TEORIJA ODLUČIVANJA I

KVANTITATIVNE METODE

FTN, Novi Sad

subota, 24. oktobar 2020.
 Predavanje 2:

Tema 4: Definisanje i vrste odluka

Tema 5: Teorija odlučivanja

TEORIJA ODLUČIVANJA
Tema 1.
Definisanje i vrste odluka
Ciljevi učenja:

Zapamtiti DEFINICIJE ODLUKE, prema

eminentnim teoretičarima sa područja
teorije odlučivanja.
Naučiti OSNOVNE KARAKTERISTIKE koje
treba da sadrži odluka koja može
delotvorno rešiti problem odlučivanja.
Znati navesti i objasniti karakteristike
odluka diferenciranih prema kriterijumu
VAŽNOSTI: strateške, taktičke i operativne
odluke.
Znati navesti i objasniti karakteristike
odluka diferenciranih prema kriterijumu
NOSIOCI-SUBJEKTI ODLUČIVANJA: odluke
organa upravljanja, menadžerske odluke,
izvršne odluke.
Znati navesti i objasniti karakteristike
odluka diferenciranih prema kriterijumu
NIVO ODLUČIVANJA: odluke najvišeg
nivoa, srednjeg i najnižeg nivoa
odlučivanja.
TEORIJA ODLUČIVANJA 3 / 32
 Autor Definicija

Odluka je izbor između više varianti

Buble M. pravaca delovanja orijentisanih ka
ostvarenju cilja.
Odluka predstavlja izbor jedne od
Borović S. više mogućnosti nastojeći da to bude
optimalan izbor.
Odluka je neka specifična akcija
Baračkai Z. odabrana od nekoliko raspoloživih.

Odluku bismo najjednostavnije mogli

Mescon M., Albert
definisati kao izbor između više
M., Kheudori F.
varianti.
Odluka je rezultat procesa
Adižes I.
odlučivanja.

TEORIJA ODLUČIVANJA 4 / 32
 Odlukom odnosno donošenjem odluke proces odlučivanja,
poiman u užem smislu reči je završen. Ona u tom smislu
predstavlja smer, putokaz odnosno pravac delovanja ili akcije
za onoga ko je mora sprovesti u život.

Da bi odluka, kao rezultat procesa

odlučivanja, mogla delotvorno rešiti
problem, ona mora biti, u prvom redu,
nedvosmislena, precizna, realna i
jasna, a pre svega mora biti doneta
na vreme. Odluka ne bi smela biti
rezultat trenutne emocionalne reakcije
donosioca odluka.

TEORIJA ODLUČIVANJA 5 / 32
 Svaka odluka treba da sadrži:

subjekt, objekt, strukturu ili sistem na koji se odluka

odnosi i koji odluku treba realizovati;
aktivnosti koje treba izvršiti radi realizacije odluke
sistem ciljeva koje treba ostvariti kroz realizaciju odluke;
sistem ograničenja i limitirajućih faktora
termine i rokove te prostorne, vremenske i druge resurse;
sistem materijalno tehničkog, finansijskog i drugog
osiguranja realizacije odluke.

Odlukom se razrešava neki konflikt i ona uvek ima

pozitivne i negativne efekte.
U poslovnom odlučivanju, baš kao u medicini, odluka
predstavlja lek odnosno terapiju koju treba primeniti.
TEORIJA ODLUČIVANJA 6 / 32
 Simon H.

Programirane odluke Neprogramirane odluke

Hellriegel D., Slokum J.W.,

Gore W.J.,

Rutinske Adaptivne Inovativne

TEORIJA ODLUČIVANJA 7 / 32
 Mary J. Hatch.

Institucione Organizacione Operativne

Dahl i Lindbolm

Strukturirane Nestrukturirane

TEORIJA ODLUČIVANJA 8 / 32
 Odluke

usmeravajuće programske izvršno operativne

Odluke

Po pravilima
Po stepenu Po stepenu
Po važnosti na osnovu
svoje opštosti svoje složenosti
kojih se donose

Odluke

Političke Operativne
TEORIJA ODLUČIVANJA 9 / 32
 Kriterijumi i vrste odluka

Kriterijum Vrsta odluke

investicione
kadrovske
prema cilju komercijalne
finansijske itd.
 individualne i
prema donosiocu odluke  kolektivne
upravljačke
organizacione
prema funkcijama u preduzeću rukovodeće
izvršne i
kontrolne
programirane
rutinske
prema načinu donošenja odluke inicijativne
istraživačke
strateške, operativne
prema načinu izvršenja odluke uopštene, načelne, hitne i uslovne

