Тема:

КОМПЕНТЕНЦИЈЕ НАСТАВНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У

РАДУ СА ДАРОВИТИМ УЧЕНИЦИМА

4. МЕТОДОЛОШКИ КОНЦЕПТ ИСТРАЖИВАЊА

4.1. Предмет истраживања

С обзиром на теоријске поставке рада, предмет овог истраживања садржан

је у сагледавању ставова наставника у погледу њихове компетентности у раду са
даровитим ученицима.
4.2. Циљ и задаци истраживања

Циљ истраживања је да се утврде компетенције наставника основних

школа у раду са даровитим ученицима на основу испитивања сазнања, искуства и
ставова наставника и да ли постоје разлике у процени компетенција наставника у
односу на предметну област, године старости, године радног стажа и разред у
којима наставници раде.
Задаци истраживања који произилазе из општег циља истраживања су:

1. Утврдити ставове наставника о томе да ли школа мора бити

флексибилна приликом креирања програма који су прилагођени
потребама даровите деце и да ли се ови ставови наставника разликују у
односу на предметну област, године старости, године радног стажа и
разред у којима наставници раде.
2. Утврдити мишљења наставника о томе који вид обогаћеног програма
користе у настави са даровитим ученицима ученицима и да ли се ови
ставови наставника разликују у односу на предметну област, године
старости, године радног стажа и разред у којима наставници раде.
3. Утврдити мишљења наставника који су то процеси који се користе да
би се идентификовали даровити ученици и да ли се ови ставови
наставника разликују у односу на предметну област, године старости,
године радног стажа и разред у којима наставници раде.
4. Утврдити ставове наставника о томе да ли знају које су битне
карактеристике даровитих ученика и да ли се ови ставови наставника
разликују у односу на предметну област, године старости, године
радног стажа и разред у којима наставници раде.
5. Утврдити мишљења наставника о томе да ли знају које професионалне
компентенције требају да поседују приликом идентификације
даровитих ученика и да ли се ови ставови наставника разликују у
односу на предметну област, године старости, године радног стажа и
разред у којима наставници раде.
6. Утврдити ставове наставника о томе да ли знају који су начини рада са
даровитим ученицима и да ли се ови ставови наставника разликују у

2
 односу на предметну област, године старости, године радног стажа и
разред у којима наставници раде.
7. Утврдити мишљења наставника о томе да ли су упознати са којим
потешкоћама се могу сусрети у раду са даровитим ученицима и да ли
се ови ставови наставника разликују у односу на предметну област,
године старости, године радног стажа и разред у којима наставници
раде.

4.3. Хипотезе истраживања

Општа хипотеза: Претпоставља се да наставници, без обзира на године

старости и образовање, имају скоро идентично мишљење о својим
компетенцијама у наставном раду са даровитим ученицима.
Претпоставља се да наставници сматрају да су њихове стручне
компетенције јако битан фактор у наставном раду са даровитим ученицима.
1. Претпоставља се да наставници знају да школа мора бити флексибилна
приликом креирања програма који су прилагођени потребама даровите
деце и да се ставови наставника разликују у односу на предметну област,
године старости, године радног стажа и разред у којима наставници раде.
2. Претпоставља се да наставници знају који вид обогаћеног програма
користе у настави са даровитим ученицима и да се ставови наставника
разликују у односу на предметну област, године старости, године радног
стажа и разред у којима наставници раде.
3. Претпоставља се да наставници знају да се поступак идентификације
даровитих ученика врши преко процеса откривања, испитивања и
утврђивања и да се ставови наставника разликују у односу на предметну
област, године старости, године радног стажа и разред у којима наставници
раде.
4. Претпоставља се да наставници знају да су битне карактеристике
даровитих ученика знање, интелигенција, креативност, таленат,
перфекционизам и да се ставови наставника разликују у односу на
предметну област, године старости, године радног стажа и разред у којима
наставници раде.
5. Претпоставља се да наставници знају да од професионалних
компентенција требају да имају педагошке, програмске и комуникационе
вештине и да се ставови наставника разликују у односу на предметну
област, године старости, године радног стажа и разред у којима наставници
раде.
6. Претпоставља се да наставници знају да могу радити са даровитим
ученицима индивидуално, групно или у паровима и да се ставови
наставника разликују у односу на предметну област, године старости,
године радног стажа и разред у којима наставници раде.
7. Претпоставља се да наставници знају да се у раду са даровитим ученицима
могу сусрести са потешкоћама које се огледају у недостатку средстава и
опреме у школама, неусклађености распореда, недовољној оспособљености

3
 наставника за рад, као и немотивисаности ученика и наставника и да се
ставови наставника разликују у односу на предметну област, године
старости, године радног стажа и разред у којима наставници раде.

4.4. Варијабле истраживања

У складу са циљевима и задацима истраживањима утврдили смо следеће

варијабле:
Зависне варијабле:
 Компетентност наставника за рад са даровитом децом.

Независна варијабла:
 Предметна област, године старости и године радног стажа.
 Разред у којима наставници раде.

4.5. Узорак истраживања

Узорак испитаника чине наставници пет основних школа и то: ОШ "Иво

Лола Рибар" и "Аца Алексић" у Александровцу, ОШ "Јован Јовановић Змају" у
Брусу и ОШ "Драгомир Марковић" као и ОШ "Нада Поповић" у Крушевцу.
Анкета је спроведена у другој половини месеца октобра, 2020. године. Овим
истраживањем обухваћено је укупно 119 наставника. На овакво истраживање
одлучили смо се како би истражили постоји ли разлика у ставовима и
мишљењима наставника где је одрађено испитивање.
Први део упитника имао је за циљ да утврди опште социо-демографске
карактеристике узорка испитаника. Полна структура испитаника приказана је на
наредном графикону.

25%
Мушкарци
Жене

75%

Графикон 1. Полна структура испитаника

Из приказаних података се закључује да је у испитивању учествовало

више испитаника женског пола – њих 75%, док је особа мушког пола – 25%.
Оваква ситуација није необична ако имамо у виду да се наставничком
професијом у нашој држави и даље већином баве жене.
У наредној табели дат је процентуални приказ стручне спреме испитаника.

4
 Табела 1. Стручна спрема испитаника – процентуални приказ

виша школа (VI ссс) 25%

факултет (VII1 ссс) 65%
магистратура (VII2 ссс) 10%

Може се закључити да је у испитивању учествовало највише испитаника

са факултетским образовањем, док је најмањи проценат њих са степеном
магистратуре - само 10%.
Као независна варијабла, испитивана је старосна структура узорка
испитаника, што ће бити приказано у наредној табели.

