IZVESTAJ SA PRAKSE

SLUCAJ IZ NEKLINICKE POPULACIJE

UPUTNO PITANJE

U cilju pravljenja neklinickog dosijea za ispitani slucaj ispitana je Rada

M. iz Arandjelovca, gde zivi od rodjenja.U osamnaestoj godini se prasaljava
u Beograd zbog studija.Trenutno ima status studenta druge godine
italijanskog jezika.Ispitanica je sama izrazila zelju da se testira.
Psiholosko testiranje se obavlja radi procene aktuelnog psihickog
funkcionisanja i procene intelektualnih sposobnosti.
LISTA OSNOVNIH BIOGRAFSKIH
INFORMACIJA (LOBI) I
EKSPLORATIVNI INTERVJU
LOBI
MINIMALNI LICNI PODACI O ISPITANIKU
1. Ime i inicijal prezimena
Rada M.
2. Pol
Z
3. Godina rodjenja i starost
16.11.1981.; 22 godine
4. Skolska sprema
studira
5. Zanimanje
student italijanskog jezika
6. Bracno stanje
neudata
7. Mesto stalnog boravka
Arandjelovac, zbog studija zadnje cetri godine zivi u Beogradu
8. Koliko dugo boravi u tom mestu
od rodjenja
9. Mesto gde je odrasla
Arandjelovac
10. Broj brace i sestara
brat i sestra
11. Po redu rodjenja
prva
12. Nacionalno poreklo
Srpkinja

MINIMALNI PODACI O PORODICI

13. Da li ima zive roditelje
da
14. Da li zivi kod roditelja
ne
15. Ako se odvojila od roditelja kada je to bilo
Kada sam upisala fakultet.
16. i 17. pitanje nisu postavljeni
18. Kako se roditelji medjusobno slazu
fino, normalno
19. Da li su se roditelji rastajali i razvodili
ne
20. Starost oca
44 godine
21. Skolska sprema i zanimanje oca
Visa strucna sprema, bio je masin-bravar pa se pre nekoliko godina
dokvalifikovao
22. Narav oca
Veoma slican meni.Autoritativan.Vredan i pozrtvovan.
23. Slaganje ispitanice sa ocem
Sa njim se slazem mnogo bolje nego sa ostalim ukucanjima.
24. Starost majke
42 godine
25. Skolska sprema i zanimanje majke
Ona je domacica.Zavrsila je srednju skolu, ne znam tacno koju.
Tada je to bilo usmereno.Mislim da je keramicar.
26. Narav majke
Uopste ne znam sta da kazem o njoj.Uvek roditelje gledam kao
celinu i mogla bih samo da je uporedim u odnosu na oca, ali ne
mogu da je opisem kao individuu.U poredjenju sa ocem ona je
mirna, stalozena, trudi se da svima udovolji.
27. Slaganje ispitanice sa majkom
Fino, njoj sve pricam,vise nego decku i drugaricama.Sve zna o meni.
28. Slaganje ispitanice sa bratom
Za mene je on dete, tako ga posmatram jer je mladji od mene.
Zastitnicki sam nastrojena prema njemu.Drugacije sam nego prema
sestri.A i muskarac je pa ga zato svi maze.
29. Slaganje ispitanice sa sestrom
Fino.Ali smo razlicite pa se ponekad ne slazemo.Tvrdoglava je.
Balansiram izmedju nje i majke zato sto se stalno bockaju jer je
sestra jaka i prodorna , a majka je povucena i to ne voli kod nje.
30. Druge vazne napomene o porodici i odnosima u njoj
Imam skroz normalnu porodicu i srecna sam zbog toga.Mislim da bi
mnogi voleli da imaju porodicu kao sto je moja.

MINIMALNI LICNI PODACI O DETINJSTVU

31. Eventualne komplikacije pri rodjenju
Nema ih, bar mi o tome nisu pricali
32. Tok psihomotornog razvoja
 Sve normalno
33. Da li je bila zeljeno dete
Jesam, mama se mnogo radovala sto je dobila devojcicu.
34. Teske i druge bolesti, teze povrede
Sa dve godine sam dobila upalu pluca i bila u bolnici.U sedmom
razredu sam operisala slepo crevo, nista vise.
35. Da li je bila duze rastavljena od roditelja do pete godine
nisam
36. Za koga je bila najvise vezana
Verovatno za mamu kao i svako drugo dete.
37. Kako su roditelji shvatili cilj vaspitanja
Mama je smatrala da treba da budemo dobre, dobri djaci.Otac je
hteo od nas da napravi ljude, da nas nauci da sami razmisljamo
i budemo samostalni.
38. Kakve je naravi bila kao dete
Do prve godine sam bila strasno nemirna, placljiva.Kasnije sam bila
zivo, pricljivo dete, ali ne namcor.
39. Da li je imala neuroticne tegobe
ne
40. Da li je ispoljavala poremecaj navika ili ponasanja
U prvom razredu sam isla kod logopeda, ali zato sto sam se benavila.
41. Da li se druzila sa ostalom decom
Uvek sam se druzila sa puno dece.
42. Druge vazne napomene o detinjstvu
/

MINIMALNI PODACI O SKOLOVANJU

43. Da li je redovno pohadjala skolu
da
44. Kakav je uspeh imala u osmogodisnjoj, srednjoj itd.skoli
U osnovnoj skoli sam bila vukovac, u prvom razredu gimnazije
vr.dobra, a kasnije odlicna.Na fakultetu imam dosta problema, dva
puta sam obnovila drugu godinu.
45. Da li je ponavljala razrede
Ne, sem na fakultetu.
46. Da li je prihvatila skolovanje
Da, sve je bilo super.Volela sam skolu.
47. Da li je smer skolovanja sama birala
U srednjoj skoli da.I fakultet sam sama izabrala, ali posto sam se
dvoumila izmedju Uciteljskog i italijanskog jezika konsultovala
 sam se sa roditaljima i prijateljima.
48. Tezi disciplinski prekrsaji u skoli
Nije ih bilo.
49. Da li ima sada teskoce sa skolom
Da, velike.Zbog jednog ispita dva puta sam pala istu godinu.
50. Da li namerava da produzi skolovanje
da
51. Da li joj se neki nastavnik urezao u secanje(po cemu)
Da, profesorka srpskog jezika sa fakulteta mi je ostala u losem
secanju.
52. Druge vazne napomene o skolovanju
/

