Brrrrrrrrrrr (čuje se zvuk zvona u Srednjoj školi Sapna.

Učenici gurajući se u žurbi svi ulaze u svoje

učionice. Na hodniku se već pojavio prvi namrgođeni profesor tražeći učionicu gdje će mučiti danas
djecu i odlazi do razreda I-2. Ulazi u učionicu gdje je potpuni haos, učenici se svađaju, neki smijaju
glasno, dok neki razgovaraju koliko su dugo danas čekali ispred „Fast food“-a kako bi naručili da
jedu.)

Profesor (vidno iznerviran, namrštenog pogleda): Tišina! Gdje sam ja ušao?! U školu ili kafanu?!
Kakvo je to ponašanje?!

(Učenici se i ne obaziru na profesora koji gubi glas zbog galame. Profesor uvidjevši da ova stvorenja
ne može smiriti lahko, sjeda za svoj stol i otvara dnevnik gledajući na učenike kako nastavljaju sa
galamom)

Profesor: E, da vidimo ko to nama galami, malo da odgovaramo, čim toliko pričate sigurno ste sve
naučili!

Učenik 1 (smijajući se): Nemojte profesore, tek je juni, ima vremena za prvu ocijenu.

Profesor: Vidim ja, nema vama mira dok jednom od vas ne dam jednu jedinicu! Hajde da vidimo ko
nam je danas dobrovoljac?

Učenik 2: Nema kod nas takvih!

Profesor: Onda ću ga ja naći! (Profesor uzima dnevnik i otvara ga sa jednom rukom. Dnevnik se
otvara na strani br.19.) Amina Islamović!

Amina (iznenađena ali u isto vrijeme iznervirana zbog nepravde): Molim?! Ja? Pa cijelo vrijeme nisam
progovorila! Šta sad mene prozivate? Prozovite ove što pričaju!

Profesor: Nećeš ti meni reći koga ću ja prozvati! Zahvali razredu! Ne zanima me ko priča a ko ne! Svi
ćete ispaštati!

Amina: Ja da ispaštam?! I to zbog nekoga drugog?! Pa vi hoćete da ja vas ubijem? Hoćete da opet
idem u zatvor?!

Profesor (zbunjen): O-opet??

Amina: Šta je, mislite sad sigurno da sam ja luđak, neka psihopata? E, pa znate šta, i jesam!

Profesor: Pazi kako pričaš! Nisam ti ja drug pa da tako pričaš sa mnom!

Amina: A šta ako hoću da tako pričam?! A, šta sad?!

Profesor: Dosta! Sjedi, dobila si 1!

Amina: Molim? Jedan?! Pa vi ste stvarno ozbiljni sa idejom da ja vas ubijem!

Profesor: Rekao sam dosta! Smirite se!

Amina (crvena od bijesa snažno uzima stolicu i u jednom mahu je baca preko učionice. Stolica leti
preko i udara od zid na drugoj strani. Amina ustaje i odlazi do polomljene stolice i uzima dio dok su
svi uključujući i profesora u šoku sta se događa. Amina se saginje i uzima stolicu, bijesnim koracima
prilazi svom profesoru prijeteći komadom polomljene stolice u rukama): Jeste li vi rekli da sam dobila
jedan?! Ja? Jedan?! Pa vi se šalite sa životom!

Profesor: U redu, nema potrebe za ljutnjom! Možeš uvijek popraviti tu jedinicu.

Amina: Popraviti?! Meni nije potrebno popravljanje! Ali vama će trebati kada vam polomim sve kosti!

Profesor: Hoćete li se molim vas smiriti? Pa ovo je sramota!

Amina (iznervirana prilazi profesoru brzim koracima i udara ga sa nogarom od stolice po leđima.
Profesor u trenu oka sastavljen sa zemljom. Učenici od straha skaču na noge i gledaju u šoku šta se
dogodilo. Profesor i dalje leži nepokretan na podu kao neki mrtvac.) Rekla sam vam da se igrate sa
životom! Mislite da meni možete dati jedan?!

(Učenici gledaju širom otvorenim očima, neki komentarišu, neki snimaju live za instagram dok se
nekim od straha noge počele tresti. Amina shvativši šta uradi baci komad drveta iz ruke i izlazi iz
učionice.)