писменог задатка.
Састави се појединачно коментаришу. Истаћи шта је добро, такође прокоментарисати и шта
није добро написано.
Образложити сваку оцену. Рећи и да ли има правописних грешака и које су то грешке. У
свескама за школски рад записати грешке и написати речи правилно.
Читање најбољих радова.
Саопштавање оцена.
Ученици треба сами да проуче грешке и да смисле како ће их исправити.
Издвајање лепих реченица, описа и записивање на табли.
Заједничка анализа задатка, колико је успешан, шта је у њему добро написано, шта би могло
бити боље. Заједнички коментар оцене сваког ученика.
Записати грешке у свеске и написати кориговану верзију у школским свескама.
Анализа писменог задатка
Записивање најчешћих грешака и њихово исправљање.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
500

Наставна јединица: Исправка четвртог писменог задатка
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: писмено изражавање
Наставне методе: дијалошка, демонстративна, писмени радови ученика
Образовни циљеви: Обнављање правописних правила, неговање писаног израза кратких и
јасних реченица. Самостално исправљање грешака.
Васпитни циљеви: Васпитање доследности, упорности, креативности, учење на сопственим
грешкама. Неговање уредности и поступности у раду.
Функционални циљеви: Ученици коригују грешке у писању састава, проналазе нове
могућности за писање, усавршавање писмености и сопственог израза.
знаком;
501
Ток часа

Учитељ подсећа ученике да ће на десној страни радити исправку писменог задатка.
Записивање заглавља на табли.
Исправка писменог задатка се ради на десној страни, наспрам задатка који сте писали. На првој
линији написати: Исправка писменог задатка и датум, прескочити један ред и написати
изабрану тему, а потом два реда и онда текст задатка.
Ученици преписују са табле.
Пишу исправку задатка.
Уколико је потребно, ученицима се дају додатна објашњења.
Задатак увек може бити садржински допуњен и побољшан.
Самосталан рад ученика у свескама за писмене задатке.
Ученици који су у саставима имали највише грешака читају исправљене саставе.
Датум Исправка писменог задатка
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
502

Наставна јединица: Основно и пренесено значење речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: Физичко васпитање, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Уочавање речи које имају пренесено значење. Разликовање правог и
пренесеног значења речи. Богаћење речника.
Васпитни задаци: Стварање навика за правилно коришћење речи пренесеног значења.
Развијање радних навика. Навикавање на самоевалуацију. Стварање позитивне климе у
одељењу.
Функционални задаци: Манипулисање речима пренесеног значења. Богаћење језичког и
стилског израза. Овладавање стилским могућностима српског језика.
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту;
503
Ток часа

Мотивациона игра: Стој! Продужи даље!
Сваки ред чини једну екипу, али број ученика у сваком реду мора бити исти. Први ученик у
реду добија бели папир. Учитељ/учитељица даје налог, а ученик код кога је папир пише што
више речи, све док учитељ/учитељица не кажу: „Стој! Продужи даље!” Тада он мора што пре
да преда папир следећем у низу, који наставља да пише. Када се сви ученици изређају игра се
прекида. Свака тачно написана реч доноси по 1 поен. Учитељ/учитељица читају гласно речи да
би их сви ученици чули и бројали поене.
Налози могу бити:
1. Напишите што више именица на слово м.
2. Напишите што више глагола на слово б.
3. Напишите што више придева на слово в.
Учитељ/учитељица пита ђаке да ли мисле да су они сада „млатили празну сламу”? Шта значи
тај израз?
Данас ћемо учити о основном и пренесеном значењу речи.

Изражајно читање текста из Граматике 4 (стр. 152).
Записивање у свеске две реченице из текста и подвлачење речи са основним и преносним
значењем.
Смишљање реченица од „тројки”, речи у круговима и записивање у свеске.
Објашњавање значења пословица датих у Граматици 4, стр. 153.
Записивање и тумачење још неколико пословица:
Заледио се од страха. (Јако се уплашио.)
Играју се мачке и миша. (Надмудрују се.)
И вук сит и овце на броју. (Сви су задовољни.)
Обрали смо бостан. (Настрадали смо.)
Он њу диже у облаке. (Претерано је хвали.)
Од комарца прави слона. (Нешто преувеличава.)
Гледа као теле у шарена врата. (Ништа му није јасно.)

Гледање и тумачење завршне илустрације, Граматика 4, стр. 155. Подсећање на целу област
Богаћење речника, коју су ученици савладали.
504
Ток часа
Основно и пренесено значење речи
Ја сам се само осмехивала том разиграном друштву.

Осмехивало се и небо и сунце и цвет.
Деда Марко је здрав човек.
Сачувао је здрав разум.
Наша љубав је цветала.

Дуго је цветала љубичица.
Бакине руке су топле.

Упутила ми је топле речи.
Око моје главе зуји читав рој комараца.

По глави ми се мора рој мисли.
Златна пшеница лелуја по пољима.

Девојица златне косе је освојила златну медаљу.
Неке речи имају и основно и пренесено значење.

___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
505

Наставна јединица: Лексичке и семантичке вежбе: основно и
пренесено/фигуративно значење речи
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Корелација: рецитаторска секција, Ликовна култура
Образовни задаци: Уочавање речи које имају пренесено значење. Разликовање правог и
пренесеног значења речи. Богаћење речника.
Васпитни задаци: Стварање навика за правилно коришћење речи пренесеног значења.
Развијање радних навика. Навикавање на самоевалуацију.
Функционални задаци: Манипулисање речима пренесеног значења. Богаћење језичког и
стилског израза. Овладавање стилским могућностима српског језика. Вежбе у изражајном
читању и процена умешности рецитовања. Подстицање ученика на варијације у темпу, јачини и
интонацији гласа и на логичко паузирање при рецитовању.
1СЈ.2.5.7. разуме фигуративну употребу језика у књижевноуметничком тексту;
506
Ток часа

За уводну мотивацију ће послужити песма Љиљане Нинковић Ода лету (Граматика 4, стр. 156
и 157). Објашњавање значења речи ода – свечана песма. Учитељ/учитељица изражајно чита
песму, а затим води разговор о прочитаном.
Да ли вам се допала песма? О чему се у њој говори? Где стиже лето? Какве сандале носи?
Која стилска фигура је искоришћена у песми? Каква му је коса? Реците увећаницу именице
ЛЕПТИР. Да ли је придев ЗЛАТАН употребљен у основном или пренесеном значењу? Коју је
реч песникиња употребила која настаје од речи ЛЕТО? Чије круне круни лето? Реците
реченицу у којој реч КОСА има основно значење. Објасните значење стиха: „Ђаци расту као
трава.” Шта значе речи да нам јуни обећава распуст? Шта песникиња мисли када каже да
„јуни хита”? Како јуни пуни сунцем жито? Шта су то „гатке”? Одреди врсту и подврсту речи
ЈУЛСКА. Реците реченицу у којој глагол КУПАТИ има основно значење. Реците умањеницу
именице ДИЊА. Ког поврћа има у току августа? Реците реч сличног значења као реч НЕДРА.
Може ли плот бити златан? Реците реч супротног значења од речи СУША.
Самостално решавање задатака из Радне свеске 4, стр. 152.
Док ученици раде, учитељ/учитељица их обилази, по потреби даје додатна објашњења и
помаже при откривању пренесеног значења речи.
Проверавање урађеног заменом радних свезака у пару. Ученици при контролисању тачности
урађеног користе Решења на стр. 168.
Пребројавање грешака и коментарисање најчешћих.
Вежбање изражајног читања. Ученицима се наглашава значај јачине гласа, темпа, интонације,
артикулације, прављења пауза између строфа.
Илустровање песме Ода лету.
Основно и пренесено значење речи
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
507