MINIMALNI PODACI O PROFESIJI I ZAPOSLENJU

53. Da li je zaposlena
ne
Ostala pitanja u vezi zaposlenja (54-64) nisu postavljana.

MINIMALNI PODACI O SOCIJALNOM PONASANJU I

INTERESOVANJIMA
65. Da li razmenjuje posete
Da, mada vise volim da mi dolaze kod mene nego da ja negde idem.
Cesto idem kod rodjaka i to bas volim.
66. Sa kakvim ljudima se druzi
Sa razlicitim, ali uglavnom sa onim koji imaju ista interesovanja
kao ja.
67. Da li ima svoje stalno drustvo
da
68. Da li ima “najbolje prijatelje”
Imam
69. Da li se druzi iskljucivo sa muskim-zenskim drustvom
Vise sa muskim, ali imam i zensko drustvo.
70. Da li dolazi u sukobe sa ljudima
Ponekada, kao i svaki covek, ali ne preterano.
71. Da li se u poslednje vreme izmenila u pogledu drustvene
aktivnosti (kako)
Jesam puno sam se izmenila.Ne druzim se sa svakim kao
ranije vec imam stalne prijatelje.
72. Da li je osudjivana
ne
73. Sta voli da radi u slobodno vreme
Svasta.Volim da sredim kucu.Vidjam se sa drustvom i
deckom.Telefoniram.
74. Da li se bavi nekim sportom
ne
75. Da li izlazi (zabave, lokali, drustvo)
Skoro uopste ne.
76. Da li posecuje bioskop, pozoriste, koncerte
Uopste ne.
77. Da li se bavi drustvenom aktivnoscu
ne
78. Druge vazne napomene o socijalnim interesovanjima
/

MINIMALNI PODACI O SEKSUALNOM PONASANJU I

BRAKU
79. Kada je pocela da se zabavlja
U osmom razredu, ali je to bilo bezveze.Nismo se cak ni poljubili.
80. Da li se zabavljala vise puta
Bilo je vise veza.
81. Da li se zaljubljiva
da
82. Da li je imala seksualne odnose
da
83. Prvi coitus
Malo me je sramota.Tek ove godine, znaci u 22 godini.Plasila
sam se.
84. Da li je imala nekih tezih “potresa”
Raskid svake veze mi je potres.Volim mirne veze, ali to nikako da
nadjem.
85. Da li je imala nekih teskoca u seksualnom ponasanju
Ranije sam se plasila ali sada je sve ok.
86. Da li je u braku
Ne, ali sam u ozbiljnoj vezi.
Od 87-99 nisu postavljana pitanja
MINIMALNI PODACI O TESKOCAMA I BOLESTI
100. Da li je odlazila kod neuropsihijatra (ili psihologa) zbog tegoba i
teskoca (kada i koliko)
ne
101. Da li je osecala da treba da ide
ne
102. Da li je okolina smatrala da treba da ide (kada i zbog cega)
ne
Pitanja od 103-107 nisu postavljana
108. Da li ima neku trajnu fizicku manu
ne
Pitanja od 109-112 nisu postavljanja

MINIMALNI PODACI O IZGLEDU ISPITANIKA

113. Visina (priblizno u cm)
162
114. Punoca
48
115. Telesna konstrukcija
Izgleda veoma sitno, ali skladno gradjena.
116. Pokreti ispitanice
Nema izrazenih pokreta.Ispitanica ne gestikulira i izgleda veoma
opusteno.
117. Izraz i mimika lica
Mimika takodje nije izrazena, dok trazi reci da iskaze neke misli gleda
u plafon.
118. Nacin odevanja
Sportski, opusteno.
119. Briga o svom izgledu
Uredna, brine o svom izgledu.
120. Opsti izgled prema godinama i socijalnom statusu
Izgled primeren njenom socijalnom statusu, izgleda mladje nego sto
jeste.
121. Kooperativnost u toku ispitivanja
Izuzetno dobra kooperativnost.
122. Odnos prema ispitivacu
Korektan, zadovoljavajuci
123. Sta je ispitivac osecao u toku kontakta
Bila sam veoma opustena, uopste nije bilo teskoca i neprijatnosti u toku
ispitivan.

PRVA IMPRESIJA
Ispitanica je veoma spontana i otvorena osoba.Lako stupa u komunikaciju i
nisu primetni neki otpori.Otvoreno saopstava o svim oblastima zivota, tako
da se ispitivac osecao veoma prijatno za vreme obavljanja LOBI - ja.Isti se
utisak stice i o ispitanici.

ZONE KONFLIKTA
U eksplorativnom intervjuu bi bilo uputno ispitati:
- odnos prema skolovanju (fakultet)
- porodicnu psihodinamiku
 odnos prema roditeljima
 odnos sa bratom i sestrom
- odnos sa momkom