TEORIJA ODLUČIVANJA 10 / 32
REZIME: Sve napred navedene podele odluka imaju neke od
zajedničkih elemenata čijom analizom možemo zaključiti da
odluke treba klasifikovati prema sledeća tri kriterijuma:

S obzirom na njihovu važnost odnosno značenje:

strateške,
taktičke i
operativne

S obzirom na nosioce – subjekte odlučivanja:

odluke organa upravljanja
odluke menadžmenta
izvršne odluke

S obzirom na nivo odlučivanja

odluke najvišeg nivoa odlučivanja
odluke srednjeg nivoa odlučivanja
odluke najnižeg nivoa odlučivanja

TEORIJA ODLUČIVANJA 11 / 32
 Odnos pojedinih nivoa menadžmenta i vrsta odluka
koje se donose na datim nivoima

Rutinske odluke

Nerutinske odluke

Najniži nivo Srednji nivo Najviši nivo

menadžmenta menadžmenta menadžmenta

TEORIJA ODLUČIVANJA 12 / 32
 Tema 5.
Teorije odlučivanja

Ciljevi učenja:

Zapamtiti kako se razvila i na čemu se zasniva

NAUČNA DISCIPLINA TEORIJA ODLUČIVANJA.
Naučiti osnovne KRITERIJUME KLASIFIKACIJE
teorija odlučivanja i VRSTE TEORIJA prema tim
kriterijumima klasifikacije.
Naučiti osnovne postulate na kojima se zasniva
KLASIČNA TEORIJA ODLUČIVANJA , njene
karakteristike i moguće primene u praksi.
Naučiti osnovne postulate na kojima se zasniva
NEOKLASIČNA TEORIJA ODLUČIVANJA , njene
karakteristike i moguće primene u praksi.
Naučiti osnovne postulate na kojima se zasniva
SITUACIJSKA TEORIJA ODLUČIVANJA , njene
karakteristike i moguće primene u praksi.

TEORIJA ODLUČIVANJA 13 / 32
• Naučno odlučivanje predstavlja primenu
sistemske analize u procesu donošenja odluka pri
čemu se koristi matematičkim, statističkim,
logičkim i drugim naučnim modelima i metodama.

• Sistemska analiza podrazumeva analitički proces

razlaganja situacije odlučivanja na pojedine
elemente, čime se olakšava razumevanje i
dijagnoza.

• Naučno odlučivanje dobija na značaju tridesetih

godina ovog veka pri čemu nastaje i nova naučna
disciplina i to: TEORIJA ODLUČIVANJA.

TEORIJA ODLUČIVANJA 14 / 32
 Interdisciplinarni okvir teorije odlučivanja

EKONOMIJA
FILOZOFIJA
STATISTIKA

SOCIOLOGIJA
PSIHOLOGIJA
Individualno SOCIJALNA
TEORIJA Grupno
ponašanje ODLUČIVANJA PSIHOLOGIJA
ponašanje

PRAVO
MATEMATIKA ANTROPOLOGIJA
TEORIJA ODLUČIVANJA POLITIČKE NAUKE 15 / 32
 TEORIJA
ODLUČIVANJA

OSNOVE FENOMENI
TEORIJE I MODELI
ODLUČIVANJA ODLUČIVANJA

ANALIZA TEORIJA JEDNOKRITERI- VIŠEKRITERIJUM. EKONOMETRIJS.

RIZIKA I KORISNOSTI JUMSKO ODLUČ. ODLUČIVANJE METODE
ODLUČIVANJA OPER.ISTR.

PROBLEMI PROGNOZI. GRUPNO NEMAT. TABELE SIMULACIJA INFORMAC. ORGANIZAC.

IZBORA ILI I ODLUČIV. METODE ODLUČIV. U SISTEMI ODLUČIV.
RANGIR. PREDVIĐA. ODLUČIV. ODLUČIV. U ODLUČIV.

SISTEMI ZA EKSPERTNI
PODRŠKU SISTEMI
ODLUČIVANJU

DONOŠENJE
ODLUKA U REŠAVANJU
REALNIH PROBLEMA
TEORIJA ODLUČIVANJA 16 / 32
 Teorija odlučivanja pretpostavlja jedinstven
sistem odlučivanja i/ili jedinstvenu integralnu
odluku u okviru jedinstvenog prostornog i
vremenskog segmenta.