Наставна јединица: Aнтоан де Сент Егзипери, Мали Принц (одломак)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Утврђивање појмова: дијалог, лик у књижевном делу. Уочавање и
тумачење тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу. Запажање
чинилаца који у разним ситуацијама делују на поступке главних јунака (околности, унутрашњи
подстицаји − осећања, намере, жеље). Уочавање и именовање садржинских целина у прозним
текстовима − стварање плана.
функционалних појмова: збиља/машта; испољавање, ситуација; тврдња, доказ, процењивање;
тексту;
спорије;
508

2. Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц, Нолит, Београд, 2000.
509
Ток часа

Грозд. Ученици праве грозд на тему: пријатељство. Свако од ученика ће написати реч која га
асоцира на пријатељство и написаће је на папиру у облику једног зрна грозда. Од свих
написаних речи на паноу се склапа грозд.Учитељ разговара са ученицима о томе шта је за њих
пријатељство.
Истицање циља часа: Данас читамо текст Антоана де Сент Егзиперија Мали Принц.
Записивање на табли: Учитељ записује наслов на табли.
Подаци о писцу: биографија Антоана де Сент Егзиперија, а штампани материјал који добијају
ученици лепе у свеске.
Антоан де Сент Егзипери (29. јун 1900. у Лиону у Француској – 31. јул 1944)
Већи део детињства показивао је склоности ка писању и желео је да буде пилот. Био је
заљубљеник у висине и маштар. Оставио је низ романа о пилотима: Ноћни ветар, Земља
Људи, Ратни пилот, Тврђава, али заувек је упамћен по роману Мали Принц, у коме на
једноставан начин проповеда разумевање и толеранцију, наглашавајући веру и моћ промене
човека.
У уводу аутор моли децу да му опросте што роман посвећује одраслој особи. Шаље нам
поруку да је живот један, кратак и величанствен и да га не треба трошити на ружне ствари и
да сваком човеку који је некада био дете управо Мали Принц у души може да обоји свет.
Разговор о доживљају: Шта је занимљиво у овом тексту?
Истраживачко читање: Ученици читају текст у себи са задатком да наведу шта су све сазнали
о Малом Принцу и о лисици на основу разговора који воде.
Анализа текста по методичко-дидактичкој апаратури из Читанке 4, стр. 207–213. Ученици су
подељени у групе и свака група добија папир са питањима на која треба за одређено време да
одговори и проследи следећој групи. Рад је готов када се свакој групи врати папир који је
добила на почетку. Затим представници група читају одговоре које су дали на одређена питања.
Поредимо одговоре група.
Бела ружа
1. Шта је за тебе пријатељство?
2. Испричај шта ти се највише допада код твојих пријатеља.
Жута ружа
1. На који начин исказујеш љубав према својим пријатељима? А они према теби?
2. Одакле потиче Мали Принц?
Розе ружа
1. Кога је Мали Принц оставио на својој планети?
2. Зашто је он напустио своју ружу и дошао на Земљу?
Црвена ружа
1. Које мисли и осећања у Малом Принцу буди сусрет са вртом ружа? Објасни зашто.
2. Зашто је лисица желела да је Мали Принц припитоми?
510
Ток часа
Наранџаста ружа
1. Шта је Мали Принц научио од лисице о љубави и пријатељству?
2. Кога је Мали Принц упознао на Земљи?
Плава ружа
1. Подвуци реченице које сматраш порукама текста и објасни њихово значење.
2. Искажи својим речима поруку.
Домаћи задатак: Упоредите лик Малог Принца са дечаком Фолком из романа Бела Грива.
Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц
Тема: пријатељство
Ликови: Мали Принц, лисица, ружа
Порука: Човек само срцем добро види.
Мање познате речи: примерак – представник врсте, јединка; бат – потмуо шум од удара ногу
при ходу, топот; нелагодно – непријатно
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
511

Наставна јединица: Aнтоан де Сент Егзипери, Мали Принц (одломак)
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни циљеви: Утврђивање појмова: дијалог, лик у књижевном делу. Уочавање и
тумачење тока радње, главних ликова и основних порука у књижевном делу. Запажање
чинилаца који у разним ситуацијама делују на поступке главних јунака (околности, унутрашњи
подстицаји − осећања, намере, жеље). Уочавање и именовање садржинских целина у прозним
текстовима − стварање плана.
функционалних појмова: збиља/машта, испољавање, ситуација; тврдња, доказ, процењивање;
тексту;
спорије;
512

513
Ток часа

Који текст смо читали на прошлом часу? Које смо ликове упознали у тексту Мали Принц?
Коју нам је поруку послао писац Малог Принца? Где је живео Мали Принц пре него што је
дошао на Земљу? Да ли међу ружама уочавате неку другачију, за вас посебну ружу? А међу
лисицама? Да ли постоји нешто што је за вас посебно? Шта је то?
Ученици штафетно читају текст. Након тога праве план препричавања.
Учитељ записује, а ученици диктирају.
Мали Принц се осећао несрећан;
Упознавање лисице и Малог Принца;
Разговор лисице и Малог Принца;
Размена животног искуства између њих двоје;
Мали Принц разговара са ружама;
Лисица саопштава тајну.
Напишите шта сте научили из одломка из романа Мали Принц.
Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц
Мали Принц се осећао несрећним;
Упознавање лисице и Малог Принца;
Разговор лисице и Малог Принца;
Размена животног искуства између њих двоје;
Мали Принц разговара са ружама;
Лисица сопштава тајну.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
514

Наставна јединица: Игром кроз знање
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Радна свеска 4, стр. 67, 81, 94, 95 и 96
програмских задатака. Процењивање успешности рада свога друга, неговање објективности.
Развијање љубави према самосталном стваралачком раду, неговање уредности, навике
поштовања правила писања, упорности и доследности.
речника, језичког и стилског израза. Провера нивоа усвојених садржаја.
знаком;
515
Ток часа

Често кажемо да је игра неизмерно важна у одрастању сваког детета. Хајде да чујемо чега се ви
најчешће играте. Постоје игре којих су се деца играла у прошлости а којих се и данас играју. Да
ли знате неке од тих игара?
Ви ћете данас кроз игру обновити градиво које сте учили.
Истицање циља часа: Игром кроз знање.
На овом часу одговараћете на задатке у радним свескама. Сконцентришите се да бисте
показали колико и шта знате. Сваки од задатака је другачије осмишљен, пропраћен
илустрацијама. Попунићете укрштенице тако што ћете одговарати на питања из различитих
текстова, а слова у обојеним пољима чине назив једног романа и назив једне бајке. У
одломцима из разних текстова треба да уочит, да ли је заступљено: описивање, приповедање
или дијалог. У задацима са звездицама дата су разнолика питања.
Учитељ прати рад ученика.
У завршном делу часа ученици међусобно са другом или другарицом са којим/којом седе
размењују радне свеске. Учитељица прозива једног по једног ученика, који чита питање и даје
одговор. Остали ученици слушају одговоре и исправљају једни друге уколико има грешака.
Броје колико су освојили звездица и читају поруку.
Игром кроз знање
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
516

