Učenje

• Učenje predstavlja proces koji dovodi do promene u

mentalnom ( unitrašnjem ) ili spoljašnjem ponašanju
(motorno učenje, veštine ).
• Učenjem se formiraju tragovi u mozgu koji ostaju kao deo
iskustva licnosti i mogu različito dugo trajati što opet zavisi od
namene za koju se uči.
• Učenje se bazira na zapamćivanju gradiva koje se uči.
• Tako razlikujemo kratkotrajno i dugotrajno učenje kao što
razlikujemo kratkoročno i dugoročno pomaćenje.

• Sistematski oblici učenja imaju za svrhu da poboljšaju cilj i svrhu

učenja kao i mogućnosti za kasnije izvodjenje utvrdjenih
naučenih operacija .
• Postoji neograničen broj različitih vidova učenja,od kojih neki
mogu voditi čak i negativnim ishodima ili poremećajima
ponašanja.
 Strategije učenja

• Strategija učenja su načini kojima učenik upravlja svojim

učenjem, a temelji se na: poznavanju ličnih osobina i
sposobnosti,

• znanju o obrazovnim zadacima koje se moraju izvršiti,

veštinama sticanja,
• povezivanja i primene novih znanja,
• nužnom predznanju i
• poznavanju svrsishodnosti i korisne vrednosti novog znanja.
 Prilikom učenja treba se voditi računa o:

• navici mesta - određivanje stalnog mesta za učenje,

• navici vremena - unapred planirano dnevno i nedeljno

učenje prema rasporedu predmeta u školi ,

• navici učenja na nastavi u skoli .

• Etape učenja trebale bi da traju 30 do 40 minuta (u srednjoj

školi i do 60 minuta), a pauze 5 do 10 minuta (ne duže kako
se ne bi izgubio potreban zamah u učenju).
• Pauza bi se trebala iskoristiti za razgibavanje i opuštanje.
 Vrste pamćenja

• Svako može da shvati da je pamćenje složena psihička funkcija,

bez koje nikada ne bismo bili u stanju da prepoznamo šta smo
nekada uočili.
• Da nije pamćenja, mi bismo, uvek iznova, morali da se
upoznajemo sa svim predmetima, sa svim osobama, a to bi
značilo nemoguć život.
 Vrste pamćenja
• Fiziološku osnovu pamćenja čini izvanredna osobina nervnog
sistema, poznata pod imenom plastičnost.

• Ona se ogleda u tome što svaki nervno-moždani proces

ostavlja za sobom trag koji omogućava da se ponovo javi čak i
kada na čulne organe ne deluje nikakva draž.
 Vrste pamćenja

• Ovaj trag, koji nastaje kao "urezivanje" u moždanom tkivu pri

upamćivanju, poznat je pod imenom engram.

• Fiziološki mehanizam stvaranja engrama nejasan je i danas.

 Vrste pamćenja

• Ogledi na životinjama su pokazali da se ubrizgavanjem

ribonukleinske kiseline poboljšava njihova sposobnost učenja.
• Ukoliko se unosi hrana siromašna belančevinama, dolazi do
smanjenja i ribonukleinske kiseline.
Evo još jednog opravdanja da "učenici" treba da imaju obrok
bogat belančevinama.

• Prema onome što se pamti može se razlikovati nekoliko vrste

pamćenja:

• Motorno pamćenje je oblik u kojem se ispoljavaju

upamćivanje i reprodukcija pokreta.

• Ovaj oblik predstavlja najstariji vid pamćenja.

• Iako se mnoge od tih motornih radnji uče na ustaljen

prirodan način, njihovo kasnije reprodukovanje nije uvek isto
za sve individue.
 Evo još jednog opravdanja da "učenici" treba da imaju obrok
bogat belančevinama.

• Svi smo na isti način učili da se pri pisanju, služimo

olovkom, najpre kako se ona, recimo, drži...

• Svako od nas, ipak, ima specifičan, svojstven rukopis.