Табела 2. Старосна структура испитаника – процентуални приказ

Године старости Проценат испитаника

мање од 30 година 15%
од 30 до 40 година 45%
од 40 до 50 година 20%
више од 50 година 20%

Може се закључити да преовладава млађи кадар у одабраним образовним

институцијама, будући да је највећи проценат испитаника до 40 година старости
(60%). Оваква ситуација за истраживање овог рада може бити двојако
релевантна: наиме, млађи кадар може имати више ентузијазма у раду са
даровотим ученицима са једне стране, али са друге стране може им недостајати
искуство у препознавању даровитих ученика.
Када је радно искуство наставника у наведеним школама у питању,
ситуација је следећа: закључујемо да је највећи проценат (60%) оних чији је
радни стаж у овим установама у распону од 1-10 година.

Табела 3. Радни стаж испитаника

До 5 год. 25%
Од 5 до 10 год. 55%
Од 10 до 20 год. 15%
Преко 20 год. 5%

У Табели 4 дат је приказ узорка испитаника према предметној области

коју предају.

Табела 4. Приказ узорка према предметној области

Српски језик 21
Математика 18
Енглески језик 18
Историја 10
Географија 6
Физика 6
Биологија 4

5
 Хемија 4
Музичка култура 8
Ликовна култура 8
Физичко васпитање 8
Техничко и информатичко 8
образовање

Табела 5 се односи на број наставника према разреду у којем раде.

Табела 5. Број наставника према разреду у ком раде

Пети разред 28
Шести разред 29
Седми разред 30
Осми разред 32

4.6. Методе, технике и инструменти истраживања

За утврђивање компетенција наставника и образовних потреба у

наставном раду са даровитим ученицима коришћене су методе анализе и синтезе,
индукције и дедукције, као и компаративна метода. О техника је употребљено
анкетирање, а за статистичку обраду података употребљене су дескриптивна
статистика и метода једнофакторске анализе варијансе.
Инструмент истраживања представља анкетни упитник Испитивање
компетенција наставника основних школа у Крушевцу о раду са даровитим
ученицима који се састоји од три дела. Део упитника који се односи на основне
социодемографске податке састављен је ради прикупљања основних података о
испитаницима: место и назив школе, пол, степен стручне спреме, као и године
старости наставника и искуство у настави Други део инструмента представља
испитивање компетенција наставника у раду са даровитом децом. Понуђени
одговори су у овом делу формирани према Ликертовој скали од пет ступњева:
1. Потпуно се слажем
2. Углавном се слажем
3. Неодлучан сам
4. Углавном се не слажем
5. Уопште се не слажем
Трећи део инструмента представља кратко испитивање у виду пет питања
отвореног типа и односи се на ставове наставника о раду са даровитим
ученицима.
Добијени подаци су табеларно и графичко представљањи и статистички
обрађени, а резултати су приказани у процентуалном износу (%).
Анкетирање је анонимно, без уписивања личних података.

6
4.7. Статистичка обрада података

За обраду података коришћен је SPSS for Windows 20 који ради под

Microsoft Windows окружењем. Резултати су приказани табеларно и графички.
Дескриптивна статистика одговара на дескриптивна истраживачка питања.
Она служи описивању, сажимању и валидацији добијених података (може се
графички приказати). На основу ње се оцењују параметри популације.
Једнофакторска анализа варијансе различитих група је метода која
омогућава дељење варијансе у резултатима истраживања на делове, при чему је
могуће довести у везу са неким познатим узроком, извором или фактором. Овом
методом је могуће проценити величину варијансе коју објашњава неки фактор и
проценити да ли је тај део варијансе већи од очекивања на основу нулте хипотезе.
Најједноставнији облик анализе варијансе је једнофакторска, униваријантна
анализа варијансе. Она је намењена тестирању постојања разлика између
аритметичких средина више од две субпопулације на некој непрекидној
варијабли.

4.8. Организација и ток истраживања

Истраживање је спроведено на узорку наставника у пет основних школа и

то: ОШ "Иво Лола Рибар" и "Аца Алексић" у Александровцу, ОШ "Јован
Јовановић Змају" у Брусу и ОШ "Драгомир Марковић" као и ОШ "Нада Поповић"
у Крушевцу. Имајући у виду тренутну епидемиолошку ситуацију, анкетни
упитник је испитаницима послат мејлом. Том приликом су сви испитаници
обавештени о анонимности истраживања, сврси, као и о томе да имају рок од 72
сата да пошаљу попуњен упитник.

7
 5. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА

5.1 Меморијске карактеристике примењених инструмената

У овом делу рада представиће се добијени подаци истраживања путем

таблерних и графичких приказа.

Први задатак истраживања односио се на утврђивање ставова наставника о

томе да ли школа мора бити флексибилна приликом креирања програма који су
прилагођени потребама даровите деце и да ли се ови ставови разликују у односу
на предметну област, године старости, године радног стажа и разред у којима
наставници раде. Пре него су унешене социодемографске варијабле на основу
којих су израчунаване поменуте разлике, најпре је урађена дескриптивна
статистика.

5.2 Флексибилност школе у погледу креирања програма који су

прилагођени потребама даровите деце

Иидентификација високих способности и на њој засновано рано

укључивање тихученика у посебне образовне програме.Препознавање се сматра
претечом идентификације. Препознавање могу да врше родитељи, васпитачи,
учитељи, наставници, другови и други који често у контакт са даровитим
појединцима, а идентификацију, по правилу, треба да обављају посебно обучени
стручни сарадници. У суштини, до поласка у школу родитељи су најважнији
извор информација о евентуалној даровитости детета, тако да је важно
успоставити добру сарадњу учитеља и родитеља.

Код (будућих) учитеља треба развијати осетљивост за препознавање

карактеристика даровитости и креативности у практичним ситуацијама у којима
поједини ученици манифестују неке изузетне способности, истичу се неким
веома оригиналним решењима и сл.На препознавање се надовезује
идентификација у ужем смислу којаукључује низ испитивања и процена
стручњака за поједина подручја даровитости – резултат је процена и
спецификација даровитости. Препознавање и идентификација увек имају одређен
циљ – задовољење посебних васпитно-образовних потреба даровитих, тј. њихово
укључивање у посебне васпитно-образовне програме. Високе опште
интелектуалне способности испитују се најчешће групним тестовима
интелигенције (нпр. Равенове прогресивне матрице или Тест резоновања ликова);

Инструмент који је коришћен у прикупљању података јесте петостепена скала

процене, у којој су у циљу избегавања социопожељних одговора и што веће
објективности у одговарању тврдње биле представљене кроз основна
обележја (специфична поступања) појединих наставних система, а не
њиховим називом. У складу са особеностима даровитих ученика, редовна

8
настава захтева такву дидактичко-методичку организацију којом ће се у
специфичном наставном контексту, који карактерише велики број ученика
хетерогених способности, успешно остварити диференцијација наставе. Тако
претпоставка успешног рада са даровитим ученицима у редовној настави јесте
остваривање разноликих врста и нивоа диференцијације (садржаја, процеса,
окружења и производа) применом различитих врста наставног рада. У намери
да сазнамо које врсте наставе доминирају у редовној настави са даровитима, у
раду смо истраживали ставове наставника о врстама наставног рада које они
најчешће користе у раду са даровитим ученицима у оквиру редовне наставе.