Наставна јединица: Стеван Раичковић, Ко то да буде
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
лирске песме Ко то да буде Стевана Раичковића. Уочавати и вишестраним истраживачким
вредности песме на основу ученичких доживљаја посредством интерпретације текста.
Васпитни циљеви: Развијати љубав према поезији.
Истраживачки задаци: Прочитај пажљиво песму Ко то да буде Стевана Раичковића. Одреди
песничке слике из којих је састављена песма и тако начини план песме.
517
Ток часа

У уводном делу часа наставник са ученицима разговара о драгим особама које живе далеко, о
томе како изгледају сусрети са њима и како се ученици осећају док ишчекују долазак драге
особе. Овај разговор представља психолошку припрему ученика за анализу песме Ко то да
буде Стевана Раичковића.
Након тога наставник најављује тему и интерпретативно чита песму.
Како се осећа особа која жељно ишчекује нечији долазак? Где се све тај сусрет може догодити?
Које врсте реченица преовлађују у песми Ко то да буде?
Коме се то песник обраћа?
Из колико песничких слика је састављена песма? Које су то слике? Како сте их замислили?
Пронађите групе речи које се понављају у песми. Шта помоћу њих песник истиче?
Како та понављања утичу на ритмичност и мелодичност песме?
(У песми Ко то да буде преовлађују упитне реченице, па би се могло рећи да је цела песма
испевана низом питања које песник поставља свима онима који жељно ишчекују долазак драгог
бића. Очекивани сусрет се варира из строфе у строфу, кроз четири песничке слике које нам на
различите начине предочавају читав низ могућности ишчекиваног сусрета међу блиским
бићима. Овај сусрет се може одиграти свуда: на железничкој станици, у пристаништу, на
аеродрому, у дому, у било ком тренутку дана и ноћи. Подсећајући нас на безброј могућности у
којима се овај сусрет може одиграти, песник нас непрестано призива да се сетимо драгих
одсутних бића, варирајући питање „ко да то буде” и „да ли бисте волели”. Осим тога, песма на
овај начин постаје мелодичнија и ритмичнија.)
У завршном делу часа ученици у свескама цртају песничке слике и на тај начин сачињавају
план песме.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
518

Наставна јединица: Мирослав Антић, Прва љубав
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
песме Прва љубав Мирослава Антића. Уочавати и вишестраним истраживачким приступом
анализирати главни мотив у песми (мотив љубави) и споредне мотиве (мотив уздаха и мотив
плача). Уочити и истаћи особеност љубавне песме на примеру песме Прва љубав Мирослава
Антића.
Васпитни циљеви: Развијати код ученика свест о љубави као о једном од најплеменитијих
осећања.
Истраживачки задаци: Прочитај пажљиво песму Прва љубав Мирослава Антића. Одреди
главни мотив у песми и запази уз помоћ којих још споредних мотива се он развија.
519
Ток часа

Разговор о првим симпатијама и о томе како изгледа то осећање представља психолошку
припрему ученика за обраду песме Прва љубав Мирослава Антића.
Када сте се први пут заљубили? Како сте се тада осећали? Како је изгледала ваша прва
љубав?
Наставник најављује наставну јединицу, а потом чита песму изражајно.
Након читања песме ученици износе своје утиске о делу: У чему се слажете са песником? Који
стихови су вам се највише допали? Објасните зашто.
Потом следи анализа песме: Како је Мирослав Антић описао прву љубав? Шта све у песми
указује на силину осећања оног који по први пут воли? Каква осећања изазива у њему прва
љубав? Протумачи смисао стиха „шта вреди о првој љубави и даље да се соли”? Зашто се прва
љубав не да описати речима? Сматра ли песник да је прва љубав иста за све? Шта ви мислите о
томе?
(Мирослав Антић прву љубав описује као изузетно силно осећање. Први уздаси и прве сузе
проливене због љубави имају интезитет кошаве и пљуска. Ово преувеличавање говори о
преосетљивости онога ко први пут воли. У његовој души уздах одјекује као кошава, а сузе
пљуште као киша. Прва љубав, ма колико била лепа, доноси и прву бол. Но, прва љубав се не
да описати речима или како то песник каже: „шта вреди о првој љубави и даље да се соли”, тј.
говори, мудрује. Њу треба доживети. А тај доживљај је јединствен и непоновљив и другачији за
свакога, на шта нам указују и завршни стихови песме: „Изволи,/ сам изволи,/ па ако је исто
овако – ти кажи,/ а ако није исто – онда све ово не важи.”.)
Након анализе песме ученици издвајају главни мотив и објашњавају уз помоћ којих споредних
мотива је он дочаран.
(Мотив је најмања тематска целина у књижевном делу. Главни мотив је водећи мотив у делу и
у лирској песми најчешће представља тему песме. Врло често је исказан већ у наслову. Тако би
главни мотив ове Антићеве песме био прва љубав. Поред главног мотива, у делу постоје и
споредни мотиви, уз чију помоћ је боље и сликовитије дочаран главни мотив. У песми Прва
љубав споредни мотиви су мотив уздаха и мотив плача.)
У завршном делу часа наставник на примеру песме Прва љубав Мирослава Антића објашњава
одлике љубавних песама.
(Љубавна песма је лирска песма која пева о дивљењу, чежњи, заљубљености и љубави према
вољеној особи. Ауторску љубавну лирику одликују: изражавање личних осећања, искреност и
оригиналност.)
Прва љубав, Мирослав Антић
– главни мотив: љубав
– споредни мотиви: уздах, плач
– љубавна песма – лирска песма која пева о дивљењу, чежњи, заљубљености и љубави према
вољеној особи
___________________________________________________________________________________
520

Наставна јединица: Вежбе за богаћење речника и тражење погодног израза.
Уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору.
Отклањање празнословља и туђица. Отклањање нејасности и двосмислености
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, бели папири, стикери, наставни листићи, Граматика
4, Радна свеска 4
Корелација: одељенска заједница, Грађанско васпитање
Образовни задаци: Усмена и писмена вежбања из језичке културе: уочавање и отклањање
безначајних појединости и сувишних речи у тексту и говору, отклањање празнословља и
туђица, нејасноћа и двосмислености. Обнављање правописних, граматичких и стилских
садржаја.
Васпитни задаци: Развијање осећање за лепоту језичког израза. Развијање сарадње и
толеранције. Схватање важности међусобног договора и поштовање тог договора. Уважавање
доследног поштовања правила и туђег мишљења.
Функционални задаци: Упућивање ученика у употребу књижевног језика у говору и писању.
Развијање смисла и способности за правилно и течно усмено и писмено изражавање.
Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално говорно изражавање.
1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему
и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике;
1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања;
1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју;
1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став;
521
Ток часа