• Ova vrsta pamćenja kod čoveka javlja se veoma rano.
• Pedijatri kažu još kod odojčeta.
• Kasnije, u toku razvoja, mi postajemo svesni značaja tih
pokreta, pa se oni povezuju sa procesima mišljenja i
volje.
 Emocionalno pamćenje postoji, što potvrđuju primeri,
u svakodnevnom životu.

• Sve su emocije praćene nekim telesnim manifestacijama, koje nastaju pri

sećanju na ranije doživljeno.

• Setimo se, primera radi. osoba koje su nam bliske i drage, kada su bledele
ili crvenele pri izgovaranju nekog imena.

• Emocionalno pamćenje, smatraju lekari, javlja se sredinom prve godine.

• U tom uzrastu dete, na primer, može da zaplače ako ga stavimo u položaj

kakav je ono imalo kada je primalo injekciju.
 - Slikovno pamćenje je kada u vidu slike možemo da
se setimo onoga što smo nekada doživeli i da to sada,
u fazi reprodukcije, sebi živo i slikovito predstavimo.
- Verbalno-logično pamćenje se ispoljava u
upamćivanju i reprodukciji misli.
- Sećamo se pročitanih misli čuvenih pisaca, pesnika,
i to sećanje može biti doslovce reprodukovana misao.
Ovakva podela pamćenja je veštačka tvorevina, jer je kao takvu
ne možemo sresti u svakodnevnom životu.

• Svi oblici pamćenja su isprepletani i u uskoj su zavisnosti.

• Upamćivanje je aktivna funkcija pamćenja.

• Ono može biti namerno ili nenamerno.
• Primer namernog upamćivanja ogleda se baš u učenju.

• Postaviti cilj - pola uspeha

• U procesu učenja više činilaca igra veoma važnu ulogu.

 Ovakva podela pamćenja je veštačka tvorevina, jer je kao takvu
ne možemo sresti u svakodnevnom životu.

• Postavljanje cilja - da bi određenu materiju

(lekciju) trebalo naučiti je osnovni uslov.
• Za ovakvo tvrđenje ima eksperimentalnih i
praktičnih dokaza.
• Psiholog je dao zadatak ispitivanoj osobi da
nauči niz besmislenih reči u jednom tekstu.
Ovakva podela pamćenja je veštačka tvorevina, jer je kao takvu
ne možemo sresti u svakodnevnom životu.

• Ispitivana osoba je četrdeset šest puta

pročitala tekst i nije davala znaka da je dati
zadatak naučila.

• Iznenađen psiholog je prekinuo ogled i zapitao

da li sada ispitivani može da ponovi napamet
pročitani niz besmislenih reci.
• Ispitivana osoba, znatno više iznenađena, upitala je:

• "Kako, zar treba ovo da naučim napamet?"

• Posle ovoga samo šest puta je pročitala isti tekst i bez

pogreške uspela je da ponovi ispitivani tekst, jer nije sebi u
početku postavila cilj da tekst treba da nauči, pa ga je samo
čitala bez namere da ga ponovi.
• Kada je postavila sebi cilj da ono što čita mora da nauči, bio je
potreban mnogo manji broj pročitavanja teksta.
• Zapamtiti što trajnije - to je drugo saznanje koje takode igra
važnu ulogu u procesu učenja.
 Evo jednog ogleda

• Učenici su dobili zadatak da nauče dva teksta, jedan za koji im

je rečeno da ce ispitivanje biti za jedan dan, a drugi kroz
sedam dana.
• Međutim, u oba slučaja ispitivanje je odloženo za dve nedelje.
• Tada se pokazalo da je drugi tekst reprodukovan znatno bolje.
• Učenici su postigli bolji rezultat pri učenju onog teksta za koji
su sebi postavili cilj - da naučeni materijal treba da zapamte
duže.
Stav prema materiji koju treba naučiti je od značaja za uspeh u
učenju.