5.3 Обогаћени програми у настави са даровитим ученицима

Велики број школа суочен је са проблемима ране идентификације

даровитости код ученика и организације рада са њима. Идентификација
даровитих ученика је дуготрајан процес, који укључује целокупну анализу
једног ученика, што значи да не може бити заснована на само једном
показатељу, нпр. тесту знања, чији су резултати у нашим школама, нажалост,
пресудни за процјену даровитости. Поред њих, користе се и разни тестови за
мерење количника интелигенције, тестови креативности, чек-листе за
процјену даровитости. Ниједан од ових инструмената не може прецизно дати
одговор на то да ли је неки ученик даровит или не и стога је, уз њихову
примену, неопходно и свакодневно посматрање и праћење ученика.

9
 5.4 Идентификација даровитих ученика

Иидентификација високих способности и на њој засновано рано

укључивање тихученика у посебне образовне програме.Препознавање се сматра
претечом идентификације. Препознавање могу да врше родитељи, васпитачи,
учитељи, наставници, другови и други који често у контакт са даровитим
појединцима, а идентификацију, по правилу, треба да обављају посебно обучени
стручни сарадници. У суштини, до поласка у школу родитељи су најважнији
извор информација о евентуалној даровитости детета, тако да је важно
успоставити добру сарадњу учитеља и родитеља. Због различитих подручја у
којима се ученик може индентификовати као даровит, користе се многобројни
извори информација, односно, користе се различити критеријуми за откривање и
индентификацију даровитих ученика, у зависности од схватања и дефинисања
даровитости. Ако се даровитост доминантно одређује општом интелектуалном
способношћу, онда је тестирање интелигенције главни селективни фактор, а ако
се даровитост посматра шире, као плод специфичног склопа особина,
способности, мотивације и остварених високих образовних или професионалних
постигнућа, онда се предност у откривању и индентификације даровитих даје
њиховом систематском упознавању и праћењу, применом тестова интелигенције
и специфичних способности, тестова личности и тестова креативности,
прикупљањима разних других информација о социокултурним условима у којима
ученик одраста, о његовим интересовањима, хобијима, начину на који проводи
слободно вријеме, приликама у породици итд. У прикупљању ових и других
информација о ученицима учествују родитељи,наставници, школски психолози и
педагози, службе за професионалну оријентацију и други заинтересовани за
талентоване и високо продуктивне кадрове, за њихово професионално
образовање и запошљавање.

5.5 Карактеристике даровитих ученика

Да су даровити ученици социјално прилагодљивији, комуникативнији и

омиљенији у својој групи показују разна социометријска истраживања. Даровит
ученик је популаран и харизматичан и вршњаци га брзо прихвате као свог вођу,
али не зато што им се он намеће, већ што увијек има идеална решења за сваку
проблемску ситуацију. Мали је број даровитих који не успевају да се прилагоде
средини. Али, даровити ученици се скиривају и међу оним тихим, повученим и
ненаметљивим ученицима. Њима треба указати посебну пажњу и дати им
подршку да би се осјетили социјално прихваћеним и равноправним члановима
заједнице, јер ће се само на тај начин правилно развијати њихов таленат.
Даровити ученици су емоционално стабилнији, јер они другачије сазнају и
доживљавају свијет и имају богатија осјећања у односу на своје вршњаке.
Осјетљивији су на неправду, очекивања и осећања других. Веома су
самокритични, често себи постављају високе и нереалне критеријуме приликом
обављања неког задатка. Али, даровитост носи са собом и низ емоционалних

10
проблема који, углавном, настају због неподударности емоционалног и
интелектуалног развоја. Узроци емоционалних проблема код даровитих ученика
могу да буду околински и унутрашњи.
Околински се односе на то како су даровитог ученика прихватили у школи,
одјељењу и уопше у његовом окружењу. Иако је горе напоменуто да су даровити
ђаци, углавном, социјално прихваћени, дешава се да их многи не желе у својој
близини јер су другачији или пуно паметују. Тада ученик осјећа огромну
празнину и потребу за прихватањем, те, настојећи да буде као остала дјеца,
прикрива свој таленат, престаје да учи и неприхватљиво се понаша. Емоционалну
нестабилност врло лако може да изазове и досадна, незанимљива настава
прилагођена просјечним ученицима, као и наставник

5.6 Професионалне компетенције наставника у идентификацији

даровитих ученика

Интелектуалне особине даровитих ученика превазилазе просјечност у жељи за

знањем, у оригиналности, у креативним активностима. Они изражавају своје
идеје и бране их. Ови ученици имају тенденцију да показују већу аутономију у
процесу учења и обављању задатака, те им је стога потребна мања помоћ
одраслих. Прекомјерна интервенција наставника и родитеља може имати
негативан утицај на образовање даровитих ученика, односно, може да спријечи
развој самоконтроле, те да доведе до губитка независности и мотивације за даљи
рад. Мотивационе особине даровитих огледају се у високим когнитивним
захтјевима, огромној радозналости, страсти према одређеним предметима и
појавама. Они су унутрашње мотивисани и разним активностима приступају ради
осјећаја задовољства и успјеха, а не због вањских награда.Треба истаћи да су ово
само неке од особина даровитих ученика и да никако није неопходно да их све
посједује једно дијете да бисмо га окарактерисали као даровито. Исто тако, не
мора да значи ни да је дијете даровито ако посједује већину ових особина.
Наставник, свакако, треба да има одређене стратегије за препознавање наведених
особина, јер се управо од њих креће када је у питању идентификација
даровитости. Када код дјетета буду уочене неке од особина даровитих, то дијете
треба одмах „означити“ и пажљиво пратити „сваки његов корак“.

5.7 Начини рада са даровитим ученицима

С обзиром на то да је наставни план и програм примјерен раду са просјечним

ученицима, основни проблем је како га прилагодити захтјевима и потребама
даровитих. Школа заузима најзначајније мјесто у животу сваког школарца, самим
тим што он у њој проводи велики дио времена и што је одјељење његово прво
социјално окружење у коме треба да развије све своје потенцијале. Због тога
треба водити рачуна да вријеме које даровито дијете проводи у школи не буде
узалуд потрошено. Даровита дјеца посједују широк темељ општих знања и прије
него што крену у школу, њихов рјечник је квантитативно и квалитативно
богатији од рјечника њихових вршњака, они брже уче и памте и због тога
захтијевају сасвим другачији приступ. Њима никако не би требалo да се сервирају
садржаји које они већ знају, нити садржаји који су сувише лаки јер ће то

11
изазивати досаду и одбојност према свему што је школско. Даровити ученици
захтијевају искључиво индивидуални приступ и то у свим фазама наставног
процеса, почев од планирања па до евалуације. Основна улога учитеља је да
осигурају слободан развој интересовања, да не закоче дјететов интелектуални,
емоционални и социјални развој. Од када се води рачуна о даровитим ученицима
примјењивана су три основна модела рада са њима: хомогено груписање,
акцелерација и обогаћивање.