EKSPLORATIVNI INTERVJU
 Dobar dan Rado, kako ste?
Odlicno sam.
 Rekli ste da Vam trenutno veliki problem predstavlja fakultet.Sta je
po Vasem misljenju glavni uzrok tih problema?
Kada sam krenula na fakultet mnogo toga nisam shvatila.Nisam znala
kako da ucim, sta da ucim, ucila sam sve i zato nisam mogla da
postignem.
 Da li je postojao jos neki uzrok?
Mozda to sto sam bila previse vezana za kucu.Vise sam vremena
provodila kod kuce nego u Beogradu.U Beogradu sam provodila po tri
dana nedeljno i samo sam tada ucila.Sada je drugacije.Mnoge stvari sam
popravila kod sebe i neucila kako treba da radim pa se nedam da ce mi i
na faxu ici bolje.
 Koliko je dugo taj problem trajao?
Oko dve godine.U prvoj godini fakulteta sam se dobro drzala, a zatim
sam dva puta obnovila drugu godinu.Tu su poceli problemi.
 Kako su se ti problemi odrazili na ostale oblasti Vaseg zivota?
Nisu uticali lose, cak naprotiv.Izlazila sam, vidjala se sa ljudima.To mi je
bio ventil i beg.Ali kod kuce kada sam bila sama sam stalno plakala.Cak
sam bila upala i u depresiju.Plakala sam, htela da napustim fakultet,
nisam jela.Onda mi je dosla mama na nedelju dana i to mi je mnogo
znacilo.Dve nedelje posle toga sam dala ispit i sve se sredilo.Upisala sam
godinu.
 Kako su Vasi roditelji reagovali na taj problem sa fakultetom?
Ne znam kako im to uspeva, ali verovali su u mene do samog
kraja.Maksimalno su me podrzavali.Verovali su da su svi problemi
prolazni.
 Kako biste opisali Vas odnos sa roditeljima?
Veoma uvazavaju ono sto mislim i imaju maksimalno poverenje u
mene.A i ja sam maksimalno otvorena prema njima.Sve im pricam,
imamo odlicnu komunikaciju.Ne kontrolisu me, ali i nemaju potrebe jer
im sve pricam.Imam potrebu za tim.
 A kako se Vi odnosite prema roditeljima?
Imam drugaciji odnos prema mami, a drugaciji prema tati.Majku gledam
kao zenu, kao majku, zelim da budem kao ona, osecam da sam deo
nje.Otac mi je malo dalji u smislu da ne mogu bas sve da mu
ispricam.Dozivljavam ga kao stub kuce, kao nekoga ko izdrzava
porodicu.
 Vi ste se znaci odvojili od roditelja kada ste poceli da
studirate.Koliko Vam je ta vezanost za porodicu i kucu otezala
osamostaljivanje?
Bilo mi je tesko da se odvojim, nisam uopste bila samostalna.Kao sa
Marsa da sam pala.Kada sam dosla u Beograd osecala sam se sitno,
beznacajno, sve mi je bilo novo i nepoznato, pa i fakultet.Zato sam isla
svake nedelje kuci.Imala sam samo tri dana predavanja, a ostalo vreme
sam provodila kod kuce.Bojala sam se da cu izgubiti svoje mesto kod
kuce.Nisam bila ni tamo ni ovde.Zato i nisam ucila i to mi je pravilo
problem.U drugoj godini sam imala vec vise obaveza i vise sam vremena
provodila u Beogradu.Postepeno sam se oslobodila.
 Da li se odnos sa porodicom promenio kada ste se odselili?
Nije, ili mozda jeste na bolje.Vise se uzelimo jedni drugih i vise se
volimo.
 Kakav imate odnos sa bratom i sestrom?
Sestra je malo ljubomorna, kao i svaka mladja sestra, ali se dobro
slazemo.Sa bratom se odlicno slazem.Mi smo bas slicni.Sa sestrom je
 problem to sto su se roditelji drugacije odnosili prema njoj, nego prema
meni.Ja sam starija pa su imali vise poverenja u mene.I vise su ocekivali
od mene, dok od nje niko nije puno ocekivao.Sada se drugacije odnose
prema njoj jer je pocela da radi.Ostvarila se pa je i zadovoljnija sobom.I
nas odnos je sada bolji, a ona ima vise samopouzdanja.
 Kako se Vasi roditelji medjusobno slazu?
Savrseno.Nikada se nisu posvadjali pred nama.Oni su idealan
par.Potpuno su se prilagodili jedno drugom i dobro se razumeju.
 Da li nesto zamerate roditeljima?
Ne, bas nista.
 Rekli ste da ste u ozbiljnoj ljubavnoj vezi.Koliko Vasa veza traje?
Godinu i sedam meseci.
 Kako biste opisali Vasu vezu?
U pocetku mi se uopste nije svideo.Ali kasnije je poceo sve vise da mi se
svidja,sada ga bas volim.Medjutim ima tu nekih stvari koje mi se uopste
ne svidjaju.
 Na sta mislite?
On ima cudna razmisljanja i cesto je depresivan.Desava se da se povuce i
da nece da prica.Ali ja ipak uspevam da doprem nekako do njega i da
razresimo sve nesporazume.Cini mi se da ga tek sada volim, sa svim
manama.Izgleda da mi se svidja to sto sam bitan lik u njegovom zivotu,
sto sve samo meni prica, ali u isto vreme to mi i smeta, gusi me.Sve se
nadam da bi sve bilo drugacije kada bi se odvojio od roditelja.Oni ga
cesto nerviraju.Nadam se da bi promenio neke svoje karakterne crte.
 Kada su poceli ti problemi sa njim?
Od pocetka je tako bilo.Kada je ljut cuti, ne javlja se na telefon.Onda se
istresa na mene.
 Sta je obicno povod za svadje?
Cesto je problem to sto se on posvadja sa roditeljima, a nekada je razlog
njegova ljubomora.Nekada postoje pravi razlozi za ljubomoru, a cesto
izmislja.Uglavnom su to izmisljeni razlozi.On nesto umisli i onda mene
maltretira zbog tog.
 Koliko se cesto to desava?
Nema pravila.Nekada bude i deset puta mesecno, a nekada prodje i par
meseci bez svadje.Zavisi od njegovog raspolozenja.
 I kako se sve obicno zavrsi?
On izludi, i onda ga ja smirim.Zajedno pokusamo da vidimo u cemu je
problem.Onda to razresimo i sve bude ok, do sledece prilike.
 Da li Vasi prijatelji i roditelji znaju za taj problem?Sta misle o tome?
 Roditelji ne znaju, dok neki prijatelji znaju a neki ne.Oni koji znaju se ne
slazu sa mojom vezom sa njim i misle da treba da raskinem.
 A sta Vi mislite o tome?Sta planirate?
I ja sam svesna da treba da raskinem.Ali ne mogu da se odlucim na taj
korak.Mnogo ga volim, a i inace mnogo tesko podnosim raskide.U stanju
sam da placem i mesec dana posle toga, potrebni su mi meseci da se
oporavim.Plasim se sto moram da opet prolazim kroz tu situaciju.
NALAZ I MISLJENJE NA OSNOVU EKSPLORATIVNOG
INTERVJUA
Rada potice iz porodice koju odlikuju adekvatni interpersonalni odnosi i
medjusobna podrska i uvazavanje.Kao takva imala je znacajnu ulogu u
formiranju ispitanicinih obrazaca ponasanja.Uticala je na to da ona stekne
bazicno poverenje u ljude i da zauzima pozitivan stav prema ljudima sa
kojima stupa u interpersonalne odnose.Porodica je mesto koje za ispitanicu
predstavlja veliki oslonac.U njenom odnosu prema porodici moze da se uoci
i znacajno prisustvo idealizacije.U tom smislu preterana vezanost za
porodicu ima negativne posledice po njen dalji razvoj.Stice se utisak da se
ispitanica nije dovoljno separirala od svoje primarne porodice, tako da to
remeti njenu individuaciju i razvoj do zrele licnosti.Prisutan je stalni strah da
ce izgubiti svoje mesto u primarnoj porodici, pa na silu pokusava da odrzi
relacije koje su nuzno morale da se promene kada se odvojila od
porodice.Uocljivo je izbegavanje da se suoci sa problemom, i bezanje u
sigurno porodicno okruzenje kada problem ne moze da resi.Ona ima teskoce
da se suoci sa novim i neizvesnim, a u nekim situacijama se oseca sitnom i
beznacajnom.Sklona je da i u kontaktu sa ljudima van porodicnog kruga
ponavlja te bazicne interpersonalne odnose.Ovo se narocito odnosi na
intimnu vezu .Rada tezi da ostvari stabilnu i mirnu vezu u kojoj nece biti
iznenadjenja, stresa i u kojoj unapred zna sta moze da ocekuje.Tesko joj je
da prihvati cinjenicu da sa nekim osobama ipak ne moze da ostvari svoja
ocekivanja.Iako je aktuelna ljubavna veza ne zadovoljava ona po svaku cenu
pokusava da je odrzi.Razlog za to moze biti i sto ispitanica tesko podnosi
raskide i kako kaze potrebni su joj meseci da se oporavi.To isto tako moze
biti posledica ispitanicinih problema sa separacijom-individuacijom.Iz
intervjua se vidi da je ispitanica delimicno svesna da joj vezanost za
porodicu predstavlja problem u zivotu.Malo usled toga, a malo i usled
sticaja okolnosti (vise obaveza ne fakultetu) Rada je uspela da se u poslednje
dve godine delimicno distancira od kuce, i da pocne da razmislja o
samostalnom zivotu.
CRTEZ LJUDSKE FIGURE
CRTEZ MUSKE FIGURE
CRTEZ ZENSKE FIGURE
PONASANJE I VERBALIZACIJA ZA VREME TESTA
Na samom pocetku ispitanica je pokazivala otpor u crtanju.Kaze da ne zna
da crta, na sta je dobila odgovor od ispitivaca da nije vazna lepota
crteza.Posle toga pocinje da crta ali bojazljivo.Kasnije se opustila.Pre crtanja
pita da li moze da nacrta “cica Glisu”.Tokom crtanja nije govorila niti
postavljala pitanja.Prvo je nacrtala zensku figuru, pocela je od glave.Na isti
nacin je postupila sa muskom figurom.I na dirigovanom intervjuu je
pokazivala otpor.Odgovori su jednostavni, nesadrzajni, a trebalo joj je dosta
vremena da smisli sta ce da odgovori na postavljena pitanja.