Овај час ће бити организован кроз рад у групама. Потребно је учионицу, пре почетка часа, уз
помоћ ученика, припремити за рад група. Треба спојити по две клупе, на њих ставити картон са
записаним бројем групе и беле папире за рад. Свака група броји по четири ђака.
Учитељ/учитељица је припремила стикере са бројевима група. Како ученици улазе у учионицу,
тако им учитељ/учитељица на леђа лепи стикер на којем је записан број групе којој припадају.
Ученици међусобно треба да се испомажу тако што ће једни другима говорити бројеве записане
на стикеру на леђима.
Када ученици седну на места, учитељ/учитељица даје по једном ученику из сваке групе
перницу у руке. На знак „Шаљи даље!” ученици додају перницу једно другом укруг. Када
учитељ/учитељица каже „Стоп!”, онај ученик који држи перницу у рукама бива проглашен за
вођу групе.
Учитељ/учитељица тада објашњава начин рада на часу. Све групе истовремено добијају исти
задатак. Задаци се нижу сукцесивно. Укупно има пет задатака. Потребно је да сваки реше за
одређено време. Знак за крај решавања даје учитељ/учитељица. Тада сви одлажу своје листове
и оловке, седају на столице и пажљиво слушају излагање осталих група. Вођа групе говори
решења за по један задатак, а остали их пореде са својим Решењима. Учитељ/учитељица говори
колико су бодова освојили. Сваки тачан одговор доноси по 1 бод.
Уколико има питања везаних за организацију рада, учитељ/учитељица одговара на њих, а затим
дели исти први задатак свим групама.
Задаци за рад по групама.
1. Замени једно слово да добијеш нову реч.
тетка – ____________; разред – ___________; чвор – _________; нога – __________;
брат – _____________; петица – ___________; лист – _________; пекар – __________;
среда –_____________; сир –___________.
2. Препиши правилно текст водећи рачуна о правилном редоследу речи у реченицама:
„Таша седела је ливади на. Играла лутком се маленом својом. Чешљала коврџаву њену је косу
плаву. Хаљину јој обукла је на пруге и сандале црвене. Од играчака свих јој она омиљена је.
Гледа са задовољством је и држи нежно.”
3. Испред сваке реченице напиши број, водећи рачуна о редоследу догађаја у причи.
_____ Мира је позвала све укућане на вечеру.
_____ Заједно са унуком је направила кифлице.
_____ Бака је замесила тесто у великој вангли.
_____ Испекла је кифлице у пећници.
_____ У сласт су смазали укусне кифлице.
_____ Ставила је тесто на пећ да нарасте.
522
Ток часа
4. Уочи у тексту сувишна понављања и замени их другим речима.

Коњ и магаре
Путовали заједно коњ и магаре. Магаре је носило велики терет. Магаре је замолило коња да
он понесе део терета. Магаре је рекло да ће у супротном умрети. Коњ није желео да чује
магаре.
Одједном, магаре ослаби и паде мртво. Тада господар натовари коња. Коњ је носио и терет и
кожу угинулог магарета.
Тек тад је коњ схватио да би било боље да је послушао магаре. Коњ је схватио да је требало
да помогне магарету.
Дошо је без да сам га звао.
Ви мислите само на вас.
Допутовао је са аутобусом.
Често пута сам је обишао.
Реко је да је путово дуго.
Нема код њега његов задатак.
Ударио је куче са штапом.
Ја мислим само на мене.
Он се не разуме у музици.
Решавање задатака и излагање вођа група о урађеном. Бодовање одговора.
Анализа урађеног и проглашење победничке екипе.
Вежбе за богаћење речника
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
523

Наставна јединица: Заграда
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Образовни задаци: Стицање знања из правописа – правописни знак заграда.
524
Ток часа

Учитељ/-ица проверава домаћи задатак. Ученици су на претходном часу добили домаћи
задатак: Пронађи (у новинама/часописима, разним књигама/уџбеницима и сл.) најмање три
реченице у којима уочаваш заграду. Запиши их у свеску.
Ученици пред собом имају уџбеник. Раде задатке на стр.118. Следи провера задатака. Учитељ/-
ица записује дефиницију заграде на табли, уз пример (в. изглед табле). Ученици раде задатак на
стр. 119, читајући наглас примере. Ученици раде задатке у Радној свесци 4, на стр. 128 и 129.
Провера задатака.
Учитељ/-ица систематизује правописне знаке, сврставајући и заграду међу њих. Прво питањима
наводи ученике да сами ураде систематизацију. Које правописне знакове си научио/-ла до сада?
Хајде да их запишемо у свеску. Учитељ/-ица пише их на табли (в. изглед табле).
Заграда ()
Заграда је правописни знак којим се обележава, односно издваја додати део текста.
Џон Изнер (Сједињене Америчке Државе) састаје се са Новаком Ђоковићем (Србија).
Напиши састав о догађују који те растужио (види упутство на стр. 23).
Правописни знаци – подсетник
тачка, упитник, узвичник, запета, тачка са запетом, наводници, заграда
. ? ! , ; „ ” ( )
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
525

Наставна јединица: Понављање, увежбавање и проверавање оспособљености
ученика за примену обрађених правописних правила. Диктат
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: табла, креда, свеске, хамер у боји, фломастери, Граматика 4, Радна
свеска 4
Корелација: Ликовна култура, одељенска заједница
Образовни задаци: Утврђивање знања о програмом прописаним правописним садржајима и
правилима, препознавање правила у тексту. Провера нивоа усвојености тих садржаја. Употреба
великог слова у писању: имена држава и покрајина и њихових становника. Имена насеља
(градова и села) и њихових становника. Писање управног и неуправног говора (сва три модела).
Наводници и заграда. Писање присвојних придева изведених од властитих имена (-ов, -ев, -ин,
-ски). Писање сугласника ј у придевским облицима на -ски и у личним именима и презименима.
Писање сугласника ј. Писање бројева. Упућивање ученика у употребу књижевног језика у
говору и писању.
Васпитни задаци: Стварање осећаја властите одговорности за изречено и урађено. Подстицање
ученика на самостални рад. Развијање тимског духа и осећаја заједништва. Навикавање ученика
на континуирано учење и обнављање знања ради трајности стеченог знања.
Функционални задаци: Примена стечених знања у IV разреду. Провера оспособљености
ученика за примену обрађених правописних правила. Овладавање граматиком и стилским
могућностима српског језика, описмењавање ученика, поступно и систематично упознавање
граматике и правописа српског језика.
знаком;
набрајању;
526
Ток часа