5.8 Потешкоће у раду са даровитим ученицима

У Табели можемо видети ставове наставника о фреквенцији коришћења

одређених врста наставног рада у оквиру редовне наставе са даровитим
ученицима. Оптимистична је чињеница да чак 111 наставника (52,6%) сваког
дана подстиче даровите ученике на креативно решавање различитих
проблемских ситуације.
Ако овом броју додамо да 25,1% испитаника који ову врсту наставног рада
користи неколико пута недељно и да 17,5% наставника који једном месечно
реализују ову врсту наставе, можемо закључити да решавање проблемских
ситуација односно проблемска настава заузимају значајно место у редовној
настави даровитих ученика. Како се даровити ученици издвајају од осталих
ученика управо по јединственим карактеристикама и начинима промишљања,
проблемска настава представља наставни систем са изразито повољним
дидактичко-методичким квалитетима за развој даровитости. Стварање
могућности да сами дођу до решења проблема код даровитих ученика буди
интересовање и развија потребу за перманентним развојем. Истраживањем је
утврђено да наставници у редовној настави са даровитим ученицима често
користе хеуристички приступ односно хеуристичку наставу.

Чак 61,6% испитаника (130) тврди да сваког дана поставља питања која
подстичу логичко размишљање и самостално долажење до схватања.
Учестало, неколико пута недељно то ради 54 (25,6%) наставника. Даровитим
ученицима је неопходно да им се омогући проницање у суштинске везе и
односе, повезивање задатих чињеница са очекиваним решењима како би се
задовољила њихова интелектуална радозналост. Познато је да се под
даровитошћу превасходно подразумева интелектуална даровитост, те је
наведено стање у школској пракси да се обезбеђују питања којима се ученици
воде до потпуног схватања више него неопходно.
Наведену праксу једном месечно реализује 24 (11,4%) наставника а једном
месечно, само 2 (0,9%) о наставника. Такође, као и код проблемске наставе,
само један наставник (0,5%) никада се не примењује ни хеуристичку наставу.
Истраживањем утврђени резултати указују и на значајну заступљеност
интегративне наставе у раду са даровитим ученицима: 103 (48,8%) наставника
изражава став да интегративну наставу користи сваког дана, 68 (32,2%) њих
то чини неколико пута недељно, док 30 (14,2%) наставника неколико пута
месечно реализује интегративну наставу.
Наставници су препознали да је даровитим ученицима неопходно да ствари
сагледавају са више различитих аспеката како би имали потпуну слику

12
 стварности и правилно развијали своју даровитост. Сви наставници су
сагласни да је интегративни приступ незаобилазан део квалитетно
организоване наставе са даровитим ученицима, те тако ни један од њих није
дао потпуно негативни одговор на ову тврдњу.

Други део упитника конципиран је у виду табеле са 25 тврдњи које су

имале за циљ да испитају ставове наставника о сопственим компетенцијама када
је рад са даровитим ученицима у питању. Првенствено даћемо процентуални
приказ одговора испитаника по питањима.

Табела 6. Расподела одговора испитаника у погледу ставова о сагледавању компетенција и

образовних потреба наставника у наставном раду са даровитим ученицима
потпуно углавном уопште
углавном неодлучан
Тврдња се се не се не
се слажем сам
слажем слажем слажем
Сматрам се оспособљеним да 25.2 21.0 10.1 39.5 4.2
изградим профил даровитог
детета.
Битне карактеристике даровитих 25.2 37.8 21.0 14.3 1.7
ученика су знање, интелигенција,
креативност, таленат,
перфекционизам.
Мишљења сам да даровита деца 6.7 9.2 5.9 33.6 44.5
поседују опште интелектуалне
способности које им омогућавају
да буду даровита у свим
школским предметима.
Сматрам да различитим 54.6 23.5 8.4 13.4 0.0
додатним активностима и
применом одговарајућих
наставних метода и поступака,
могу се на адекватан начин
задовољити потребе, могућности
и интересовања даровитих
ученика.
Оспособљен/-а сам да применим 16.8 25.2 42.9 6.7 8.4
адекватне методе и облике рада
са даровитом децом.
Оспособљен/-а сам да креирам 12.6 31.9 20.2 14.3 21.0
активности.
Оспособљен/-а сам да 23.5 26.9 11.8 22.7 15.1
интегришем план рада за
даровито дете у план рада групе.
Похађао/-ла сам семинаре за 12.6 12.6 5.0 61.3 8.4
идентификацију и рад са
даровитим ученицима.

13
 потпуно углавном уопште
углавном неодлучан
Тврдња се се не се не
се слажем сам
слажем слажем слажем
Сматрам да могу адекватно 39.5 16.8 21.0 16.0 6.7
одговорити на изазове и
специфичности рада са
даровитим ученицима.
Неопходна је лична креативност 58.0 9.2 11.8 7.6 13.4
и даровитост да би се успешно
радило са даровитим ученицима.
У раду са даровитим ученицима 22.7 22.7 27.8 13.4 13.4
потребно је употребљавати
холистички приступ.
У раду са даровитим ученицима 29.4 31.1 18.5 15.1 5.9
се може радити индивидуално,
групно и у паровима.
У раду са даровитим ученицима 38.7 19.3 21.8 16.0 4.2
могу постојати потешкоће које се
огледају у виду недостатка
опреме у школама,
неусклађености распореда,
недовољна оспособљеност
наставника, немотивисаност
наставника и ученика.
Компетентан/-а сам да изаберем 45.4 26.1 21.8 5.9 0.8
и применим адекватне методе
које треба примењивати у раду са
даровитим ученицима.
Сматрам се компетентним да 33.6 22.7 10.1 21.0 12.6
помогнем даровитим ученицима
да реално схвате своје
способности и могућности.
Бавим се анализом савремених 43.7 21.0 12.6 15.1 7.6
метода рада са даровитим
ученицима.
Компетентност у раду са 71.4 16.8 3.4 6.7 1.7
даровитим ученицима се огледа и
у пружању подршке да се уклопе
у средину.
Сматрам се оспособљеним/-ом да 8.4 21.0 57.1 9.2 4.2
саветујем даровите ученике.
Најбољи приступ који 60.5 31.9 7.6 0.0 0.0
наставници могу имати према
даровитим ученицима je онај који
ствара услове да у њима открију,
ослободе и развијају своје
потенцијале.
Сматрам се компетентним да 25.2 34.0 20.4 10.7 9.7
препознам стил учења даровитих
ученика, поставим захтеве у
складу са способностима,
склоностима и интересовањима
даровитих, да их пратим и
проверавам њихово напредовање.
Мишљења сам да школа, 52.1 33.6 14.3 0.0 0.0
родитељи и друштво у сарадњи
могу адекватно подстаћи

14
 потпуно углавном уопште
углавном неодлучан
Тврдња се се не се не
се слажем сам
слажем слажем слажем
даровито дете да напредује.
У раду са даровитима мора се 16.8 23.5 36.1 16.8 6.7
инсистирати и на читању,
прављењу белешки, доброј
организацији учења и слободног
времена као и одговорном односу
према обавезама.
Школа, као образовна 12.6 13.4 22.7 35.3 16.0
институција, пружа довољно
могућности да радимо са
даровитим ученицима.
Рад са даровитим ученицима 26.1 29.4 10.1 13.4 21.0
подразумева и знање вишег
квалитета, а развој таквих
личности захтева креативан
однос према сопственом
ангажовању.