• Postoji li u nama svest o potrebi za učenje ili to činimo bez

posebnog interesa?
• Često previše ambiciozni roditelji nameću svoje želje, svoje
neostvarene ideale detetu, koje ima sasvim druge sklonosti.
• "Zašto to dete može da bude odličan đak", kažu takvi
roditelji, "a naš sin pokazuje slabije rezultate od njega?"
• Ovakvim roditeljima odgovaramo saznanjem iz genetike.
• "Da vaš sin ima bezbroj braće i sestara, svi bi oni bili
drugačiji."
 Stav prema materiji koju treba naučiti je od značaja za uspeh u
učenju.

• Traženje profesora da se detetu poveća ocena iz biologije zato što

dete "mora da bude lekar", stvara kod učenika negativan stav prema
tom predmetu.
 Logične veze u učenju su neophodne.

• Kada se izvesno gradivo uči mehanički, bez shvatanja logičke

veze u njegovim delovima, tada je rezultat takvog učenja veoma
slab, a zaboravlja se brzo.
• Da bi naučeno gradivo bilo stabilno i trajno - u smisaonom
upamćivanju treba tražiti logičnu vezu, tako da iz jednog
zaključka proističe drugi.
 Asocijalna konstatacija je jedan od faktora koji olakšava proces
učenja-odnosno upamćivanja.

• To praktično znači: ako, na primer, znamo nemački, a učimo

engleski jezik, tada ćemo lakše upamtiti reči koje imaju izvesne
sličnosti sa nemačkim recima.
• Vizuelno učenje se odnosi na takozvani vizuelni tip ljudi koji lakše
pamte gradivo koje uče, ako ga predstave pomoću slike, šeme,
dijagrama.
• Neki đaci pamte napisani tekst, jer ga u mislima imaju onakvog
kakav je prikazan u knjizi.
• Oni pamte stranicu knjige, raspored reči i slova, čak se sećaju
zareza između reci.
 Ponavljanje naučenog igra veliku ulogu u
procesu učenja.

• Svima nama je poznato da je mogućno samo veoma mali

materijal upamtiti odjednom, pri prvom čitanju.
• Nekada imamo pogrešan utisak da posle prvog ili drugog
čitanja možemo da ponovimo neki materijal, odnosno da smo
ga već naučili.
• Međutim, tek pri pokušaju reprodukcije, uveravamo se koliko
smo bili u zabludi.
• Ponavljanje gradiva trebalo bi da bude sa vremenskim
razmacima.
• To znači bolje je jednu lekciju pročitati danas dva puta, sutra
isto toliko, nego čitati je danas četiri puta, pa je odložiti.

• Preslišavanje ima važnu ulogu u procesu učenja.

• Čitanje bez preslišavanja stvara obmanu o znanju, a da ne
ističemo da ponavljani materijal dovodi do dosade,
pospanosti, sanjarenja.
 Motivi učenja su značajan elemenat u
mehanizmu učenja.

• Ako je reč o pozitivnoj motivaciji, da se, recimo, završenom

školom postigne neka subjektivna korist, afirmacija u društvu
ili željeni cilj, onda je učenje znatno olakšano, bolje se pamti, a
ono što je upamćeno postaje mnogo sigurnije i trajnije.
 Uslovi za učenje

• Često čujemo kako neko kaže da nije imao uslova za učenje!

• Međutim, u udobnoj fotelji i s prepunim želucem teško da se
nešto može naučiti.
• Onaj ko želi da uči sam stvara uslove za rad, nade mogućnosti i
uslove za učenje.
 Volja da se nešto nauči - svakako je
najvažniji element učenja.

• Ako postoji volja za nekim saznanjem, tada se uči lakše i brže.