USLOVI I TOK ISPITIVANJA

Ispitivenje je obavljeno u ispitivacevom stanu, u osvetljenoj sobi u kojoj je
temperatura bila optimalna.Tokom ispitivanja u prostoriji nije bilo nikog
drugog osim ispitanika i ispitivaca, niti je iko prekidao testiranje.Fizicki i
socijalni uslovi bii su optimalni.Ispitivanje je trajalo 45 minuta.
Posto ne postoji znacajna razlika u grafickom tretmanu muske i zenske
figure, interpretacija ce biti data u obliku uporednog iskaza.

SADRZINSKI ASPEKTI
Velicina glave - na obe figure glava je adekvatno nacrtana, ali je na zenskoj
figuri veca nego na muskoj sto znaci da ispitanica svom polu pridaje veci
socijalni i emotivni znacaj, ali i veci intelektualni autoritet.
Lice - na obe figure, a posebno na muskoj nejasne crte lica mogu da ukazu
na stidljivost u drustvenom kontaktu.Lice muske figure je muzevno sto
moze da znaci da ispitanica za muskarca vezuje autoritet i moc.
Usta - usta se na zenskoj figuri isticu otvorom sto ukazuje na zavisnost, dok
dve tanke linije pomocu kojih su usta nacrtana mogu da ukazu na usiljenu
bliskost.
Oci - male oci mogu da ukazu na narcisoidnost (zaokupljenost sobom)
Obrve - na muskoj figuri nisu nacrtane, a na zenskoj su doterane sto moze da
ukaze na ugladjenost.
Usi - na zenskoj figuri su izostavljene, kao da su prekrivene kosom, a na
muskoj se isticu velicinom sto moze da ukaze na preosetljivo reagovanje na
kriticko misljenje.
Kosa - neuredna i rastrkana kosa na obe figure govori o nezrelim seksualnim
teznjama, a na zenskoj figuri prekriva veci deo cela sto moze da ukaze na
pridavanje vece vaznosti seksualnoj vitalnosti i drustvenoj privlacnosti nego
intelektualnim postignucima.
Usne - pune usne na muskoj figuri ukazuju na neznost ili narcizam.
Brada (podbradak) - naglasen podbradak, narocito na zenskoj figuri moze da
ukaze na teznju za drustvenim isticanjem i za dominacijom.
Vrat - graficko naglasavanje vrata, na obe figure, moze da ukaze na
nekoordinisanost impulsa tela i racionalne kontrole.

KARAKTERISTIKE KONTAKTA - EKSTREMITETI

Opsti znaci – na obe figure ekstremiteti su povuceni ka osi tela sto govori o
lose prilagodjenoj osobi u socijalnim uslovima
Ruke – na obe figure ruke koje mehanicki vise pored tela ukazuju na
povrsan i neemocionalan kontakt, a tanke i slabe ruke na nedostatak
efikasnosti.
Sake – sake su na obe figure nacrtane, ali zamraceno sto govori o nedostatku
poverenja u socijalne kontakte i u njigovu produktivnost.
Prsti na ruci – ni na jednoj figuri nisu nacrtani.Izgleda kao da su zatvoreni u
saku, tako da je saka u vidu rukavice , zasiljena, ali bez palca.Sve to govori o
potisnutoj agresiji i strahu od izliva agresije, i moguce o emotivnoj hladnoci.
Noge i stopala – mala stopala na obe figure mogu biti indikator nesigurnosti
u drustvenoj sredini.

OSTALI DELOVI TELA

Trup – narocito tanko telo na figuri svog pola moze da govori o
nezadovoljstvu svojim telom.
Ramena – adekvatno nacrtana
Grudi – naglasene grudi i karlicni predeo na zenskoj figuri ukazuje na
reproduktivne teznje.
Struk – preterano uzak struk na zenskoj figuri moze ukazati na nesigurnu
kontrolu koja popusta u temperamentnim ispadima.Prenizak struk i pojacana
linija ukazuju na tenzije u oblasti seksualnosti.
Bedra i straznjica – zena sa razvijenom karlicom ukazuje da ispitanica ima
svest o bioloskoj snazi zene.
Odeca – jednostavna bez posebnih detalja osim dzepova.

