Proizvodnja električne energije

OBLICI ENERGIJE

Dr Dragoslav Perić

Proizvodnja el. energije 1

 OBLICI ENERGIJE - SADRŽAJ
• OBLICI ENERGIJE
• DEFINICIJE ENERGETIKE
• ENERGIJA I OBLICI ENERGIJE
• AKUMULISANI I PRELAZNI OBLICI ENERGIJE
• PRIMARNI, SEKUNDARNI I KORISNI IZVORI ENERGIJE
• PRIMARNI OBLICI ENERGIJE
• KONVENCIONALNI I NEKONVENCIONALNI OBLICI
• OBNOVLJIVI I NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE
• TRANSFORMACIJE OBLIKA ENERGIJE
• KORISNI OBLICI ENERGIJE
• TRANSFORMACIJE U ELEKTRIČNU ENERGIJU

Proizvodnja el. energije 2

 DEFINICIJE ENERGETIKE
• Naučno -stručna:
– ENERGETIKA JE NAUKA O ENERGIJI
i o tehničkom korišćenju izvora energije.
• Ekonomska:
– ENERGETIKA JE SKUP PRIVREDNIH AKTIVNOSTI
pomoću kojih se istražuju i proizvode primarni izvori energije,
zatim transformišu, prenose i distribuiraju do potrošača
i kao primarna ili sekundarna energija racionalno koriste.
• Filozofska:
– ENERGETIKA JE POGLED NA SVET
koji sve što postoji i što se zbiva svodi na energiju,
čak i materiju i duh,
koji ustvari nisu ništa drugo
do oblici u kojima se energija pojavljuje.
• U širem smislu:
– ENERGETIKA JE GRANA PRIVREDE
koja omogućava snabdevanje potrošača neophodnom energijom.
Proizvodnja el. energije 3
 ENERGIJA I OBLICI ENERGIJE
• Energija je SPOSOBNOST VRŠENJA RADA
• IZVORI ENERGIJE (OBLICI, NOSIOCI)
su pojave ili materijali
koji se mogu koristiti za proizvodnju energije.
• Samo neki prirodni materijali ili pojave mogu da se
koriste za proizvodnju energije
i to su PRIMARNI oblici energije,
koji se dalje mogu transformisati
u SEKUNDARNE (veštačke) oblike energije,
dok je potrošačima potrebna KORISNA ENERGIJA.
Proizvodnja el. energije 4
 AKUMULISANI I PRELAZNI
OBLICI ENERGIJE
• AKUMULISANI OBLICI ENERGIJE
(potencijalna, kinetička i unutrašnja)
se u svom obliku mogu održati po želji dugo,
dok je za PRELAZNE OBLIKE
karakteristična kratkotrajnost pojave.
• PRELAZNA ENERGIJA
(mehanička, električna i toplotna)
se pojavljuje kada akumulisana energija
menja svoj oblik
i kada prelazi sa jednog tela na druga.
Proizvodnja el. energije 5
PRIMARNI, SEKUNDARNI I KORISNI
IZVORI ENERGIJE

geotermalni izvori
uraniju i toriju m

sun~eva energija
drvo i biomasa

vodne snage

plima i oseka

toplota mora

primarni oblici energije

siro va n afta

zemni gas

laki at omi

vetar
ugalj

Potencijalna Kineti~ka Energija

energija energija zra~enja

Unutra{nja toplotna energija

transformacija oblika
energije
ELEKTRI^NA ENERGIJA

korisni oblici energije

korisnici toplotne energije

korisnici mehani~ke energije

korisnici energije zra~enja

(svetlost, el. mag. zra~enje)
korisnici hemijske energije
Proizvodnja el. energije 6
 PRIMARNI OBLICI ENERGIJE
• oblici koji se nalaze u prirodi
ili se u njoj pojavljuju,
• samo neki od njih
mogu da se koriste u svom prirodnom obliku.

• a) konvencionalni i nekonvencionalni
(s obzirom na nivo korišćenja),
• b) neobnovljivi i obnovljivi izvore energije
(s obzirom na prirodnu obnovljivost)