• Kad jednom učenik stekne sliku šta želi da nauči, potrebno je
da u tome bude istrajan i dosledan.
• Interesovanje učenikovo treba da bude njegov motiv učenja.
• Ponekad odrasli umeju da kažu: "suviše sam star za učenje."
• Međutim, to su samo dobri izgovori, jer oni ne misle da su
prestari za učenje.
• U pitanju je samo lenjost. a za učenje nikad nije kasno, jer
učenje je: "Bogatstvo siromašnma, čast bogatim, pomoć
mladima i potpora starima." i
• ’’Čovek se uči dok je živ!’’
MAPE UMA
Klasicnim načinom ucenja aktivna je samo leva moždana
hemisfera, koja je zadužena za:

• analize
• reči
• logiku
• linearnost
• brojeve
• liste
 Desna moždana hemisfera uglavnom nije zastupljena /kao da je
zatupljena/. Ona je zadužena za:

• sintezu
• boje
• ritam
• sanjarenja
• imaginaciju
• prostorno poimanje –
geštalt /cela slika/
 MAPE UMA objedinjuju sve ove funkcije.

• Zato pamćenje postaje celovito a ne polovično ili delimično /što

je slučaj kada se koristi samo leva moždana hemisfera/.
• Ko ne veruje, lako će se uveriti.
• Zapitajte se samo čega se i koliko sećate?
 MAPE UMA objedinjuju sve ove funkcije.

• DANAS sa vaših ispita sa fakulteta koje ste uspešno nekada

polozili?

• Da ste ispite polagali koristeci MAPE UMA, potreban bi vam

bio samo jedan pogled na mapu odnosnog predmeta i vi biste
imali momentalno celokupno sećanje na materiju položenog
ispita.

• Razlika je evidentna, zar ne?

• NOVIJA ISTRAZIVANJA A I LIČNA
ISKUSTVA NAUČNICE KOJA JE
PROGLAŠENA U 2008-OJ GODINI
KAO JEDNA OD 100 NAJUTICAJNIJIH
LIČNOSTI U AMERICI - njeno
svedočenje je dirljivo, govori nam o
ličnom doživljaju LEVE I DESNE
HEMISFERE
• DR. Jill Bolte Taylor sa Harvarda,
neuroanatom, dozivela je snažan mozdani
udar, i tada je proučavala svoj mozak za
vreme samog trajanja moždanog udara i
posle toga 8 godina, dok se oporavljala i
vraćala u zivot.
• Uporedjuje desnu moždanu hemisferu sa
paralelnim procesorom, a levu sa
serijskim procesorom.
• Kaze da svaka hemisfera razmislja o
drugacijim stvarima, kao da svaka ima
svoj personalitet.
 DESNA HEMISFERA:

• fokusirana je na sada i ovde

• misli i uči u slikama
• preko svesti desnog mozga povezani smo sa svim bićima i
celim Kosmosom
• preko desne hemisfere osećamo se kao JEDNA porodica
• to je TIHI um
• kada smo u desnom mozgu - stresa nema
• kada ima primat - tada boravimo u 1-om velikom momentu
koji je jednak velikoj mogućnosti /iz stanja mira i
usredsredjenosti i tihovanja dolazi se do velikih rešenja i
pomaka u životu
 LEVA HEMISFERA:

• je BRBLJIVAC, stalno nesto priča, ne da nam mira

• razmislja linearno i metodično o prošlosti i budućnosti
• uzima detalje iz mora slika i informacija i kategoriše, stvara
sopstveno vidjenje
• informacije iz prošlosti koristi za budušnost
• povezuje nas unutrašnji svet sa spoljnim svetom
• kada smo u stresu, levi mozak ima primat, on je glavni
• odvaja nas od celine nas samih, drugih ljudi i Kosmosa
 Crtanje mape uma:

• Uzmete recimo prazan papir formata A4 /NE na linije ili

kockice, jer oni ograničavaju tok misli/ i na sredini nacrtate
CENTRALNI LIK koji je predmet vaše pažnje.

• Centralni lik je jasan, nije ni prevelik ni premalen, oko 5 x 5

cm, on jednostavno dominira u centru .

• Crta se flomasterima u više boja.