STRUKTURALNI I FORMALNI ASPEKTI

Tema – obe figure izgledaju kao mladje osobe po godinama bliske
ispitanicinim.
Akcija i kretanje – figure su staticne i krute sto govori o krutosti u stavovima
(‘misicni oklop’).
Velicina i mesto figure na papiru – figure su male u odnosu na papir sto
govori o niskom samopouzdanju, a smestene u levi ugao i gore sto govori o
introvertnosti i optimizmu.
Redosled crtanja delova figure – obe figure su crtane od glave ka nogama i
nije bilo vracanja na nacrtane delove figure.
Simetrija – obe figure su simetricne
Srednja vertikalna linija – ni na jednoj figuri nije naznacena.
Polozaj – zenska figura je nestabilna bez oslonca sto govori o osecanju
nesigurnosti i neodredjenom stavu prema realnosti.Muska figura zbog
rasirenih nogu deluje stabilnije.
Perspektiva – obe figure su predstavljene an fas, sto ukazuje na
otvorenost.Zenskoj figuri su glava i stopala okrenuti ka levo, sto ukazuje na
teznju ka povucenosti, introvertnost.
Tip linije – linija je izvodjena bez pritiska olovke na papir, ali je mnogo puta
podebljavana , izgleda kao debela , teska linija, sto ukazuje na naglasenu
granicu izmedju sebe i okoline.Linije trupa na zenskoj figuri su tamnije nego
linije lica, dok je na muskoj figuri koriscen isti tip linije.Jedino su konture
lica nesto slabije iscrtane.

INDIKATORI KONFLIKTA
Brisanje – ispitanica nije brisala sto ukazuje na regresivnu osobu.
Sencenje – osencene su zenske noge, mada to verovatno treba da budu
carape.Sencenje i pojacana linija govore o slabijoj kontroli konflikata i
impulsa.Veoma je izrazeno sencenje granice odela a to ukazuje na konflikt u
vezi skrivanja tela, t.j. impuls da se telo izlozi i strah od izlaganja.

RAZLICIT TRETMAN MUSKE I ZENSKE FIGURE

Najpre je nacrtana figura zenskog pola sto govori o odgovarajucoj polnoj
identifikaciji.
Crte lica na zenskoj figuri su nezne i zenstvene, a kod muske su stroge i
odlucne.Tome narocito doprinosi cetvrtasta brada.
Stopala zenske figure su okrenuta u levo sto govori o sklonosti povlacenju u
sebe, dok su stopala muske figure u stabilnom i otvorenom polozaju.

DIRIGOVANI INTERVJU NAKON CRTANJA LJUDSKE FIGURE

Nakon crtanja obe figure obavljen je dirigovani intervju, odnosno razgovor o
nacrtanim likovima.Najpre su postavljena pitanja o zenskoj figuri, a zatim o
muskoj, jer ih je ispitanica tim redom nacrtala.Ispitanica je pokazivala otpor
tokom obavljanja intervjua, mada se trudila da odgovori na sva
pitanja.Trebalo joj je dosta vremena da smisli odgovor na postavljena
pitanja.
 O ZENSKOJ FIGURI:
Sta je po zanimanju?
-uciteljica
Koliko ima godina?
-25
Da li je udata?
-ne
Ima li dece?
-ne
Ima li bracu i sestre?
-Ima brata i sestru.
Kakvom vrstom posla se bave?
-Idu u srednju skolu.
Kakvu je skolu zavrsila?
-Uciteljski fakultet
Kakve ima ambicije?
-Da bude uspesna.
Da li je okretna?
-Ne, troma je.
Da li je snazna?
-da
Da li je zdrava?
-da
Da li je zgodna, lepa?
- da
Sta je na njoj najbolje?
- noge
Sta je na njoj najlosije?
-kukovi
Da li je nervozna?
- ne
Sta je muci?
-Niska plata.
Od cega strahuje?
-Od neuspeha.
Da li je pri tom tuzna ili srecna?
-srecna
Sta je ljuti?
-Kada je neko gusi.
Sta najvise zeli?
-Da bude uspesna u tome sto radi.
Koje su joj dobre strane?
-Strpljiva, temeljna, komunikativna.
Koje su joj lose strane?
-Nema samopouzdanja.
Da li je preterano usamljena ili drustvena?
-Ni jedno ni drugo.
Sta ljudi govore o njoj?
-Da je dobra osoba.
Sta ona misli o sebi?
-Da je normalna osoba,prosecna.
Da li je stidljiva; posmatraju li je?
-pomalo
Da li veruje ljudima?
-Da, puno, previse.
Da li ih se boji?
-ne
Slaze li se sa roditeljima?
-da
Da li zivi odvojeno od roditelja?
- ne
Da li ‘vrda’?
- ne
Kakvi su joj seksualni odnosi?
-normalni
Kada je imala prvo seksualno iskustvo?
-Sa 20 godina.
Ide li samo sa jednim muskarcem?
-Da
Nada li se udaji?
-Svaka se devojka nada udaji?
Sa kojom vrstom muskaraca je izlazila?
-Sa sebi ravnim, komunikativnim.
Ima li bilo kakve intimne odnose sa istim polom?
-ne
Koliko cesto masturbira?
-Po potrebi.
Sta misli o tome?
- Malo se stidi, ali ne previse.
Na koga te ta figura podseca?
-U nekim stvarima me podseca na mene.
Zelis li da budes kao ta figura?
-Ne bas.
Koji je najgori deo tvog tela?
-Grudi i kukovi.
Koji je najbolji deo tvog tela?
-Oci, kosa, nokti.
Koje su ti dobre strane?
-Odgovorna sam i iskrena.
Koje su ti lose strane?
-Nisko samopouzdanje, preterano verujem ljudima.

O MUSKOJ FIGURI:
Sta je po zanimanju?
- arhitekta
Koliko ima godina?
-30
Da li je ozenjen?
-Ne
Ima li dece?
-Ne
Ima li bracu i sestre?
-Ima sestru
Kakvom vrstom posla se bavi?
-Novinarstvom
Kakvu je skolu zavrsio?
-Arhitekturu
Kakve ima ambicije?
-Da bude uspesan na emotivnom i poslovnom planu?
Da li je okretan?
-Da
Da li je snazan?
-Da
Da li je zdrav?
-Da
Da li je zgodan , lep?
-Da
Sta je na njemu najbolje?
-Ruke
Sta je na njemu najlosije?
-Kosa
Da li je nervozan?
-Ne
Sta ga muci?
-Preopterecenost poslom
Od cega strahuje?
-Od smrti
Da li je pri tom tuzan ili srecan?
-Srecan
Sta ga ljuti?
-Glupost
Sta najvise zeli?
-Sredjen zivot
Koje su mu dobre strane?
-Samopouzdanje
Koje su mu lose strane?
-Suvise zahtevan
Da li je preterano usamljen ili drustven?
-Drustven
Sta ljudi govore o njemu?
-Da je dobar covek.
Sta on misli o sebi?
-Da je uravnotezen.
Da li je stidljiv; posmatraju li ga?
-Ne
Da li veruje ljudima?
-Ne previse.
Da li ih se boji?
-Ne
Slaze li se sa roditeljima?
-Da
Da li zivi odvojeno od roditelja?
-Ne
Da li ‘vrda’?
-Ne
Kakvi su mu seksualni odnosi?
-Normalni
Kada je imao prvo seksualno iskustvo?
-Sa 16 godina
Ide li samo sa jednom zenom?
-Da
Nada li se zenidbi?
-Da
Sa kojom vrstom zena izlazi?
-Sa sebi slicnim.
Ima li bilo kakve odnose sa istim polom?
-Ne
Koliko cesto masturbira?
-Po potrebi.
Sta misli o tome?
-Da je to normalno.
Na koga te ta figura podseca?
-Ni na koga.
Zelis li da budes kao ta figura?
-Pomalo