Proizvodnja el. energije 7

 PRIMARNI OBLICI ENERGIJE (II)
• nosioci hemijske energije
(drvo, treset, ugalj, sirova nafta, prirodni gas,
uljni škriljci, bitumenozni peskovi, biomasa),
• nosioci potencijalne energije
(vodne snage, plima i oseka),
• nosioci nuklearne energije (nuklearna goriva),
• kinetička energija (vetar, morski talasi),
• toplotna energija
(geotermalna energija, toplota mora),
• energije zračenja (Sunčevo zračenje).
Proizvodnja el. energije 8
 KONVENCIONALNI I
NEKONVENCIONALNI OBLICI
• KONVENCIONALNI izvore energije
(koji se danas najčešće koriste) :
– drvo, ugalj, sirova nafta, prirodni gas (GORIVA),
– VODNE SNAGE (hidropotencijal) i
– NUKLEARNA GORIVA (uran i torijum).
• NEKONVENCIONALNI :
– energija zračenja Sunca,
– geotermalna energija,
– energija vetra,
– energija mora i morskih talasa, plime i oseke i
– energija fuzije lakih atoma.
Proizvodnja el. energije 9
 OBNOVLJIVI I NEOBNOVLJIVI
IZVORI ENERGIJE
• Obnovljivi izvori Obnovljivi izvori se ne mogu utrošiti,
jer se Sunčevim zračenjem stalno obnavljaju
– zračenje Sunca, (fotosinteza izaziva rast biomase,
– vodne snage, promena atmosferskih prilika izaziva vetar,
isparavanje vode dovodi do stvaranja oblaka,
– energija vetra, a zatim padavina koje obnavljaju vodne snage,
– energija plime i oseke, itd).
– energija talasa mora,
• Neobnovljivi izvori
– sva fosilna goriva
(ugalj, nafta, uljni škriljci, bituminozni peskovi),
– nuklearna goriva i
– geotermalna energija.
Proizvodnja el. energije 10
 TRANSFORMACIJE OBLIKA
ENERGIJE
• SAGOREVANJE
– proces transformacije hemijske energije goriva
u unutrašnju toplotnu energiju.
Postrojenja i uređaji za neposrednu transformaciju
hemijske u unutrašnju energiju su LOŽIŠTA.
• PRETVARANJE UNUTRAŠNJE TERMIČKE ENERGIJE U
MEHANIČKU ENERGIJU
– unutrašnja termička energija dobijena sagorevanjem
dalje se može transformisati u mehaničku energiju
(produkti sagorevanja u motorima SUS i gasnim turbinama, energija pare u parnim
turbinama i mašinama).
• DESTILACIJA
– sirova nafta se ne koristi u prirodnom obliku, već u obliku svojih derivata
dobijenih u postupku destilacije u rafinerijama. Transformacija sirove
nafte omogućava višestruku i raznovrsnu upotrebu derivata za proizvodnju
toplotne, mehaničke i hemijske energije.
Proizvodnja el. energije 11
 TRANSFORMACIJE OBLIKA
ENERGIJE (II)
• DEGAZOLINAŽA
– transformacija u kojoj se vrši
odvajanje lakih od teških ugljovodonika kod prirodnog gasa.
• NUKLEARNE REAKCIJE
– transformacija primarne nuklearne energije
u unutrašnju energiju nosilaca energije (voda, vodena para),
a zatim u mehaničku energiju pomoću parnih turbina.
• TURBINSKE TRANSFORMACIJE
– transformacije potencijalne energije (vodnih snaga, plime i oseke),
kinetičke energije (vetar i morski talasi),
geotermalne energije i toplotne energije mora
u mehaničku energiju pomoću vodnih turbina, vetrenjača i toplotnih turbina.
• ENERGIJA ZRAČENJA
– može se transformisati u unutrašnju toplotnu energiju nosilaca energije
(voda, para),
a zatim u mehaničku,
odnosno u električnu energiju direktno
Proizvodnja putem solarnih fotonaponskih ćelija.12
el. energije
 KORISNI OBLICI ENERGIJE
• TOPLOTNA ENERGIJA
– najčešće se prenosi putem nosilaca toplotne energije
(voda, para, produkti sagorevanja) ili električne energije.
– Ukoliko se kao nosilac toplote koristi fluid, potreban je razmenjivač
toplote da bi se izvršila razmena toplote u prostoriji ili uređaju.
– Električna energija se u otpornim i indukcionim pećima i uređajima
direktno pretvara u toplotnu energiju.
• MEHANIČKU ENERGIJU
– ostvarujemo bilo putem korišćenja električne energije (električni motori)
ili sagorevanjem goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem,
gasnim turbinama i motorima sa spoljnim sagorevanjem.
• Za dobijanje HEMIJSKE ENERGIJE
– služi koks, električna energija ili oba zajedno,
– koristi se u redukcionim pećima koje se baziraju na hemijskim procesima.
• Za snabdevanje potrošača SVETLOSNOM ENERGIJOM
– danas se koristi samo električna energija.
Proizvodnja el. energije 13
HEMIJSKA GEOTERMAL- POTENC. ENERGIJA KINETICKA
NUKLEARNA TOPLOTA ENERGIJA
ENERGIJA PLIME I ENERGIJA
ENERGIJA NI IZVORI MORA ZRACENJA
ENERGIJA VODE OSEKE VETRA

SAGOREVANJE FISIJA FUZIJA

UNUTRASNJA UNUTRASNJA UNUTRASNJA

TERMICKA TERMICKA TERMICKA
ENERGIJA ENERGIJA ENERGIJA

GORIVE TERMO- TERMO- GENERATO- GASNE MOTORI PARNE VODNE VETRENJACE SOLARNI
CELIJE ELEKTRICNI JONSKI RI MHD TURBINE SUS TURBINE TURBINE ELEMENTI
ELEMENTI ELEMENTI

TRANSFORMACIJE MEHANICKA ENERGIJA

U ELEKTRIČNU ELEKTRICNI
GENERATORI

ENERGIJU
ELEKTRICNA
ENERGIJA
Proizvodnja el. energije 14