Уколико сумирамо категорије слагања (потпуно се слажем и углавном се

слажем), можемо уочити да се наставници у највећој мери слажу са тврдњама
које се односе на приступ даровитим ученицима који подразумева откривање и
развој потенцијала (92% наставника), процену да се компетентност у раду са
даровитима огледа и у пружању подршке да се даровити ученици уклопе у
средину (88% наставника), али и мишљења да школа, родитељи и друштво у
међусобној сарадњи могу адекватно подстаћи даровито дете да напредује (85%
наставника).
Наставници имају прилично подељено мишљење у погледу сопствене
оспособљености да изграде профил даровитог детета, док је солидан део њих
неодлучан у погледу компетенција да саветују даровите ученике (57%) или да
примене адекватне методе и облике рада са даровитом децом (43% неодлучних
испитаника). Око половине наставника сматра себе оспособљеним да креира
активности, интегрише план рада за даровито дете у план групе и адекватно
одговори на специфичности рада са даровитим ученицима, као и да помогне
даровитим ученицима да реално схвате своје способности и могућности.
Самопроцена наставника свакако се ослања и на недостатак додатне едукације,
јер чак 70% њих каже да није похађало семинаре за идентификацију и рад са
даровитим ученицима.
Око 60% наставника сматра да се са даровитим ученицима може радити
индивидуално, групно и у паровима, међутим, мањи број њих процењује да је у
раду са овом врстом ученика потребно употребљавати холистички приступ (45%
се слаже, 28% је неодлучних, а 27% се не слаже са овом тврдњом). Оно у чему се
две трећине наставника слаже је да је неопходна лична креативност и даровитост
да би се успешно радило са даровитим ученицима.
Иако настaвници процењују да су битне карактеристике даровитих
ученика знање, интелигенција, креативност, таленат и перфекционизам, они се

15
углавном не слажу са тврдњом да даровита деца поседују опште интелектуалне
способности које им омогућавају да буду изузетна у свим школским предметима.
Тек сваки четврти наставник мисли да школа пружа довољно могућности
за рад са даровитим ученицима, док половина наставника изражава неслагање са
овом тврдњом. Томе у прилог говори и налаз да око 60% наставника мисли да у
раду са даровитом децом могу постојати тешкоће које се огледају у виду
недостатка опреме у школама, неусклађености распореда, недовољне
оспособљености наставника, као и немотивисаности наставника и ученика.
У Табели 2 се налази приказ истраживачких хипотеза и одговарајућих
тврдњи преко којих су оне операционализоване. Може се приметити да су
одређене хипотезе операционализоване преко више тврдњи у скали која испитује
ставове наставника.
Табела 7. Приказ истраживачких хипотеза и тврдњи
Хипотеза Ред.бр Тврдња
Сматрам да различитим додатним активностима и применом одговарајућих
наставних метода и поступака, могу се на адекватан начин задовољити
потребе, могућности и интересовања даровитих ученика.
1 4
Оспособљен/-а сам да креирам активности прилагођене потребама даровитог
1 6 детета.
Сматрам да могу адекватно одговорити на изазове и специфичности рада са
2 9 даровитим ученицима.
У раду са даровитима мора се инсистирати и на читању, прављењу белешки,
доброј организацији учења и слободног времена као и одговорном односу
3 23 према обавезама.

Битне карактеристике даровитих ученика су знање, интелигенција,

креативност, таленат, перфекционизам.
4 2
Мишљења сам да даровита деца поседују опште интелектуалне способности
4 3 које им омогућавају да буду даровита у свим школским предметима.

Неопходна је лична креативност и даровитост да би се успешно радило са

даровитим ученицима.
5 10
Компетентност у раду са даровитим ученицима се огледа и у пружању
5 18 подршке да се уклопе у средину.
У раду са даровитим ученицима потребно је употребљавати холистички
6 11 приступ.
У раду са даровитим ученицима се може радити индивидуално, групно и у
6 12 паровима.
Најбољи приступ који наставници могу имати према даровитим ученицима je
онај који ствара услове да у њима открију, ослободе и развијају своје
6 20 потенцијале.
У раду са даровитим ученицима могу постојати потешкоће које се огледају у
виду недостатка опреме у школама, неусклађености распореда, недовољна
7 13 оспособљеност наставника, немотивисаност наставника и ученика.

Будући да се број наставника по категоријама демографских варијабли пол

и степен стручне спреме прилично разликује, није било оправдано спроводити

16
статистичке анализе са циљем поређења група. Извршено је поређење наставника
по годинама старости, иако и ту постоји неуједначеност у погледу величина
група. Пошто године старости корелирају са годинама стажа, изостављена је
анализа која за циљ има поређење испитаника по годинама стажа.
Следи поређење испитаника различитих година старости у погледу
ставова на тврдње које испитују истраживачке хипотезе.

Табела 8. Поређење просечних вредности на тврдњама у односу на године старости наставника

Тврдње Сума df Просеча F p
квадрат н
а квадрат
Битне карактеристике Између 6.015 3 2.005 1.849 0.142
даровитих ученика су група
знање, интелигенција, Унутар 124.691 115 1.084
креативност, таленат, група
перфекционизам. Укупно 130.706 118  
Мишљења сам да Између 4.961 3 1.654 1.112 0.347
даровита деца поседују група
опште интелектуалне Унутар 171.039 115 1.487
способности које им група
омогућавају да буду Укупно 176.000 118  
даровита у свим
школским предметима.
Сматрам да различитим Између 3.517 3 1.172 1.029 0.383
додатним активностима и група
применом одговарајућих Унутар 131.037 115 1.139
наставних метода и група
поступака, могу се на Укупно 134.555 118  
адекватан начин
задовољити потребе,
могућности и
интересовања даровитих
ученика.
Оспособљен/-а сам да Између 2.358 3 0.786 0.425 0.735
креирам активности група
прилагођене потребама Унутар 212.633 115 1.849
даровитог детета. група
Укупно 214.992 118  
Сматрам да могу Између 22.617 3 7.539 4.713 0.004*
адекватно одговорити на група *
изазове и специфичности Унутар 183.938 115 1.599
рада са даровитим група
ученицима. Укупно 206.555 118  
Неопходна је лична Између 1.708 3 0.569 0.252 0.860
креативност и даровитост група
да би се успешно радило Унутар 260.275 115 2.263
са даровитим ученицима. група
Укупно 261.983 118  
У раду са даровитим Између 16.483 3 5.494 3.384 0.021*