Мотивациона активност – Смисли и запиши!
Кроз ову игровну активност ученици ће поновити правописна правила на конкретним
примерима. Учитељ/учитељица је на табли залепио/-ла или на паноу закачио/-ла хамер у боји,
на којем ће ученици разнобојним фломастерима, крупним словима писати речи по налогу.
Један по један ученик излази пред хамер/плакат, а учитељ/учитељица говори шта треба да
запише. Добровољци самостално записују речи, док их остали ученици гледају и контролишу
тачност записаног. Ако неки ђак уочи грешку, он треба одмах да прецрта погрешно написану
реч црвеним фломастером.
Налози могу бити:
Запиши:
– назив једног града;
– глагол видео;
– име народа коме ти припадаш;
– назив улице у којој живиш;
– глагол не може;
– назив становника Ваљева;
– име своје тетке;
– број 11 словима;
– присвојни придев од именице Милан;
– презиме свог комшије;
– речи кромпир и шаргарепа;
– назив једног села;
– вишечлани назив једне државе;
– именицу хеликоптер;
– број десет цифрама;
– присвојни придев од именице Нови Сад;
527
Ток часа
– назив једног трга;

– реченицу Да ли ме волиш?
– одрични глагол не знам;
– 3. лице глагола ићи у будућем времену, на два начина;
– реченицу Био сам добар.
– именицу стадион;
– број 600 словима;
– глагол бојати се у садашњем времену, у 2. лицу једнине и сл.
Када последњи ученик запише реч, сви се договарају који ће наслов записати на врх плаката.
Наслови могу бити: Научили смо до сада, Како се правилно пише, Пиши-бриши, Правилно
писање и слично. Тада се пано лепи или качи у учионици.
Учитељ/учитељица најављује да ће се овог часа проверавати знање из правописа – употреба
великог слова у писању: имена, презимена и надимака људи, имена животиња; имена улица,
имена држава и покрајина и њихових становника; имена насеља (градова и села) и њихових
становника; писање управног и неуправног говора (сва три модела); наводници и заграда;
писање присвојних придева изведених од властитих имена (-ов, -ев, -ин, -ски); писање
сугласника ј у придевским облицима на -ски и у личним именима и презименима; употреба
интерпункцијских знакова – тачке, две тачке, запете, узвичника и упитника; писање сугласника
ј; писање бројева.
Ученици се упућују на стр. 134. и 135. у Радној свесци 4. Учитељ/учитељица скреће пажњу
ученицима да је њихов задатак да уредно и читко први текст препишу писаним словима
ћирилице, а други текст писаним словима латинице. Такође, наглашава да бројеве треба да
напишу цифрама.
Самосталан рад у Радној свесци 4.
Напомена: Постоји више могућности за исправљање грешака у овим диктатима.
Учитељ/учитељица ће одабрати да ли ће овај диктат оцењивати или га са ученицима прегледати
фронталним радом или ће ученици сами исправити записано, користећи се Решењима на стр.
166.
Учитељ/учитељица подсећа ученике да имају још пет минута до краја израде задатака и да још
једном прочитају у себи и провере оно што су написали. Ученици предају радове.
Диктат
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
528

Наставна јединица: Татјана Росић, С децом око света
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: увежбавање вештине читања
самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење прочитаног текста.
Васпитни циљеви: Неговање културе слушања саговорника. Развијање љубави према
матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује. Васпитавање ученика за живот и рад у
духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности. Развијање
поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује.
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.4; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.3.
529
Ток часа

Колико познајете заставе других држава?
Најава наставне јединице: Интерпретативно читање текстова.
Разговор о утисцима: По чему су ови текстови другачији од оних које иначе читамо? Шта
сазнајемо из њих? Како нам читање помаже у разумевању неког текста? Колико пута треба да
прочитамо текст ако нам нешто није јасно или не можемо да упамтимо?
Усмерено читање са циљем проналажења следећих детаља:
Шта се служи за дезерт на шведском столу?
Како се сецка поврће за руску салату?
Шта је упало у котлић кинеског цара?
Наведи три спорта из Старе Грчке.
Зашто су стављали разне предмете у торту?
Колико је важан квалитет читања за брзо и лако проналажење неких детаља или порука?
Саставите по два питања из сваког текста и запишите у свеске. Потрудите се да буду што
интересантнија, тако да онај ко одговара мора добро да познаје текст.
Ученици једни другима постављају питања и дају одговоре.
Хајде да научимо још нешто о другим народима и њиховим обичајима. Поделићемо се на групе
које ће представљати по једну државу, једну из Европе, Африке, Азије, Јужне Америке, једног
суседа и Србију, тако да у свакој буде по три члана. Треба да направе плакат (или презентацију,
у зависности од могућности и услова у којима живе деца) о некој држави, да испричају један
њен обичај и представе кулинарски специјалитет.
На плакату треба да буде назив и застава земље, слика или илустрација са текстом обичаја и
рецепта. Излагање не сме да драје дуже од 5 минута.
Деца треба да знају и одакле су користили податке за своје излагање. Које књиге су
консултовали? Где су их набавили? Интернет?
Договарамо се о критеријумима за презентацију група:
реченице су јасне, потпуне, прецизне;
износе се тачни подаци;
поступност у излагању;
поучно и забавно;
из практичног живота.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
530

Наставна јединица: Говорна вежба: С децом око света
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.4; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.3.
531
Ток часа

На предходном часу добили сте задужења. Свака група је имала задатак да направи плакат (или
презентацију, у зависности од могућности и услова у којима живе деца) о некој држави, да
исприча један њен обичај и представи кулинарски специјалитет. Трајање излагања до 5 минута.
Биће занимљиво да чујемо шта сте припремили!
Договарамо се по којим критеријумима ћемо процењивати излагања група:
реченице су јасне, потпуне, прецизне;
износе се тачни подаци;
поступност у излагању;
поучно и забавно;
из практичног живота.
Представљање група: Србија, Европа, Африка, Азија, Јужна Америка, сусед.
После излагања сваке групе ученици коментаришу шта је било веома добро, а шта је могло и
боље. Дају предлоге шта да се измени или побољша. Постављају питања, говоре одакле су
користили материјал за излагање, шта су све морали да прочитају, како су се припремали...
Разговор о успешности и корисности оваквог часа.
Шта сте научили о другим народим и културама?
Колико се разликују од нас, а у чему има сличности?
Из којих књига можемо да сазнамо нешто ново о прошлости неких народа, а и о својој?
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
532

Наставна јединица: Разумем шта читам
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставна средства: Радна свеска 4 (стр. 26–27), припремљени задаци
1СЈ.2.2.7; 1СЈ.2.2.8; 1СЈ.2.5.6; 1СЈ.3.2.4; 1СЈ.3.2.7; 1СЈ.3.5.3.
533
Ток часа

Јуче смо размењивали рецепте и причали о обичајима у разним земљама да бисмо учили кроз
забаву, користећи технику читања. И данас чемо учити кроз игру.
Подела деце у четири групе. Водити рачуна да буду уједначене по способностима. Деца могу да
смисле име екипе (Задаци у прилогу за 176. час).
По две екипе посматрају исти предмет, неки кућни апарат или предмет који се употребљава у
кухињи. Касније упоређују како су га описали. Исто и са сликама. За ову активност имају 15
минута.
Пети задатак за све групе ће бити следећи: Један ученик из екипе чита рецепт, а затим остали из
те групе читају по једно питање, на које одговара друга група (направити комбинацију1. и 2.
или 1. и 3, 3. и 4. или 2. и 4).
Разговор са децом о томе који задатак им је био лак, а који тежак. Шта значи изражајно читање
за разумевање текста?
На крају часа ђаци раде задатак у Радној свесци 4, стр. 26 и 27.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
534