NALAZ I MISLJENJE NA OSNOVU CRTEZA LJUDSKE FIGURE

Test crtanja ljudske figure radjen je 07.08.2004. godine, u domu
ispitivaca.Nakon zavrsenog crtanja zadat je dirigovani intervju.
Ispitanica je prvo nacrtala zensku figuru, sto ukazuje da je ostvarila
identifikaciju sa spostvenim polom.Zenska figura ima I vecu glavu nego
muska, sto moze da znaci da Rada pridaje zenama veci emotivni i socijalni
znacaj, a istovremeno ih dozivljava kao veci intelektualni autoritet.Ispitanica
ima potrebu za isticanjem i dominacijom sa jedne strane, a sa druge ona je
nesigurna i tesko ostvaruje svoje teznje.Sitne oci na figurama ukazuju na
narcisoidnost, a osencena brada na teznju za isticanjem i dominacijom.Pune
usne na obe figure takodje mogu da ukazu na narcizam.Ali elementi na
crtezu koji ukazuju na karakteristike kontakta govore da se radi o nesigurnoj
osobi.Ruke privucene uz telo ukazuju na losu prilagodjenost u drustvenom
kontaktu, a zamracene sake na nedostatak poverenja u socijalne kontakte.Na
nesigurnost isto tako ukazuju mala stopala, a male figure opet da osoba ima
nisko samopostovanje.Polozaj zenske figure koja kao da visi u vazduhu
ukazuje na nestabilnost.Zenska figura je i malo okrenuta u stranu iako je
postavljena an fas, sto moze da ukaze na teznju ka povucenosti i na
introvertnost.Za razliku od zene ispitanica u muskarcu vidi oslonac i
autoritet, tako da muska figura stoji cvrsto na zemlji, postavljena sa obe
noge.Muskarac je agresivan I opasan, strog.Moguce su I tenzije u vezi sa
zonom seksualnih funkcija.Neuredna I oskudna kosa na obe figure upravo
ukazuje na to, a celo koje je na zenskoj figure prekriveno kosom na
pridavanje veceg znacaja lepoti nego intelektu.Na konflikte u vezi
seksualnosti moze da ukaze I istaknut I nizak struk na zenskoj figure, mada
zenska figura po ovim karakteristikama dosta podseca na ispitanicu.Siroka
karlica I istaknute grudi govore da ispitanica ima svest o bioloskoj snazi
zene i da ima reproduktivne teznje.
U odgovaranju na dirigovani intervju osetio se izvesan otpor.Ispitanica je
imala problem da smisli odgovore na postavljena pitanja.U izvesnoj meri se
projektovala i u zensku i u musku figuru, mada mnogo vise u zensku.Oboje
su slicni ispitanici po tome sto nisu u braku I visoko su obrazovani.Zenska
figura ima I brata I sestru, kao I ispitanica, komunikativna je sa jedne strane,
ali je sa druge stidljiva I nema samopouzdanja.Ono sto joj zamera u
fizickom smislu su kukovi, a to je pored grudi I najlosiji deo ispitanicinog
tela po njenom misljenju.U musku figuru je vise projektovala ono sto ona
zeli da bude a nije, mada je moguce protumaciti da se tu radi I o nekim
osobinama koje ona ceni kod muskarca.On je siguran, uravnorezen, jak,
samopouzdan, suvise zahtevan.Ispitanica I sama saopstava da bi zelela da
bude kao ta figura.
 MINESOTA MULTIFAZNI
PERSONALNI INVENTAR ( MMPI-202)

NALAZ I MISLJENJE NA OSNOVU MMPI-a

 Ispitivanje MMPI-om je obavljeno 07.08.2004. godine u domu
ispitivaca.Nakon kraceg uputstva ispitanica je krenula sa radom.Radila je
samostalno i brzo, bez ikakvih pitanja.Za rad je potrosila 33 minuta.

Skale L F K Hs D Hy Pd Pa Pt Sc Ma Si An Ag Ci
Skor 4 4 12 11 17 15 9 4 20 17 12 13 14 5 1
T-skor 51 49 51 43 52 49 33 41 40 37 45 48 58 29 37

PROFIL: D - Hs – Hy – Pt

Kontrolne skale: Svi skorovi su u granicama dozvoljenog – T70, pa se

dobijeni rezultati mogu smatrati validnim.Skala F (T49) je najniza od
kontrolnih skala (sirovi skor 4).Ovaj niski skor ukazuje da osoba opaza svet
na konvencionalan nacin i da se radi o ‘faking good’ osobi koja se prikazuje
u boljem svetlu.Uopste citav profil je snizen i spada u kategoriju
disimulativnih profila.Ali posto rezultati na L i K skali ne prelaze vrednosti
T60 i F skala je iznad T45, dobijeni profil je tumacen iako nisu svi uslovi
zadovoljeni da bi se smatrao validnim.L skala dostize T-skor 51 (sirovi skor
4) sto je nisko, ali posmatrajuci Radin profil to je jedna od najvisih
skala.Ovaj skor bi mogao da ukaze na umerenu neiskrenost, sto je i u skladu
sa ispitanicinim nastojanjem da se pokaze u boljem svetlu.I skor na K skali
je ispod prosecne vrednosti T55 i iznosi 51.To moze da ukaze da je
ispitanica samokriticna osoba.U celini uzev kontrolne skale govore o osobi
koja je umereno neiskrena i zeli da se pokaze u boljem svetlu.
Skorovi na neurotskim skalama su visi nego na psihoticnim.Postoji
povisenje na D skali sto govori o postojanju depresivnih simptoma.Povisenje
na Hy skali ukazuje da ispitanica ima sklonost ka poricanju ili
potiskivanju.Ispitanica je ‘visoka’ i na Hs skali sto ukazuje da je
preokupirana sobom, sto je u skladu sa podacima dobijenim na drugim
instrumentima.Na psihoticnim skalama postoji povisenje na Pa skali sto bi
govorilo da se radi o moralistickoj osobi.Ovo se moze nazvati povisenjem
samo ako posmatramo konkretno ispitanicin profil, ali ako posmatramo t-
skor koji iznosi 41, on nije ni prosecan.Zato ove podatke treba uzeti sa
rezervom.Jos jedno uslovno receno povisenje je na Pt skali, sto bi moglo da
ukaze na opsesivne sadrzaje.Ono sto se ne uklapa potpuno u ovaj profil je
nesto visi skor na skali manicnosti.Inace skale Hs, D, Hy su iznad skale Pt
sto je jedna od karakteristika ovog profila.Skor na skali introvertnosti govori
da se radi o umereno introvertnoj osobi.Najvisa skala je skala anksioznosti i
ona se jedina priblizava T-skoru 60, i ukazuje da je ispitanica veoma
anksiozna osoba.Znacajno je da je skor na skali agresivnosti ispod vrednosti
T30, pa bi se moglo zakljuciti da ispitanica agresivnost potiskuje ili je
ispoljava na prikriven nacin.Takvi podaci su dobijeni i na drugim
instrumentima.
TEST NEDOVRSENIH RECENICA
NALAZ I MISLJENJE NA OSNOVU TESTA
NEDOVRSENIH RECENICA