17
ученицима потребно је група
употребљавати Унутар 151.001 93 1.624
холистички приступ. група
Укупно 167.485 96  
У раду са даровитим Између 5.344 3 1.781 1.202 0.312
ученицима се може група
радити индивидуално, Унутар 170.387 115 1.482
групно и у паровима. група
Укупно 175.731 118  
У раду са даровитим Између 20.694 3 6.898 4.862 0.003*
ученицима могу група *
постојати потешкоће које Унутар 163.155 115 1.419
се огледају у виду група
недостатка опреме у Укупно 183.849 118  
школама, неусклађености
распореда, недовољна
оспособљеност
наставника,
немотивисаност
наставника и ученика.
Компетентност у раду са Између 0.595 3 0.198 0.252 0.860
даровитим ученицима се група
огледа и у пружању Унутар 90.565 115 0.788
подршке да се уклопе у група
средину. Укупно 91.160 118  
Најбољи приступ који Између 1.730 3 0.577 0.362 0.781
наставници могу имати група
према даровитим Унутар 157.823 99 1.594
ученицима je онај који група
ствара услове да у њима Укупно 159.553 102  
открију, ослободе и
развијају своје
потенцијале.
У раду са даровитима Између 1.915 3 0.638 0.403 0.751
мора се инсистирати и на група
читању, прављењу Унутар 182.371 115 1.586
белешки, доброј група
организацији учења и Укупно 184.286 118  
слободног времена као и
одговорном односу
према обавезама.
Напомена: df – степени слободе, F – статистик, p – статистичка значајност
** значајност на нивоу 0.01.
* значајност на нивоу 0.05.

Увидом у Табелу 3 може се рећи да постоје статистичке значајне разлике

између наставника различитих година старости у погледу тврдње Сматрам да
могу адекватно одговорити на изазове и специфичности рада са даровитим
ученицима F(3,115)=4.713, p=0.004. Накнадним тестовима за вишеструка
поређења је утврђено да се наставници узраста од 31 до 40 године статистички
значајно разликују у односу на наставнике старости од 41 до 50 година и оне

18
преко 50 година у смислу да изражавају виши степен слагања са наведеном
тврдњом у односу на своје старије колеге.
Такође, утврђено је да постоје статистичке значајне разлике између
наставника у погледу тврдње У раду са даровитим ученицима потребно је
употребљавати холистички приступ F(3,115)=3.384, p=0.021. Накнадним
тестовима за вишеструка поређења је утврђено да се наставници узраста од 31 до
40 година старости статистички значајно разликују у односу на колеге од 41 до 50
година старости у смислу да изражавају виши степен слагања са наведеном
тврдњом у односу на своје старије колеге.

Поред тога, утврђено је да постоје статистичке значајне разлике између

наставника у погледу тврдње У раду са даровитим ученицима могу постојати
потешкоће које се огледају у виду недостатка опреме у школама,
неусклађености распореда, недовољна оспособљеност наставника,
немотивисаност наставника и ученика F(3,115)=4.862, p=0.003. Накнадним
тестовима за вишеструка поређења је утврђено да се наставници млађи од 30
година статистички значајно разликују од свих осталих наставника у смислу да
изражавају виши степен слагања са наведеном тврдњом у односу на своје старије
колеге.
Нису утврђене статистички значајне разлике на осталим тврдњама између
ове четири групе испитаника. Иако се као један од значајних видова
диференцирања наставе истиче програмирана настава, резултати нашег
истраживања нису у складу са очекивањима. Као што се може видети, чак 98
наставника (43,6%) истиче да даровити ученици никада не раде на решавању
задатака на рачунарима. Ове резултате можемо оправдати неповољном
материјално-техничком ситуацијом у школама као и некомпетентношћу
наставника за примену програмиране наставе. Из ових разлога свега 22,7% (48)
наставника програмирану наставу користи неколико пута месечно, односно 18
наставника (8,5%) неколико пута недељно.
Резултати показују да даровити ученици свега 13 наставника (6,2%) имају
привилегију да сваког дана ради на решавању задатака на рачунарима. Уколико
наведеним разлозима негативних резултата додамо и чињеницу да су
истраживањем обухваћени и наставници који предају информатику и/или раде у
одељењу за талентоване информатичаре, резултати су још алармантнији и
захтевају озбиљну педагошку интервенцију.
Нешто повољније, а опет незадовољавајуће резултате имамо у примени
интерактивне наставе у раду са даровитим ученицима. Ако с једне стране узмемо
податке да 39,3% наставника никада не примењује интерактивну наставу, 25,6%
то чини једном месечно и 13,7% неколико пута месечно, и са друге стране да
свега 10% наставника то чини свакодневно и 11,4% неколико пута недељно,
нужно је указати на озбиљне последице које оваква пракса може имати. Наиме,
интерактивна настава пружа висок степен самосталности и интеракцијске
повезаности које су важни предуслови за развој даровитости. Постављањем
ученика у изразито субјекатску позицију којом се обезбеђује његово максимално
ангажовање он развија многоструке капацитете на којима се заснива даровитост.

19
Уједно, примена интерактивне наставе предупређује социјалну изопштеност или
искљученост која може пратити даровите ученике.
Уколико резултате истраживања анализирамо са аспекта коришћења
могућности које менторска настава има у раду са даровитима, можемо закључити
да простора за унапређивање овог подручја и те како има. Иако је заступљенија
од интегративне и програмиране наставе, потреба за педагошко-дидактичко-
методичком интервенцијом има јер 82 (22+60) наставника менторским приступом
не ради никада или ради једном месечно.