Наставна јединица: Изражајно рецитовање песама научених у четвртом разреду
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Наставне методе: монолошка, дијалошка
Наставна средства: текстови из Читанке 4
Образовни циљеви: Изражајно казивање напамет научених стихова научених у четвртом
разреду, по избору ученика.
Истраживачки задаци:
Наставник чита списак обрађених песама (Јесен Војислава Илића, Друг другу Драгана Лукића,
Кад би мени дали Бранислава Црнчевића, Свитац пшеничар и воденичар Добрице Ерића,
Јуначке песме Мирослава Антића, Јетрвица адамско колено, народна песма, Плави зец Душана
Радовића, Циганин хвали свога коња Јована Јовановића Змаја, Мрав добра срца Бранислава
Црнчевића, Мјесец и његова бака Бранка Ћопића, Аждаја своме чеду тепа Љубивоја
Ршумовића, Песме о мајци Бранка В. Радичевића, Луцкаста песма Федерика Гарсије Лорке,
Јеленче, народна песма, Трешња у цвету и друге песме Милована Данојлића, Пауково дело
Десанке Максимовић, Наджњева се момак и девојка, народна песма, Ко да то буде Стевана
Раичковића, Прва љубав Мирослава Антића, Стари Вујадин, народна песма), а ученици се
пријављују ко ће да научи коју песму. Важно је да све песме буду заступљене. Ако је песма
дужа, може је рецитовати више ученика. Сваки ученик пре рецитовања треба да каже наслов
песме, име аутора, да ли је песма ауторска или народна, лирска или епска и да образложи своју
тврдњу.
535
Ток часа

Психолошко-материјална припрема ученика: разговор о основним одликама поезије (подела на
народну и ауторску, лирску и епску).
Ученици изражајно рецитују стихове за које су се определили на једном од претходних часова.
Образлажу зашто су одабрали одређену песму и шта им се у њој највише допало. Пре
рецитовања говоре наслов песме, име аутора, да ли је песма ауторска или народна, лирска или
епска и образлажу своју тврдњу.
Наставник коментарише читање ученика, износи општу оцену. Заједно са ученицима закључује
шта је добро, а шта није и који су то битни чиниоци који утичу на изражајно читање.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
536

Наставна јединица: Утврђивање и систематизација садржаја обрађених од I до IV
разреда
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: систематизација
Образовни задаци: Систематизовање стеченог знања у области правописа, граматике и језика.
Богаћење речника.
Васпитни задаци: Развијање сазнања о вредности тимског рада. Развијање солидарности и
толеранције. Поштовање туђег мишљења. Навикавање на рад у групи.
Функционални задаци: Оспособљавање ученика за тумачење и самосталну израду шема;
развијање памћења и усмеравање пажње. Развијање маште и креативности.
набрајању;
из једног глаголског времена у друго.
537
Ток часа

Понављање теорије кроз игру: Реци и обриши!
Учитељ/учитељица је на табли, у виду разнобојних теза, написао/-ла граматичке, правописне и
језичке садржаје које су ученици обрадили. Он/она даје упутство ученицима да пажљиво
прочитају записане тезе.
– Глас – Облици глагола
– Слово – Лице и број
– Слог – Врсте реченица по значењу
– Реч – Врсте реченица по облику
– Реченица – Главни делови реченице
– Абецеда – Атрибут
– Променљиве и непроменљиве речи – Прилошке одредбе за место, време и начин
– Именице и подврсте именица – Писање великог слова
– Род и број – Управни и неуправни говор
– Придеви и подврсте придева – Скраћенице
– Род и број придева – Речи умањеног и увећаног значења
– Заменице – Речи истог или сличног значења
– Бројеви и врсте бројева – Речи супротног значења
– Глаголи – Речи које се исто пишу, а различито значе
– Глаголска времена – Основно и пренесено значење речи
Учитељ/учитељица пита ученике да ли су им познати ови појмови и да ли су уочили неки појам

који нису обрадили. Требало би да закључе да су записани сви садржаји које су усвајали током
ова четири разреда.
Учитељ/учитељица најављује да ће се сада подсетити наученог градива, кроз игру: Реци и
обриши!
Потребно је да се јави свако ко зна да каже неки податак који се односи на записане појмове
или да их дефинише. Ако је то што каже тачно, обрисаће сунђером са табле појам о коме је
говорио/-ла. Циљ игре је да табла остане празна, тј. да сви појмови буду са ње избрисани.
538
Ток часа

Излагање ученика и брисање теза. У току излагања води се дискусија о томе шта је ученицима
било тешко да разумеју у српској Граматици и правопису, шта им је било лако да схвате и
усвоје.
Када табла остане празна, учитељ/учитељица пита ученике како су изгледале систематизације у
Граматици. Уколико су заборавили, треба их упутити на стр. 72, 100, 126. и 155.
Коментарисање изгледа сваке систематизације, која је увек другачија и иновативна. Уочавање
ликовних елемената сваке стране коју одгледају.
Сада ученици добијају задатак да сами, на креативан и оригиналан начин, осмисле и направе
плакат који би представљао одређену област. Могу се служити речима, цртежом, симболима,
бојама и облицима. Објаснити им да прво треба међусобно да се договоре на који начин ће
представити дате појмове, са конкретним примерима из језика. Нека дају машти на вољу и што
креативније, оригиналније и колоритније израде своје плакате.
Плакати ће бити изложени у холу школе или ће украсити њихову учионицу, стога сваки члан
групе треба да се потруди да рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит. Дакле, то ће
бити мала ретроспектива градива из области граматике и правописа обрађеног до сада.
Ученици се деле у групе:
1. група – Врсте речи
2. група – Врсте реченица
3. група – Реченични чланови
4. група – Правопис
5. група – Богаћење речника
Свака група заузима своје место и бира вођу групе. Учитељ/учитељица свима дели по један
хамер и групе почињу са радом.
Док групе раде, учитељ/учитељица их обилази и надзире рад. По потреби даје додатна
објашњења и похваљује рад. Уколико уочи пропусте, одмах их исправља, да би плакати били
успешни, а подаци на њима тачни.
Излагање насталих плаката и коментарисање сваког. Анализа радова, тако што свака група
стане поред свог рада и објашњава све у вези са њим. Истицање радова у које је уложен највећи
труд. Прављење одељенске изложбе.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
539

Наставна јединица: Извештавање о обављеном или необављеном задатку у школи
или код куће у облику питања
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Облик рада: фронтални, у пару
Наставна средства: припремљени материјал
Корелација: Природа и друштво, Народна традиција
унапређује. Поступно оспособљавање ученика за самостално писање извештаја. Понављање
појма извештавања,уочавање редоследа и технике писања извештаја. Оспособљавање ученика
да пажљиво посматрају, уочавају, откривају, запажају, упоређују; да уоче, издвоје и заокруже
битна својства/особине. Подстицање ученика да схватају и усвајају појмове: главно, споредно,
утисак, расположење, интересовање, околност, ситуација, испољавање; подстрек, услов,
поређење, процењивање, тврдња, доказ, закључак.
Васпитни циљеви: Оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим
видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама
(улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца).
1СЈ.0.1.2; 1СЈ.1.3.5; 1СЈ.1.4.5; 1СЈ.2.3.4; 1СЈ.2.3.8; 1СЈ.3.3.2;
540
Ток часа