Ispitanica je zainteresovano pristupila materijalu.Pitanja na koja nije

odgovorila se ticu kritika na svoj racun, kao i ono koje podrazumeva
negativan iskaz na racun majke.To je i ocekivano jer je ispitanica sklona da
idealizuje sebe i svoju porodicu, kao i da se identifikuje sa clanovima
porodice.Radila je 35 minuta.

IMPRESIONISTICKA SKICA
Ispitanica je veoma vezana za majku kao i za porodicu uopste.Zato se ona
identifikuje sa njom, ali u tom odnosu nije prisutna idealizacija.Zabrinuta je
zbog majcine pozrtvovanosti i zato je blago kritikuje.Isti odnos zauzima i
prema ocu koga takodje kritikuje zbog previse rada.U odnosu prema
porodici kao celini prisutna je preterana idealizacija porodice i odnosa u
njoj.Ispitanica ima adekvatne socijalne odnose sto se i odrazava na pozitivan
stav prema pretpostavljenima, podredjenima, kolegama i prijateljima.S
obzirom na dobra iskustva u sopstvenoj porodici Rada ima pozitivan odnos
prema braku i porodici, a uzor joj je brak njenih roditelja.Nedostatak
samopouzdanja se pokazao kao problem i u ispitivanju TNR-om.Ispitanica
ima strahove od visine, zatvorenog prostora, ali mnogo veci problem
predstavlja strah od nepoznatog i sumnja u svoje sposobnosti.Moguce da
preterana vezanost za porodicu i idealizacija porodice otezavaju
prilagodjavanje na sve sto je novo i nepoznato.Kao sto se i pretpostavlja,
ispitanica se identifikuje sa svojom porodicom, a prema proslosti i
buducnosti zauzima pozitivan stav.Njene Ego snage joj omogucavaju da se
suoci sa frustracijama i izazovima, mada to moze zvucati kontradiktorno sa
nedostatkom samopouzdanja.Stav prema svojim sposobnostima je nejasan,
ali moguce je da ispitanica ima ipak dovoljno poverenja u svoje sposobnosti
da se suoci sa nepoznatim, cak iako se plasi toga.

REKAPITULACIJE PREMA FAMILO-GENETICKOM

MODELU
Na osnovu analize TNR materijala dolazi se do zakljucka da je bazicni
formativni uticaj porodice na Radinu licnost veoma jak.Ona potice iz jedne
stabilne porodice sa adekvatnim interpersonalnim odnosima, tako da je
bazicno poverenje u ljude i socijalne odnose prenela i na sekundarne
potporne sisteme.Jedino se u potpornom sistemu seksualnost i brak uocava
nesto negativniji stav prema starijim muskarcima, mada stav prema
muskarcima nije apsolutno negativan.Kada je u pitanju odnos prema
prijateljima on je apsolutno pozitivan, cak je prisutna i idealizacija, a isto se
moze reci za odnose koje uspostavlja sa kolegama, podredjenima i
nadredjenima na radu.Medjutim prisutna je preterana idealizacija porodice i
odnosa u njoj, pa je moguce da to u izvesnoj meri otezava ispitanici da se
distancira od porodice, t.j. da se individualizira i nastavi da ulaze u
sekundarne potporne sisteme kako bi se razvila do zrele licnosti.