ЗАКЉУЧАК

По угледу на светску литературу, у домаћој се наилази на безброј

информација које се тичу појма даровитости, идентификације и карактеристика
даровитих, али не и улоге наставника. Стога се закључује да је улога наставника
у развоју даровитости слабо разрађена, иако је веома битна, и да је у том пољу
неопходно додатно истраживање. Чињеница је да је даровитим ученицима у
нашим школама посвећено најмање пажње. Веома мало има разрађених планова
и програма, метода и облика рада са њима. Скроман је број едукативних центара,
посебних школа, разреда и садржаја који се користе у подстицању развоја
даровитости. Стиче се утисак да се у нашим школама ученици само
идентификују и да се ништа више са њима не ради. Ипак, у последњих неколико
година, јавио се велики број семинара и обука за наставнике и све више се
подиже свест о постојању оваквих ученика. То ипак не значи да је много учињено
за ученике, већ да је то само почетак једног дугог процеса. Нада се улаже у то да
ће у будућности наставници почети заиста да у пракси примењују научено и да ће
стварати повољну климу у разреду како би подстакли испољавање и развијање
даровитости код својих ученика.
Наставниково посматрање даровитих данас поред личних стручних
компетенција, би требао да се базира на интердисциплинарном тимском раду
који укључује педагога и психолога и да буде уско повезан са свим другим
плановима школског проучавања деце. Педагог и психолог су значајни у процесу
прикупљања података о способностима даровитих ученика које касније
прослеђују наставнику. Након добијених података, наставник је дужан да
посматра понашање ученика, залагање на часу и ван њега. На основу сопственог
закључка, наставник дете групише у једну од следећих категорија (Максић,
1995): Добар оратор (течно прича и има моћ глуме), логичар математичар (добро
и тачно мисли, упоређује и закључује), добар сликар, моделатор (има изузетне
способности у ликовној култури).
У Правилнику о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних
сарадника из 2005. године, од наставника и педагога се захтева да знају да
креирају средину за учење и развој и да прилагођавају захтеве развојним нивоима
деце и њиховим стиловима учења. Наставник треба да зна да примењује
индивидуални приступ деци, да подржава иницијативу ученика и његово

20
стваралачко изражавање, док се од педагога очекује да зна да идентификује
талентоване ученике и ради на стварању подстицајне средине за њихов развој.
Наставник треба да уважава иницијативу и слободу изражавања мисли, ставова и
уверења ученика. Он треба да познаје различите облике сарадње са породицом да
би се на што бољи начин обезбедила подршка развоју ученика. Што се тиче
педагога они су ти који треба да сарађују и у организовању различитих облика
ученичког стваралаштва (Максић, Ђуришић-Бојановић, 2005). Правилник
одређује стандарде које наставник и педагог треба да задовоље како би њихов рад
био квалитетан.
Из свега наведеног у раду, проучене стручне литературе и обављеног
истраживања, може се закључити да је општа хипотеза: Претпоставља се да
наставници, без обзира на године старости и образовање, имају скоро
идентично мишљење о својим компетенцијама у наставном раду са даровитим
ученицима потврђена.
Свакако, да би рад наставника са даровитим ученицима био олакшан,
наставници често добијају помоћ од стручних сарадника, а пре свега педагога.
Они помажу наставницима у решавању разних проблема и питања, као и
прилагођавању наставе према потребама даровитих ученика. Педагог пружа
наставницима информације о могућим приступима у раду са даровитим
ученицима (Лазаревић, Видојевић, 2015).
Веома је битно да наставници сарађују са стручним сарадницима, јер од
њих могу добити велики број информација који би им користио у раду. Стручни
сарадници су особе које прикупљају и обједињују релевантне податке о
ученицима. Они на тај начин, управљају процесом идентификације ученика
изузетних способности и координишу израду њихових педагошких профила. У
припреми Плана индивидуализације и Плана активности, стручни сарадник је
само саветодавац, док главну улогу у припреми има наставник (Димитријевић,
Јаневски, 1975). Поред наведених планова, педагошко-психолошка служба
задужена је за израду ученичких досијеа. Они се користе за идентификацију
даровитих ученика. Досијеи знатно олакшавају наставницима рад са даровитим
ученицима и у сваком досијеу налазе се значајни подаци о ученику (Гојков,
2008).

21
22
 ЛИТЕРАТУРА

1. Алтарас, А. (2006). Даровитост и подбацивање. Панчево: Мали Немо.

2. Аврамовић, З., Вујачић, М. (2009). Однос наставника према даровитим
ученицима. Педагошка стварност, 55 (9/10), 878-889.
3. Гојков, Г. (2008). Дидактика даровитих, Вршац: Висока школа
струковних студија за образовање васпитача ,,Михаило Палов".
4. Гојков, Г., Стурза-Милић, Н., Гојков-Рајић, А., Стојановић, А. (2002).
Рана идентификација даровитости, Вршац: Виша школа за образовање
васпитача.
5. Гојков, Г., Стојановић, А. (2016). Природа даровитости и подстицање
даровитости, Београд: Српска академија образовања.
6. Ђорђевић, Б., Максић, С. (2005). Подстицање талената и креативности
младих- изазов савременом свету. Зборник Института за педагошка
истраживања, 37 (1), 125-147.
7. Ђукић, М., Ђерманов, Ј., Косановић, М. (2012). Педагошки третман
даровитих ученика у инклузивној школи У: Инклузивно образовање: образовање
за све. (стр. 61-91). Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
8. Јовановић, В. (2012). Интелектуална даровитост: од школско-
психометријске ка холистичкој концепцији У: А. Алтарас (ур.), Даровитост:
поглди и огледи: Друго поглавље. (стр. 41-64). Филозофски факултет у Београду.
9. Лазаревић, М., Видојевић, М. (2015). Одлике саветодавног рада педагога
са наставницима у циљу унапређивања рада с даровитим ученицима. У:
Педагошки допринос унапређивању подучавања и учења. (стр. 159-163).
Филозофски факултет Универзитета у Београду и Педагошко друштво Србије.
10. Летић, М. (2017). Емоционална интелигенција даровитих ученика,
Годишњак Филозофског факултетау Новом Саду, 42 (2), 225-241.
11. Летић, М., Лунгулов, Б. (2016). Социо-демографски чиниоци успешности
даровитих ученика, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 41 (2),
215-232.
12. Максић, С. (1998). Даровито дете у школи. Београд: Институт за
педагошка страживања.
13. Максић, С. (2007). Даровито детеу школи, Београд: Завод за уџбенике.
14. Максић, С., Ђуришић-Бојановић, М. (2005). Лиценца за рад наставника са
даровитим ученицима. У: Радови са међународног научног скупа ,,Даровити и
одрасли": Зборник 11 (стр. 313- 322). Виша школа за образовање васпитача
Вршац и Универзитет Тибисцус Темишвар.
15. Максић, С. (2013). Даровита деца у инклузивном концепту образовања. У:
С. Глашић-Павишић (ур.), Остваривање инклузије у предшколској установи и
основној школи: тематски зборник радова (7-24). Институт за педагошка
истраживања Београд и Висока школа струковних студија за васпитаче и
пословне информатичаре Сремска Митровица.
16. Милановић, А. (2017). Теорије о даровитима. Годишњак Педагошког
факултета у Врању, 8 (1), 191-201.
17. Николић, М., Грандић, Р., Павловић, М. (2017). Компетенције васпитача за
рад са даровитом децом. Иновације у настави, 30 (1), 43-54.

23
18. Радуловић, Л., Станчић, М. (2014). Како наставници виде сарадњу са
педагогом. У: Идентитет професије педагог у савременом образовању. (стр. 117-
122). Филозофски факултет Универзитета у Београду.
19. Стипић, М., Лунгулов, Б. (2012). Образовање даровитих у инклузивном
образовању. У: Инклузивно образовање: образовање за све. (стр. 91-106).
Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.

