METODOLOGIJA ZDRAVSTVENOG

OBRAZOVANJA I PROMOCIJE ZDRAVLJA

3
Spec.sms Vesna Imbronjev
Visoka strukovna škola ICEPS
 DEFINICIJA PROMOCIJA ZDRAVLJA

• Promocija zdravlja je proces učenja kojim nastojimo da

pojedinac ili zajednica ovlada determinantama
zdravlja.Promocija zdravlja podrazumeva unapređenje
zdravlja pre nego se pojavi bolest odnosno zdravstveni
problem.
• Da bi se postigli ovi ciljevi, potrebno je menjati način
života, sprovoditi zdravstveno informisanje
naroda,unapređivati životnu i radnu okolinu,ojačati
privredni razvoj sredine i poboljšati socijalno-ekonomski
status.
• Zdravstvena promocija uključuje dodavanje nove dimenzije na
rad u zdravstvenoj struci koja podrazumeva odgovornost
pojedinca i zajednice.
• Izraz “promocija zdravlja” znači “način razmišljanja u javnom
zdravstvu”,a posebno naglašava zdravu politiku i promenu stila
života kao oruđe za poboljšanje njihovog zdravlja.
• Prema ovom pristupu važnu ulogu igra i “olakšavanje zdravih
izbora” u odnosu na životnu okolinu,društveno
učešće,masovne medije i druge društvene sektore kao što su
osnovno i srednje obrazovanje,radne organizacije,kolana
samouprava...jer se tu može raditi na poboljšanju zdravlja
stanovništva.
Ključno za novi pristup u radu zdravstvenih radnika je
promenjen pristup u prihvatanju osnovnih vrednosti promocije
zdravlja:
1. Etički principi
2. Poštovanje autonomije
3. Osposobljavanje pojedinca za rad
4. Briga za jednakost i socijalnu pravdu
5. Priznanje i poštovanje različitosti
 Zdravstveno vaspitanje i promocija zdravlja

Celokupna radnja zdrav.vaspitanja i promocije zdravlja

usmerena je na unapređenje telesnog, mentalnog i
duševnog zdravlja i na društveno blagostanje.
Opšti ciljevi ZV prema dokumentima SZO su:
1. Postići da zajednica smatra zdravlje visokom
društvenom vrednošću
2. Pomoći pojedincima da postanu sposobni i odgovorni
za zdravlje u aktivnostima koje sami za sebe moraju
preduzeti i kao pojedinci i kao članovi grupe
3. Propagirati razvoj i ispravno korišćenje zdravstvene
delatnosti.
 Cilj promocije zdravlja je:

1. Smanjiti uzroke bolesti i onesposobljenja

2. Ohrabriti i podržati ljude da preuzmu odgovornost za
svoje živote
3. Razviti javne politike koje štite i promovišu zdravlje i
društveno blagostanje
4. Pomoći ljudima da steknu relevantne informacije i
veštine o zdravlju
 Ciljevi zdravstvenog vaspitanja i promocije zdravlja po
UNESCO-u
Prema stavovima vaspitne,naučne i kulturne organizacije
Ujedinjenih naroda (UNESCO)osnovni ciljevi ZV se sastoji u
sladecem:
1. Pomoći ljudima da žive punim i sretnijim životom
2. Pomoći im da se prilagođavaju promenama koje se dešavaju
u savremenom svetu
3. Ohrabriti ljude da razvijaju svoju kulturu
4. Omogućiti im da postignu ekonomski i socijalni napredak
5. Osposobiti ih da zauzmu svoje mesto kao ravnopravni
članovi savremenog sveta
6. Omogućiti svim ljudima da žive u miru
 Globalni ciljevi i sadržaj ZV i promocije zdravlja

1. Učiniti zdravlje pojedinca i zajednice najvećom

društvenom vrednošću u kojoj participiraju
pojedinci,grupe i zajednica
2. Omogućiti ljudima da primenom promocije zdravlja
eliminišu razlike u zdravlju pojedinca i zajednice.
3. Politiku razvoja promocije zdravlja integrisati sa
politikom u drugim sektorima kao što su stanovanje,
rad, socijalne službe i primarna zdravstvena zaštita.
 Uži ciljevi ZV i promocije zdravlja

1. Obavestiti sve ljude,pojedinca i grupu,o zdravlju u

pravo vreme i na pravi način, da razviju vlastitu kulturu
zdravog življenja.
2. Kolektivizirati napore za postizanje zdravlja
3. Razviti samopomoć (self-help)i samozaštitu (self-care)
4. Razvijati nivo zdravstvene zaštite u kojoj “medical
care”prelazi u “healt care”
 Dokumenti za promociju zdravlja

Najrelevantniji dokumenti SZO u toj oblasti su:

1. Konferencija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Ama Ati (SZO,1978)

2. Strategija zdravlja za sve u Evropskom regionu (1980)i Evropski ciljevi
zdravlja za sve (1984,1991)
3. Dokumenti iz Ottawe o promociji zdravlja (1986)
4. Preporuke iz Adelaide za javnu politiku koja promoviše zdravlje(1988)
5. Preporuke iz Beča o zdravim gradovima (1988)
6. Evropski dokument o okolini i zdravlju(1990)
7. Izjava izu Sundsvalla o oklini koja pomaže zdravlje (1991)
 U završnom izveštaju i rezoluciji
Konferencije(1978)dominirale su sledeće ideje:
• Zdravlje je nezamenjiv preduslov za društveni i ekonomski
razvoj
• Razvoj ne znači samo rast, već i strukturalne i kvalitetne
promene
• Najviše se na razvoj može uticati na najnižem nivou –lokalnoj
zajednici
• Primarna ZZ omogućuje da se:
• Postigne human odnos između korisnika i davalaca
zdravstvenih usluga
• U porodici se sprovodi kućna nega i kućno lečenje
• Sprovode promotivno-preventivne aktivnosti na unapređenju
zdravlja u porodici
 Opšta strategija iz Ottawe(1986)može biti sažeta u
5 principa.
1. Kreiranje javne politike koja promoviše zdravlje
2. Stvaranje pogodne sredine
3. Jačanje akcije u zajednici
4. Razvijanje ličnih sposobnosti
5. Reorganizacija zdravstvene službe
Konferencija u Adelaidi preporučuje 4 prioriteta:

1. Podrška zdravlju žena

2. Zdrava ishrana
3. Suzbijanje uživanja duvana i alkohola
4. Stvaranje pogodne sredine
 Razumevanje različitih aspekata uloge
zdravstvene promocije
• Temeljne odrednice zdravstvene promocije su
interventne mere koje se odnose n
adeterminante(odrednice)zdravlja,i to podrazumeva.
• Genetski potencijal
• Zdrav razvoj deteta
• Sticanje znanja,pozitivnih stavova
• Razvoj zdravstvene službe
• Unapređenje radne i životne okoline
• Izrada i implementacija zakona
• Zdravstvena edukacija
• Promene javne politike
Sistem primarne ZZ treba da uključuju:
• Standardnu imunizaciju
• Usluge skrininga
• Niz zdravstvenih provera i mera za poboljšanje zdravlja
npr:promocija dojenja,bolnice-prijatelji dece,škole
zdravlja...
• Aktivnosti na javnom informisanju naroda
• Savetovališta i aktivnosti u pružanju podrške za
donošenje odluke o prestanku
pušenja,alkoholizma,prihvatanja dijetalnog režima
ishrane...
Zdravstveni radnici kao zdravstveni edukatori trebaju
poznavati:
• Verovanja
• Ophođenja
• Tabue
• Običaje i druge kulturne fenomene kojih se ljudi
pridržavaju i primenjuju u rešavanju svojih
problema(određene namirnice,nadrilekarstvo...)
Zdrava osoba ne vodi brigu o zdravlju.Da bismo je pridobili
da uči o zdravlju i unapređenju zdravlja, moramo se
osloniti na neku od njenih osnovnih potreba(npr.prekid
pušenja kod lečenja steriliteta..).
• Metodologija i modeli ZV se zasniva na postojećim
interesima i potrebama,a naslanjaju se na utvrđeni fond
znanja pojedinog pacijenta ili grupe.
• Imajući u vidu da je ZV planirani uticaj na formiranje
ponašanja,možemo reći da znanje stavovi,mišljenja i
ponašanje ljudi opredeljuju kakvo će biti zdravlje
pojedinca ili zajednice.
• Znanje i ponašanje su dva važna faktora koja određuju
čovekovo zdravlje.Znanje je “verovanje” čiju istinitost
možemo potvrditi-dokazati.
“Mišljenje je verovanje čija istinitost nije uvek
potvrđena”.Važno je da ljudi u nešto veruju i to opredeljuje
njihov odnos i ponašanje prema zdravlju. Npr.mnogi ljudi
znaju da je pušenje štetno ali i dalje puše.Fond znanja koji
utiče na ponašanje može zavisiti i od usmerenja tog znanja
na zdravo ponašanje.Ukoliko osoba oboli i zdravlje joj je
iskomplikovano sa nezdravom navikom ,motivacija za
napuštanjem te navike je naglašena i onda će ta osoba
prihvatiti promenu u ponašanju.
 Zdravstveno vaspitna dijagnoza

Za zajednicu i pojedince se postavlja ZV Dg. na osnovu:

1. Snimanja znanja,stavova, i prakse ponašanja
pripadnika jedne zajednice ili pojedinca
2. Statističkih izveštaja o zdravstvenom stanju
stanovništva,pojedinca ili grupe
3. Prvih i ponovnih pregleda,ispitivanjem raširenosti
jedne bolesti odnosno zdravstvenog problema
4. Ličnim uvidom
5. Sondiranim istraživanjima
Pitanja???