REKAPITULACIJA PREMA RAZVOJNO-

-FENOMENOLOSKOM MODELU
Na TNR- u a i na drugim instrumenrima uocljivo je da se ispitanica plasi
neizvesnosti i da nije sigurna u svoje sposobnosti.Iako je stav prema svojim
sposobnostima nedefinisan, pre bi se moglo zakljuciti da ispitanica ipak ima
izvesno poverenje u njih, sto joj omogucava da se i pored nesigurnosti bori
sa frustracijama i osujecenjima i da na njih odgovori borbom a ne
povlacanjem.Ispitanica ima pozitivan stav prema proslosti, i ne bi zelela da
je menja, a osecanje krivice nije preterano izrazeno.Iako je u stavu prema
buducnosti strah od neizvesnosti opet evidentan, ispitanicine Ego snage se
pokazuju dovoljnim da pobedi taj strah i gaji optimistican stav prema
buducnosti.Rada se kao sto se i ocekuje iz drugih podataka identifikuje sa
svojom porodicom, a sebi postavlja realno ostvarive ciljeve, osim mozda
onog da zivi mirnim zivotom bez strasa.Taj cilj je moguce posledica
idealizacije primarne porodice i teskoca da u drugim odnosima ponovi
identicne interpersonalne odnose.
NALAZ I MISLJENJE PSIHOLOGA
 Ispitanica Rada M.,stara 22 godine ,student ,zivi samostalno u Beogradu.
Psiholosko tetsiranje je obavljeno 06. i 07. 08.2004 godine.Primenjene
tehnika su:LOBI,INTERVJU,VITI,CRTEZ LJUDSKE
FIGURE,MMPI-202 I TNR.
Rada je spontana i otvorena osoba ,lako se ukljucuje u razgovor i otvoreno
saopstava o svim oblastima zivota.Izgleda mladje nego sto jeste ,a izgled je
adekvatan s obzirom na socijalni status.Mimika je oskudna ,deluje smireno i
skoncentrisano.
Na osnovu podataka dobijenih LOBI-jem i EKSPLORATIVNIM
INTERVJUOM saznajemo da ispitanica potice iz porodice koju odlikuju
topli interpersonalni odnosi i medjusobna podrska i uvazavanje.Ona za
ispitanicu predstavlja vazan oslonac sta god da pokusa u zivotu.Dobra
iskustva iz porodice su doprinela da ona stekne bazicno poverenje u ljude
,sto se pozitivno odrazilo na kasnije i zrelije interpersonalne
odnose.Medjutim zivot u takvom okruzenju je sa druge strane doveo do toga
da ona zivi u prezasticenoj sredini i da kasnije ima teskoce sa separacijom –
induviduacijom.Jako tesko podnosi razdvojenost od porodice do koje je
nuzno moralo doci kada je krenula na fakultet.To je uzrokovalo lose ocene
na fakultetu i niz drugih problema.Ovaj razvojni nedostatak izaziva
komplikacije i u sekundarnim potpornim sistemima .Ispitanica jako tesko
podnosi raskide intimnih veza i prijateljatava sto ima za posledicu da iste
pokusava da zadrzi po svaku cenu i kada je ne zadovoljavaju.
Ispitivanje intelektualnih sposobnosti VITI-jem dobijen je ukupni skor od
105 IQ jedinica ,sto ispitanicu svrstava u kategoriju osoba prosecno
inteligentnih.Verbalni IQ iznosi 111 IQ jedinica ,a manipulativni 101 sto je
u prvom slucaju svrstava u kategoriju bistrih normalnih ,a u drugom u
prosecno inteligentne.Izmedju ova dva IQ-a nema dijagnosticki znacajne
razlike .I ostali kvantitativni pokazatelji nisu dijagnosticki znacajni te ne
zavredjuju dalju paznju.
Rada ima razvijenu sposobnost da iz dugorocne memorije prizove adekvatne
ideje i formira pojmove.Radi se o osobi koja ima sirok opseg ideja i
intersovanja .Jos jedna snaga ispitanice je razvijena paznja i kratkorocna
auditivna memorija .Vesta je i u razlikovanju bitnog od nebitnog i
prepoznavanju sustinskih sacinitelja vizuelnih informacija.Najlosije uradjen
test na VITI-ju je Sifra sto moze da ukaze na umanjenu sposobnost
vizuelnog asocijativnog ucenja i nedostatak mentalne budnosti.
Uocena je i slabost u vizuelno-motornoj organizaciji i u vizuelnom
formiranju pojmova.
Pomocu CRTEZA LJUDSKE FIGURE utvrdjeno je da je ispitanica
ostvarila identifikaciju sa sopstvenim polom.Rada zenama pridaje veci
emotivni i socijalni znacaj ,a dozivljava ih i kao veci intelektualni
autoritet .Kod ispitanice se sa jedne strane uocava potreba sa isticanjem i
dominacijom ,a sa druge strane ona je nesigurna i tesko ostvaruje svoje
teznje .Iako su obe figure okrenute anfas sto sugerise otvorenost ,zenska
figura deluje nestabilno i malo je okrenuta u stranu sto ukazuje na
povucenost i introvertnost.Za razliku od zene ispitanica u muskarcu vidi
oslonac i autoritet ,pa i muska figura stoji cvrsto postavljena na noge.
Ispitanica je svesna bioloske snage zene i ima reproduktivne
teznje.Ispitanica se projektuje i u musku i zensku figuru ,mada vise u
zensku.Svesna je da joj nedostatak samopouzdanja i povucenost
predstavljaju problem .To su osobine koje su i po njenom misljenju mane
zenske figure u koju ona projektuje svoje realno Ja.U muskarcu vise
projektuje ono sto ona zeli da bude ,t.j.njeno idealno Ja.
Na MMPI-u je dobijen profil koji spada u disimulativne ,ali posto nisu svi
kriterijumi bili zadovoljeni da bi se proglasio nevalidnim ,bilo je moguce
izvesti izvesnu interpretaciju ,ali sa rezervom.Rada je sklona da svet opaza
na konvencionalan nacin i da se pokazuje u boljem svetlu ,a sklona je i
samokritici.
Skorovi na neurotskim skalama su visi nego na psihoticnim.Ispitanica je
umereno depresivna , a manifestuje i teznju ka poricanju ili potiskivanju.Jos
jedan podatak koji je u skladu sa podacima sa drugih instrumenata je da je
Rada preokupirana sobom i da je kod nje prisutna znacajna kolicina
anksioznosti.Umereno je introvertna , a agresiju potiskuje ili je ispoljava na
prikriven nacin.
TNR ukazuje na izrazen bazicni formativni uticaj porodice na Radinu
licnost.Pozitivna iskustva iz primarne porodice su uticali na zauzimanje
pozitivnog stava prema interpersonalnim odnosima u sekundarnim
potpornim sistemima.Jedino se u potpornom sistemu brak i porodica uocava
delimicno negativan stav prema muskarcima .Odnose sa
kolegama,prijateljima,podredjenim i nadredjenim ispitanica procenjuje
pozitivno,a u nekim slucajevima je prisutna i idealizacija.
Radin odnos prema samoj sebi karakterise nepoverenje u svoje
sposobnosti ,a taj nedostatak samopouzdanja izaziva i strah od
neizvesnosti.Ipak u situacijama kada se suoci sa frustracijama i osujecenjima
ona je pre spremna na borbu nego na povlacenje.To nam govori da su
ispitanicine Ego–snage dovoljne da pobede nesigurnost i upuste se u
"borbu".O snazi njenog ja govori i stav prema proslosti i buducnosti.Ona je
zadovoljna prosloscu i ne zeli da je menja ,a optimista je u pogledu
buducnosti iako je neizvesnost delimicno uznemirava.
ZAKLJUCAK

Intelektualne sposobnosti Rade M.,22 godine,su u kategoriji prosecnih –IQ

tot izosi 105.Dominantni konflikti su vezani za nedostatak samopouzdanja i
separaciju od primarne porodice.Ispitanica nije adekvatno razresila fazu
separacije od primarne porodice za koju je ostala predugo vezana i u kojoj je
bila prezasticena.Taj razvojni nedostatak joj otezava izgradnju zrelih
interpersonalnih odnosa u sekundarnim potpornim sistemima,u kojima ona
ponavlja obrsce ponasanja stecene u primarnoj porodici.Prezastcenost je
otezala prilagodjavanje novim okolnostima.Kada se odvojila od porodice
njene Ego-snage su se pokazale nedovoljnim da prevazidje strah od
nepoznatog.To je za posledicu imalo manje efikasno funkcionisanje u svim
oblastima zivota,pre svega na profesionalnom i emotivnom planu.

U Beogradu,09.12.2004.godine student psihologije

Jelena Lucic