Муке по онлајну

Добар изговор злата вриједни! Вриједи ли заиста или је само оправдање домишљатих
ученика на све онлајн задатке које им је донијела школа у вријеме пандемије?
Портал "Катера" доноси вам неке од оних које су ученици Средње школе "28. јуни" слали
професорима.
Да ли су се оправдали, не знамо, али смо сигурни да ће вас неки од изговора насмијати.

"Извините професорице, опет ништа не шаљем у року. Не знам шта ми је, преспавам све.
Мајке ми, као да пијем оне таблете за смирење, не могу да се пробудим до подне!“

Професорица: Ви као да сте љути на мене. Нико ми се не јавља.

Ученик: Ко је љут? Никад! Ви, Тито па Бог.
Професорица: О, безбожниче, то ти неће помоћи!

Професорица: Кад вам, дјецо, одговара да радите тест?

Ученик 1: У сриједу у 11.
Ученик 2: У 12.
Ученик 3: Може ли у четвртак у 10?
Професорица: Онда у четвртак у "ни бог не може да вам угоди часова".

„Професорице, ја сам радила тест, али не знам који, тј. коју групу. У сваком случају,
поступак је исти и за групу коју нисам радила. Ако хоћете, прихватите тако.“

„Професоре, грешку у другом задатку видим, али шта ми то вриједни кад немам времена
да је исправим.“

На професоров коментар да биографија коју је написао није добра, ученик одговара:

А, професорице, и ја да имам 50 година ко ти писци и да сам познат имао бих и ја
биографију од 16 страна. Ја имам 17 година, немам ја пуно биографије, бокте!

Професор: Хајде сад, реците ми ко је први урадио задатак, а ко је онда преписао?

Ученик: Одговор зависи од тога ваља ли (задатак).

„Разредна, ове би слике брже стигле поштом, него нетом.“

„Нисам послао задаћу јер сам био на селу. Моји отишли у Србију да се вакцинишу, а ја
морао код бабе. Има и овдје нет, али сам се баш секирао како ће моји поднијети вакцину
па нисам ни тражио нет. А и баба се секирала.“

„Извините професорице, нисам на вријеме послао задаћу. Био сам на тренингу и враћао
сам се бициклом. Задатак стигао прије мене.“

„Мени није стигла задаћа јер сам спавао.“

„Нисам стигао послати задаћу, ишао сам да шетам.“

„Разредна, мени некад задатак не стигне никад.“

„Професорице, моја задаћа некад до Вас иде десет, а некад петнаест минута.“

„Извините што нисам послао задаћу из енглеског. Послао сам је у учионицу за

математику, а тек кад сам хтио да пошаљем математику, схватио сам да сам замијенио.
Ако Ви хоћете, тражите од професорице математике да Вам је врати. А хоћу ли онда ја
Вама послати математику?“