1. Reč strategija vodi poreklo iz jednog od navedenih jezika.

- grčkog
- latinskog
- hebrejskog
- engleskog

1. Reč strategos u grčkoj terminologiji označava:

- onog koji sluša naređenja

- onog koji uči
- onog koji vodi vojsku
- onog koji prati

1. Logiku vojne strategije eksperti su preneli u sferu:

- prvenstveno proizvodnih delatnosti

- proizvodnih i uslužnih delatnosti
- kulture
- sporta

1. Strategija u organizacionom smislu predstavlja:

- skup ciljeva
- skup odluka i aktivnosti usmerenih na realizaciju ciljeva
- skup aktivnosti usmerenih na evaluaciju ciljeva
- skup planova i ciljeva

1. Strategiju bi trebalo shvatiti kao:

- statičnost
- neaktivnost
- proces evaluacije
- proces promena
2. Skup odluka i aktivnosti usmerenih na realizaciju ciljeva determinišu jedan od
sledećih pojmova i to:

- stratešku orijentaciju
- misiju
- viziju
- strategiju

2. Strateški menadžment je prvenstveno usmeren na:

- upravljanje životnim ciklusom proizvoda

- kreiranje usluga u savremenoj ekonomiji
- upravljanje svim aktivnostima procesa proizvodnje
- dostizanje održive konkurentske prednosti organizacije

2. Strateški menadžment je usmeren na uspostavljanje odnosa organizacije i:

- okruženja (internog i eksternog)

- životne sredine
- industrijskih kupaca i potrošača
- zaposlenih

2. Pojam strategije u odnosu na pojam strateškog menadžmenta predstavlja:

- uži pojam
- suprotan pojam
- širi pojam
- sinonim

2. Kako glasi definicija strateškog menadžmenta?

- Proces analize sredine, formulacija i implementacija strategije

- Strategijska inicijativa za dostizanje ciljeva
- Proces implementacije strategije i strateška kontrola
- Proces analize trenutne situacije, formulacija, implementacija, evaluacija i
modifikacija strategije
3. Strateški menadžment je pojam koji je po svom delovanju:

- širi pojam u odnosu na strategiju

- suprotan pojmu strategija
- uži pojam u odnosu na strategiju
- identičan sa pojmom strategija

3. Najšire posmatrano strateški menadžment je usmeren na:

- predviđanje budućnosti
- internu analizu
- operativnu kontrolu
- analizu ostvarenih performansi

3. Strateški menadžment u organizaciji bi trebalo:

- neprestano usavršavati
- posmatrati i ocenjivati
- kontrolisati
- konstantno posmatrati

3. Na proces strateškog menadžmenta utiču promene i to:

- prirodnom okruženju
- eksternom i internom okruženju
- društvenom okruženju
- prvenstveno u internom okruženju

3. Strategiju razvoja organizacije prvenstveno definiše:

- funkcionalni menadžment
- operativni menadžment
- pojedinac
- top menadžment
4. Koliko faza čini proces strateškog menadžmenta?

- Dve faze
- Šest faza
- Tri faze
- Četiri faze

4. Koja je prva faza procesa strateškog menadžmenta?

- Organizovanje
- Planiranje
- Analiza sredine
- Formulisanje strategije

4. Koja je druga faza procesa strateškog menadžmenta?

- Planiranje
- Formulisanje strategije
- Analiza sredine
- Rukovođenje

4. Koja je treća faza procesa strateškog menadžmenta?

- Formulisanje strategije
- Evaluacija strategije
- Situaciona analiza
- Implementacija strategije

4. Koja je četvrta faza procesa strateškog menadžmenta?

- Implementacija strategije
- Evaluacija strategije
- Eksterna analiza i modifikovanje strategije
- Primena strategije
5. Pojam “strateški” i pojam “strategijski” su po svom značenju:

- potpuno različiti pojmovi

- pojmovi koji označavaju različite procese u organizaciji
- pojmovi istog značenja
- suprotni pojmovi

5. U procesu strateškog menadžmenta analiza sredine obuhvata:

- internu i eksternu analizu okruženja

- analizu isključivo interne sredine
- prikupljanje podataka o konkurenciji u industrijskoj grani
- sagledavanje isključivo eksterne sredine

5. U procesu strateškog menadžmenta, formulisanje strategije predstavlja?

- Četvrtu fazu
- Prvu fazu
- Treću fazu
- Drugu fazu

5. U procesu strateškog menadžmenta, implementiranje strategije predstavlja:

- Četvrtu fazu
- Drugu faza
- Treću fazu
- Prvu faza

5. Evaluacija u procesu strateškog menadžmenta predstavlja:

- petu i poslednju fazu

- drugu fazu
- četvrtu fazu
- početnu fazu
6. Pojam “strateški menadžment” i pojam “strategijski menadžment” su:

- suprotni pojmovi
- pojmovi istog značenja
- pojmovi koji označavaju različite procese u organizaciji
- po svom značenju potpuno različiti pojmovi

6. Rezultati brojnih istraživanja su pokazala da strateški menadment:

- ostvaruje izuzetan, ali negativan uticaj na ukupne performanse

- utiče pozitivno na unapređenje ukupnih performansi organizacije
- ima pozitivan uticaj na podizanje ukupnih troškova i performansi
- ima radikalan uticaj na redukciju ukupnih pozitivnih performansi organizacije

6. Strateški menadžment je značajan jer utiče na:

- koordinaciju svih aktivnosti u organizaciji

- sagledavanje različitih nivoa upravljanja ljudskim resursima
- koordinaciju svih aktivnosti u eksternom okruženju
- koordinaciju između sektora prodaje, proizvodnje, marketinga i ljudskih resursa

6. Strateški menadžment je po svojoj prirodi:

- usmeren na proces proizvodnje, marketinga, prodaje i upravljanje ljudskim resursima

- monodisciplinaran
- usmeren na proizvodnju i prodaju
- interdisciplinaran

6. Najšire posmatrano strateški menadžment je:

- isključivo orijentisan na prošlost

- eksterno orijentisan
- interno orijentisan sa fokusom na primenu nove tehnologije
- interno i eksterno orijentisan i usmeren na budućnost
7. Strategija koja utiče na izbor delatnosti i poslova kojim se organizacija bavi ili želi
da se bavi je:

- korporativna
- funkcionalna
- poslovna
- konkurentska

7. Strategija koja određuje način na koji težimo da ostvarimo tržišnu nadmoć je:

- korporativna
- operativna
- konkurentska
- funkcionalna

7. Situaciona analiza se još naziva i kao:

- racio analiza
- analiza finansijskog trenda
- analiza uzroka i posledica
- analiza trenutne situacije

7. Skeniranje i procena trenutnog organizacionog konteksta i eksternog i internog

okruženja je:

- situaciona analiza
- analiza snaga i slabosti
- analiza snaga
- evaluaciona analiza

7. Situaciona analiza predstavlja proces:

- skeniranje ostvarenih finansijskih pokazatelja

- skeniranja i procene trenutnog organizacionog konteksta i eksternog i internog
okruženja
- skeniranja eksternih trendova u prošlosti
- analizu nivoa profita/gubitaka koje je organizacija ostvarila unazad duži niz godina
8. Poslovne strategije se još u literaturi nazivaju i kao:

- konkurentske strategije
- korporativne strategije
- funkcionalne strategije
- operativne strategije

8. Strategije koje su kratkoročnog karaktera i usmerene su na upravljanje resursima

predstavljaju:

- funkcionalne strategije
- konkurentske strategije
- poslovne strategije
- korporativne strategije

8. Operativne strategije su poznate još i kao:

- korporativne strategije
- poslovne strategije
- funkcionalne strategije
- konkurentske strategije

8. Kako je strategija organizacije postavljena u pravcu efikasne koordinacije?

- Selektivno kordinisane
- Hijerarhijski
- Fleksibilno u zavisnosti od situacije
- Horizontalno integrisane

8. Strategija na najvišem hijerarhijskom nivou u organizaciji je:

- konkurentska strategija
- korporativna strategija
- poslovna strategija
- funkcionalna strategije
9. Hijerarhijski najniže postavljena strategija u organizaciji je:

- korporativna strategija
- funkcionalna strategija
- konkurentska strategija
- poslovna strategija

9. Zaokružite tačan redosled strategija u organizaciji počevši od hijerarhijski najniže

do hijerarhijski najviše postavljene strategije:

- funkcionalna– operativna - poslovna

- funkcionalna – konkurentska - korporativna
- konkurentska – poslovna - operativna
- korporativna – konkurentska- funkcionalna

9. Zaokružite tačan redosled strategija u organizaciji počevši od hijerarhijski najviše

do hijerarhijski najniže postavljene strategije:

- korporativna – konkurentska- funkcionalna

- konkurentska – poslovna - operativna
- korporativna – operativna - poslovna
- korporativna ‒ funkcionalna – konkurentska

9. U stručnoj literauri se najčešće navodi koliko ima hijerarhijskih nivoa strategije u

organizaciji

- jedan nivo
- dva nivoa
- četiri nivoa
- tri nivoa

9. Osnovna uloga strateškog menadžmenta je:

- implementacija i kontrola
- unapređenje prodaje
- planiranje
- usmeravanje organizacije
10. Naznačajnije sposobnosti koje bi efektivni lideri trebalo da poseduju su:

- taktičke sposobnosti
- sposobnosti kontrole
- vizionarske sposobnosti
- funkcionalne sposobnosti

10. Sa organizacionog aspekta trebalo bi da bude formulisana jedna ili više vizija i
koliko?

- Jedna vizija zasnovana na konkurentskim slabostima

- Jedna inspirativna vizija
- Minimum dve vizije (glavna i operativna)
- Više fleksibilnih vizija u zavisnosti od šansi i pretni

10. Sa organizacionog aspekta viziju bi trebalo detaljnije razraditi kroz:

- politiku
- misiju
- ciljeve
- planove

10. Misija se prevodi i detaljnije determiniše kroz:

- misiju
- planove
- ciljeve
- politiku

10. Proces strateškog menadžmenta u osnovi iniciraju:

- funkcionalni menadžeri
- lideri
- supervizori
- kreativni zaposleni

11. Vizija organizacije bi trebala da bude dostupna i to:

- vizija se ne predočava zaposlenima ni u jednoj situaciji
- prvenstveno upravnom odboru i top menadžmentu
- samo u određenim situacijama određenim stejkholderima
- vizija bi trebala da bude transparentna kako bi inspirisala zaposlene

11. Vizija bi trebala da bude:

- fleksibilna
- kratkoročna
- efikasna
- inspirativna

11. Sa aspekta organizacione strukture organizacija može imati formulisanu misiju i

to:

- jednu misiju nevezano od potreba organizacije

- isključivo jednu misiju nevezano od broja divizija i sektora
- isključivo jednu misiju kao osnov za formulisanje vizije
- više misija u okviru jedne organizacije u zavisnosti od potreba divizija ili sektora

11. Misija proističe iz koncepta:

- planova
- odluka
- vizije
- politike

11. U kojim situacijama je potrebno viziju i misiju predočiti zaposlenima?

- Samo u određenim situacijama

- Vizija i misija se ne predočavaju svim zaposlenima već samo menadžerima
- U svakoj organizaciji u svakoj situaciji
- U situacijama kada se unapređuje rad supervizora

12. Vizija predstavlja:

- “nešto što je bila i što je sada organizacija”
- “ono što je trenutno organizacija”
- “ono šta bi organizacija trebalo da postane u budućnosti“
- “trenutnu tržišnu poziciju organizacije posmatrano kroz prizmu konkurencije”

12. Organizaciona vizija bi trebala da bude jasno definisana, inspirativna ali i jasno
predstavljena i to:

- samo eksternim stejkholderima

- isključivo upravnom odboru i top menadžmentu
- zaposlenima i ostalim interesnim grupama
- isključivo zaposlenima u organizaciji

12. Misija je namenjena:

- zaposlenima i ostalim interesnim grupama

- isključivo upravnom odboru
- isključivo zaposlenima u organizaciji
- samo top menadžmentu i supervizorima

12. Sadržaj misije organizacije bi trebalo da bude dostupan i to:

- internom i eksternom okruženju i javnosti

- internom, ali ne i eksternom okruženju
- eksternom okruženju
- isključivo top menadžmentu jer je on zadužen za njihovu dalju realizaciju

12. Strateški ciljevi proističu iz koncepta:

- odluka
- strategije
- misije
- politike

13. Proces globalizacije neprestano utiče na:

- ubrzanje promena i poslovanja van nacionalnih granica
- utiče na jačanje poslovanja isključivo u okviru nacionalnog tržišta
- destimuliše internacionalnu saradnju i razvoj tehnologije
- destimulisanje poslovanja van nacionalnih granica

13. Proces globalizacije utiče na:

- manju povezanost nacionalnih privreda

- zatvaranje nacionalnih granica za međunarodnu saradnju
- rastuću međuzavisnost i jačanje konkurencije između država
- redukciju međuzavisnosti privreda različitih zemalja

13. Globalizacija prvenstveno podrazumeva sledeću perspektivu:

- nacionalnu
- internacionalnu
- regionalnu
- lokalnu

13. Globalizacija se najčešće definiše kao:

- kristalisanje svesti o različitosti tržišnih segmenata

- kristalisanje svesti o jačanju poslovanja u okviru nacionalnih granica
- kristalisanje svesti o svetu kao jednom
- proces koji destimuliše internacionalnu saradnju i razvoj tehnologije

13. Šta znači skraćenica WTO?

