Kontrola saobraćaja

SEMINARSKI RAD
Bezbednost saobraćaja

Tema: Kontrola saobraćaja

1
 Kontrola saobraćaja

Uvod

Kontrola saobraćaja sve vreme prati razvoj nauke i naučnih

disciplina u oblasti saobraćaja i prilagođava im svoje aktivnosti na
poju povećanja bezbednosti saobraćaja. Kontrola saobraćaja danas
predstavlja jednu od ključnih tehnika i metoda u okviru
poboljšanja bezbednosti saobraćaja. Ona je rezultat sistematskog,
planskog i temeljnog sprovođenja najrazličitijih mera počev od
onih preventivnog karaktera, pa do onih najneposrednijih odnosno
operativne kontrole na putevima.
Učesnici u saobraćaju često iz neznanja, svoje nepravilno
ponašanje u saobraćaju prihvataju i shvataju kao pravilno, a
vremenom ono postaje i njihov opšti stav, navika koju je kasnije
veoma teško izmeniti. Zanemarivanje mera kontrole saobraćaja i
njeno ne shvatanje kao jednog od neodvojivih elemenata
saobraćajnog sistema izaziva u praksi njeno pogrešno tumačenje.
Postoji tendencija da se kontrola bezbednosti saobraćaja koj
usprovode organi unutrašnjih poslova, kao osnovni faktor
bezbednosti saobraćaja na putevima, smatra jednom odgovornom
za stanje bezbednosti saobraćaja.

Kontrola saobraćaja

Kontrola saobraćaja je nadzor nad poštovanjem zakona i

drugih propisima utvrđenih sistema bezbednosti, mera, pravila i
obaveza ponašanja i u vezi s tim preduzimaju se propisane mere
prema učesnicima u saobraćaju. Kontrola se vrši na taj način što se
kontroliše da li se učesnici u saobraćaju pridržavaju propisanih
pravila i obaveza, sprečavaju se prekršaji i krivična dela i druga
opasna ponašanja u saobraćaju, preduzimaju se propisane mere
protiv prekršioca propisa, a sve to u cilju omogućavanja
nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima.

2
 Kontrola saobraćaja

Planiranje kontrole saobraćaja

Da bi se postigli određeni retultati, kontrola treba da se odvija

planski, organizovano i da se temelji na određenim pokazateljima
iz kojih se vidi najčešće učešće pojedinih vrsta neispravnih vozila
u saobraćaju. U pogledu izbora vremena potrebno je da se zna kad
i na kojem području se najčešće kreću tehnički neispravna i
neregistrovana vozila i koliki je njihov doprinos nastanku
saobraćajne nezgode. Na temelju tako prikupljenih podataka,
služba se usmerava sa tačno određenim ciljem i konkretnim
zadatkom: kad i gde vršiti kontrolu, koja vozila pretežno
zaustavljati i šta na njima kontrolisati.

Kontrola vozača

Prilikom kontrole vozača treba utvrditi:

- da li je vozač ispunio uslove za upravljanje (kontrola
vozačkih isprava),
- u kakvom je trenutnom psihofizičkom stanju,
- da li je sposoban za upravljanje vozilom
- da li se pridržava pravila saobraćaja u toku upravljanja
vozilom

Kontrola psihofizičkog stanja vozača

Vozači koji učestvuju u saobraćaju, često se ne pridržavaju

saobraćajnih propisa, nekada svesno znajući da određena njihova
radnja predstavlja prekršaj, pri čemu računaju da ona ne može
predstavljati konkretnu opasnost za njega, pa samim tim ni za
ostale učesnike u saobraćaju. U najvećem broju slučajeva, oni su u
takvom psihofizičkom stanju da mogu pravilno da rasuđuju,
preduzmu odgovarajuću radnju ili da na adekvatan način reaguju u
datoj situaciji, da na vreme zaustave vozilo odnosno, smanje
brzinu kretanja i sl. Ukoliko vozač nije u dobrom psihofizičkom

3
 Kontrola saobraćaja

stanju u mnogome će uticati na mogućnost reagovanja kao i na

donošenje odluka za preuzimanje određenih radnji sa vozilom.
Faktori koji mogu da utiču na psihofizičko stanje, kao i na pravilno
i bezbedno upravljanje vozilom su:
- alkohol
- umor
- bolest
- droga
- psihoaktivni lekovi
Alkohol višestruko negativno deluje na sposobnost vozača da
bezbedno upravlja vozilom. Uticaj alkohola proizilazi iz njegovog
svojstva da razlaže lipoidne supstance – masti u nervnim ćelijama,
što dovodi do gubitka tečnosti u ćelijama, zbog čega mozak ne
može da obavlja svoje komandne funkcije kod vozača. Usled
delovanja alkohola, smanjuju se fizičke mogućnosti vozača te se
usporavaju pokreti, odnosno javlja se nemogućnost reagovanja na
adekvatan način.
Propisane su dozvoljene količine alkohola kod vozača pojedinih
kategorija odnosno, navedeno je da vozač ne sme da ima više od
0,5%o alkohola u organizmu, kao ni da upravlja vozilom ukoliko
pokazuje znake alkoholne poremećenosti.
Utvrđivanje stepena prisutnosti alkohola u organizmu može
se obaviti uz primenu sledećih metoda: alkometrom, analizom krvi
i urina, stručnim pregledom bez obzira na sadržinu alkohola u krvi,
drugim naučnim metodama.
Utvrđivanje stepena prisutnosti alkohola pomoću alkometra
koje vrši policija je najčešći metod. Nepreciznost alkometra može
da bude posledica nepravilne upotrebe istog kao i uticaj prirodnih
faktora. Sumnja da se vozač nalazi pod dejstvom alkohola
proizilazi iz načina upravljanja vozilom kao što je: ne držanje
pravca kretanja sa vozilom, ne držanje potrebnog odstojanja
između vozila, korišćenje dugih svetala prilikom mimoilaženja i sl.
Ovakvo ponašanje može se primetiti prilikom kontrole saobraćaja