U okviru te integralne odluke prepoznajemo

četiri elementa:

Objektivni elemenat
Subjektivni elemenat
Činjenični elemenat
Vrednosni elemenat.
TEORIJA ODLUČIVANJA 17 / 32
U teoriji i praksi prepoznajemo četiri različita pristupa analiziranja i
grupisanja elemenata odluke i u skladu s tim formulišemo četiri
teorije:
Pretpostavlja jedinstven prostor i definiše vremenski segment
odlučivanja u okviru kojeg su subjekti i objekti odluka
KLASIČNE prepoznatljivi, informacije dostupne, a mogućnosti tehnološke
TEORIJE ODLUČIVANJA podrške odlukama su primerene težini i važnosti samih odluka.
Prisutna je apsolutna racionalnost.

Omogućavaju diferenciranje kriterijuma odlučivanja u samom

NEOKLASIČNE procesu odlučivanja s tim da: (a) kriteriji mogu biti različiti, ali
TEORIJE ODLUČIVANJA jedinstveni unutar pojedinih segmenata (b) kriterijumi su objedinjeni
u konačnoj fazi odlučivanja odnosno u konačnoj odluci.
Ovdje je prisutna ograničena racionalnost.

Kako sam naziv kaže uslovljene su situacijama u kojima se odlučuje

SITUACIJSKE što znači da se tehnologija odlučivanja prilagođava datoj situaciji
TEORIJE ODLUČIVANJA kao i ljudi koji stvaraju situaciju te pri tome kombinuju objektivne i
subjektivne elemente odluke.
Prisutna je relativna racionalnost.

U okviru novih pristupa naziru se modeli u okviru kojih je u zadanom

trenutku i u zadanoj situaciji, donositelj odluke podržan
NOVI PRISTUPI U informacijkim realnim, a time i virtualnim sistemima pa može stvoriti
TEORIJAMA ODLUČIV. odluke koje istovremeno i integralno uključuju kako subjektivne i
objektivne, tako i činjenične te vrednosne elemente.
TEORIJA ODLUČIVANJA 18 / 32
 Kriterijum klasifikacije: Geografsko odnosno govorno područje
Najprisutniji su na svim tematskim područjima odlučivanja. Ključni
Atlanskog prostora
su autori teorije odlučivanja severnoamerički teoretičari Bernard,
ili prostora Drucker, Gullick i Heilbroner koji zastupaju prepoznatljiv pristup
engleskog govorog ovoj tematici. Uz te racionlno usmerene autore poseban naglasak
područja dan je pristupu Herberta Simona i Henrija Mintzberga, odnosno
njihovoj pretpostavci o ograničenoj racionalnosti u donošenju
odluka.

U prikazu strukturalnog pristupa teoriji odlučivanja ili tzv.

Evropski prostor strukturne škole odlučivanja ističemo autore nemačkog
Nemačko govorno govornog područja Fresa i njegovog mentora Groclha zatim
područje Kahlea, Kosioala, Zuberbochlera.

U Francuskoj literaturi o odlučivanju kao prepoznatljiv sociološki

faktor javlja se čovek, odnosno subjektivni aspekt te je udeo
Evropski prostor emotivnih elemenata u odluci prisutan na svim nivoima i u svim
Francusko govorno fazama razvoja teorija. Naglasak na čoveku odnosno
područje bihejviorističkom pristupu vezan je za specifičnu školu u engleskom
govornom području.

TEORIJA ODLUČIVANJA 19 / 32
 Tipovi klasifikacije teorija odlučivanja

Hronološka-Tipska Mešovite kategorije

(FRESE) (GRIFFIN):
1. Klasične teorije 1. Klasične
2. Neoklasične teorije 2. Bihejviorističke
3. Moderne teorije (situacijke) 3. Iracionalne
Prema otvorenosti sistema Prema proceduri
(WILSON-ALEXIS) (HARRISON):
1. Teorije zatvorenih sistema 1. Proceduralne i
2. Teorije otvorenih sistema 2. Fazne

Prema racionalnosti Analitičko i opisno usmerav.

(SIMON): (BELL, RAIFFA i TVERSKI):
1. Racionalne i 1. Normativne
2. Ograničene racionalnosti 2. Deskriptivne i
3. Preskriptivne

TEORIJA ODLUČIVANJA 20 / 32
 KLASIČNU TEORIJU ODLUČIVANJA definišemo kao teoriju
koja ne razdvaja objektivne i subjektivne elemente
odlučivanja kao što ne razdvaja činjenične i vrednosne
aspekte odlučivanja, ali stavlja naglasak i temelji se na
objektivnim odnosno činjeničnim elementima.
Klasične teorije su konzervativne, uz ostalo i zato što ne
pretpostavljaju da se organizacione odluke trebaju, ili
mogu, poboljšavati razvojem u vremenu bilo kakvim
automatizmom.
Taj automatizam, ukoliko i postoji, prisutan je upravno u
samoj hijerarhijskoj strukturi odluke.
Hijerarhijski aspekt odlučivanja vrlo su kvalitetno razradili
moderni autor Simon i klasični autor Bernard.

TEORIJA ODLUČIVANJA 21 / 32
Specifičnost klasičnog pristupa i jest u tome što subjektivnu
svrhu ne odvaja od objektivnih okolnosti.
Metodologijom zasnovanoj na objektivnim ekonomskim kriteriju-
mima, u okviru definisanih sistema, donosioci odluka, sledeći
subjektivni interes, doprinose i sveopštem ekonomskom dobru.
Klasična ekonomska teorija, takodje, pretpostavlja samostalne i
informativne racionalne jedinice, što poseduju moć, znanje i
tehnologiju, kojom izražavaju, komuniciraju i zadovoljavaju vlastite
interese.
Smithove i Benthamove premise uklapaju se u opšte prihvatljive
teze prirodne nauke te naučne terminologije razdoblja u kojem
nastaju. Te je teze nadopunio Max Weber u Protestantskoj etici
elaborirajući etički element u odnosu prema racionalnom
ekonomskom ponašanju.

TEORIJA ODLUČIVANJA 22 / 32
 Klasična teorija odlučivanja počiva na sledećim
pretpostavkama:

u bilo kojoj situaciji odlučivanja postoji samo

jedna objektivno tačna odluka,
vrednosne i činjenične odluke su jedinstvene,
posredne i neposredne odluke nisu
organizaciono diferencirane,
za bilo koju odluku postoji objektivno pravilno
vreme obrade i realizacije

TEORIJA ODLUČIVANJA 23 / 32
 Ljudsko ponašanje pa time i odlučivanje,
racionalno ako je:

ciljno usmereno tj. orijentisano jasno postavljenom

cilju i logički konzistentnom skupu vrednosti,
primenjuje stvarno najdelotvornija sredstva na
postizanju toga cilja,
donosilac odluke veruje da su odabrana sredstva
zaista najdelotvornija,
ako se odabranom akcijom najbrže postižu
dugoročni ciljevi donosioca odluke i ako
su ciljevi donosioca odluke pravi ciljevi tj. oni koje
donosioc treba postaviti u procesu odlučivanja.

TEORIJA ODLUČIVANJA 24 / 32
Idealni racionalni čovek pravi izbor na osnovu:

Poznatog skupa releventnih alternativa u odnosu

na odgovarajuće ishode;
Zadatih pravila odnosa koji definiše hijerarhijsko
navođenje alternativa;
Maksimizacije novca, prihoda,
fizičkih dobara, odnosno neke forme korisnosti.

TEORIJA ODLUČIVANJA 25 / 32
Neoklasične teorije odlučivanja (1)
Neoklasične teorije odlučivanja definišemo kao one
koje se temelje na procesu objedinjavanja
subjektivnih i objektivnih parametara s naglaskom
na subjektivne elemente odluke.
Ove teorije uključuju odvajanje početka i završetka
procesa odlučivanja odnosno faza i nivoa odlučivanja.
Donosioc odluka može slediti različite kriterijume
odlučivanja, ali kriterijumi moraju biti jedinstveni u okviru
pojedinačnih podcelina.
U početku procesa odlučivanja nadziremo više
potencijalno tačnih odluka te razdvajamo objektivne i
subjektivne elemente odluke.
Na kraju procesa odlučivanja stvara se odluka koja ne
odvaja objektivne i subjektivne elemente odluke, ali
naglašava i temelji se na subjektivnim elementima,
odnosno vezana je uz čoveka i uz sociološki definisane
sisteme.
TEORIJA ODLUČIVANJA 26 / 32
Neoklasične teorije odlučivanja (2)

Neoklasična teorija odlučivanja počiva na sledećim

pretpostavkama:

Paralelno postojanje više potencijalno tačnih

odluka.