24
 Прилог
Испитивање компетенција наставника основних школа у
Крушевцу о раду са даровитим ученицима

Поштовани наставници,
Овај упитник је саставни део истраживачког рада Компетенције
наставника основне школе у раду са даровитим ученицима који се бави
сагледавањем Вашег личног искуства у раду са даровитом децом.
Циљ ове анкете je сагледавање компетенција и образовних потреба
наставника у наставном раду са даровитим ученицима. Ради прикупљања
релевантних података неопходна су нам Ваша искуства, мишљења и ставови.
Резултати овог испитивања биће детаљно анализирани и могу чинити
полазну основу за утврђивање програмске и организационе концепције
дидактичко-методичког усавршавања наставника и развој њихових
професионалних компетенција за рад са даровитим ученицима.
Надамо се да ћете објективно и коректно приступити овом задатку и тиме
дати свој пуни допринос нашој истраживачкој активности.

УНАПРЕД ХВАЛА HA САРАДЊИ!

I ДЕО
1. Место и назив школе: ___________________________
2. Пол (заокружите): М/Ж

3. Степен стручне спреме (штиклирајте поље):

виша школа (VI ссс)

факултет (VII1 ссс)
магистратура (VII2 ссс)

4. Године старости наставника (упишите):

___________________

5. Искуство у настави (штиклирајте поље):

До 5 год.
Од 5 до 10 год.
Од 10 до 20 год.
Преко 20 год.

25
 II ДЕО
Молимо Bac да одговорите на следећа питања процењујући тачност
тврдње, односно степен присутности у Вашој наставној пракси као и важност
датог исказа, пo следећој скали:

1. Потпуно се слажем
2. Углавном се слажем
3. Неодлучан сам
4. Углавном се не слажем
5. Уопште се не слажем

Тврдња Потпуно Углавном Неодлучан Углавном Уопште

се слажем се слажем сам се не се не
слажем слажем
Сматрам се оспособљеним да
изградим профил даровитог
детета.

Битне карактеристике
даровитих ученика су знање,
интелигенција, креативност,
таленат, перфекционизам.
Мишљења сам да даровита
деца поседују опште
интелектуалне способности
које им омогућавају да буду
даровита у свим школским
предметима.
Сматрам да различитим
додатним активностима и
применом
одговарајућих наставних
метода и поступака, могу се на
адекватан начин
задовољити потребе,
могућности и интересовања
даровитих ученика.
Оспособљен/-а сам да
применим адекватне
методе и облике рада
са даровитом децом.
Оспособљен/-а сам да
креирам активности
прилагођене потребама
даровитог детета.
Оспособљен/-а сам да
интегришем план
рада за даровито дете
у план рада групе.

26
Похађао/-ла сам семинаре за
идентификацију и рад са
даровитим ученицима.
Тврдња Потпуно Углавном Неодлучан Углавном Уопште
се слажем се слажем сам се не се не
слажем слажем

Сматрам да могу адекватно

одговорити на изазове и
специфичности рада са
даровитим ученицима.
Неопходна је лична
креативност и даровитост да
би се успешно радило са
даровитим
ученицима.
У раду са даровитим
ученицима потребно је
употребљавати холистички
приступ.
У раду са даровитим
ученицима се може радити
индивидуално, групно и у
паровима.
У раду са даровитим
ученицима могу постојати
потешкоће које се огледају у
виду недостатка опреме у
школама, неусклађености
распореда, недовољна
оспособљеност наставника,
немотивисаност наставника и
ученика.
Компетентан/-а сам да
изаберем и применим
адекватне методе које треба
примењивати у раду са
даровитим ученицима.
Сматрам се компетентним да
помогнем даровитим
ученицима да реално схвате
своје способности и
могућности.
Бавим се анализом савремених
метода рада са даровитим
ученицима.
Мишљења сам да своје
компетенције треба константно
надограђивати како би се
адекватно приступило раду са
даровитим ученицима.
Компетентност у раду са
даровитим ученицима се огледа
и у пружању подршке да се
уклопе у средину.

27
 Сматрам се оспособљеним/-ом
да саветујем даровите ученике.

Тврдња Потпуно Углавном Неодлучан Углавном Уопште се

се слажем се слажем сам се не не слажем
слажем
Најбољи приступ који
наставници могу имати према
даровитим ученицима je онај
који ствара услове да у њима
открију, ослободе и развијају
своје потенцијале.
Сматрам се компетентним да
препознам стил учења
даровитих ученика, поставим
захтеве у складу са
способностима, склоностима и
интересовањима даровитих, да
их пратим и проверавам
њихово напредовање.
Мишљења сам да школа,
родитељи и друштво у сарадњи
могу адекватно подстаћи
даровито дете да напредује.
У раду са даровитима мора се
инсистирати и на читању,
прављењу белешки, доброј
организацији учења и
слободног времена као и
одговорном односу према
обавезама.
Школа, као образовна
институција, пружа довољно
могућности да радимо са
даровитим ученицима.
Рад са даровитим ученицима
подразумева и знање вишег
квалитета, а развој таквих
личности захтева креативан
однос према сопственом
ангажовању.

III ДЕО

Молимо Вас да изнесете Ваше мишљење по следећим питањима.

1. Да ли сте се до сада сусретали са даровитим ученицима у свом одељењу?

Уколико јесте, наведите како сте их препознали и приступили им.

28
 ___________________________________________________________________
2. Сматрате ли да су даровити ученици занемарени у данашњем образовном
систему? Молимо Вас образложите укратко свој став.

___________________________________________________________________

3. Да ли често саветујете, упућујете и менторским приступом подстичете и

усмеравате даровите ученике? Молимо Вас укратко образложите свој став.

___________________________________________________________________

4. Сматрате ли да унапређивање квалитета наставног рада са даровитим

ученицима у оквиру редовне наставе захтева оснаживање наставника у
процесу развоја компетенција менторског вођења даровитих? Молимо Вас
укратко образложите свој став.

___________________________________________________________________

5. Сматрате ли да даровити ученици који похађају часове додатног рада

остварују напредак у складу са програмским циљевима и индивидуалним
потребама? Молимо Вас укратко образложите свој став.

___________________________________________________________________

Анкетирање је анонимно, без уписивања личних података.

Захваљујем на сарадњи!

29
 Списак графикона и табела

Графикон 1. Полна структура испитаника.....................................................................- 32 -

Табела 1. Стручна спрема испитаника – процентуални приказ........................- 32 -

Табела 2. Старосна структура испитаника – процентуални приказ...............- 33 -
Табела 3. Радни стаж испитаника.......................................................................- 33 -
Табела 4. Расподела одговора испитаника у погледу ставова о сагледавању
компетенција и образовних потреба наставника у наставном раду са даровитим
ученицима.................................................................................................................- 37 -
Табела 5. Приказ истраживачких хипотеза и тврдњи..........................................- 39 -
Табела 6. Поређење просечних вредности на тврдњама у односу на године
старости наставника................................................................................................- 40 -

30