4
 Kontrola saobraćaja

iz vozila u pokretu , kada se vrši stacionarna kontrola ili po dojavi

od strane ostalih učesnika u saobraćaju.
Pravo učešća u saobraćaju

Da bi se utvrdilo pravo učešća u saobraćaju, mora se izvršiti

kontrola saobraćajne dozvole. Ova kontrola se sastoji uvidom u
saobraćajnu dozvolu i utvrđivanju da li je izdata od nadležnog
organa, da li je originalna. Prilikom ove kontrole, utvrđuje se da li
je vozilo registrovano po važećim propisima, potom se vrši
indentifikacija vozila sa dokumentom. Indentifikacija se vrši tako
što se upoređuje broj šasije i motora sa vozila i iz dokumenata.
Prilikom ove kontrole vrše se i provere radi utvrđivanja da li se
potražuje kao nestalo vozilo, pa ako se potražuje isto će se
privremeno oduzeti radi vođenja odgovarajućeg postupka.

Kontrola vozačke dozvole

Ova kontrola se sastoji iz ispitivanja sledećeg: da li vozačka

dozvola pripada kontrolisanom licu, utvrđuje se upoređivanjem
fotografije u vozačkoj dozvoli sa likom kontrolisanog lica; da li je
vozačka dozvola važeća, a važeća je ona koja je izdata na
odgovarajućem obrascu od nadležnog organa i čiji rok važenja nije
istekao; da li vozač poseduje odgovarajuću vozačku dozvolu za
upravljanje tom kategorijom, u zavisnosti od vrste motornog vozila
vozač mora imati odgovarajuću kategoriju, koja mu je upisana; da
li vozač koristi pomagala koja su mu naznačena, ukoliko je lice
steklo pravo na upravljanje i pored utvrđenih fizičkih nedostataka
na zdravstvenoj proveri, a ti nedostaci ga čine nepodobnim za
upravljanje motornim vozilom bez odgovarajućih pomagala, vozač
mora da ih koristi u toku upravljanja; da li je vozaču izrečena mera
bezbednosti ili zaštitna mera, meru bezbednosti zabrane
upravljanja motornim vozilom vozaču izriče sud u krivičnom
postupku vođenim protiv vozača zbog izvršenog krivičnog dela
ugrožavanja javnog saobraćaja.

5
 Kontrola saobraćaja

Kontrola brzine vozila

Da bi izvršili kompletnu kontrolu, koriste se uređaji za

merenje brzine kretanja vozila. Brzinu kretanja možemo
kontrolisati kod vozila pomoću radara. Postoji nekoliko vrsta
radara, ali je najzastupljeniji Prolaser III. On upućuje, odnosno
emituje laserske zrake kada se povuče okidač. Pri poslatom
laserskom impulsu, aktivira se merač vremena i kada se energija
laserskog impulsa odbije od cilja on je ponovo primi, a merač
vremena se zaustavi. Na ekranu se očitavaju vrednosti i to: brzina i
udaljenost, a na desnom gornjem dugmetu primrno napajanje.

Zakon o kontroli saobraćaja

Član 432.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa

donetih na osnovu ovog zakona, neposrednu kontrolu, interventno
regulisanje saobraćaja i preduzimanje posebnih i drugih mera na
uspostavljanju bezbednosti saobraćaja vrši ministarstvo nadležno
za unutrašnje poslove, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Član 436.

Neposredni nadzor nad odvijanjem saobraćaja na putevima,

interventno regulisanje saobraćaja, kontrolu lica i vozila u
saobraćaju, u pogledu poštovanja ovog zakona i propisa donetih na
osnovu ovog zakona vrši uniformisani pripadnik saobraćajne
policije (u daljem tekstu policajac).

6
 Kontrola saobraćaja

Na prilazu vojnom objektu, u saobraćaju vojnoh vozila i

jedinica na putevima, kontrolu i interventno regulisanje saobraćaja
mogu vršiti i pripadnici saobraćajne vojne policije.

Član 437.

Prilikom kontrole i regulisanja saobraćaja, policajac ima

pravo da zaustavi vozilo, da daje propisne svelosne i zvučne znake
i da izdaje naredbe učesnicima u saobraćaju, na način da ne ugrozi
bezbednost saobraćaja.
Kada policajac u vozilu upali plavo svetlo i zvučni signal
sirenom: vozač iza koga se kreće policijsko vozilo koje daje takve
znake, mora postepeno da uspori i zaustavi vozilo uz desnu ivicu
kolovoza.
Prilikom kontrole, vozač i putnici ne smeju da napuste vozilo
ako im policajac to naredi.
Vozač sme da se uključi u saobraćaj tek kad mu policajac to
dozvoli.

7
 Kontrola saobraćaja

Literatura

• Svetozar Kostić: “Tehnike bezbednosti i kontrole saobraćaja“

FTN Izdavaštvo, Novi Sad, 2005.
• Milan Sipka: „ Bezbednost saobraćaja“, Novi Sad, 2004.
• Ministarstvo za kapitalne investicije: „Nacrt zakona o
bezbednosti saobraćaja na putevima“, Beograd, 2005.