- Svetska turistička organizacija

- Svetska trgovinska organizacija
- Svetska banka
- Svetski trgovinski forum

14. Tehnologija kao pojam predstavlja:

- nauku o upotrebi informacija u pravcu ostvarivanja ciljeva
- nauku o upotrebi podataka u pravcu ostvarivanja ciljeva
- nauku o primeni standarda u pravcu dostizanja postavljenih ciljeva
- nauku o upotrebi znanja, materijala i iskustva u pravcu dostizanja ciljeva

14. Proces globalizacije utiče na nacionalnu privredu i poslovanje organizacija:

- prvenstveno negativno utiče na nacionalnu privredu i poslovanje organizacija

- marginalan uticaj na državu i na poslovanje organizacija
- prvenstveno pozitivno ekspanzijom mogućnosti na globalnom tržištu
- istovremeno može imati miks pozitivnih i negativnih efekata

14. U procesu strateškog menadžmenta, nakon formulacije strategije potrebno je preći

na procese:

- analize konkurencije kako bi se uvideli novi konkurentski potezi

- na fazu implementacije strategije
- evaluacije strategije
- modifikacije formulisane strategije

14. Nakon implementacije strategije u procesu strateškog menadžmenta potrebno je:

- sprovesti ponovnu analizu internog okruženja

- preći ponovo na fazu formulisanja strategije i ponovo započeti strateški proces
- sprovesti analizu konkurencije
- sprovesti evaluaciju strategije

14. Rast ponude roba i usluga konkurencije u grani utiče:

- pozitivno kroz pojavu novih konkurenata “pridošlica” u grani

- negativno jer dovodi do opadanja nivoa prodaje organizacije usled jačanja
konkurencije
- pozitivno na rast rentabilnosti organizacije u određenoj grani
- pozitivno kroz jačanje tržišne pozicije organizacije u grani

15. Evaluacija (ocena) strategija podrazumeva:

- analizu ukupnih funkcionalnih performansi
- analizu načina na koji su strategije primenjene, ali i analizu ostvarenih rezultata
- analizu načina implementacije korporativnih i poslovnih strategija
- ponovno preispitivanje poslovnih strategija

15. Ko je sve u organizaciji angažovan u realizaciji procesa strateškog menadžmenta?

- Upravni odbor, top menadžment i ostali strateški menadžeri

- Upravni odbor, top menadžment, ostali strateški menadžeri, ali i ostali zaposleni
- Top menadžment i ostali strateški menadžeri
- Upravni odbor

15. Opseg strateških odluka u organizaciji je:

- isti kod različitih nivoa menadžmenta

- različit u zavisnosti od nivoa menadžmenta
- isti nezavisno od nivoa upravljačkog nivoa
- isti kod svih zaposlenih

15. Ko ulazi u sastav upravnog odbora organizacije?

- Top menadžeri
- Izabrani divizioni menadžeri
- Top menadžeri, divizioni menadžeri i predstavnici sindikata
- Predstavnici akcionara

15. Nakon evaluacije strategije u procesu strateškog menadžmenta potrebno je:

- sprovesti modifikaciju strategije i ponovo započeti strateški proces

- selektivno sprovesti analizu konkurencije
- sprovesti ponovnu analizu internog okruženja i ponovo započeti strateški proces
- ponovo započeti fazu formulisanja strategije kao početnu fazu novog strateškog ciklusa

16. Najvišu instancu upravljanja u organizaciji predstavlja:

- top menadžment
- supervizori
- strateški menadžment
- upravni odbor

16. Koja je osnovna pravna obaveza upravnog odbora?

- Da štiti prava top menadžmenta

- Posredovanje između organizacije i državnih organa
- Zaštita prava zaposlenih i poredovanje između sindikata i zaposlenih
- Zaštita prava i interesa akcionara

16. Po tradicionalnom pristupu nivo angažovanosti upravnog odbora je bio u formi

uloge:

- “oponenta” – traži razloge protiv predloga top menadžmenta

- “inicijatora”- aktivno učešće
- “pristalice”, najmanje angažovan – odobrava ili osporava predloge top menadžmenta
- “reaktora” – reaguje tek nakon što su se odluke pokazale neadekvatnim

16. Po savremenom pristupu nivo angažovanosti upravnog odbora igra ulogu:

- “inicijatora”‒ najviše angažovan - aktivno učešće u strateškom menadžmentu

- “reaktora” – reaguje tek nakon što su se odluke pokazale neadekvatnim
- “oponenta” – traži razloge protiv predloga top menadžmenta
- “pristalice” ‒ odobrava ili osporava predloge top menadžmenta

16. Izbor generalnog direktora sprovodi:

- upravni odbor
- top menadžment, ostali strateški menadžeri i zaposleni konsenzusom
- strateški menadžeri
- top menadžment tajnim glasanjem

17. Engleski naziv ”Chief Executive Officier“ označava jednu od sledećih pozicija:
- izvršni marketing direktor
- izvršni finansijski direktor
- generalni direktor
- glavni funkcionalni direktor

