1.

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ДОСТАВЉАЊА

1.1. ПОЈАМ

Достављање писмена је писмена радња суда, коју он предузима са циљем да се

одређеном лицу на законом предвиђен начин преда (уручи) писмено како би се оно
упознало са његовом садржином. Дакле, достављање је парнична радња суда коју он увек
врши по службеној дужности. Достављање се у парничном поступку врши адресатима
пријема писмена. Адресати су, пре свега, странке, њихови законски заступници, те
пуномоћници, ако их странка има у поступку.1

Суштина достављања је у преношењу писмена са једног места на друго и у предаји

тог писмена адресату. Код достављања постоји одређена просторна и временска дистанца
између места одашиљања писмена и места и тренутка предаје писмена адресату. Уколико
те временске и просторне дистанце нема, ради се само о уручењу односно непосредној
предаји писмена, а не о достављању.

Иако одредбе о достављању у процесном закону имају техничку природу,

достављање је изузетно значајна процесна делатност којом се остварују одређени
правнополитички и правнотехнички циљеви. Достављање је омогућава остваривање низа
фундаменталних процесних принципа. Достављањем писмена суд омогућава парничарима
да остваре право на правну заштиту, право на приступ суду, право на правичaн поступак.
Оно омогућава остваривање принципа обостраног саслушања, ствара услове за
реализацију расправног начела и начела усмености и јавности, доприноси реализацији
временске и садржинске концентрације поступка, омогућава прикупљање процесног
материјала, омогућава савесно коришћење процесних овлашћења, спречава евентуалне
злоупотребе процесних овлашћења, обезбеђује остваривање економичности, ефикасности,
извесности и правне сигурности. Због значаја који достављање има у поступку, о
достављању се стара суд по службеној дужности који својим решењем наређује да се
изврши достављање.2

1
А. Јакшић, Грађанско процесно право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012, 273.
2
Г. Станковић, В. Боранијашевић, Грађанско процесно право, СВЕН, Ниш, 2020, 258.
 Недостаци у достављању представљају повреду процесних одредаба које, најчешће,
имају битни значај и представљају разлог за изјављивање редовних и ванредних правних
лекова.

Достављање може да буде право или да се ради о замени достављања. Достављање је

право кад се оно врши непосредно адресату. У осталим случајевима сматра се да је извр-
шено обавештавање адресата и та фикција о достављању је замена достављања.3

1.2. ЗНАЧАЈ ДОСТАВЉАЊА

Достављање служи да се странке упознају са радњама суда, укључујући и радње

трећих лица од значаја за њихов процесни садржај. Достављање се врши и у циљу да се
заштите интереси трећих лица, када се одређене процесне активности одражавају и на
њихове правне интересе. Уредно извршено достављање ствара претпоставку да је лице
којем је писмено упућено, упознато са његовим садржајем и да се даљем поступању може
дати одговарајући процесни значај, или то може послужити као повод за предузимање
одређених радњи суда. Достављањем се врши утицај и на развој поступка у времену, јер
се према времену извршеног достављања одређује тренутак од којег почињу да течу
законски и судски рокови, а од утицаја је и на заказивање рочишта.4

На значај достављања указује и чињеница да ако оно није уредно извршено, парница
неће моћи да се развија ка мериторној одлуци, те повреда правила о достављању повлачи
за собом ништавост пресуде. Такође, против пресуде којој није претходило уредно
достављање, могу да се изјаве и ванредни правни лекови, нарочито да се захтева
понављање поступка.

На достављању се најбоље уочава читава тензија и нужност хармонизације права на

тужбу и права на одбрану у парничном поступку.5

3
Г. Станковић, В. Боранијашевић, наведено дело, 258.
4
Р. Кеча, Грађанско процесно право – приручник за полагање правосудног испита, ЈП Службени гласник,
Београд, 2010, 150.
5
А. Јакшић, наведено дело, 273.
 2. ВРСТЕ ДОСТАВЉАЊА

Разликујемо три врсте достављања: лично, посредно и фиктивно достављање.

2.1. ЛИЧНО ДОСТАВЉАЊЕ

Значај одређених парничних радњи у поступку резултирао је захтевом да та писмена

морају бити лично уручена странци, њеном законском заступнику или пуномоћнику.

За лично достављање су карактеристичне две ствари: прво, достављање врше, по

правилу само запослени у суду, и друго, достављање се врши физичком предајом писмена
адресату. Лично достављање се обавља тако што се писмено лично предаје адресату или
његовом пуномоћнику или законском заступнику у руке. 6 У питању је достављање тужбе,
платног налога, ванредног правног лека, решења против којег је допуштена жалба и сл.

Достављање се мора извршити лично лицу коме је писмо намењено:

1) када је такво уручење одређено законом или другим прописом;

2) када од дана уручења почиње да тече рок који се законом не може продужити;

3) када то одреди орган који је наручио доставу. 

Када се лице коме треба лично уручити није у стану, или на радном месту – достављач
ће питати када и где може да се нађе, а ако пристане, оставиће писмено обавештење неком
од пунолетних чланова домаћинства или комшије да одређеног дана буде у његовом стану
и време, или на радном месту, ради примања писама. Ако ни након тога достављач не
пронађе лице коме треба да се достави, достављач ће писмо доставити надлежном органу
општине на чијем подручју се налази пребивалиште лица коме се достава врши, односно
пошти у месту његовог пребивалишта, ако се достава врши поштом.7

6
А. Јакшић, наведено дело, 275.
7
Достављање писмена, https://www.bih-pravo.org/dostavljanje-pismena-t509.html, 9. децембар 2022.
2.2. ПОСРЕДНО ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА