УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У СОМБОРУ

ОБРАДА ВЕКТОРСКИХ СЛИКА

Семинарски рад из предмета Мултимедијалне технологије у образовању

Студент: Ментор:

Магдалена Боснић Доц. Др Божа Миљковић

20/14/006

Сомбор, 2022.
САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................................................................. 3
ДИГИТАЛНА ФОТОГРАФИЈА ........................................................................................................................ 5
ВРСТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ................................................................................................................................... 6
ВЕКТОРСКА ФОТОГРАФИЈА ......................................................................................................................... 6
КРЕИРАЊЕ ВЕКТОРСКЕ ФОТОГРАФИЈЕ ..................................................................................................... 10
ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................................. 11
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................................... 12

2
УВОД

Будући да је тема семинарског рада „Обрада векторских слика“, потребно је мало

јасније приближити основне појмове и питања попут: шта је фотографија, јер дефиниција
слика је у овом случају синоним за дефиницију фотографија, затим, како је настала
фотографија. Фотографија је реч која води порекло од грчке речи пхос, грапиха. Ове речи
се могу превести као „писање светлошћу“, „сликање светлошћу“ и у овом случају
фотографија представља медиј који настаје када светлост делује на површину која је
осетљива на светлост. Друго значење може да се односи на фотографију у физичком облику,
на некој хартији, али у овом случају нећемо говорити фотографијама које постоје у
физичком облику, него о фотографијама у електронском облику (на заслону екрана,
пројектовањем на одређену подлогу итд.).

Сами почеци настанка фотографије били су везани за оптички апарат (камера

опскура), мрачну комору или другачије названо за мрачну собу. Камера опскура је оптичка
справа која се користила као помагало за цртање а представља такође изум који је водио
открићу фотографије. Првобитно је камера опскура била кутија или соба са једним отвором
на крају. Унутрашњост је имала обојену у црну боју. Тако када би светлосни зраци ушли
кроз рупу испуњену тамом, ти зраци би се пројектовали на задњи зид коморе. О феномену
светла и осетљивих површина говорило се још много пре, чак и пре нове ере, у времену
Платона и Аристотела, филозофа који су говорили управо о тим феноменима. Научници
који су се трудили да објасне феномене настале под дејством светлости су управо дошли до
закључка да је мрачна комора основа за наше данашње камере. Ми и дан данас немамо тачне
податке ко су људи који су изумели оптички апарат, али се кроз разне списе налази управо
податак да је стваралац био арапски научник Алхазен. Овај апарат су такође научници и
сликари користили у периоду ренесансе.

Сл. бр. 1 камера опскура

3
 Прва фотографија пејзажа је настала 1826. године. Осам сати је било потребно да се
мутна слика појави на папиру. Фотографију је направио хемичар Жозеф Нисефор Нијепс.
Такође, познат је и енглески проналазач Вилијам Хенри Фокс Талбот, који је уз помоћ
камере опскуре осмислио нови начин креирања фотографије – негатив. Он је 1835. године
осмислио поступак калотипија (талботипија). То је поступак када се у камеру опскуру
постави папир прекривен сребрним хлоридом и тако се добија негатив од ког се касније
изради безброј позитива.

Сл. бр. 2 Прва фотографија пејзажа

Прву фотографију у боји је направио Џејмс Клерк Максве 1861. године, а прва камера за
широку употребу је направила компанија Кодак 1888. године. Ова компанија је такође
направила и први филм у боји 1935. године.

Масовни развој фотографије постоји захваљујући настанку дигиталне фотографије

која је проналазак из краја 20. века. Ова врста фотографије је из године у годину постала све
популарнија и траженија. Усудила бих се да кажем да данас, у 21. веку не постоји особа која
није видела како изгледа дигитална фотографија. Данас се на дневном нивоу направи гомила
дигиталних фотографија разних врста које касније бивају објављене, јавно или приватно,
тако да буду доступне многим људима. Тако, могли бисмо рећи да су дигиталне фотографије
саставни део нашег дана, па и живота.

У уводу смо навели неке корисне податке како бисмо отпилике имали слику у глави
како су фотографије настале. У даљем тексту ћемо се бавити питањем какве дигталне
фотографије постоје и која је њихова разлика, а онда ћемо и објаснити обраду векторске
фотографије, као посебну врсту фотографије.

4
ДИГИТАЛНА ФОТОГРАФИЈА

Дигитална фотографија настаје уз помоћ дигиталних фото-апарата. Ови апарати

имају своје спечифичне делове. Сачињени су од објектива- најважнијег дела дигиталног
фото-апарата од којих нам зависи колико велики кадар ћемо направити приликом
фотографисања, затварача – пропуштају светлост кроз уређај у одрећеном тренутку, фото-
сензора – мали силиконски чипови који се састоје од милиона елемената осетљивих на
светло названих пиксели, процесора – служи за обраду података, од фотографије,
меморијских картица, екрана и кућишта који садрже све команде.

Сл. бр. 3 Дигитални фото-апарат

Дигитализација је процес претварања аналогног сигнала у дигитални облик. Да би се

то урадило, потребно је записати сваки податак (светлост) који је прошао кроз објектив и
фотосензор, односно доделити му одређени број.

Да би се слика представила на рачунару, мора се дигитализовати - представити у

облику матрице пиксела. То представљање се може вршити помоћу дигиталног фото-
апарата, али и других дигиталних уређајам нпр. рачунара. Дигитални (електронски) запис
се назива бинарни и састоји се само од два симбола - 0 и 1. Према томе се, у складу са
садржајем и наменом слике, одлучујемо колико информација слика треба да садржи. Одлуку
о графичком формату слике доносимо водећи рачуна о техникама компресије које графички
формат подржава. За едитовање слика бољи су формати који податке не компримују уопште
или их компримују без губитака, а за приказ слика на интернету, користе се формати који
користе алгоритме са високим степеном компресије.

5
ВРСТЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Данас у нашем дигиталном свету постоји две врсте фотографије, односно две врсте
графике. Једна је битмапирана врста, а друга је векторска.

Битмап слика је позната као и растерска слика и њу сачињава велики број тачкица,
односно пиксела. Пиксели су елементи које смо већ помињали. То су ситни квадрати
обојени неком бојом. Велики број тих ситних квадрата чине једну фотографију. Број пиксела
зависи од уређаја, намене, резолуције. Када бисмо сваку бипмапирану фотографију
увећавали све више и више, тада бисмо видели мрежу пиксела који формирају иконице. Ми
те пикселе не видимо када је фотографија умањена. Са друге стране имамо векторску
фотографију.

Сада ћемо рећи да у односу на битмап слику, векторска слика се не састоји од броја
пиксела, тј. није ограничена њима. Она је, може се рећи, направљена математички, помоћу
векторских путања и тачака које дефинишу како ће те путање да изгледају. Код векторских
фотографија нисмо ограничени, те уколико повећавамо и смањујемо фотографију нећемо
изгубити на њеном квалитету, ни мало.

Сл. бр. 4 Разлика векторских и

битмапираних фотографија

ВЕКТОРСКА ФОТОГРАФИЈА

Прва ствар која ми је била позната, а да је везана за векторску графику јесте та да су

векторске фотографије добре у случају дизајнирања иконица и логотипова. Векторска
графика користи математичке моделе да би се исцртали облици. Користи се тачке, праве и
криве линије.

6
 Сл. бр. 5 Фонтови

Сл. бр. 6 Бесплатни програм за израду

векторских фотографија

Векторски графички програми омогућавају померање, окретање, повећавање,

кривљење објеката, као и мењање з-редоследа и повезивање једноставних објеката у више
компликованих објеката. Такође постоје и операције уније, пресека, разлике итд.
Најпопуларнији програми за израду векторских фотографија су: енг. Corel Draw и енг. Adobe
illustraror. Најпознатији векторски формати фајлова су: енг. ai, eps, cdr, cmx.

Сл. бр. 7 енг. Adobe illustrator

Иако можемо да приметимо да се битмапирана графика много чешће користи,

можемо рећи да је векторска графика, графика са многим предностима. Објекти од којих се

7
састоји векторска слика су названи енг. Bezier Curves. Објекти су увек високог квалитета јер
су независни од уређаја. Тачке и линије могу да се померају, уређују, те тако се мења и сам
облик фотографије. Дакле, предности вектора су следеће:

1) Измена – док се код растерских формата може десити да сви елементи буду
слепљени у један слој, код векторских се сваки облик може смањити засебно.