17. Skraćenica CEO označava jednu od sledećih upravljačkih funkcija:

- glavni funkcionalni direktor

- izvršni finansijski direktor
- generalni direktor (generalni menadžer)
- izvršni marketing direktor

17. Vodeća uloga u procesu usmeravanja korporativnog upravljanja velikih

korporacija pripada:

- upravnom odboru
- strateškom menadžmentu
- top menadžmentu
- funkcionalnom menadžmentu

17. Sposobnost uspešne koordinacije, upravljanja promenama, kreiranje vizije i misije,

najčešće se naziva:

- efektivno strateško liderstvo

- strateška implementacija
- strateška formulacija i evaluacija
- proces upravljanja

17. Glavni kreator, odnosno glavni “arhitekta” organizacione strukture u organizaciji

je:

- izvršni divizioni direktor (menadžer)

- generalni direktor (generalni menadžer)
- strateški menadžer
- funkcionalni menadžer
18. Konkurentska prednost predstavlja:
- sposobnost organizacije za unapređenje prodaje
- “nešto” po čemu se proizvod organizacije razlikuje u odnosu na proizvode konkurencije
- sposobnost organizacije za unapređenje kvaliteta
- “nešto” po čemu se organizacija izdvaja od ostalih organizacija i “nešto” što stvara
nadmoć

18. Konkurentska prednost se prvenstveno zasniva na:

- razvoju sposobnosti inoviranja i kreiranja više vrednosti za potrošača i organizaciju

- sposobnosti organizacije za unapređenje prodaje
- sposobnosti kreiranja dobrih relacija sa stejkholderima
- sposobnosti organizacije za unapređenje kvaliteta

18. Konkurentna prednost se u najvećoj meri zasniva na:

- reproduktivnim sposobnostima organizacije

- kapacitetu za unapređenje efikasnosti prodajnih procesa u odnosu na relevantnu
konkurenciju
- tradicionalnim resursima
- inovacionom kapacitetu (sposobnostima organizacije za inoviranje)

18. Sa aspekta strateškog menadžmenta, menadžeri na nižim hijerarhijskim nivoima:

- nemaju udela u procesu strateškog menadžmenta

- imaju značajnu ulogu u procesu implementacije i evaluacije strategije
- usmereni su jedino na realizaciju operativnih ciljeva
- imaju značajnu ulogu, ali prvenstveno u realizaciji dnevnih zadataka

18. Dostizanje i održavanje ključnih kompetencija organizacije je prvenstveno uloga:

- divizionih menadžera za svaku diviziju posebno

- funkcionalnih menadžera
- operativnog liderstva
- efektivnog strateškog liderstva

19. Upravljanje promenama je:

- kratkoročan proces iniciranja promena
- dugoročan proces analize tržišnih promena
- kontinualan proces sagledavanja promena u određenoj industrijskoj grani
- kontinualan proces iniciranja i prilagođavanja promenama

19. Značaj strateškog menadžmenta sa aspekta upravljanja promenama predstavlja:

- razvoj visokog stepena samozadovoljstva zaposlenih

- uspostavljanje poslovne prakse koja je zasnovana na tradiciji
- razvoj svesti menadžera, ali i svih zaposlenih o značaju transformacije organizacije
- uspostavljanje formalnog lanca upravljanja

19. Strateški menadžment sa aspekta dostizanja konkurentske prednosti je usmeren

na:

- uspešno upravljanje promenama

- uspešno dostizanje stabilnosti
- razvoj masovne proizvodnje
- uspešano upravljanje kvalitetom proizvodnje

19. Osnovni fokus strateškog menadžmenta savremenih organizacija predstavlja:

- unapređenje znanja i veština zaposlenih

- prevazilaženje problema deficitarnog kadra primenom proaktivnih strategija
- unapređenje stepena zadovoljstva pri obavljanju posla
- dostizanje konkurentne prednosti uz maksimiziranje tržišne vrednosti organizacije

19. Upravljanje promenama predstavlja:

- individualni process
- supervizorski proces
- sistemski proces
- parcijalni proces

20. Konkurentska prednost - gledište zasnovano na resursima podrazumeva:

- privremeno dostizanje konkurentske prednosti
- pozicioniranje organizacije u grani
- eksterni izvori konkurentske prednosti
- posedovanje jedinstvenih organizacionih sredstava ili kapaciteta

20. Na osnovu savremenih principa strateškog menadžmenta deficitarni resursi su:

- ljudski kapital
- finansijski kapital
- materijalni kapital
- dugoročni kapital

20. U savremenom poslovnom okruženju sve manji značaj ima:

- znanje
- globalizacija
- fizički kapital
- proces promena

20. Strateški menadžment se prilikom sprovođenja eksterne analize suočava sa:

- radikalnim, brzim, linearnim promenama

- sporim i predvidivim promenama
- brzim, inkretnalnim i predvidivim promenama na tržištu
- radikalnim, brzim i iznenadnim i neprekidnim promenama na tržištu