• iz centralnog lika se radijalno granaju glavne teme –grane u
vezi sa predmetom
• ključne reči se pišu velikim slovima ili crtaju /slike, simboli/ na
tim granama…ovde je važno da slika ili reč uvek bude na liniji
iste dužine
• centralni lik + grane sa ključnim recima = lako shvatljiva slika
 Nacrtajte prvu vasu mapu uma
• Onda svaku sledecu učinite malo maštovitijom, više obojenom,
trodimenzionalnijom, lepšom…
Dodajte uvek humora, preterivanja, luckastih asocijacija i sve to
stavitena papir, smejte se dok crtate.
• Dozvolite vašem unutrasnjem detetu da se igra i uživa.
• Prvi put posle toliko godina.
• Bez opterećenja.
• Dok crtate prepustite se asocijacijama, pustite da ideje “cvetaju”,
zapišite ih kao ključne reci, kao crteže…
• Setite se kako deca to rade?

• Kako crtaju?

• Ona uživaju.

• Utonu u svoj svet i u tom trenutku za njih ništa drugo ne

postoji.
Kazu da je mape uma izmislio 1970 godine
Toni Buzan
• On ih je otkrio i autorizovao svoja prava
pod imenom MIND MAPPING,
• Pisana validna dokumenta postoje još kod
Leonarda Da Vincija, genijalnog mislioca i
svestranog umetnika koji je sve svoje ideje i
pronalaske belezio na ovaj način.
• Te beleske Leonarda Da Vincija ko god i
danas pogleda jasne su mu, bez obzira na
to sto recimo ne poznaje italijanski jezik.
• Slika govori više od 1000 reci.
 Mape uma su efikasne u primeni u bilo kojoj zoni života.

• To moze biti učenje, redovan posao, podučavanje sopstvene

dece ili drugih ljudi /ako vam je to struka/, skiciranje predavanja
/hvatanja beleški/, priprema za poslovne sastanke, sticanje
veštine koncentracije itd…
 Mape uma su efikasne u primeni u bilo kojoj zoni zivota.

• Razvijajte nove navike – navike uspeha i efikasnosti

u svemu sto činite!

• Razviti ove nove navike je isto tako jednostavno kao

i odrzavati navike neuspeha.
 Mape uma su efikasne u primeni u bilo kojoj zoni zivota.

• Od svake navike ima i “odvike”.

• Lako je – odviknite se navike neuspeha i priviknite se na

novu naviku - uspeh.

• Do sada ste bili neuspešni u ucenju stranih jezika.

• Recimo, za engleski jezik, kada u govoru ne
dodate na 3 lice jednine nastavak –s u Present
Simple, odmah vam kažemo “supermen” i vi
trenutno imate celu sliku u glavi, automatski
se secate i ispravljate vaš govor
PRESENT SIMPLE TENSE
Centralna figura mape uma
je lik Supermena.
 Centralna figura mape uma
je lik Supermena.

• Pogledajte prvu granu desno – imate

zaokruzen znak + sto govori o potvrdnom
obliku.
Ispod imate sliku insekta sa puno nogu – to
asocira na mnozinu i zaista na toj grani je
prikazana primena ovog vremena u I, II i
III licu mnozine.
• Pogledajte prvu
granu desno – imate
zaokruzen znak + sto
govori o potvrdnom
obliku.

• Ispod imate sliku

insekta sa puno
nogu – to asocira na
množinu i zaista na
toj grani je prikazana
primena ovog
vremena u I, II i
III licu množine.
 Centralna figura mape uma
je lik Supermena.

• Sledeća grana
prikazuje negativnu
formu i prikazana je
zaokruženim znakom
minus u kružiću.
• Treća grana
prikazuje upitnu
formu.
Sledeća grana prikazuje
ovčicu, ona se oglašava
sa beee… sa ovom
asocijacijom cete
doživotno zapamtiti da
se ovo prosto sadašnje
vreme gradi od glagola
to BE.
• Poslednja gran
a je primena ili
USE.
• Pogledajte
granu FACTS.
• Ovu sliku ćete
zapamtiti
odmah – večnu
istinu da Sunce
izlazi na istoku.
 Centralna figura mape uma
je lik Supermena.