Postojanje ograničenog broja tačnih odluka po

kriterijumu vrste i faze (segmentiranje odluka).

Postojanje ograničenog broja tačnih odluka po

kriterijumu nivoa (strukturiranje odluka).

Postojanje jedne tačne odluke po objedinjenim

subjektivnim i objektivnim kriterijumima.

TEORIJA ODLUČIVANJA 27 / 32
Neoklasične teorije odlučivanja (3)

ODLUKA ODLUKA

subjektivna
objektivna

subjektivna
objektivna
Integralna odluka-klasična Integralna odluka-neoklasična

TEORIJA ODLUČIVANJA 28 / 32
Neoklasične teorije odlučivanja (4)

Problem odlučivanja
Treba li izgraditi novu proizvodnu jedinicu u okviru postojeće?

Sociološki Tehnološki Ekološki Finansijski

aspekt aspekt aspekt aspekt

Strateški nivo Strateški nivo Strateški nivo Strateški nivo

Šta i Ko? Šta i Ko? Šta i Ko? Šta i Ko?
Taktički nivo Taktički nivo Taktički nivo Taktički nivo
Kako i Kada? Kako i Kada? Kako i Kada? Kako i Kada?
Logistički nivo Logistički nivo Logistički nivo Logistički nivo
Kojim putem? Kojim putem? Kojim putem? Kojim putem?
Operativni nivo Operativni nivo Operativni nivo Operativni nivo
S kim i S čim? S kim i S čim? S kim i S čim? S kim i S čim?

TEORIJA ODLUČIVANJA KONAČNA ODLUKA 29 / 32

 Situacijska teorija odlučivanja (1)

Situacijske teorije odlučivanja su one koje upućuju

donosioca odluke da s obzirom na situaciju,
kontekst i/ili okruženje naglašava objektivne ili
subjektivne aspekte odluke.

Situacijske teorije odlučivanja ne uključuju jednu

tačnu odluku, već jednu fluidnu optimalnu odluku, s
obzirom na relativne kriterijume, a donose se i
relativne su u okviru relativno fluidno definisanog
prostora i vremena.

TEORIJA ODLUČIVANJA 30 / 32
 Situacijska teorija odlučivanja (1)

Osnovne pretpostavke situacijske teorije

odlučivanja:

Ograničena racionalnost.

Otvoreni sistem odlučivanja.

Odvojenost subjektivnih i objektivnih elemenat

u odlučivanju.

Tehnološka zavisnost.

TEORIJA ODLUČIVANJA 31 / 32
 НАУКА О ПОНАШАЊУ / ДЕСКРИПТИВНЕ ТЕОРИЈЕ ПРЕСКРИПТИВНЕ ТЕОРИЈЕ

КОГНИТИВНА ЕКОНОМИЈА
СОЦИЈАНЕ НАУКЕ
ПСИХОЛОГИЈА
Naučni okvir odlučivanja Структура меморије Интеракција групе Функц. корисности
Субјективне вер.
[KLEIN и METHLIE, 1995] Менталне операције
Учење
Социјални притисци
Моћ Макс. корисности

РЕШАВАЊЕ ЉУДСКИ ИЗБОР ОИ / НАУКА О

ПРОБЛЕМА УПРАВЉАЊУ
Оцена при
Хеуристичко претраж. неизвесности Моделирање
Простор проблема Хеуристике и Оптимизација
Експертиза пристрасности Рачунске технике

ОДЛУЧИВАЊЕ бази- МЕТОДОЛОГИЈА

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
рано на понашању ОДЛУЧИВАЊА
Представљање знања
Процес одлучивања Логичке процедуре
Технике претраживања
Ограничена рационалност Модели префе-
Закључивање и логика
Задовољавање ренције ризика
Симболичко процесирање
Организационо одлучивање Теорија вероватноће

ЕКСПЕРТНИ СИСТЕМИ СИСТЕМ ЗА ПОДРШКУ

ОДЛУЧИВАЊУ
Решавање проблема Подршка
Правила закључивања Подаци и модели
Домен знања Дијалог контролисан од
корисника

СИСТЕМИ ЗА ПОДРШКУ
ОДЛУЧИВАЊУ БАЗИРАНИ
НА ЗНАЊУ

Подршка
TEORIJA ODLUČIVANJA Подаци, модели, правила 32 / 32
Корисничка контрола