20. U svojoj osnovi proces upravljanja promenama predstavlja:

- periodični
- kratkoročni
- povremeni
- dugoročni

21. Konkurentsku prednost sa gledišta industrijske organizacije (I/O) karakteriše:

- eksterni izvori konkurentske prednosti
- posedovanje jedinstvenih organizacionih sredstava ili kapaciteta
- privremeno dostizanje konkurentske prednosti
- pozicioniranje organizacije u privrednoj grani

21. “Gerila gledište” dostizanja konkurentske prednosti karakteriše:

- posedovanje jedinstvenih organizacionih sredstava ili kapaciteta

- pozicioniranje organizacije u grani
- privremeno dostizanje konkurentske prednosti
- interni izvori konkurentske prednosti

21. Determinante profitabilnosti sa aspekta industrijske organizacije (I/O) su:

- iznenadne i radikalne strateške akcije

- tip, količina i priroda organizacijskih resursa
- glavna svojstva delatnosti, struktura privredne grane i pozicija organizacije
- dugoročni kapital

21. Determinante profitabilnosti sa aspekta konkurentske prednosti zasnovane na

resursima su:

- tip, količina i priroda organizacijskih resursa

- iznenadne i radikalne strateške akcije
- glavna svojstva delatnosti, struktura privredne grane i pozicija organizacije
- dugoročni kapital

21. Determinante profitabilnosti “Gerila gledišta” dostizanja konkurentske prednosti

su:

- glavna svojstva delatnosti, struktura privredne grane i pozicija organizacije

- sposobnost transformacije kao i iznenadne i radikalne strateške akcije
- tip, količina i priroda organizacijskih resursa
- dugoročni kapital
22. Strategijski izbori dostizanja konkurentske prednosti sa aspekta industrijske
organizacije su:

- odabir atraktivne delatnosti i zauzimanje optimalne tržišne pozicije

- razvijanje jedinstvenih resursa i distinktivnih sposobnosti
- iznenadne promene strategije
- iznenadni napadi i izazivanja poremećaja na tržištu kako bi se iznenadila konkurencija

22. Strategijski izbori dostizanja konkurentske prednosti zasnovane na resursima su:

- iznenadni napadi i izazivanja poremećaja na tržištu

- iznenadne promene strategije i tržišnih napada na konkurenciju
- odabir atraktivne delatnosti i zauzimanje optimalne tržišne pozicije
- razvijanje jedinstvenih resursa i distinktivnih sposobnosti

22. “Gerila” strategijski izbori dostizanja konkurentske prednosti su:

- iznenadni napadi i izazivanja poremećaja na tržištu kako bi se iznenadila

konkurencija
- razvijanje jedinstvenih resursa i distinktivnih sposobnosti
- odabir atraktivne delatnosti i zauzimanje optimalne tržišne pozicije
- dugoročne strategije i zauzimanje defanzivnog stava

22. Organizacioni resursi su vredni ukoliko su:

- retki a dostupni organizaciji i doprinose kreiranju vrednosti

- ukoliko ne doprinose kreiranju vrednosti
- zamenljivi i jednostavni za kopiranje i imitaciju
- nedostupni i problematični pri eksploataciji

22. Šta organizacione resurse čini jedinstvenim?

- Jednostavnost prilikom prenosa, zamene i/ili kopiranja

- Otežana eksploatacija u organizaciji
- Veliki doprinos kreiranju vrednosti
- Velika dostupnost
23. Poslovna etika predstavlja:

- skup suštinskih i trajnih načela jedne organizacije

- skup informacija o ponašanju zaposlenih u organizacijama direktnim konkurentima
- skup aktivnosti jedne organizacije koje se preduzimaju na tržištu
- skup aktivnosti i načela koje se modifikuju u zavisnosti od tržišne pozicije

23. “Organizacija koja je na svetskom nivou”obuhvata:

- usmerenost na povremenu edukaciju supervizora

- snažnu usmerenost na potrošače
- usmerenost na održavanje “statusa quo” situacije
- isključivu usmerenost na dobavljače

23. Pojam “organizacija koja je na svetskom nivou” se odnosi na:

- snažna usmerenost na formalne odluke menadžmenta

- usmerenost na edukaciju i usavršavanje menadžera i supervizora
- formiranje čvrste, formalne organizacione strukture
- usmerenost na neprestano usavršavanje svih zaposlenih

23. Šta podrazumeva pojam “organizacija koja je na svetskom nivou”?