• Vidite sad na ovom primeru koliko se

pojednostavljuje proces učenja gramatike
• Mape uma, za one kojima je to nov pojam,
predstavljaju način da se puno informacija stavi na
jedan list papira, da se na dobar način organizuju
beleške.
• Moguće je čak i celu knjigu sumirati na takav način,
olakšavajući sebi da se kasnije prisetimo svih glavnih
stvari, bez velikih osvrtanja na detalje.
• U tome i jeste poenta.
• Naš mozak voli da pamti samo ključne ideje i ključne
reči.
Ali da krenemo od tvorca mapa uma, Tonija
Buzana.

• Rođen je 1942. godine u Londonu, diplomirao psihologiju na

univerzitetu British Columbia1964., od kada se bavi
pragmatičnim delatnostima iz oblasti psihologije, razvoja
naših umnih i kreativnih sposobnosti.
• Toni Buzan radi i kao savetnik u vladinim ministarstvima, kao i
mnogim multinacionalnim korporacijama širom sveta.
• Pored knjiga “Mape uma”, “Brzo čitanje”, “Savršeno
pamćenje”, njegova najprodavanija knjiga “Koristite obe
hemisfere mozga”, prodata je u milion primeraka.
• Toni Buzan i koautor knjige “Mape uma”, Bari Buzan,
su omogućili milionima ljudi širom sveta da efikasnije
koriste svoje umove.
• Crtanje mapa uma je moćna grafička tehnika koja
povećava potencijal našeg uma.
• Crtanje ovih mapa može da se primeni u svakom
aspektu našeg života da bi se poboljšalo učenje ili
jasno definisali ciljevi koji su pred nama.
• Zašto su korisne mape uma?
• Pre svega, one sadrže elemente koji su zanimljivi i levoj i
desnoj hemisferi mozga.
• Leva hemisfera, ili logička hemisfera, se bavi analizom,
brojevima, linearnošću, rečima, logikom i listama.
• Desna, ili kreativna hemisfera, je zadužena za sintezu,
prostorno poimanje, voli boje, ritam, imaginaciju i dnevno
sanjarenje.
• Kada se spoji rad leve i desne hemisfere mozga, naš mozak
može da radi i sto puta bolje!
• Mape uma uključuju elemente koji drže pažnju i levoj i desnoj
hemisferi mozga, i uz pomoć puno boja, slika, asocijacija, vrlo
brzo pamtimo informacije.
• Takođe, mape uma jasno definišu ključne pojmove, odvajajući
bitno od nebitnog, čime nam omogućavaju da ne lutamo i ne
gubimo vreme na nebitne detalje
 Kako se crtaju mape uma?
• Najpre se crta centar mape uma, koji treba da predstavlja
ključni pojam, ključnu ideju, ili još bolje, crtež glavnog pojma.
• Suvišno je reći da jedna slika vredi hiljadu reči i da će naš
mozak poslednje zaboraviti, a prvo se setiti neke slike ili
crteža.
• Ukoliko je centralni crtež specifičan, smešan ili sadrži
asocijaciju na ključni pojam, naš mozak će sliku usvojiti u
deliću sekunde.
• Mapa uma, u suštini, sadrži asocijacije misli koje proističu ili se
vezuju za centralnu tačku.
• Iz centralne slike se granaju ostale teme, koje mogu da se
dalje granaju u manje važne pojmove.
• Mape uma se crtaju najčešće flomasterima, mada mogu da se
koriste i bojice ili markeri.

• Bitno je da centralni crtež sadrži minimum tri boje, kako bi se

stvorila iluzija trodimenzionalnosti koja deluje uverljivo našem
umu.

• Što više boja, to bolje.

• Isto važi i za crteže.