Обновити шта је извештавање.
Извештавање је саопштавање запажања о стварним појавама и променама у времену.
Карактеришу га:
− тачност, објективност, јасноћа, сажетост,
− лишеност субјективног и емоционалног,
− не захтева превише образлагања свог гледишта,
− објективност, неутралност, документованост,
− важне су временске одреднице јер приказују настанак и хронологију збивања.
Структура извештаја
Уводни део – започиње реченицом у облику вести, а затим се износе најважнији подаци како
би се могло пратити извештавање.
Средишњи део – разрада – обично се састоји од одељака с посебним поднасловима.
Кратак закључак или закључци.
Неопходно је познавати термине, зато треба радити на речнику везаном за одређени догађај или
појаву.
У којим занимањима се користе извештаји?
Неке од тема извештаја могу бити везане за метеролошке појаве, промене у природи (нпр.
биљке), спортске догађаје...
Задатак за ученике јесте да напишу извештај са рекреативне наставе на следећи начин:
Фронтално правимо кратак заједнички извештај о путовању до одређенеог места. Наставник
има припремљена питања која истиче на табли, а ученици одговарају у својим свескама.
Питања за извештај о путовању:
– Ко, када и где путује на рекреативну наставу?
– У колико сати је окупљање и где је место окупљања?
– Чиме се путује?
– Да ли је полазак био на време?
– Колико дуго ће трајати вожња до одредишта, према плану?
– Кроз која места се пролази?
– Које знаменитости се могу видети успут?
– Да ли је вожња била удобна?
– Колико је било пауза?
– Какво је време било на путу?
– Да ли су деца добро поднела услове пута?
– Када се стигло на одредиште?
– Какав је хотел и смештај у њему?
541
Ток часа
– Како ученици оцењују путавање? Да ли је успешно и у којој мери?

Већ су подељени у три групе: Шетња, Забава, Спорт. Свака група има задатак да састави
питања према свом називу, на која ће одговарати деца из неке друге групе и тако укруг. На тај
начин сви ће проћи кроз исксуство састављања питања и писања извештаја. При извештавању
пажљивије ће слушати једни друге.
Врши се вредновање и самовредновање, кроз анализу према постављеним захтевима с почетка
часа. Ученици једни другима дају сугестије о томе шта би могли да побољшају и додају да би
извештавање било успешније.
Извештавање
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
542

Наставна јединица: Говорна вежба – На растанку
Школа и разред: _______________________________________________________________
Учитељ: ______________________________________________________________________
Датум: _______________________________________________________________
Тип часа: говорна вежба, обнављање
Наставна средства: Читанка 4
Образовни циљеви: Препричавање садржине краћих текстова, филмова, позоришних
представа, радијских и телевизијских емисија за децу. Казивање напамет научених текстова
(лирских, епских и драмских). Богаћење ученичког речника, сигурно овладавање реченицом
као основном говорном категоријом, трајно и функционално усвајање програмских садржаја
кроз игру и вежбања.
1СЈ.3.5.2, 1СЈ.3.5.3.
543
Ток часа

Ученици листају Читанку 4 да би се подсетили текстова, ликова, догађаја... Бирају неколико
омиљених ликова уз образложење зашто су баш њих изабрали.
Да ли неко зна шта је то интервју? Разговор у коме водитељ поставља питања да би добио
објашњење о некој „стручној” информацији, ставу или мишљењу упитаног.
Да би се добро обавила оваква врста игре, неопходно је да се одреде правила и захтеви које
треба да испуне и они који питају и они који одговарају.
Поделити ученике у три групе: Ликови из текстова, песама, романа; Водитељи; Публика.
Ликови из обрађених текстова треба да се „уживе” у своју улогу. Неопходно је да су разумели
текст чији су ликови, да знају са ким „сарађују” у свом тексту, која је порука, шта је тиме
писац хтео да постигне, зашто су поступили баш тако у тексту.
Водитељи постављају питања везана за текст: О чему се укратко ради? Како су ликови дошли
у ту ситуацију која им се догодила? Зашто нису другачије поступили? Шта мисле о свом
„партнеру” из текста? Због чега се он тако понашао?
Публика поставља питања везана за опис природе из неког текста; како је физички изгледао
неки лик и зашто; како је својим изгледом утицао на развој догађаја; како је природа деловала
на учеснике догађаја...
Онда може група Ликова из текстова да поставља питања и Публици и Водитељима.
Разговор о томе како су се ученици осећали играјући своје улоге. Колико им је то помогло да
сад још боље разумеју текстове које су изабрали? Да ли се можда променило њихово мишљење
или став о неком лику?
Пригодан говор наставника на растанку са овом генерацијом ђака и договор око завршне
приредбе.
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________
544
Решења
Решења задатака
Час број 27 и 28
1. „Ето, и ти зеваш”, рече разочарано Прича.„Ма, не”, рекох јој ја, „ја то само вежбам зевање да
га не заборавим.” Прича ме погледа сумњичаво. „Како неко може да заборави да зева?”„Све
што се не вежба може да се заборави”, одговорих спремно. 2. б) Правописни знак – црта; 3. а) 1.
Лука објасни: „Пети задатак је био веома тежак, али ја сам успео да га решим.” 2. „Пети задатак
је био веома тежак, али ја сам успео да га решим”, објасни Лука. б) 1. Лола узвикну: „Отоври
кишобран, покиснућеш!” 2. „Отвори кишобран”, узвикну Лола, „покиснућеш!”
Час број 104

1. глаголи; глаголски предикат; 2. а) си поклонила, радује; 3. а) сте размишљали, живе;
мислите, нема; б) упитна, потврдна; обавештајна, одрична; 4. а) сложена; б) проста; в) сложена;
г) проста; д) сложена; ђ) проста; 5. јабуку, киселу јабуку, киселу јабуку без коре; свеску, дебелу
свеску, дебелу свеску на линије, дебелу свеску на широке линије; 6. а) неуморни мајстори –
субјекат; сазидаше – предикат; кућу – објекат; б) телефон – субјекат; је звонио – предикат; нико
– субјекат; није дизао – предикат; слушалицу – објекат; в) Бранковићи – субјекат; имају –
предикат; пет јутара земље – објекат; г) То питање – објекат; Огњен – субјекат; 7. Брод –
заједничка именица, објекат; Милан, Маја – властите именице, субјекат; они – заменица –
субјекат; зева – глагол, предикат; 8. а) за место; б) за време; в) за начин; г) за време; д) за место;
ђ) за начин; е) за место; 9. д), ђ), е); 10. Касно, поприлично касно, у пола десет – за време; у
кући, у великој кући, у великој кући на спрат – за место.
Час број 105