- Snažna usmerenost na formalne odluke menadžmenta

- Formiranje fleksibilne organizacione strukture
- Usmerenost na povremenu edukaciju supervizora
- Usmerenost na održavanje “statusa quo” situacije

23. Vrednost organizacionih resursa se može sagledati i kao:

- otežana eksploatacija u organizaciji

- jednostavnost prilikom prenosa, zamene i/ili kopiranja
- otežano kopiranje i imitacija od konkurenata i mali rizik od supstituta
- minimalni troškovi resursa i minimalni doprinos kreiranju vrednosti
24. Kako se definiše poslovna etika?

- Kao skup tržišnih principa proizvodnih organizacija

- Kao skup informacija o ponašanju zaposlenih u organizacijama direktnim konkurentima
- Kao skup aktivnosti i načela koje se modifikuju u zavisnosti od tržišne pozicije
- Kao skup principa koji definišu ispravne i pogrešne odluke zaposlenih

24. Poslovna etika utiče na donošenje strateških odluka:

- isključivo u neprofitnim organizacijama

- u svim tipovima organizacija u savremenoj ekonomiji
- prvenstveno u profitnim organizacijama
- poslovna etika ne utiče na proces donošenja strateških odluka

24. Šta označava engleski pojam „Corporate Social Responsibility (CSR)“ ?

- Korporativnu etiku
- Korporativnu zakonsku odgovornost prema društvenoj zajednici
- Korporativnu drušvenu odgovornost
- Korporativnu odgovornost prema akcionarima

24. Šta označava pojam korporativna drušvena odgovornost?

- Poštovanje zakonskih regulativa o pravima zaposlenih

- Društveno odgovoran odnos prema internim i eksternim interesnim grupama
- Međunarodne standarde kvaliteta
- Isključivo poštovanje zakonskih regulativa o životnoj sredini

24. Da li korporativna društvena odgovornost utiče na strateške odluke?

- Jedino u profitnim organizacijama u cilju dostizanja veće lojalnosti potrošača i zajednice

- U svim vidovima savremenih organizacija
- Korporativna drušvena odgovornost ne utiče na proces donošenja strateških odluka
- U neprofitnim organizacijama
25. Organizacione aktivnosti očuvanja životne sredine, humanitarne i društvene
aktivnosti se jednim imenom nazivaju:

- poslovne aktivnosti unapređenja kvaliteta

- korporativna društvena odgovornost
- standardi kvaliteta i zaštite životne sredine
- korporativna društvena analiza i implementacija

25. Korporativna društvena odgovornost:

- nikada ne utiče na strateške odluke

- utiče na proces strateškog menadžmenta samo u neprofitnim organizacijama
- ne utiče na proces strateškog menadžmenta
- utiče na strateške odluke prepoznajući uzajamnu povezanost organizacije i društva

25. Veliki broj organizacija veruje da kontinualni društveno odgovoran odnos prema
internom i eksternom okruženju:

- ni u jednoj poslovnoj situaciji ne utiče na podizanje konkurentske prednosti organizacije

- nema nikakav uticaj na konkurentsku prednost
- ima pozitivan uticaj na unapređenje konkurentske prednosti
- ima negativan uticaj na konkurentsku prednost usled većih troškova

25. Proces skeniranja i evaluiranja spoljašnjeg okruženja se naziva:

- analiza snaga i slabosti

- evaluaciona analiza
- eksterna analiza
- situaciona analiza

25. Skeniranje i ocena eksternog okruženja se odnosi na:

- analizu šansi i opasnosti

- analizu organizacionih snaga
- analizu organizacionih slabosti
- analizu snaga i slabosti
26. Analiza šansi i opasnosti u okruženju organizacije se naziva:

- evaluaciona analiza
- situaciona analiza
- interna analiza
- eksterna analiza

26. Eksterna analiza se odnosi na:

- analizu šansi i opasnosti

- analizu organizacionih slabosti
- evaluacionu analizu
- analizu organizacionih snaga

26. Da li su savremene organizacije?

- Otvoreni sistem
- Zatvoreni ofanzivni sistem
- Zatvoreni sistem
- Zatvoreni defanzivni sistem

26. Da li se pod pojmom okruženja organizacije podrazumeva?

- Eksterno i interno okruženje

- Interno okruženje
- Specifično eksterno okruženje
- Isključivo eksterno okruženje

26. Specifično eksterno okruženje organizacije se odnosi na:

- ekonomsku, tehnološku, političku i društvenu dimenziju

- ekonomsku, tehnološku i političku dimenziju
- ekonomsku dimenziju
- konkurente u privrednoj grani
27. Specifično eksterno okruženje organizacije obuhvata:

- proizvode supstitute, pregovaračku snagu dobavljača i kupca, intenzitet konkurencije

str. 96
- ekonomsku, tehnološku i političku dimenziju
- ekonomsku, tehnološku, političku, demografsku i društvenu dimenziju
- ekonomsku dimenziju

27. Model “pet sila” je postavio:

- Filip Kotler (Philip Kotler)

- Majkl Porter (Michael Porter)
- Džozef Juran (Joseph Juran)x
- Piter Dracker (Peter Drucker)

27. Porterov model analize konkurentske strukture industrijske grane se zasniva na

analizi:

- tri faktora (tri sile)

- pet faktora
- četiri faktora
- situacionoj analizi

27. Model “pet sila” se koristi da bi se determinisala:

- konkurentska struktura industrijske grane

- pregovaračka snaga ljudskih resursa
- struktura potencijalnih konkurenata
- vrednost organizacionih resursa

27. Opšte eksterno okruženje organizacije obuhvata:

- proizvode supstitute, pregovaračku snagu dobavljača i kupca

- isključivo društvenu dimenziju
- konkurente u privrednoj grani
- ekonomsku, tehnološku, političku, demografsku i društvenu dimenziju
28. Sa aspekta organizacije prisutnost brojnih konkurenata u grani predstavlja:

- opasnost
- šansu
- slabost
- snagu

28. Podjednako uravnoteženi konkurenti u grani za organizaciju najčešće

predstavljaju:

- zanemarljiv uticaj
- slabost
- opasnost
- snagu

28. Odnos intenziteta konkurencije u grani i rentabilnosti organizacije je:

- nedovljno jaka uzajamna veza

- ne postoji uzajamna veza
- proporcionalan
- obrnuto proporcionalan

28. Intenziviranje prometa organizacija u određenoj grani po modelu “pet sila” je:

- opasnost
- slabost
- šansa
- snaga

28. Analizu konkurentske strukture industrijske grane, organizacije najčešće sprovode

primenom:

- modelom analize snage organizacije

- modelom internih slabosti
- modelom interne analize
- modelom „pet sila“
29. Na osnovu analize strukture industrijske grane, šansu za organizaciju predstavlja:

- visoke izlazne barijere

- niski fiksni troškovi
- neophodno povećanje kapaciteta u drastičnim razmerama
- visok strategijski ulog

29. Na osnovu analize strukture industrijske grane, visoke izlazne barijere su:

- pozitivan faktor konkurentnosti

- opasnost
- šansa
- slabost

29. Na osnovu analize strukture industrijske grane, opasnost za organizaciju

predstavlja:

- niski fiksni troškovi

- kupac nije u mogućnosti da sam proizvede proizvode koje kupuje
- niske izlazne barijere
- kupac je u mogućnosti da sam proizvede proizvode koje kupuje

29. Sa aspekta organizacije u određenoj privrednoj gani, šansu predstavlja:

- veliki broj dobavljača u grani

- kupac je u mogućnosti da sam proizvede proizvode koje kupuje
- ne postoje supstituti proizvoda za proizvode dobavljača
- mali broj dobavljača u grani

29. Organizaciono učenje, odnosno „organizacija koja uči” je pojam koji se vezuje za:

- obrazovne institucije
- početnu fazu u životnom ciklusu organizacije
- kreativne uslužne organizacije
- strateški menadžment
30. Analiza ekonomskih faktora kao deo opšteg okruženja organizacije prvenstveno
obuhvata:

- mikroekonomske podatke
- trenutni intenzitet konkurencije u grani
- finansijske podatke o direktnim konkurentima
- makroekonomske podatke

30. Analiza demografskih faktora obuhvata analizu parametara kao što su:

- običaje, kulturu, navike, tradiciju, norme

- pokazatelji o migracijama, sukobima i rizicima i pokazatelje o nestabilnosti regiona
- zakoni, propisi, javno mišljenje o određenim problemima
- pol, godište, etnički sastav, prihod, natalitet

30. Osnovna prednost sprovođenja eksterne analize:

- prednosti nisu naučno klasifikovane

- razvoj retroaktivnog menadžmenta
- razvoj reaktivnog menadžmenta
- razvoj proaktivnog menadžmenta

30. Nedostatak eksterne analize je:

- nedovoljna efikasnost praćenja (monitoringa) promena u okruženju usled brzih

promena
- ne postoji naučno identifikovan negativni pokazatelj
- negativno utiče na ukupne performanse organizacije
- neadekvatan uticaj na analizu, prikupljanje i eksploataciju resursa

30. Osnovni nedostatak eksterne analize predstavlja:

- negativno utiče na ukupne performanse organizacije

- nesavršenost prilikom procesa prikupljanja informacija i procesa predviđanja
- negativan uticaj na prikupljanje i eksploataciju resursa
- ne postoji naučno identifikovan negativni pokazatelj