• Naš mozak voli slike i crteže i sve mu je mnogo zanimljivije,

lepše i lakše za pamćenje ukoliko sve vreme pravi slikovitu
asocijaciju na dati pojam.

• Dakle, što više crteža.

• Pritom se preporučuju samo pozitivne asocijacije.

• Uostalom, možemo da pogledamo i analiziramo sledeću
mapu, ni manje ni više nego lično Buzanovu, o tome koje su
zakonitosti crtanja mapa uma.

• Ova mapa konkretno ne sadrži crteže osim centralnog, ali je

korisna dok ne naučimo kako da crtamo grane.
• Svaka grana se crta jednom te istom bojom, a crna boja se ne
preporučuje.

• Reči, crteži i oznake koje se odnose na tu granu se pišu ili

crtaju iznad te grane.

• One mogu da budu bilo koje boje, a preporučuju se varijacije

boja, veličine slova, linija i slika.
• Nakon što je nacrtan centralni crtež (u ovom slučaju same
mape uma), crta se prva grana, ovde konkretno crvena.

• U principu nije bitno sa koje strane se počinje, ali je uvek

jednostavnije ukoliko razvijemo sistematičnost i rutinu.

• Naime, preporučuje se crtanje grana u smeru kretanja

kazaljke sata.
• Jedna od grana, u ovom slučaju crvena, iznad koje pišemo ono
što ona sadrži (ovde konkretno papir) je malo deblja u odnosu
na svoje izgranke, koji su uvek tanji ka vrhu nego ka čvoru.

• Objašnjeno je kakva vrsta papira nam je potrebna za crtanje

mapa uma: bela (prazna) i postavljena horizontalno.

• Treći crveni izgranak ima još manju granu koja sugeriše da

početak mape treba da počne od crtanja centralne slike.
• Na najdebljem delu plave grane, koji označava novu temu piše
use (prev. koristite).

• Autor ove mape nam predlaže da koristimo slike, boje i reči pri
crtanju mapa.
• Što se tiče reči, slova treba da budu štampana, da se ne pišu
rečenice, već isključivo ključne reči.

• Naš mozak će se snaći što se tiče improvizacije detalja.

• Uostalom, probajte.
• Sumirajte neki tekst ili knjigu na ovaj način i
stavljajte samo ključne reči na mapu.

• Shvatićete da ćete biti u mogućnosti da na

osnovu tih reči ispričate čitave priče.
• Treća, ljubičasta grana objašnjava kakve linije
grana crtamo.
• Da ponovimo, one idu od debljeg kraja ka
tanjem, povezane su i sadrže (isključivo iznad
sebe) reči i crteže ili slike.
• Slova treba da se pišu horizontalno.
• Što se tiče stila, što objašnjava zelena grana, autor kaže da
treba da bude zabavan, lep i zanimljiv.

• Bilo bi idealno kada bismo razvili svoj lični prepoznatljiv stil.

• A to se postiže upornim vežbanjem.

• Razvijanjem ličnih simbola možemo vrlo lako da predstavimo

neku ideju u par poteza.
• Ali, za to je potrebna veština.

• Suvišno je reći da se mapama uma mogu služiti samo

dovoljno uporni koji će stalnim vežbanjem uspeti da sumiraju
naporno gradivo kroz par glavnih grana sa ključnim rečima i
slikama.

• Ili nacrtati plan rada za narednu nedelju, mesec ili godinu.

• Mi postajemo ono što mislimo.
• Ukoliko u glavi imamo jasnu sliku onoga što priželjkujemo, to
stavimo na papir, a papir postavimo na nama vidno mesto,
jasni ciljevi se kristališu i podsećaju nas na to šta smo ostvarili,
a šta ne.
• Opominju nas da se koncentrišemo na prioritete.
• Još jedan mali, poslednji osvrt na mapu.
• Poslednja, tamno zelena grana opisuje strukturu mapa uma.
• Preporučuje se red, jasnoća i ponovićemo još jednom:
ASOCIJACIJE!
• Probajte i sami!
Anatomija i
fiziologija