2) Бесконачно увећавање

3) Величина векторског фајла – векторски фајлови имају мању величину јер садрже
много мање информација у односу на растерске фајлове

4) Векторска графика је добра и за уклањање непотребних детаља са неке фотографије

Сл. бр. 8 и 9 енг. Bezier Curves

Са друге стране постоје и мане векторских фотографија. То су ограинчени детаљи и

ефекти – векторске фотографије се састоје од простих тачака, линија и кривих, па зато
немају могућност сенчења, блуровања, исијавања, док то јесте могућност код битмапираних
фотографија.

8
 Сл. бр. 10 Разлика између векторске и
битмапиране фотографије

Векторске фотографије су софтверски креиране. Не може се скенирати нити сачувати

веторска фотографија, а да се при томе не користи неки специјални софтвер за пребацивање
и креирање таквих фотографија. Постоји могућност пребацивања векторске фотографије у
битмапирану фотографију када из неког посебног разлога желимо да то урадимо, али
уколико не сачувамо нашу претходно векторску фотографију, она ће заувек изгубити
квалитет који је имала док је била у векторском издању. Најчешћи разлог зашто неко жели
да претвори векторску фотографију у битмапирану јесте тај што се за употребу фотографија
преко интернета користе битмапиране фотографије. Оне се претварају у енг. GIF или енг.
PNG формат. Постоји и комбинација ове две врсте формата у једној фотографији. Та
фотографија се зове метафил. Нама познати и уобичајени метафил фомрати укључују:

▪ EPS (Encapsulated PostScript)

▪ PDF (Portable Document Format)
▪ PICT (Macintosh)

Сл. бр. 11 Разлика између векторске и

битмапиране фотографије

9
КРЕИРАЊЕ ВЕКТОРСКЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Сваки дигитални апарат, мобилни телефон који има дигиталну камеру, фото-апарат
или неки други уређај у себи има одређени број пиксела. То значи да приликом
фотографисања те фотографије су у битмапираном облику. Када желимо да креирамо
векторску фотографију, ми морамо из нашег дигиталног апарата растерску фотографију
пребацити у програм који омогућава да се из битмапиране графике претвори векторска
фотографија. Тада ми користимо нашу битмапирану фотографију као подлогу за
исртавање математичких симбола.
Ево један пример како изгледа када се креира векторска фотографија из претходне
битмапиране фотографије:

Сл. бр. 12 Векторски логотип компаније

енг. Twitter у фотошопу

10
 Сл. бр. 13. 14. и 15. Процес израде
векторске фотографије

ЗАКЉУЧАК

Дигитална фотографија је у великој мери олакшала и улепшала наше животе. Сваки

сегмент који се налази у дигиталном формату прожет је неким информацијама које су док
посматрамо фотографије голим оком неприметне. Идеја и настанак фотографије су нешто
изузетно, нешто што може да бележи, чува, преноси приче, боје, успомене, и све оно што
сви ми нашим голим оком можемо да видимо, а понекад и више од тога. А сам избор
фомрата при изради фотографије може да зависи од нашег избора тј. где желимо да се та
фотографија налази. Векторски формат при изради фотографије има и предности и мане, а
на нама је да у правим тренуцима, и на прави начин користимо оно што нам данашњи свет
нуди.

11
ЛИТЕРАТУРА

Преузето: 5. 5. 2022.

https://bs.stendstroy.ru/1070-what-is-a-digital-camera.html

https://electronics.howstuffworks.com/cameras-photography/digital/digital-camera.htm

https://web.archive.org/web/20131211134723/http://www.tehnomanija.rs/pages/digitalni-
fotoaparati.html

https://bs.eyewated.com/razumevanje-vek tora-i-bitmap-slika/

https://www.smilecode.org/razlika-izmedu-vektorske-i-rasterske-grafike/

https://obiztools.com/free-vector-drawing-software/

https://hr.soringpcrepair.com/how-to-make-a-vector-image-in-photoshop/

https://leally.ru/bs/word/kak-sozdat-vektornoe-izobrazhenie-v-fotoshope-pravilnyi-vektor/

12