1. господин инструктор, бицикл, инструктори, ја, мајица; 2. бака Нада, сутон, неки, деца, киша,
бака Нада, киша; 3. а) Постоји; б) На основу предиката, то јест лица у којем се глагол налази –
они, он, ја; в) Он је свирао комплетан програм са свог јавног часа. 4. Мирко – властита
именица, субјекат; он – заменица (лична), субјекат; чека – глагол (радња), предикат; ученици –
заједничка именица, субјекат; 5. Сања – субјекат; чита – предикат; неко – субјекат; воли –
предикат.
Час број 107

1. дође, дигнем, полетим, не искочи, се шлогирала, постали; 2. Гледао сам – прошло време, 1.
лице, једнине; учи – садашње време, 3. лице, једнине; закуцаћемо – будуће време, 1. лице
множине; нисмо знали – прошло врме, 1. лице множине; не мислим – садашње време, 1. лице
множине; 3. б), г); 4. а) На пример: а) Перем зубе. б) Јутрос сам се умила, доручковала и
кренула на тренинг. 5. Главни реченични чланови су субјекат и предикат. Субјекат је главни
реченични члан који казује ко или шта врши радњу. У служби субјекта могу да се нађу именице
или заменице, као и једна реч или група речи. За субјекат који се у реченици не види, али се
подразумева кажемо да је неизречени субјекат. Предикат је главни реченични члан који казује
шта ради вршилац радње (субјекат). Предикат кога чини глагол назива се глаголски предикат.
Реченица која има један предикат је проста реченица, а реченица која има више предиката је
сложена реченица.
545
Решења
Час број 110

1. На пример: Марко се заљубио у Даницу. Гости су се најели колача. Марија је Ленки
поклонила плишаног меду. Угледала сам авион. Непрестано говоре о такмичењу. Родитељи су
Јелени поклонили огрлицу. Сара је позајмила читанку од Маре. 2. а) лисицу; б) дрвеће; в)
мишеве, жабе, инсекте; г) песме; д) Владу; ђ) Мину; 3. а), б), г); 4. мамац, чамац, слату, тату,
лозу, козу, пут, месец жут, траву, јаву, снове, дане нове, ђака, Снешка, њиву, шљиву, пругу,
тугу, Нелу, карамелу; 5. Давид – (властита) именица, субјекат; свира – глагол, предикат; гитару
– (заједничка) именица, објекат.
Час број 116

Домаћи задатак: а) Субјекти: Скитница, наше мердевине, образи; б) Предикати: фркну,
затопта, се заустави; в) Објекти: Сељаку, велики проблем; г) Атрибути: лак, коњске.
Час број 120 и 121

1. Подвучени делови реченице означавају место вршења радње; б) Подвучени делови реченице
означавају начин вршења радње. в) Подвучени делови реченице означавају време вршења
радње; 2. Негде – прилошка одредба за место; задовољно – прилошка одредба за начин; никада
– прилошка одредба за време; на уста – прилошка одредба за место; далеко – прилошка одредба
за место; увече – прилошка одредба за време; слатко – прилошка одредба за начин; 3. Зачуђено
– прилошка одредба за начин; ујутро – прилошка одредба за време; испод клупе – прилошка
одредба за место.
Домаћи задатак: О Васкрсу – прилошка одредба за време; узео – предикат; задатаке – објекат;
деца – субјекат; са обе руке – прилошка одредба за начин; је бележио – предикат; Лука
– субјекат, облутак – објекат, радосни – атрибут, трепћући – прилошка одредба за начин.
Час број 122

1. б) објекат + предикат + субјекат; в) прилошка одредба за време + субјекат + објекат +
прилошка одредба за време; г) Предикат + субјекат; 2. а) Сергеј ће доћи са мамом и татом.
б) Ја бих за рођендан необичну и занимљиву књигу. 3. На пример: Тата, мама и сестра
сачивавају моју породицу. Са нама не живе теча и тетка, али су код нас тако често да их ја
рачунам у најближе чланове породице. Сви смо ми веома упућени једни на друге. За доручком
се то већ види. Описаћу вам како у нашој кући изгледа једно обично јутро.
Час број 123

1. мирно – прилошка одредба за начин; узнемирено – прилошка одредба за начин; маказе
– субјекат; за доручак – прилошка одредба за време; на велики ексер – прилошка одредба за
место; ноћас – прилошка одредба за време; на офингеру – прилошка одредба за место; топле
воде – објекат; шареном – атрибут; пребаци – предикат; 2. а) Јутрос – прилошка одредба за
време; малим – атрибут; топлу питу с месом – објекат; топлу – атрибут, с месом – атрибут; б)
хитно – прилошка одредба за начин; Луку – објекат; сутра – прилошка одредба за време; Олга –
субјекат; в) тамо – прилошка одредба за место, морски вук – субјекат, вози – предикат, велику –
атрибут; г) бака – субјекат, сутра –прилошка одредба за време; успаванку – објекат, слушали
нисмо – предикат; 3. а) одрична; б) потврдна; в) одрична; г) потврдна; 4. а) узвична; б) упитна;
в) обавештајна; г) упитна; д) заповедна; 5. Проста.
546

логос српски 4predlozi - metodickih - priprema

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

логос српски 4predlozi - metodickih - priprema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

4 ПРЕДЛОЗИ МЕТОДИЧКИХ

ПРИПРЕМА ЗА ЧАСОВЕ СРПСКОГ

Тип часа: говорна вежба

Уводни део часа (10 минута)

После испричаних доживљаја сваке групе, врши се вредновање и самовредновање, кроз

2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и

Уводни део часа (10 минута)

– Глас – Лице и број

Када ученици реше све задатке, проверавају решења, фронталним радом.

– Глас – Лице и број

Запажање учитеља о часу:

Уводни део часа (15 минута)

Дописивање слова на наставном листићу.

Провера урађеног и исправљање грешака у пару.

3. Изговори што тачније и брже брзалицу:

 Вода свашта опере, осим погана језика.

Питалице и мудри одговори

Шта се најлакше може изгубити?

Запажање учитеља о часу:

Уводни део часа (5 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Шта смо све поновили играјући ову игру?

Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли.

Уводни део часа (5 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Именице су речи које именују бића, предмете и појаве.

Запажање учитеља о часу:

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Уводни део часа (5 минута)

рода јагода Париз

Параћин парк Канада

кокошка чинија вода

Лондон Ненад улица

накит бунар Дунав

банана нарцис конац Подгорица

Учитељ/учитељица скреће пажњу ученика на властите именице и начине њиховог писања.

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (5 минута)

Уводни део часа (5 минута)

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Уводни део часа (10 минута)

Скренути пажњу на погрешан начин изговарања глагола извинити се:

Уводни део часа (10 минута)

Уводни део часа (5 минута)

лежати млеко киша комарац сиво ваза телад

Запажање учитеља о часу:

Уводни део часа (5 минута)

Запажање учитеља о часу:

Уводни део часа (5 минута)

Она је питала ученике шта би са собом понели на пусто острво.

Завршни део часа (10 минута)

Уводни део часа (5 минута)

Завршни део часа (10 минута)

2. Одреди род следећих именица.

3. Подвуци именице које су у множини:

5. Препиши правилно следећи текст.

____ мир. _ гужве није било.

У соби је било топло, а напољу прави дан.